Sluga Milovan i Kuna Hasan-aga
0001 Vino piju tridest janičara
0002 U Udbinju gradu bijelome,
0003 Među njima Kuna Hasanaga.
0004 A pošto se napojiše vinom,
0005 No govore tridest janičarah:
0006 „O, Hasane, naša harambašo,
0007 A zašto se, momče, ne oženi,
0008 No ti mladost u neradost prođe?”
0009 Hasanaga riječ govorio:
0010 „Čujete l’ me, moja braćo draga,
0011 Dajem vama božu vjeru tvrdu
0012 Da se nikad oženiti neću,
0013 Ni đevicom, ni ću udovicom,
0014 Do nevjestom iza živa muža,
0015 Finom Marom Mandušića Vuka!”
0016 Ka’ se Ture pjano zafalilo,
0017 A trijezno na noge skočilo,
0018 Pa je svoga đoga objahalo,
0019 A Turcima riječ besjedio:
0020 „Čuli te me, tridest janičarah,
0021 Ne bojim se do Boga nikoga
0022 Dokle imam zlamenita vranca,
0023 Oko njega jesu tri jedeka,
0024 Savezan je on za tri direka
0025 Da od zora kulu ne razbija,
0026 I bojim se sluge Milovana,
0027 Koji dvori Mandušića Vuka!”
0028 Pa on uze tridest janičarah,
0029 Povede ih lugu kotarskome,
0030 Tu ostavi tridest janičarah,
0031 Pa potrča Hasanu na kulu.
0032 Od dvora ga nitko ne vidio,
0033 Nogo Mare, Vukova ljubovca.
0034 A Mari je Ture govorilo:
0035 „Čuješ li me, Vukova ljubovca,
0036 Iznesi mi u bokaru vina!”
0037 Mlada mu je tader govorila:
0038 „Hajde ovamo, na konja delijo,
0039 Ne pije se pred dvorove vino,
0040 Hodi k Vuku na bijelu kulu,
0041 Da pijete crvenoga vina!”
0042 Skoči Hasan, otide na kulu,
0043 Široko mu mjesto učiniše,
0044 Pa mu daju vino i rakiju,
0045 A kad bili u najviše piće,
0046 Otud dođe sluga Milovane,
0047 Golu đordu u desnicu Vuče,
0048 Navukao kapu nad očima,
0049 Mrko Ture okom pogleduje,
0050 Bijelijem zubom natresuje,
0051 Desnijem se brkom nasmjehuje,
0052 Pa Turčinu bješe besjedio:
0053 „Što si tuna, od kurve kopile?!”
0054 No mu Ture tader govorilo:
0055 „Nije ovo od kurve kopile,
0056 No katana Iva Senjanina!
0057 I mene je Ivo otpravio,
0058 Uljegli su tridest Udbinjanah,
0059 Zapali su lugu debelome,
0060 Da pokupiš kotarske delije,
0061 Da idemo da im udarimo.”
0062 To Milovan jedva i čekao,
0063 On izvede iz kamare zeka,
0064 Te pokupi kotarske delije,
0065 Dovede ih pred Vukovu kulu,
0066 Pa Milovan tade govorio:
0067 „Haj’ pred vojskom, Mandišiću Vuko!”
0068 A za njime Ivova katana,
0069 Za katanom vojska svakolika,
0070 Otidoše lugom zelenijem.
0071 Kad dođoše čestoj raskrsnici,
0072 Tade reče Ture Hasanaga:
0073 „Hajde, Ivo, i vodi družinu,
0074 Er ja pođoh za braću Senjane!”
0075 Pa potrča zelenom planinom,
0076 Hitro pašče u Kotare dođe,
0077 I mlada ga Mare ugledala,
0078 Pa istrča na visoku kulu,
0079 Pa zapali zelenu lubardu.
0080 Ono začu sluga Milovane,
0081 Udari se rukom uz koljeno:
0082 „Aoh njemu, do Boga jednoga,
0083 Prevari me Ture Hasanaga!”
0084 I ugrabi Vukovu ljubovcu
0085 Bači je za sobom na vranca,
0086 Pobježe zelenom planinom,
0087 U lut nađe tridest janičarah,
0088 Pobjegoše poljem udbinskijem,
0089 Za njima trči Milovane.
0090 Kad Milovan na kraj polja dođe,
0091 Tader Turci u vrata od grada
0092 I veliki šemlak isturiše:
0093 A Milovan uz polje udbinsko,
0094 Hajdučka ga nojca prifatila.
0095 Kad na vrata od Udbinja dođe,
0096 Tu sedam kapidžija nađe,
0097 Među sobom zbore i govore:
0098 „Fala Bogu, fala jedinome,
0099 Đe prevri Hasan Milovana,
0100 Jošt ga nitko nije prevario,
0101 Dovede mu Vukovu ljubovcu!”
0102 Ono sluga i sluša i gleda,
0103 Primače se, ukrade im glave,
0104 A ondolen uz Udbinje pođe
0105 A adžije Turske mehandžije:
0106 „O, adžija, prifati mi zeka,
0107 Napoj mi ga crvenijem vinom,
0108 A nazobi bijelom pšenicom,
0109 Kad se vratim da ti skupo platim!”
0110 Prifati ga, riječ ne činio
0111 A Milovan uz Udbinje pođe,
0112 Dokle Hasanu dohodio na kulu,
0113 Al’ su vrata od čelika ljuta,
0114 Zatvorena i zapalangata.
0115 Pa potrča junak natragove,
0116 Te je sitne stube nahodio
0117 Od šezdeset basamaka,
0118 Što se penju bule po jabukah,
0119 Donese ih Hasanu uz kulu,
0120 Namoli se na pendžer od kule.
0121 Ali piju tridest janičarah,
0122 Služi im ga Vukova ljubovca,
0123 Gola glava kako muška strana,
0124 Kakojemu čašu prinošaše,
0125 Svaki jo’ se ruke dofataše.
0126 No je mlada Mare besjedila:
0127 „Za Boga, Hasanaga Kuna,
0128 Ako mogu biti svjema sluga,
0129 Ne mogu biti svjema ljuba!”
0130 Kada pogleda na pendžer od kule
0131 I ugleda slugu Milovana,
0132 Grohotom se mlada nasmijala.
0133 No je pita tridest janičarah:
0134 „Za Boga, naša snaho draga,
0135 Što se tako grohotom smiješ?”
0136 No je mlada mudra i pametna:
0137 „Smijem vi se ja, tridest Turakah,
0138 Smijem vi se kad pijete vino!
0139 Kad pijaše Milovan i Vuče,
0140 Po vijedro jedanak pijahu!”
0141 Tader se Turci pogledaše,
0142 Staše piti, što im ne valjaše,
0143 Da ne zazre bijela vlahinja,
0144 Svi padoše glavom bez uzglavlja.
0145 Sigra mlada niz bijelu kulu,
0146 Milovanu otvorila vrata,
0147 Te utrča u bijelu kulu,
0148 Pa posječe tridest janičarah,
0149 Te izbježa iz bijele kule,
0150 I ugrabi Hasanova vranca,
0151 Pobježe niz Udbinja grada,
0152 No trenuše Udbinjani Turci,
0153 Milovana slugu opaziše,
0154 Na svaki ga sokak pretekoše.
0155 Kad Milovan na mehanudođe,
0156 On hadžiju zove mehandžiju:
0157 „O, hadžija, izvedi mi zeka!”
0158 Izvede ga, riječ ne činio.
0159 Stade hadžo hesapit’ blago,
0160 Koliko je poharčio zeko,
0161 U hesap je glavu izgubio.
0162 Pobježe k vratima od grada,
0163 Susrete ga dvanaest Turakah,
0164 Sve dvanaest pod sablju metnuo,
0165 I od grada vrata salomio
0166 I uteče zelenom planinom.
0167 Prije zore u Kotare dođe
0168 I on svoju dovede gospođu,
0169 Ah, neka ga, svijetla mu ruka!
