Slovo ljubve
Đorđe Trifunović - SLOVO LjUBAVI
- 1
- Stefan despot,
- najslađem, najljubaznijemu
- i nerazdvojnom srca mog,
- sugubo željenom, i mnogo,
- premudrošću obilnom,
- carstva mog iskrenome,
- (ime rekavši),
- ljubazan u Gospodu celov,
- i neoskudno s tim
- milosti naše darovanje.
- 2
- Leto i vesnu Gospod sazda,
- što i psalmopevac kaza,
- krasote u njima mnoge,
- pticama brzo, veselja puno preletanje,
- i gorama vrhove,
- i lugovima prostranstva,
- i poljima širine;
- vazduha tankog
- divotnim nekim
- glasima oglašenje;
- i zemaljske daronose
- mirisnog cveta, i travonosne;
- no i čovekove biti same
- obnovu i razigranje
- dostojno ko da iskaže?
- 3
- Ali sve ovo
- i čudodela Božja ina,
- što ni oštrovidni um
- sagledati ne može,
- ljubav sve prevashodi, —
- i nije čudo,
- jer ljubav je Bog,
- kao što reče Jovan Gromovnik.
- 4
- Svaka laža mesta u ljubavi nema,
- jer Kain, ljubavi tuđ, Avelju reče:
- „Iziđimo u polje".
- 5
- Bistrotečno i oštro
- ljubavi je delo,
- dobrodetelj prevaziđe svaku.
- 6
- Lepo David ovu rekav ukrašava:
- „K'o miro s glave
- na bradu silazi Aronu,
- i k'o aermonska rosa
- na gore što silazi sionske".1
- 7
- Junoše i deve,
- ljubavi prikladni,
- ljubav uzljubite,
- al' pravo i nezazorno,
- mladićstvo da ne povredite i devstvo,
- božanstvenome čim naše
- prijanja biće,
- božanstveno da ne uznegoduje.
- Jer Apostol reče,
- Božjega Svetoga Duha ne rastužujte,
- znamenje što javno njime
- dobiste u krštenju.
- 8
- Zajedno bejasmo, drug drugu blizu,
- il' telom ili duhom,
- no da li gore razdvojiše nas,
- da li reke,
- David da reče: „Gore Gelvujske,
- dažd na vas da ne siđe, ni rosa,
- Saula jer ne sačuvaste,
- ni Jonastana?"2
- O bezloblja Davidova,
- čujte, carevi, čujte,
- Saula li oplakuješ, nađeni?
- Jer nađoh, reče Bog,
- čoveka po srcu mojemu.
- 9
- Vetri da sukobe se s rekama,
- i da isuše,
- kao za Mojsija more,
- sudije kao za Isusa,
- ćivota radi Jordan.3
- 10
- I snova da sastavimo se,
- i snova da vidimo se,
- i snova u Hristu da sjedinimo se,
- samome tom,
- kome slava sa Ocem
- i sa Duhom Svetim
- u beskraj na veke,
- amin.
1 Stefan misli na 133. psalam u kome se peva „kako je lijepo kad sva braća žive zajedno", kao kada se ulje (miro) stače s glave na bradu Aronovu, kao „rosa na Ermonu, koja slazi na gore Sion-ske". Navodeći ove Davidove reči, Stefan kao da ima na umu svoj sukob sa bratom Vukanom ili sestrićem Đurđem, pošto je i Aron ustao na brata Mojsija.
2 Reči iz tužbalice koju je David izrekao posle Saulovog samoubistva i Jonatanove pogibije u ratu sa Filistejcima na Gelvujskoj gori (Druga knjiga Samuilova I, 19—27). Iako je Saul iz zavisti želeo da ubije Davida kao boljeg ratnika, ovaj mu sve oprašta i oplakuje ga („o bezloblja Davidova").
3 Po zapovesti Božijoj Mojsije je poveo Jevreje iz Egipta (Misira). Razdelio je („isušio") Crveno More i preveo Jevreje. Tako su Jevreji prešli reku Jordan, noseći sa sobom kovčeg sa zakonom Božjim, za Isusa Navina. Izgleda da i despot Stefan želi da pređe neke prepreke kako bi se s nekim ponovo sastavio i video. (Đorđe Trifunović) (domatrios)