Đorđe Trifunović - SLOVO LjUBAVI

1
Stefan despot,
najslađem, najljubaznijemu
i nerazdvojnom srca mog,
sugubo željenom, i mnogo,
premudrošću obilnom,
carstva mog iskrenome,
(ime rekavši),
ljubazan u Gospodu celov,
i neoskudno s tim
milosti naše darovanje.
2
Leto i vesnu Gospod sazda,
što i psalmopevac kaza,
krasote u njima mnoge,
pticama brzo, veselja puno preletanje,
i gorama vrhove,
i lugovima prostranstva,
i poljima širine;
vazduha tankog
divotnim nekim
glasima oglašenje;
i zemaljske daronose
mirisnog cveta, i travonosne;
no i čovekove biti same
obnovu i razigranje
dostojno ko da iskaže?
3
Ali sve ovo
i čudodela Božja ina,
što ni oštrovidni um
sagledati ne može,
ljubav sve prevashodi, —
i nije čudo,
jer ljubav je Bog,
kao što reče Jovan Gromovnik.
4
Svaka laža mesta u ljubavi nema,
jer Kain, ljubavi tuđ, Avelju reče:
„Iziđimo u polje".
5
Bistrotečno i oštro
ljubavi je delo,
dobrodetelj prevaziđe svaku.
6
Lepo David ovu rekav ukrašava:
„K'o miro s glave
na bradu silazi Aronu,
i k'o aermonska rosa
na gore što silazi sionske".1
7
Junoše i deve,
ljubavi prikladni,
ljubav uzljubite,
al' pravo i nezazorno,
mladićstvo da ne povredite i devstvo,
božanstvenome čim naše
prijanja biće,
božanstveno da ne uznegoduje.
Jer Apostol reče,
Božjega Svetoga Duha ne rastužujte,
znamenje što javno njime
dobiste u krštenju.
8
Zajedno bejasmo, drug drugu blizu,
il' telom ili duhom,
no da li gore razdvojiše nas,
da li reke,
David da reče: „Gore Gelvujske,
dažd na vas da ne siđe, ni rosa,
Saula jer ne sačuvaste,
ni Jonastana?"2
O bezloblja Davidova,
čujte, carevi, čujte,
Saula li oplakuješ, nađeni?
Jer nađoh, reče Bog,
čoveka po srcu mojemu.
9
Vetri da sukobe se s rekama,
i da isuše,
kao za Mojsija more,
sudije kao za Isusa,
ćivota radi Jordan.3
10
I snova da sastavimo se,
i snova da vidimo se,
i snova u Hristu da sjedinimo se,
samome tom,
kome slava sa Ocem
i sa Duhom Svetim
u beskraj na veke,
amin.


1 Stefan misli na 133. psalam u kome se peva „kako je lijepo kad sva braća žive zajedno", kao kada se ulje (miro) stače s glave na bradu Aronovu, kao „rosa na Ermonu, koja slazi na gore Sion-ske". Navodeći ove Davidove reči, Stefan kao da ima na umu svoj sukob sa bratom Vukanom ili sestrićem Đurđem, pošto je i Aron ustao na brata Mojsija.

2 Reči iz tužbalice koju je David izrekao posle Saulovog samoubistva i Jonatanove pogibije u ratu sa Filistejcima na Gelvujskoj gori (Druga knjiga Samuilova I, 19—27). Iako je Saul iz zavisti želeo da ubije Davida kao boljeg ratnika, ovaj mu sve oprašta i oplakuje ga („o bezloblja Davidova").

3 Po zapovesti Božijoj Mojsije je poveo Jevreje iz Egipta (Misira). Razdelio je („isušio") Crveno More i preveo Jevreje. Tako su Jevreji prešli reku Jordan, noseći sa sobom kovčeg sa zakonom Božjim, za Isusa Navina. Izgleda da i despot Stefan želi da pređe neke prepreke kako bi se s nekim ponovo sastavio i video. (Đorđe Trifunović) (domatrios)