Слово љубве

Ђорђе Трифуновић - СЛОВО ЉУБАВИ

1

Стефан деспот,

најслађем, најљубазнијему

и нераздвојном срца мог,

сугубо жељеном, и много,

премудрошћу обилном,

царства мог искреноме,

(име рекавши),

љубазан у Господу целов,

и неоскудно с тим

милости наше даровање.

2

Лето и весну Господ сазда,

што и псалмопевац каза,

красоте у њима многе,

птицама брзо, весеља пуно прелетање,

и горама врхове,

и луговима пространства,

и пољима ширине;

ваздуха танког

дивотним неким

гласима оглашење;

и земаљске дароносе

мирисног цвета, и травоносне;

но и човекове бити саме

обнову и разиграње

достојно ко да искаже?

3

Али све ово

и чудодела Божја ина,

што ни оштровидни ум

сагледати не може,

љубав све превасходи, —

и није чудо,

јер љубав је Бог,

као што рече Јован Громовник.

4

Свака лажа места у љубави нема,

јер Каин, љубави туђ, Авељу рече:

„Изиђимо у поље".

5

Бистротечно и оштро

љубави је дело,

добродетељ превазиђе сваку.

6

Лепо Давид ову рекав украшава:

„К'о миро с главе

на браду силази Арону,

и к'о аермонска роса

на горе што силази сионске".1

7

Јуноше и деве,

љубави прикладни,

љубав узљубите,

ал' право и незазорно,

младићство да не повредите и девство,

божанственоме чим наше

пријања биће,

божанствено да не узнегодује.

Јер Апостол рече,

Божјега Светога Духа не растужујте,

знамење што јавно њиме

добисте у крштењу.

8

Заједно бејасмо, друг другу близу,

ил' телом или духом,

но да ли горе раздвојише нас,

да ли реке,

Давид да рече: „Горе Гелвујске,

дажд на вас да не сиђе, ни роса,

Саула јер не сачувасте,

ни Јонастана?"2

О безлобља Давидова,

чујте, цареви, чујте,

Саула ли оплакујеш, нађени?

Јер нађох, рече Бог,

човека по срцу мојему.

9

Ветри да сукобе се с рекама,

и да исуше,

као за Мојсија море,

судије као за Исуса,

ћивота ради Јордан.3

10

И снова да саставимо се,

и снова да видимо се,

и снова у Христу да сјединимо се,

самоме том,

коме слава са Оцем

и са Духом Светим

у бескрај на веке,

амин.

1 Стефан мисли на 133. псалам у коме се пева „како је лијепо кад сва браћа живе заједно", као када се уље (миро) стаче с главе на браду Аронову, као „роса на Ермону, која слази на горе Сион-ске". Наводећи ове Давидове речи, Стефан као да има на уму свој сукоб са братом Вуканом или сестрићем Ђурђем, пошто је и Арон устао на брата Мојсија.

2 Речи из тужбалице коју је Давид изрекао после Сауловог самоубиства и Јонатанове погибије у рату са Филистејцима на Гелвујској гори (Друга књига Самуилова I, 19—27). Иако је Саул из зависти желео да убије Давида као бољег ратника, овај му све опрашта и оплакује га („о безлобља Давидова").

3 По заповести Божијој Мојсије је повео Јевреје из Египта (Мисира). Разделио је („исушио") Црвено Море и превео Јевреје. Тако су Јевреји прешли реку Јордан, носећи са собом ковчег са законом Божјим, за Исуса Навина. Изгледа да и деспот Стефан жели да пређе неке препреке како би се с неким поново саставио и видео. (Ђорђе Трифуновић) (доматриос)