Slepi despot/1

Prva pojava

Prva pojava

TEOKTIST i STEFAN (sa zavojem na očima)

TEOKTIST
Vest mi je došla setna i mila
Da Grgur primi monaški čin,
Kraljevska prsa riza je skrila
I psaltir sluša kraljevski sin.
Uz blagi miris trošne izmirne,
Uz plavi tamjan, uz pesme mira,
Provešće dane tihe i mirne
U crnom činu što sam izbira.
STEFAN
Nesrećno čedo oca valjana,
O bedna žrtvo obesti zlobne,
O dečja srećo prvih nam dana,
O muko, naše nesreće kobne!
O bedni sine ratnika smela,
Zar si odgajan za takva dela?
Kom lovor kiti besmrtna dela!
(Tužno klima glavom.)
Zar da pobožne molitve poji
I kucnje zvona s tornja da broji,
Zar mesto sjaja dvorska odela,
Monašku rizu da tužno nosi,
Zar on da peva pesme opela,
Da suzom mermer oltara rosi?
Oh, možda gresi pleme nam gone
A venac trnja da čeka nas,
Ili nam spomen sa nama tone,
Umire s nama o nama glas.
TEOKTIST
(nasmejavši se gorko)
Svak dobročinstvo zapamti svje
Dok dela gadna pažljivo krije.
Beznana dela i ne postoje,
Čovek bez dela, to čovek nije.
STEFAN
Oh ćuti, starče, ta ove grudi
Pretrpele su uzdaha dosta,
Od mene avet stvoriše ljudi,
Od tela moga još kostur osta.
Zar razvalini duše mi setne
Da daš svom snagom udarac nov?
Da tvoja ruka nov teret metne
Na trošne zgrade ulegnut krov?
(Ćuti, ustane i zamišljeno preñe dva-tri koraka.)
Oh život, život, ta reka kobna,
I mulj i biser nosi u mrak.
Ali vrlina kroz vrata grobna
Potomstvu pruža svoj svetli zrak. . .
(Ćuti)
Patvori, laži i strasti gadne
Izdajstva, svañe najcrnji plod,
Oko glave mi svijaju jadne
Venac pun srama... Kune me rod. . .
Oh, preci moji, vi niste krivi,
Već mutno doba, ljudi kraj vas.
U dobrom društvu dobro se živi:
Močvarno vreme — truo je klas.
Plemići seme za kralja sade
A on usamljen plodove žnje;
Oni i zlo i dobro rade,
A on ispašta bednik za sve.
TEOKTIST
Stefane sine, nikog ne brani,
Što narod sudi pravi je sud,
Jer na pravednoj narod je strani,
A čovek? — Kud ga ponese ćud.
STEFAN
(poćuti neko vreme)
Kad srce boli, zar čovek misli?
I sam kad skrivi, drugi je krivac.
Na mome mestu drugi bi svisli
Jer meni dušu bodu u živac.
Toliko muka, toliko zala
Zlosrećna sudba meni je dala...
Pa ipak mirno svoj život snosim,
Jer jedna iskra srce mi greje:
Grob očev mogu suzom da rosim,
Kraj mene meni poznato sve je.
I ova soba i kutić svaki
Mene na srećno detinjstvo seća,
Pobeže mladost i ode sreća,
Kao što beže oblaci laki.
Majčina usta topla i meka
Ovde ljubljahu moj obraz vreo,
U ovom domu i smrt me čeka
I zemlja crna i pokrov beo;
Kosti će moje i telo gnilo
Trunuti ovde gde o t a c trune,
Primiće majka čedo u krilo,
Ljubiće grudi uzdaha pune,
U ovom domu moj otac leži
I moja majka san večni sniva,
I noću kad mi san s oka beži,
Licem se mojim sreća razliva
Jer njih ja gledam. O preci slavni,
Humke će sviju vreme da sravni;
Imena vaša živeće dalje,
A moje ime u mrak se šalje.
(Zamisli se, pa setno.)
Lazar je mrtav. . . Lazare, brate! . . .
Praštam ti, praštam, bratovlja seni.
Jer ime tvoje prokpetstva prate:
Tebe ni majku niko ne ceni. . .
A majku kunu (podanici) njeni.
TEOKTIST
Stefane ćuti, Stefane stani,
Nov bol zar staroj zadaješ rani?
STEFAN
O starče, starče, taj bop je mapi.
No bop što mene kroz život prati
Nedogledan je, jer slušam bedan
Kako se moja proklinje mati.
Narod je kune. . . narod je kune. . .
Njegova kletva. . . Oh žene, žene,
Pa zbog vas carske padaju krune,
Zbog vas se polja krvlju crvene.
Prevrni liste prašljivih knjiga,
Naći ćeš: žena svuda je ista:
Ili je mora, zver i spletkarka,
Ili je ljupka, nevina, čista.
Čovek i dobar i zao biva
I o vernosti i kavzi sniva,
A žena jedno. A moja snaha
Taštine željna, žučna i plaha,
Mater mi ubi i narod slaga,
Da tim čast svoju od srama spase,
Na majčinom je imenu ljaga
Da ova krunu prigrabi zg se.
TEOKTIST
Sve je to malo. Još mnogo stvari
Mogao bih ti pričati, sine,
Suze mi teku, dršće mi telo,
Kad mi se pamet u prošlost vine;
Pamtim Murata, jauk i suze,
Krvava polja, roblje što stenje,
I Novo Brdo kad Turčin uze,
I dim što s vatre nebu se penje,
Pamtim bežanje u puste ravne,
Dubrovnik kada oca tvog primi,
Znam reči silne gospode slavne,
Znam letnje muke i kada zimi
Gacaše vojska. . .