◄   3 Dejstvo prvo 5   ►
4.

MEHMED i SKENDERBEG


SKENDERBEG (na strani). Sad pritvorstvo valja.

MEHMED. Veseli se, Skenderbeže! Rat, pa još kakav rat! Udarićemo na Sibinjanin Janka.

SKENDERBEG: Zacelo?

MEHMED: Kao što me vidiš. Moj je otac već izdao zapovest. Pa znaš šta je još, pobratime? Ocu sam govorio da s celom našom vojskom ti upravljaš.

SKENDERBEG: Kod tolikih vezira starijih?

MEHMED: Svi moraju priznati da si ti najveštiji vojvoda. Desno krilo iskaću meni. Ej, pobratime, al' će se pušiti Madžari!

SKENDERBEG: To nije prvina.

MEHMED: Ja od radosti ne mogu na jednom mestu da stojim. Idem da pregledam vojsku; he, he! samo dok nas vide Madžari, pa će im biti dosta. S Bogom, pobratime; al' će biti krvi. (Odlazi).

SKENDERBEG (sam): Pravo kažeš, mudri Vranjanine, rat protivu hristijana, i ja, hristijansko čedo, da budem predvoditelj ove opustošiteljne vojske, da pomognem Muratu jošte jednu zemlju sebi potčiniti! Pa onda Mehmed gospodar, a ja rob, koji sam i bio. (Otvori vrata). Vranjanine!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.