◄   6 Dejstvo treće 1   ►

7.
 
VOJISAVA i MAMICA s oružjem, za njima TOPIJA i mnogi vojnici
 
VOJISAVA: Šta podiže junake?
SKENDERBEG: Neprijatelj stupa bliže. Ti, Muso, naredi da slabotinja odmah izlazi iz grada.
MUSA: Odmah, Skenderbeže! (Odlazi).
SKENDERBEG: Albanezi! Vranjanin u gradu ostaje kao zapovednik, i Topija kao njegov pomoćnik. Slušajte njine zapovesti, jer je Vranjanin mudar, a Topija hrabar.
SVI: Hoćemo, kraljeviću!
SKENDERBEG (Vranjaninu i Topiji): Treba li vama što da govorim? Znate za koga se bijemo.
VRANjANIN: Ne brini se, Đorđe; ako Bog da, otrće Kroja žalost svetigradsku.
MAMICA (uzme zastavu u ruku): Kastriotova kći uzima ovu svetu zastavu otečestva i čuvaće je kao zenicu oka, dok se junaci borili budu. S dušom mojom rastaviću se samo svetog ovog znaka, kojega će ljupko vejanje razgaljivati znojavno čelo rodoljuba i ulivati im novu snagu za otadžbinu svoju boriti se.
VOJISAVA (zagrli je): Slatko dete moje, s tobom se mati ponosi!
SKENDERBEG (Ameši): Gledaj babe tvoje, dijete Ameša, a ono je sestra moja Mamica.
AMEŠA (uzme Vojisavu za ruku, pa je počne ljubiti): Majko oca moga, kakva radost za mene, da sam doživeo celivati ruku onu, koja je moga roditelja nosila! (Klekne). Daj blagoslova zabačenom unučetu!
SKENDERBEG: Repošin sin, mati!
VOJISAVA: O, Bože, kako mi bogato plaćaš za pretrpljenu žalost! Bog te blagoslovio, dete moje, i rukovodio u sreći na obranu naše zemlje! Bog te ljubio onako kao što ti ljubiš otadžbinu svoju!
AMEŠA: Ljubim je, mati! Moju lepu zemlju Albaniju, ljubim je dušom i vatrenim srcem. Polja će i bregovi svedoci biti kako se Ameša ume boriti za svoje. Evo ja pružam ruke, neka se svaki hvata u ovo lepo kolo za Albaniju našu živeti i mreti; ali otpala mu i desna i leva, koji pomisli nevere učiniti!
VOJISAVA (uhvati ga za ruku): Moje drago dete!
MAMICA (tako isto): Moj mili bratac!
TOPIJA (koji se odmah Mamici za ruku uhvatio): Otpala mu i desna i leva, koji se ne misli od srca tući!
SKENDERBEG: Ti, koji vedriš i oblačiš, samostvoritelju blagi! Pogledaj milostivim okom na bedni ovaj narod tvoj, sahrani ga, blagoslovi trude naše, da srećno tebi u slavu pojati možemo pobedonosnu pesmu.

(Zavesa pada)


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.