◄   I I DEJSTVO III   ►
I DEJSTVO
II
(Toda i pređašnja)

TODA: Gospodična, šta ste se tako zamislili?

AGNICA: Ljubezna Todo, mene će strašna sudbina postići. Ne primećavaš ništa na mom licu?

TODA: Malo ste bledi.

AGNICA: Ah, šta će biti od mene? Sedim otoič kod prozora, al’ najedanput mi se ukaže neka zelena vatra pred očima, i iz nje dva goluba izlete. Ja se uplašim, ali golubovi navale na mene i kroz usta uđu mi u srce.

TODA: Jao, kuku, da vam ne progrizu creva. Tako je u mom selu jedan bio progutao žabu, pak mu je posle kroz trbuh izašla. Idem javiti gospođi, da zovemo doktora.

AGNICA: Nemoj, slatka Todo, jer ja ništa ne osećam, da me grize. Nego ću ti u bolest pasti, u tako strašnu bolest, ah, sama ne znam!

TODA: Samo nem dugo ležati, vidite da su skoro poklade.

AGNICA: Ah, meni nije do toga! Tako ti sada na momke mrzim, da ti ne mogu iskazati.

TODA: Otkad to?

AGNICA: Otkako sam golubove progutala. Uselila mi se protivu njih neka antipatija, neka mrzost.

TODA: Gospodična, čuvajte se, jer su devojke tek onda opasne, kad kažu da na momke mrze.

AGNICA: Ja ti verujem moja, Todo, ali jao! (Počne se premetati po stolici)

TODA: Zaboga, gospodična! Kao da je velika bolest. Gospođa! Gospođa!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.