◄   II I ДЕЈСТВО IV   ►
I ДЕЈСТВО
III
(Црнокравић, Марта и пређашњи)


МАРТА: Шта ти је?

ЦРНОКРАВИЋ: Каква је то вика?

ТОДА: Ах, господична...

ЦРНОКРАВИЋ: Шта господична?

ТОДА: Пала у велику болест.

МАРТА: Шта? (приступи кћери) Агнице!

АГНИЦА: Даље од мене нечисте руке! (Отури је)

МАРТА: Је л' ти зло?

АГНИЦА: Даље!

ЦРНОКРАВИЋ (Тоди): Шта јој се догодило?

ТОДА: Каже да је прогутала два жива голуба.

ЦРНОКРАВИЋ: Није него роткву. Сад ћу се ја с вашим будалаштинама бавити. Ајд' устај, немој ми се ту кривељити.

АГНИЦА: Самуило Црнокравићу, велики грех товариш на твоју главу. Скоро ћеш ужасну судбину искусити.

ТОДА: Видите, господине.

ЦРНОКРАВИЋ: Који је то ђаво?!

МАРТА: Јао, жалосној мени, шта ми се од детета учини!

АГНИЦА: Мати, не скорби, твоја се кћи находи у бољем свету. Неће она од овог умрети, али види много, што нико од вас не види. Скоро ћете несрећни глас чути.

ТОДА: Она је постала видовита.

ЦРНОКРАВИЋ: Душе ми моје, ја сам нешто чуо за овакву болест. Какав ће то бити несрећан глас?

АГНИЦА: Смрт, смрт у кући.

МАРТА: Жалосној мени, ко ће нам умрети?

ЦРНОКРАВИЋ: Ја ово све држим за будалаштину. Девојка је размажена.

МАРТА: Каква будалаштина, кад је пребледела као крпа. О, ја несрећна мати!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.