Sejali sitnu so da rodi krupna

Nekakvo selo kupovalo sitnu so, i zato što su je mnogo harčili dajući je hajvanu i soleći jestiva, a skupo plaćali, jedan dan po leturgiji sedeći pred crvkom reče knez: Gle, ljudi, kako nas Primorci mudro varaju, prodajući nam sitnu so! Zašto ne bismo mi ovu sitnu sejali, pa da nam krupna rađa, i da ne trošimo tolike silne novce utaman ? Svi mu odgovoriše: Dobra ti je, kneže, duše mi, i pametna. Sutradan svaki domaćin svoje volove u jaram te preori potkućnice i posej koliko je ko u kući imao. Posle osam dana opet se sastanu pred crkvom, i pitaše jedan drugoga: Je li tvoja so iznikla? Jok ono. A tvoja? Nije još ni moja. Knez će sad reći: Ja se bojim da nam nijesu Primorci prodali staroga semena!