Sedenjke mi sedenjkuju,
sedenjkuju, povrevuju:
„Što mi nema neki dojde —
makar deda s belu bradu.“
Toj dočuje stari deda 5
pa si pojde kod sedenjke.
Sedenjke ga ugledaše:
„Tamo, tamo, stari dedo,
kad ga nema mlado momče,
što će nama stari deda.“ 10
„Ne ludujte. bre sedenjke,
kad vi nema mlado momče,
dobar vi je stari deda.“
Reference
Izvor
Simonović, Dragoljub, Zaplanje - priroda, istorija, etnografija, društveno-ekonomski razvoj, porodica, narodne pesme, Niš, Gradina; Beograd, Narodna knjiga; Etnografski institut SANU, 1982., str. 728-729.
