Седењке ми седењкују,
седењкују, повревују:
„Што ми нема неки дојде —
макар деда с белу браду.“
Тој дочује стари деда 5
па си појде код седењке.
Седењке га угледаше:
„Тамо, тамо, стари дедо,
кад га нема младо момче,
што ће нама стари деда.“ 10
„Не лудујте. бре седењке,
кад ви нема младо момче,
добар ви је стари деда.“
Референце
Извор
Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 728-729.