Sedam udovica
Podiglo se sedam udovica
Iz bijela šeher Sarajeva,
Bosonoge, bez žutih papuča,
Gologlave, bez bjela čembera.
Kud idoše, u Stambol dođoše, 5
Bir dođoše, caru uniđoše:
»Aman, care, svećevo koljeno,
Kakva imaš timar defterdara
A njegova do dva sina mlada,
Zulum čine, da ne može gore! 10
Pogubi nam sedam starješina,
Ostade nas sedam udovica,
I u svake osta sjerotica,
U gospoje Alibegovice,
U nje osta troja siročadi!« 15
Kad to čuo care od Stambola,
On napravi turali fermana
Da pogubi timar-defterdara
I njegova do dva sina mlada,
Te ga daje topi Hasan paši. 20
Paša ode šeher Sarajevu.
San usnila defterdarovica,
Đe na njojzi atlas kumaš bješe,
Obadva joj skuta izgorješe,
Oba skuta i oba rukava. 25
Na krilu joj dva bjela goluba,
Ni na jednom ruse glave nema.
Sad kazuje defterdara majci.
Progovara defterdara majka:
»Ja zla sanka, moja nevjestice, 30
Ja zla sanka, žalosna mi majka!
Ti ga snila, tebi se skolio,
A u tvoje braće Atlagića!«.
Progovara defterdarovica:
»Hanum Hanko, defterdara majko, 35
Šta su tebi moja braća kriva?
Tebi krava što su meni živa!
Gdje se snio tu se i kolio!«
Kad to čuo timar defterdare,
Za ljubom se oštrom ćordom baci, 40
Svekrva je skutom zaklonila.
Paša dođe bjelu Sarajevu,
Ne htje paša ući u Saraj’vo,
Već razape bjele čadorove
Na Gorici, niže Sarajeva. 45
Birdem paša pade na Goricu,
Odmah posla dva svoja kavaza
Da mu zovu timar defterdara.
Kada dođe timar defterdare,
Lijepo ga paša dočekao, 50
Pa ga opet doma povratio.
Daleko ga ugledala majka,
Još je dalje pred njeg’ išetala,
Stara majka defterdara pita
Kako ga je paša dočekao. 55
Odgovara timar defterdare:
»Dobro me je paša dočekao,
Nego čuj me, moja mila majko,
Hajde siđi u nove mutvake,
Pa ti svedi moju vjernu ljubu, 60
I Ajkunu, moju milu seku,
Pa načini gospodsku večeru:
Što je slano — mišćem i amberom,
Što je slatko — medom i šećerom.
Složi, majko, do tri boščaluka, 65
Jedan paši, drugi haznadaru!
Treći, majko, pašinu ćehaji«.
To je majka poslušala sina,
Jemek sprema što se bolje može,
Boščaluke što god ljepše može, 70
I opremi paši na Goricu.
Govorio paša Hasan paša:
»Večeru mu natrag povratite,
Defterdara meni dovedite«.
Dovedoše timar defterdara 75
I njegova do dva sina mlada,
Lijepo ih paša dočekao,
Bojoli im čibuk zapalio,
Pa izvadi turali fermana,
Te on pita timar defterdara: 80
»Jesi l’ muti bogu jedinome
I našemu caru čestitome?«
Onda veli timar defterdare:
»Jesam muti bogu jedinome
I našemu caru čestitome, 85
Uzmi blago, a ne uzmi glave!«
Govorio paša Hasan paša:
»Nisam došo blago uzimati,
Već sam došo tebe pogubiti!«
Maknu paša na svoje dželate, 90
A dželati jedan na drugoga,
Pogubiše timar defterdara
I njegova sina Salihtara.
Hadž’ Omer se s pašom nadgovara:
»Hasan pašo Madžar od Madžara, 95
Rodila te Madžarica Mara!
Mi hadžije od tol'ko godina,
Sedam puta na ćabu hodili,
Sve po sedam hadžija vodili«.
Progovara paša Hasan paša: 100
»Rodi Mara Bosni gospodara,
Pa pogubi timar defterdara
I njegova sina Silihtara,
Pa sad hoće Hadž Omera mlada«.
Maknu paša na svoje dželate, 105
Pogubiše Hadž-Omera mlada.
Glas do glasa, haber do habera,
Haber dođe defterdara majci.
Bosa majka na Goricu dođe,
Pa govori Topi Hasan paši: 110
»Aman paša, aman gospodare,
Aman pašo, carskoga ti hljeba,
Pokloni mi ruho đevojačko,
Jer sam ćerku za tuđina dala,
Da je tuđi junak ne prekori, 115
Prvo jutro pred tuđom materom!«
»Hanum Hanko, defterdara majko,
Ti preprtljaj čeiz đevojački
U zelenu bašču Čemerlinu!«
Pa se vrati defterdara majka 120
I preprtlja čeiz đevojački
U zelenu bašču Čemerlinu.
Paša dvorim živu vatru dade.
Ti su dvori za malo gorjeli,
Od dan do dan, punih petnaest dana. 125
Nove paša načinio dvore,
Kada paša načinio dvore,
Udariše pašine borije,
A pukoše na gradu topovi,
Vjenča paša defterdarovicu. 130
