Седам удовица
Подигло се седам удовица
Из бијела шехер Сарајева,
Босоноге, без жутих папуча,
Гологлаве, без бјела чембера.
Куд идоше, у Стамбол дођоше, 5
Бир дођоше, цару униђоше:
»Аман, царе, свећево кољено,
Каква имаш тимар дефтердара
А његова до два сина млада,
Зулум чине, да не може горе! 10
Погуби нам седам старјешина,
Остаде нас седам удовица,
И у сваке оста сјеротица,
У госпоје Алибеговице,
У ње оста троја сирочади!« 15
Кад то чуо царе од Стамбола,
Он направи турали фермана
Да погуби тимар-дефтердара
И његова до два сина млада,
Те га даје топи Хасан паши. 20
Паша оде шехер Сарајеву.
Сан уснила дефтердаровица,
Ђе на њојзи атлас кумаш бјеше,
Обадва јој скута изгорјеше,
Оба скута и оба рукава. 25
На крилу јој два бјела голуба,
Ни на једном русе главе нема.
Сад казује дефтердара мајци.
Проговара дефтердара мајка:
»Ја зла санка, моја невјестице, 30
Ја зла санка, жалосна ми мајка!
Ти га снила, теби се сколио,
А у твоје браће Атлагића!«.
Проговара дефтердаровица:
»Ханум Ханко, дефтердара мајко, 35
Шта су теби моја браћа крива?
Теби крава што су мени жива!
Гдје се снио ту се и колио!«
Кад то чуо тимар дефтердаре,
За љубом се оштром ћордом баци, 40
Свекрва је скутом заклонила.
Паша дође бјелу Сарајеву,
Не хтје паша ући у Сарај’во,
Већ разапе бјеле чадорове
На Горици, ниже Сарајева. 45
Бирдем паша паде на Горицу,
Одмах посла два своја каваза
Да му зову тимар дефтердара.
Када дође тимар дефтердаре,
Лијепо га паша дочекао, 50
Па га опет дома повратио.
Далеко га угледала мајка,
Још је даље пред њег’ ишетала,
Стара мајка дефтердара пита
Како га је паша дочекао. 55
Одговара тимар дефтердаре:
»Добро ме је паша дочекао,
Него чуј ме, моја мила мајко,
Хајде сиђи у нове мутваке,
Па ти сведи моју вјерну љубу, 60
И Ајкуну, моју милу секу,
Па начини господску вечеру:
Што је слано — мишћем и амбером,
Што је слатко — медом и шећером.
Сложи, мајко, до три бошчалука, 65
Један паши, други хазнадару!
Трећи, мајко, пашину ћехаји«.
То је мајка послушала сина,
Јемек спрема што се боље може,
Бошчалуке што год љепше може, 70
И опреми паши на Горицу.
Говорио паша Хасан паша:
»Вечеру му натраг повратите,
Дефтердара мени доведите«.
Доведоше тимар дефтердара 75
И његова до два сина млада,
Лијепо их паша дочекао,
Бојоли им чибук запалио,
Па извади турали фермана,
Те он пита тимар дефтердара: 80
»Јеси л’ мути богу јединоме
И нашему цару честитоме?«
Онда вели тимар дефтердаре:
»Јесам мути богу јединоме
И нашему цару честитоме, 85
Узми благо, а не узми главе!«
Говорио паша Хасан паша:
»Нисам дошо благо узимати,
Већ сам дошо тебе погубити!«
Макну паша на своје џелате, 90
А џелати један на другога,
Погубише тимар дефтердара
И његова сина Салихтара.
Хаџ’ Омер се с пашом надговара:
»Хасан пашо Маџар од Маџара, 95
Родила те Маџарица Мара!
Ми хаџије од тол'ко година,
Седам пута на ћабу ходили,
Све по седам хаџија водили«.
Проговара паша Хасан паша: 100
»Роди Мара Босни господара,
Па погуби тимар дефтердара
И његова сина Силихтара,
Па сад хоће Хаџ Омера млада«.
Макну паша на своје џелате, 105
Погубише Хаџ-Омера млада.
Глас до гласа, хабер до хабера,
Хабер дође дефтердара мајци.
Боса мајка на Горицу дође,
Па говори Топи Хасан паши: 110
»Аман паша, аман господаре,
Аман пашо, царскога ти хљеба,
Поклони ми рухо ђевојачко,
Јер сам ћерку за туђина дала,
Да је туђи јунак не прекори, 115
Прво јутро пред туђом матером!«
»Ханум Ханко, дефтердара мајко,
Ти препртљај чеиз ђевојачки
У зелену башчу Чемерлину!«
Па се врати дефтердара мајка 120
И препртља чеиз ђевојачки
У зелену башчу Чемерлину.
Паша дворим живу ватру даде.
Ти су двори за мало горјели,
Од дан до дан, пуних петнаест дана. 125
Нове паша начинио дворе,
Када паша начинио дворе,
Ударише пашине борије,
А пукоше на граду топови,
Вјенча паша дефтердаровицу. 130
