Sve zalud

Vladimir Vasić

Sve zalud...

Sve zalud... Pisac: Vladimir Vasić

Zalud gledah u te zvezde sjajne,

Zalud tražih tvoje slike bajne,

U njima sam zalud glas tvoj sluš'o,

Sve uzalud, ne nađoh te, dušo;

Tek u biser kad bi se stvorile,

Divno bi te samo okitile.

Gledah mesec kad noću sijaše,

Gledah, tražih... tebe ne bijaše;

On je taman naspram lica tvoga,

Haj, tamnij' je a od zlata moga, —

Samo b' onda svetlost jače lio,

Na grudima kad bi tvojim bio.

Gledao sam u to sunce jarko,

Gledao sam, gled'o sve dojako;

Ja te tražih... sunašce me grije -

— Sve zaludu, tebe i tu nije,

Jer te oči i srce što bije

Od sunca me vatrenije grije.

Pa sad nek se te zvezdice skriju,

Nek potamne, nek svetlost ne liju,

Pa i mesec neka skrije zrake

Naspram lica, naspram cure take,

A i sunce neka beži tamo,

Ti si sunce, ti mi sijaš samo!

U Loznici, 1861 god.

Napomena

Objavljeno u knjizi Pesme, str. 92—93

Izvori

• Vladimir Vasić: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Izdavačko preduzeće " Narodna prosveta, Beograd, strana 25.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vladimir Vasić, umro 1864, pre 160 godina.