Svet (komad u četiri čina)/56
XXII
Učitelj muzike, pređašnji.
UČITELj (dolazi s pismom u ruci): Pardon... molim.
TOMA (spazi ga): Ah...vrlo dobro... Treće i treće, gospodine, šta ćete vi ovde?
JELKICA: Ali, oče, za Boga? (Udari u plač).
UČITELj: Molim lepo, radi objašnjenja.
STANA: Tomo!
}
NADA: Oče!
TOMA: Bez ikakvog objašnjenja napolje iz kuće.
UČITELj: Gospodine!
TOMA: I po treći put, napolje.
JELKICA: Oče, za Boga!
UČITELj: Lepo molim, ja se pokoravam, ali se mi moramo objasniti. Zbogom. Zbogom, gospođice Jelkice. (Odlazi).
JELKICA (kroz plač): Zbogom.
STANA (Tomi): Ima li i štogod četvrto?
TOMA: Četvrto?... Ima, ima... ima i četvrto, razume se da ima i četvrto, i peto, i šesto, i sedmo, ako hoćeš. Jer ovako više ne ide; raščistiću ja sve, pa ću se smiriti. Ovako više ne ide. Da, četvrto i četvrto...