Svet (komad u četiri čina)/19
Stana, devojčica, pređašnji.
STANA (ulazi, a za njom jedna devojčica, koja nosi tri kutije sa šeširima. Stana, čim uđe, razgleda kako je namešteno). Vrlo lepo, vrlo lepo... Kako to, Bože, sasvim drukče izgleda, sasvim druga soba! Ne mogu čisto da poznam, da sam u svojoj kući.
TOMA. Jest, i ja ne mogu čisto da poznam.
JELKICA. A koja je, majko, ona devojčica tamo?
STANA. A jeste. (Prilazi bliže Tomi i kao poverljivo). Ti se valjada nećeš ljutiti? Svratila sam usput, te ponela šešire, da izberem sebi jedan. Znaš, ja sam bila sasvim zadovoljna i ovim koji imam; ali svet kaže: „Šta se tu uprepodobila, pa se napravila puki siromah, a ovamo hoće da uda ćer? Nema ni čestitog šešira?“
TOMA. Ama ko to kaže?
STANA. Pa svet, za Boga. Pa onda rekoh, hajde da im ne dam razloga, da mi govore tako što, te svratih, ako se ti ne ljutiš?
TOMA. Molim te, što bih se ljutio? Svet ima pravo, treba i ti da se malo obučeš. Obukla si decu, pa ne možeš ti kraj njih ići takva. Sasvim, uzmi jedan šešir. Ima svet pravo, što ti je to kazao.
NADA. Mamice, ovo su šeširi, je l' te?
STANA. Jeste, deco, ali za mene; vama sam već uzela.
NADA i JELKICA (radosno ščepaju iz ruku devojčice kutije i počnu otvarati). Da vidimo, da vidimo za mamu šešir.
NADA (izvadila jedan). Ovaj, mamo.
JELKICA (izvadila drugi). Ovaj, ovaj, mamice.
STANA (deci). Dobro, dobro, sad ću. (Tomi). Ne ljutiš se, je li?
TOMA. Ta, Bože moj, zašto bih se ljutio? Uzmi, Stano, lep šešir. Neću da svet kaže: „Šta se tu uprepodobila, pa se napravila puki siromah, a ovamo hoće ćer da udaje?“
STANA (otišla tamo, uzela jedan šešir, metnula ga na glavu). Ovaj?
NADA. Taj vam tako dobro stoji.
JELKICA. A ovaj, mamice?
STANA. Taj je suviše mladački. Ostaću pri ovome (Pakuje ostale šešire i predaje devojčici). Kaži gospođi, da sam izabrala ovaj od 24 dinara.
DEVOJČICA. Razumem. (Odlazi sa šeširima).