Sveznanje Š3

SVEZNANjE

Španija-Ščerbatov

ŠPANIJA (šp. Espanja), nezavisna rpb. (503 075 km²) na Pirenejskom Pol. (j. Evr.); izlazi na Atlanski Ok. (na S i na J) i na Sred. M. (na I); ima dobrih pristaništa na celoj obali; sa S ograničena → Pirenejima; na j. obali pružaju se Andaluziske Pl. (→ Sijera Nevada); to su mlađe venačne plan., između njih prostrana visoravan Mezeta; s nje se dižu pojedini pl. grebeni (Kantabriske Pl., Kastiliske Pl., Sijera Morena i dr.), koji odvajaju visoke i prostrane unutarnje kotline (Stara i Nova Kastilija, Andaluzija, Aragonija i dr.); klima na SZ okeanska, blaga i dovoljno vlažna, u ostalom delu sred., u unutrašnjosti dosta topla i suha; odvodnjava se prema Atlanskom Ok. (Minjo, Duero, Taho, Gvadijana, Gvadalkivir), i u Sred. M. (Ebro, Gladalacijar, Hukar, Segura i dr.); plan. na S pod šumom; unutrašnjost suha i stepska; pored Sred. M. predeli makija i frigana; stan. (23,8 mil.) Španjolci; mešavina romanizovanih st. Kelto-Ibera, Rimljana, Arapa i Germana; vera rkat.; obrazovanost i kult. dosta visoka; bave se većinom (57%) poljopr. i ribolovom, razvijena ind. (metala, tkst., cementa), rud. (bakar, olovo, srebro, živa, gvožđe, kameni ugalj) i trg.; pomorski saobr. jače, kopneni slabije razvijen; gl, grad Madrid, veći gradovi: Sevilja, Granada, Malaga, Kartagena, Mursija, Valensija, Barselona, Saragosa, Bilbao; pod vlašću Šp.; Balearska i Pitjuziska Ostrva u Sred. M., Kanarska O. u Atlanskom Ok. i kolonije (341 975 km²) u Afr.: Šp. Maroko, Šp. Gvineja i Rio de Oro. Najstarije u ist. poznato stanovništvo Š. bili su Kelto-Iberi (mešavina Kelta i Iberaca), među koje su rano počeli da se doseljavaju Feničani, Grci i Kartaginjani radi osnivanja svojih kolonija; u 5. v. pre Hr. prevlast nad Š. stekla je Kartagina, od koje su je oteli Rimljani 219.-133. pre Hr.; u doba vel. seobe naroda među starosedeoce se doselila razna germ. plemena: Vandali, Svevi, Alani i najzad Vizigoti koji su zavladali celom zemljom (611.); početkom 8. v. u Š. prodrli Arapi (710.) i preplavili gotovo celo Pirenejsko Pol., a Goti se povukli u kraljevinu Asturiju, koja jedino sačuvala nezavisnost; u 2. polovini 8. v. izbili ratovi između franačkog kralja Karla Vel. i Arapa; Karlu se pridružili i hrišć. iz s. dela Š., proširili granice Asturije do r. Dura (792.) i pretvorili je u kraljevinu Leon, dok hrišć. iz sr. dela Pireneja osnovali nekoliko manjih državica koje se u 9. v. spojile u Kraljevinu Navaru; pored ove 2 slobodne države Karlo osnovao i treću u i. delu Pireneja (u prvo vreme nazivana Š. markom, a kasnije Barselonskom Grofovinom); u 11. v. u ar. delu Š. izumrla dinastija Omejada (1033.); hrišć. iskoristili unutarnje razmirice u Kordovskom Halifatu i zauzeli obe obale r. Ebra i deo visoravni Mezete; u oslobođenim krajevima osn. onda još 3 države: Kraljevina Aragon (u čiji sastav ušla i Barselonska Grofovina, 1151.), Kraljevina Kastilija (sa kojom Kraljevina Leon obrazovala personalnu uniju, 1037.) i Kraljevina → Portugalija koja se u 11. v. odvojila od Kastilije (1094.); početkom 13. v. papa Inoćentije III objavio krstaški rat protivu Arapa u Š.; pod vođstvom kastiljiskog kralja Alfonsa VIII krstaši prešli preko Sijere Morene i potukli ar. voj. kod mesta Las Navas de Tolosa (1247.); tom prilikom Kastilija zauzela Andaluziju, Aragonija Valenciju s okolinom, a Portugalija izbila na j. obalu Pirenejskog Pol.; Arapima ostala samo obl. Granada u Sijera Nevadi. gde su se održali do kraja 15. v.; Aragonija posle toga proširila vlast na Balearska O. (1229.), Siciliju (1287.), Sardiniju (1326.) i Napuljsku Kraljevinu (1435.); krajem 15. v. na kastilski presto došla Izabela I. koja se udala (1469.) za aragonskog prestolonaslednika Ferdinanda; na taj način Kastilija i Aragonija ujedinjene u Kraljevnnu Š. (1479.). koja posle ujedinjenja, nastavila borbe s Arabljanima i posle desetogodišnjeg rata (1482.-1492.) zauzela Granadu; početkom n. v. u Š. zavladala dinastija Habzburga, koja se u njoj održala 2 veka (1516.-1707.); najvažniji vladari iz te dinastije bili: Karlo I i Filip II; za vlade Karla I Š. dostigla vrhunac svoje moći i istakla se kao najveća sila na svetu; šp. vlast onda priznavale: Sardinija, Sicilija, Napuljska Kraljevina, Niske Zemlje i novopronađene zemlje u Sr. i J. Amer. (Antili, Meksiko, Peru i Čile); ratovi koje je protiv nje poveo i frc. kralj → Fransoa I ubrzo izazvali njeno opadanje; za vlade njegovog sina Filipa II Š. je potučena od Frc., Engl. i Nizozemske, koje su izvojevale samostalnost (1581.); naslednici Filipa II, Filip III i IV i Karlo III (1661.-1700.) još više su doprineli svojom nesposobnošću opadanju Š, tako da je ona posle odvajanja Port. (1640.) ušla u red drugostepenih sila u Evr.; posle rata za šp. nasleđe, Š. je izgubila Belg., Milan, Toskanu, Napulj, Sardiniju, Siciliju i Gibraltar, a na njen presto došao je unuk frc. kralja Luja XIV, Filip V (1700.-1746.), osn. dinastije Burbonaca koja vladala Š. sve do 1931., izuzev malog prekida (1808.-1816.), u doba Napoleona I, koji je na pš. presto postavio svog brata Žozefa; po Napoleonovu padu na šp. presto ponovo vraćen Ferdinand VII, koji je obnovio apsolutizam, doveo do krvavo ugušenog ustanka liberala, za njegove vlade od Š. su se odvojile sve njene kolonije u Sr. i Sev. Amer.; regentstvo njegove žene Marije Kristine (1837.-1840.) izazvalo je unutrašnje ratove (karlisti), koji su se završili tek kad je na presto došla Ferdinandova ćerka Izabela II (1843.); njen pokušaj da obnovi apsolutizam i bezobzirno reakcionarstvo njenih dvorana izazvali su n. pobunu (1868.); Izabela se onda sklonila u Frc., a Š je utonula u šestogodišnju anarhiju (1868.-1874.), u toku koje je 4 puta menjan oblik vladavine; najzad, siti nereda i građ. ratova, Španjolci proglasili za kralja Izabelinog sina Alfonsa XII (1874.-1885.), koji dao ustav i prepustio drž. upravu min. Kanovasu del Kastilo; za vlade Alfonsovog sina Alfonsa XIII (1885.-1931.) u III. uvedeno opšte pravo glasa (1890.) a u ratu sa SAD izgubljeni su i poslednji ostaci šp. kolonijalnog carstva u Amer. (Kuba i Puerto-Riko) i Filipini; u svet. ratu Š. bila nsutralna što je mnogo doprinelo njenom bogaćenju i razvoju njene trg. i ind.; ali pobuna Abd-el-Krima u marokanskom Rifu, unutarašnji neredi, zavođenje diktature pod Primom de Riverom (1925.). izazvali su čitav niz zavera i pobuna koje su se najzad završile Alfonsovom abdikacijom (12./5., 1931.); međutim posle zavođenja rpb., stranačke i klasne borbe su se još više zaoštrile, a dolazak levičara na vlast (posle izbora 1935.), doveo je do ustanka desničara (pod gen. Frankom) obilato pomognutog iz inostranstva, za kojeg je Š. poznala sve strahote i užase savremenog građanskog rata. Š. jezik, razvio se iz narodnog latinskog jez. (lingua romana rustica), kojim se govorilo otkad su Rimljani osvojili Pirenejsko Pol., pretrpevši docnije neznatne uticaje gotskog i ar. j.; ovaj nar. j. podelio se u više dijalekata (portugalski, limosinski i dr.), ali se među svima rano istakao kastilski govor, zbog svoje zvučnosti i čistote, a možda i više što se govorio u pokr. koja dugo pretstavljala jezgro š. države (Kastilja); postao u 16. v. knjiž. i drž. j. celog Pirinejskog Pol. (izuzev Port.), sem toga govori se u Sr. i J. Amer.: balk. Jevreji (sefardi) govore katalonskim dijalektom. Š. književnost, počinje u 12. v. prvim značajnim spomenikom š. poezije: Spev o Sidu, o najvećem junaku š. nar. pesništva iz doba borbi protiv Mavara; istovremeno se javljaju i 1. počeci crk. kat. knjiž. s najistaknutijim pretstavnikom Gonsalonom de Verseo; jači napredak tokom 13. v. pod vladom kralja Alfonsa Mudrog; pojavio se najbolji pisac toga doba Huan Ruie; u 14. v. š. k. se razvija pod uticajem it. kviž,; najgl. pretstavnici Markiz od Santšćane i Huan de Mena. a krajem v. javljaju se i 2 originalna dela poznati roman u dialogu Selestina i viteški roman Amadis od Gaule, oba uspela u stranim knjiž.; u doba renesanse III. pod vladom Karla V (1516.-1555.), imala vel. politički i kult. zamah; u lirici tzv. it. šk. došla do punog izraza i dala odlične pretstavnike: Bookana, Garšlaza dela Vela, Urtadu de Mendozu i dr.; u prozi stvoreni romani nove vrste. tzv. pikarski (avanturistički): Lazariljo de Tormes i dr.; u drami novi radovi koji se rascvetali naročito u 17. v.; kraj 16. v. i početak 17. vrhunac i zlatno doba š. k.: Servantes, Lope de Vega, Kalderon; od knjiž, rodova najbolje negovana višestruka komedija, šireg um. i moralnog značenja; lirska poezija u opadanju; pod uticajem š. marinizma, koji našao odjeka u savr. poeziji svih rom. knjiž., stvorio svoje pesničko delo Luis Gongora i njegovi sledbenici; 18. v. doba vladanja knjiž., koja pod jakim frc. uticajem. ističu se pesnik M. Valdes i romanopisac F. de Isla; početak 19. v. još pod frc. uticajem; s pojavom romantizma uzima eamostalan pravad: F. Martinez da la Roza (1787.-1862.), Breton de loe Ereros (1796.-1873.), i M. Hoze de Lara; iz 2. polovine 19. v. Huan Valera (1824.-1905), Perez Galdos (1315.-1920.) i dr.; u 20. v. najpoznatiji romansijer Blasko Ibanjez; knjiž. ist. i kritičari: M. Mengndes i Pelajo, a naročito Roman Menendes Pidal i pesnik Ramon de Kampoamor. Š. muzika, počela u doba trubadura i žonglera, od kojih najznačajniji: Pedro Lopez od Ejona, Fernan Perz od Guzmana, Sančes Kalavera i Ausmus Mark; tada zabeležene u notnim znacima toga doba (13. v.) š. pesme; u 15. v. muz. na visini frc. i it., s primesom mavarskog karaktera; elementi svetovne muz. prodiru u crk.; pesme biskajske i navarske imaju srodnosti s modernom muz., mada su st. porekla i nisu osnovane na određenoj skali; u njima se nalaze: prekomerni intervali, deli tonovi, polustepeni i četvrtine tona; u Aragonu i Navari popularna je tzv. igra jota, koja se i peva u tercama; pesme Galicije i Stare Kastilije pod uticajem Mavara nose istočljački kolorit; vesele, sa snažnim ritmičkim akcentom igara; Andaluzija ima najlepše pesme u kojima se nalazi duboko utisnut istočnjački muz. element; katalonske pesme se razlikuju potpuno od pesama dr. krajeva, kako u jez., tako u melodiji i ritmu, bliže su pesmama frc. J; u 16. v. š. m. dala više odličnih pečata i kompozitora papskoj kapeli u Rimu; između njih naročito se ističu: Morales (1512.-1553.) i Vitorija (1540.-1603); u 18. v. i u početku 19. v. š. m. se razvijala pod uticajem bečke klasične šk.; krajem 19. v. osnovana šp. muz. šk. s Filipom Pedrelom (1841.-1922.) na čelu; pored njega se istakao Isak Albenis (1860.-1909.), kompozitor klavirskih, simfoniskih i operskih dela, ali pod uticajem Debisia; na Cerova, Kazasa i još neke umetnike uticala rus. nac. šk.; moderni pretstavnici: Granados, De Falja, Šurino, Taroba, Jopla, Salaros, Eskriče, Pahisa, Manena i dr. većinom se koriste nar. elementima. Š. umetnost, arht. u Šp. javlja se u doba Rimljana, ali se mali broj tih građevina očuvao; mnogo više ima romanskih i gotskih crk., koje sazidane pod frn. uticajem; od romanskih najčuvenije: katedrala u Santjagu de Kampostela, Segoviji i Avili a od gotskih katedrala: u Burgosu, Toledu, Leonu, Sevinji i Barseloni; na nekim ima i mešanja s ar. stilom (mudejarstil); renesanski stil dao neobično bogate građevine (katedrale u Granadi i Malagi), zatim uprošćeni (Eskorial); baroknih građevina ima u Madridu, Toledu, Salamanki, Saragoen, Sevilji itd.; u baroku podignut i kraljevski dvor u Madridu. Vajarstvo se razvilo rano, ali se gl. dela pripisuju stranim majstorima; u 15. v. u Šp. se javio fantastičan stil, koji pretstavlja mešavinu pozno-gotskih, mavarekih i renesansnih motiva; za njim došao groteskni stil (estiloo monstruoso), čiji gl. pretstavnik Alonzo Berguete (1486.-1561.); od vajara u drvetu: Montanes, Alonzo Kano i Pedro de Mena. Slikarstvo, ranog sr. v., ima minijature pod ar., i zidnog slikarstva pod viz. uticaje; docnijs se javlja frc., it. i naročito nizozemski uticaj; čisto š. slikarstvo odlikuje se strogim posmatranjem prirode i sklonošću ka mistici: Lujie de Morales, fantastično-tajanstveni Grk Domeniko Teotokapuli (el Greco), Ribera i dr.; š. slikarstvo dostiglo vrhunac u 17. v. nenadmašnim portretom finih hladnih tonova Velaskeza i Murila, koji dao niz nežnih madona; posle opadanja u 18. v. javio se Francisko de Goja, veliki portretist i grafičar; u 19. v. zavladao prvo klasicizam, zatim svi ostali evr. pravci; Ignacio Zuloaga oživeo nac. stil i slikao š. život; Pablo Pikaso, osnivač kubizma, pripadao više pariskoj umetnosti. U um. zanatstvu sr. v. osećao se uticaj I (za vreme ar. vladavine), kad se naročito razvio fajane; posle renesanse nastupilo opadanje.

ŠPANIĆ Stjepko (1871.-1908.), književnik i prevodilac; zbirka pesama 1mmortelle; drama Sike (s Albertom Veberom); prevodio Šekspira i Jana Kolara.

ŠPANSKA BUBA→ majci.

ŠPANSKA GVINEJA, š. kolonija u zap. Afr. (Anobom i Fernando Po i na kopnu Rio Muni; 24 500 km², 100 000 st.); bez većeg privr. značaja.

ŠPANSKA KOKOŠ, poreklom iz Šp., sr. velika teži do 4 kg, proste, vel. i prave kreste kod petla, povijene kod kokoške, golih visokih crnih nogu, 4 preta, razvijenih lopara i podušnjaka, perja crna s otsjajem; dobra nosilja krupnih jaja do 80 g; meso slabog kvaliteta.

ŠPANSKA KRAGNA→ parafimoza.

ŠPANSKA TRSKA (Calamus rotang, fam. Ralmae), palma perastih listova u čestoj upotrebi, kao i od vrsta C. rudentum i C. royleanus za stolice, stolove i korpe; C. draco sa Sudanskih Ostrva u mesnatom delu ploda sadrži crvenu boju za firnis.

ŠPANSKI ZMIJAK → drni koren.

ŠPANSKI KOZLAC→ zob. ŠPANSKI PROTOKOL, stroga i detaljno razrađena pravila ceremonijala na š. dvoru; → protokol.

ŠPANSKO NASLEĐE→ ratovi za nasleđe.

ŠPANCI, Španjolci, rom. narod u većem delu Pirenejskog Pol. (u zap. delu → Portugalci) i na Balearima; zajedno s → Kataloncima (kojih 5 mil.) 22,5 mil.; mnogo Š. u zeml^ama Sr. i J. Amer., po kojima se raširili posle otkrića Amer.: s njima svega 85 mil.; postali od mešavine Iberaca, Kelta, Rimljana, Vandala, Gota i dr.; većina pripada mediteranskoj rasi; naselja u prim. Sred. M. malena ili nablizu, na kisiji i u unutrašnjosti vel. sela; kuće obično od kamena, a pokućanstvo veoma oskudno; u m. nošnji očuvano mnogo starinskog; veoma strogi običajni propisi o odnosima između m. i ž. (uticaj islama); borbe s bikovima najveća zabava Š.

ŠPARGLA, vilina metla (Asparagus officinalis, fam. Liliaceae), dugovečna biljka domaćeg porekla, nežni i bledi izdanci š. jako se cene kao povrće; množi se iz semena i sadnica. Šparglište, zemljište pripremljeno za gajenje š.

ŠPEDITER (nem.-it.) → ekspeditor. Špediterski provizion, nagrada koju š. dobiva za uloženi trud; računa se po koletu ili težini robe.

ŠPEKULACIJA → spekulacija.

ŠPEKULATIVNA TRGOVINA, trg. poljopr. proizvodima (ljudska i stočna hrana, voće, stoka itd.) na vel., samo ,u granicama države; naziv š. t. svakako došao što trgovci spekulišu sa stanjem raznih pijaca, traže pijace na kojima će robu dobiti jevtino, a zatim gde će robu prodati šgo povoljnije, ili zbog činjenice, što su poljopr. proizvodi najpodložniji promenama cena, pa i u trg. s njima bila mnogo značajnija spekulacija nego kalkulacija. Špekulanti, trgovci, prekupci i preprodavci, mahom po sajmovima kupuju i prodaju robu ili sami hrane stoku pa prodaju po sajmovima ili izvoznicima.

ŠPENGLER Osvald (Spengler, 1880.-1936.), nem. filozof kulture; po njemu ist. zbivanje vrši se po zakonima org. cvetanja (kultura) i venenja (civilizacija); taj proces ponavlja se u raznim oblastima uvek slično; Zap. Evr. sad u stanju nezaustavljenog propadanja; gl. delo: Propast Zapada.

ŠPENER Jakob (1635.-1705.), prot. teolog, kljiževnik, osn. → pietizma: napisao: Pobožne želje.

ŠPEROVANO, slepljeno. ukočeno drvo, ploča od tankih daščica, odn. Furnira lepljenih unakrst pod hidrauličkim pritiskom; š. d. se ne izvija i ne krivi, što je loša strana običnog d.; š. d. proizvodi se u debljini 8-20 mm; naročita vrsta panel-ploče, 2-5 sm debele; za izradu š. d. upotrebljava se d. koje inače nije za thn. d.; oamo se spolja meću furniri od finog drveta; upotrebom ljuštenog drveta omogućena proizvodnja š. d. u dimenzijama koje bi se inače mogle dobiti - samo u prašumama.

ŠPIJUN (it.)→ uhoda.

ŠPILMAN (nem.), u srednjev. Nem. žongler, pevač i raznosač pesama mahom tuđih, zabavljač; dolazili i do nas.

ŠPILHAGEN Fridrih (Spielhagen, 1829.-1911.), nem. romanopisac liberalno realističan, sladunjav; gl. delo: Problematičie prirode (roman).

ŠPINAT → spanać.

ŠPIRITUS (lat.) → alkohol.

ŠPIS Adolf (Spiess, 1810.-1858.), preuredio nem. gimnastički sistem Janov, uveo gimnastiku u šk. (obavezno i za devojčice); preporučivao lakše vežbe.

ŠPITA Filip (Spitta, 1841.-1894.), nem. muzikolog. prof. Kralj. akad. u Berlinu, direktor više muz. šk.; pisao o Bahu, Hendelu, Šumanu i dr.

ŠNITELER Karl (Spitteler, 1845.-1924.), nem. epski pesnik iz Švajc., inspirisan antičkim temama, sanja o idealnim svetovima; gl. delo: Olimpisko proleće.

ŠPICBERG, Špicberška Ostrva, grupa o. (62 545 km²) u Ledenom M., s. od Norveške; obala razuđena, unutrašnjost planinska, klima blagodareći golfskoj struji ublažeia polarna; plan. pod snežanicima, lednici silaze do morskog nivoa; pored obale malo brezove šume i pašnjaka; ima naslaga kamenog uglja; stan. (725) se bavi poglavito rud., ribolovom i stočarstvom; pripada Norveškoj.

ŠPOR Ludvig (1784.-1859.), nem. kompozitor, violinist, dirigent u Beču i Kaselu; pripadao grupi romantičara; primenjivao hromatiku i sentimentalni manir; komponovao: Istorisku simfoniju* Četiri god. doba, Opis svetovnog i božanskog u ljudskom životu; opere: Jesonda, Faush; oratorijume: Poslednji sud. Pad Vavilona, gudačke kvartete, violinske koncerte, simfonije, mise, kantate, oratorijume; napisao Školu za violinu.

ŠPORER Juraj (1795.-1884.), književnik, preteča ilirokog pokreta; kao đak nosio se mišlju da, po primeru D. Davidovića i D. Frupšća, pokrene novine za Hrv.; 1818. izišao njegov Oglasnik ilirski, ali nije našao odziva kod publike; kasnije pisao slabe drame i 1 roman; objavio (1822.) Ilirski almanah; gl. dela: Kastriota Škenderbeg, Edipos, Lijek za obijesnu ženu (drame); Strast i bludnja (roman).

ŠPORKO, sporko (it.), težina, ukupna → bruto težina.

ŠPRANGER Eduard (Spranger, * 1882.), nem. filozof; gl. dela: Oblici života, Psihologija mladosti, Nem. ideal o izgradnji sadašnjice, Narod, država, vaspitanje.

ŠPREVALD, predeo u Nem. kroz koji protiče (dužinom od 30 km) r. Špreja.

ŠPREJA, r. u Nem., l. pritoka Hafsla, duga 398 km, plovna na dužini od 176 km, protiče kroz Berlin: uliva se kod Špandaua.

ŠPRENGEL Hristijan Konrad (1750.-1816.), nem. botaničar, 1. izložio 1793. ulogu insekata u oplođivanju biljaka.

ŠPRIC (nem.) → brizgalica.

ŠPURTIL (it.) → janka.

ŠRAJBER Gustav (1877.), stručnjak za morsko ribarstvo; radio s uspehom na unapređenju i organizaciji ribarstva na našem Jadranu; gl. radovi: Morska riba zdrava i tečna hrana, Ribolov na moru, Ribarstvo pomorsko nazivlje i izrazi, Naše ribarsko zadrugarstvo i dr.; Sveznanje obradio predmete iz morskog ribarstva.

ŠRAJFOGEL Jozef (1768.-1832.), austr. pisac i dramaturg, zaslužan za napredak bečkog Burgtsatra, preradio šp. drame: Život je san i Don Gutjer, lekar svoje časti od Kalderona; Dona Dijana od Moreta; napisao 2 memoarska dela. ŠRAPNEL (engl.), art. šuplje zrno, cilindrična oblika, lučna ili šiljasta vrha, napunjeno crnim barutom i kuglicama (300-2 000); rasprskava se nad neprijateljem i dejstvuje kuglicama; ime dobio po engl. pukovniku Šrapnelu koji ga usavršio; barutno punjenje: pomešano s kuglicama, pred njima (s komorom napred) ili iza njih (s komorom pozadi), a od kuglica, koje zalivene sumporom ili smolom da se ne bi pomerale, odvojeno čeličnim kolutom (dijafragma); kuglice razne veličine (1030 g), prave se od tvrdog olova (10% olova, 10% antimona) za dejstvo protiv trupa u polju ili od livenog gvožđa i čelika, za dejstvo protiv trupa iza štitova; na prednjem kraju zrna nalazi se upaljač iz kojeg se pri dejstvu vatra sprovodi naročitom cevčicom u barutno punjenje; kad se ono zapali, barutni gasovi potiskuju dijafragmu, a ova potiskuje kuglice, koje izleću. Granat-šrapnel, ima cilindričan deo kao š., dok prednji deo obrazuje malu granatu s brizantnim punjenjem; prc rasprskavanju u vazduhu, cilindričan deo dejstvuje kao š., a prednji deo leti dalje dok ne udari u čvrst predmet ili zemlju; ova vrsta naročito podesna za dejstvo protiv baterija ili mitraljeza za štitovima. koje granatni deo uništava.

ŠRAF (nem.) → zavrtanj.

ŠRAFE (it.), crtice kojima se pretstavlja reljef na kartama, upravljene u pravcu nagiba zemljišta, sam nagib se izražava debljinom prema određenoj skali. Šrafirati (od it.: sgraffiore = grepsti), pretstavljati senku u crtežu linijama koje se seku ili su paralelne; u kartografiji crtanje planina paralelnim linijama (šrafe).

ŠREDINGER Ervin (Schrödinger, * 1887.), nem. fizičar, poznat po radovima iz teorije kvanata, 1 od stvaralaca tzv. talasne mehanike; Nobelova nagrada za 1933.

ŠREKER Franc (• 1878.), nem. kompozitor, prof. Muz. akad. u Beču, direktor Visoke muz. šk. u Berlinu; muz. dramski stil izradio pod uticajem Šenberga i Pučinia; komponovao: opere, kamernu simfoniju za 23 instrumenta, pesme, svite za kamerni orkestar, uvertire, psalme, Ave Marija.

ŠRENK-NOLCING Albert (Schrenck-Nolzing, 1562.-1920.), nem. neurolog, 1 od prvih ispitivača naučne sugestije i hipnoze,- poznat u metafizici proučavanjem fiz. elemenata.

ŠREPEL Milivoj (1862.-1925.), knjiž. istoričar i st. klas. filolog; stručni radovi iz lat. gram. i knjiž. izišli u Radu Jsl. akademije: Patricijeva poetika, Latinska poezija Juvija Restija, Ivan Kotoranin, lat. pesnik, Humanist Šišgorić; iz svet. knjiž.: Pjesnički prvaci u prvoj polovini 19. v., Rus. pripovedači, Preporod u It. u 15. I; 1*. v., studije iz domaće knjiž.: Skup Marina Držića prema Plautovoj Aululariji, O Gundulićevim Suzama sina razmetnoga, O Maruliću, Sigetski junak u povijesti hrv. pjesništva; izdao dela P. Preradovića i Mirka Bogovića sa studijama o ovim piscima.

ŠRIGAVICA → komarča.

ŠTAB (nem.), organ komandanta za upravu jedinicom; sačinjavaju ga referenti za pojedine poslove; celokupnom voj. silom upravlja Gl. gštb. (u ratu se zove Štab Vrh. komande).

ŠTAVILA, org. i neorg. materije pomoću kojih se štavi koža; rastvorljive u vodi, imaju opor ukus i daju o jedinjenjima gvožđa boju mastila. Organska š. dele se na: prirodna (kora drveta, isečeno drvo, šišarke, plodovi, lišće i ind. ekstrakti iz hrasta, kestena, kverbaha i dr. drveća) i sintetička, koja se dobivaju sintezom iz formaldehida i fenola, krezola i dr. jedinjenja. Neorganska š, obično miner. porekla: jedinjenja hroma, aluminijuma i gvožđa. Štavljenje (čišćenje), čini kožu elastičnom, postojanom prema vodi: koža se prethodno spremi skidanjem dlake, čišćenjem s obe strane, pranjem i bubrenjem, da bi se otvorile pore za prijem štave; zatim se pristupa samom š., kod kojeg razlikujemo nekoliko načina: vegetabilno (vegetabilnim štavilima), hromno (rastvorljivim jedinjenjima hroma), belo (jedinjenjima aluminijuma); vegetabilno može biti sporo, koje se vrši u basenima i traje 11/2 god., i brzo u basenima s rotativnim bubnjevima, koje za lakše kože traje nekoliko nedelja, a za teže nekoliko meseci; prilikom oba načina koža se štavi postepeno sve koncentrisanijim rastvorima štave, dok ona ne prođe kroz kožu; posle toga koža se suši, sabija i glača, a eventualno i masti.

ŠTAJER 1) r. u Austr., l. pritoka Ensa; duga 58 km; nije plovna, ali može da se iskoristi u ind. svrhe. 2) varoš (23 000 st.) u Austr. na r. Ensu o razvijenom ind. metala, velosipeda, motora i automobila.

ŠTAJERSKA. pogranična pokrajina između Austr. (s. od Drave) i Jsl. j. od Drave); plan. oblast ispunjena ograncima Alpa (Štajerski Alpi), ispresecana dubokim, romantičnim dolinama; obiluje šumom i rudama (ugalj, gvožđe i dr.); stan. (većinom Slov. ili slov. porekla) bavi se zemljr. (cerealije, voće, vinova loza), ind. (metala i hem.), stočarstvom i trg., a znatne prihode ima i od turizma; u rim. doba Š. ulazila delom u Panoniju, delom u Norik; za vreme velike seobe u nju se najpre doselili Ostrogoti, pa Slov. i Avari; po dolasku Slov., Š. delila sudbinu ostalih slov. krajeva (→ Slovenačka). Štajerska kokoš, postala ukrštanjem domaće (sredozemni tip) sa španjolskom; srednje veličine, duga trupa, dubokih prsa, kratkih nogu, žuta, srebrna, bela ili šarena perja; dobra nosilja, tovi se dobro i lako i ima ukusno meso. Štajerci, deo Slov. u Štajerskoj, nekad cela Št. bila naseljena Slov., danas samo njena j. trećina oko Mure i sr. toka Drave; veći deo ovih slov. Š., sa sedištem u Mariboru, u sastavu Jugosl., ali znatan deo ostao u Austr.; među njima maše grupe: Goričani, Pohorci, Haložani i Polanci.

ŠTAJN Karl (1757.-1831.), nem. državnik, protivnik Napoleona I; preuredio drž. upravu, zaveo mesne samouprave, oslobodio seljake kmetstva i pripremio nac. preporod, kojim omogućio stupanje Pruske u red Napoleonovih neprijatelja (1813.).

ŠTAJNAH Eugen (Steinach, * 1861.), austr. fiziolog, poznat š> naučnim radovima iz fzl. oka i živaca, proučavao promene boja kod lignji; naročito poznat po radovima o uticaju polnih hormona na organizam; po njegovim radovima uveden metod podmlađivanja (presecanje semenovoda). koji nosi njegovo ime.

ŠTAJNBAH Erain (oko 1244.-1318.). nem. arhitekt; gradio zap. fasadu katedrale u Štrasburgu.

ŠTAJNBERG Maksimilijan (• 1883.), rus. kompozitor, prof. konzervatorijuma u Lenjingradu; komponovao: simfonije, balet, misteriju, gudačke kvartete, crk. horove; redigovao Nauku o instrumentaciji od Rimskog-Korsakova.

ŠTAJNDAHNER Franc (Steindachner, 1843.-1919.), austr. ihtiolog i herpetolog; proputovao Dalm., Crnu Goru, Herc. i Bosnu i objavio niz herpetoloških i ihtioloških radoba o našoj fauni; opisao i nekoliko novih vrsta riba iz naših ponornica i Jadrana.

ŠTAJNER Rudolf (Steiner, 1861.-1925.), austr. filozof, osn. i vođ. antropozofskog pokreta; ujedinjujući prir. nauku s indiskom mistikom došao do punijeg osećanja života i um , i uticao na knjiž. i vaspitanje; njegov rad se deli na 3 perioda; u prvom izlagao svoju nauku o čoveku i vasioni, i napisao flz. delo: Filozofija slobode; u drugom (1909.-1913.) prikazivao svoje »misteriske drame« i na um. način izložio šta sve doživljuju ljudske duše na svom putu ka istini; posle rata preneo svoju aktivnost na soc. polje i izdao knj. Srž socijalnog pitanja, u kojoj obradio ideju o tročlanom uređenju ljudskog društva; pored toga napisao: Geteov pogled na svet, Tajna nauka; njegove ideje kod nas zastupa časopis Poznaj sebe samog.

ŠTAJNLE Eduard (Steinle, 1810.-1886.), nem. slikar, radio freske i rel. slike, izvrsne portrete.

ŠTAMIC Johan (1717.-1757.), nem. kompozitor, pretstavnik manhajmske šk.; uticao na razvoj instrumentalnog stila.

ŠTAMLER Rudolf (* 1856.), nem. pravnik i prof. univ. neokantovac i pristalica socijalno-organske šk. u ekon. nauci; gl. dela: Privreda i pravo, Suština i zadaci prava i pravosuđa.

ŠTAMPA (it.) 1) → štampanje. 2) zajednički naziv za sve dnevne i periodične publikacije jednoga mesta ili kraja; moćno sredstvo za propagandu ideja, korisno po svom kult. uticaju; opasno kad se zloupotrebi; protiv zloupotreba š. primenjivani: preventivni sistem koji se sastoji u davanju odobrenja za publikovanje, prethodnoj kauciji i cenzuri (cenzura u Nem. postojala još 1529.), i represivni sistem koji ostavlja slobodu, ali kažnjava njene zloupotrebe; sloboda š. odavno shvaćena kao najvažnije političko pravo građana; u Engl. cenzura ukinuta još 1694., u Frc. u vreme revolucije (pa pod monarhijom ponovo vaspostavljena), a u Nem. tek posle 1848.; u Jugoslaviji važi za š. zakon od 6./8. 1925. s izmenama od 6./1. 1929.; po zak. bd 1925. š. je slobodna (zak. daje »nesprečeno iskazivanje misli u novinama, drugim štamp. predmetima ili slikama«) i ne ome se sprečavati preventivnim merama; prodaja i rasturanje zabranjuje se zbog uvrede vladaoca ili vladal. doma ili Nar. skupštine ili pozivanja na gaženje zakona; cenzura postoji samo kad je rat ili mobilizacija; štamparske krivice su uvreda, kleveta, potsticanje na vršenje kriv. dela, potsticanje na rušenje mira i poretka, izazivanje mržnje protiv države ili njenih ustanova, vređanje javnog morala; izmenama od 6./1. 1920. ukinut je čl. 2 po kojem ne može biti proventivnih mera, tj.: dozvoljena se cenzura; ukinuto je pravo žalbe na zabranu apelacionom sudu i predviđeno (čl. 14) da se zabrani dalje izlaženje listu ako je bio 3 put zabranjen za mesec dana; listovi sami traže preventivne mere da bi izbegli zabrane. 3) polit. dnevni list; izlazio u Beogradu 1902.-1914. pod uredništvom Svetolika M. Jakšića, novinara. 4) polit. dnevni list, izlazio u Beogradu 1933.-1934.; obnovljen 1936. Š. za slepe, izrađuje knjige s podignutim slovima (znacima) po Brajovom metodu, tako da ih pisanjem prstima slepi mogu da čitaju.

ŠTAMPA JUGOSLOVENSKA: do 18. v. Jsl. nisu imali listova; 1768. izašla 1. sv. Slavenoserpskog Magazina kao 1. pokušaj Zaharija St. Orfelina; 1791.-1792. izlazile u Beču Serpskija Povsednevnija Novini u štampariji Markidesa Iuljo; 1792.-1794. Slavenoserpskija Vjedomosti Stevana Novakovića; 1. slov. list Ljubljanske novice izdavao Valentin Vodnik 1797.-1800.; u 19. v. s nac. i kult. preporodom š. se neprestano razvija i igra važnu ulogu u polit. i kult. životu; u Napoleonovoj Ilirskoj Kraljevini izlazila 2 lista: Il regio Dalmata, 1806.-1810. u Zadru i Télégraphe officiel des provices Illyriennes, 1810.-1813, u Ljubljani; u Beču, 1813.-1822., Novine srpske, D. Davidovića i D. Frutića, u Pešti 1825. Matica srp. počela izdavati Letopisi srpske (docnije Letopis Matice srpske) najstariji knjiž.-naučni časopis, koji se s kratkim prekidima održao do danas; u oslobođenoj Srb. pokrenute 1834. Novine srpske, prvo u Kragujevcu, zatim u Beogradu; 1840, dobile posebni zabavnik i poučni dodatak; 1843.-1848. Podunavka, 1. knjiž. list u Srb.: 1845. Srpske novine postale zvaničan organ, do 1914. u Beogradu; 1915. u Nišu, 1918. -1918. na Krfu, gde imale knjiž. dodatak Zabavnik (1917.-1918.); posle oslobođenja list nazvan Službene novine i pod tim imenom izlazi u Beogradu latinicom i ćirilicom; u 1. polovini 19. v. javlja se u Srb. više listova od kojih važniji: Srpski ulak (1843.-1844.). Glasnik društva srpske slovesnosti (1847.-1892.), Novine Čitališta beogradskog (1847.-1848.); u Vojvodini najviše uspeha imali listovi Teodora Pavlovića: Serpski narodni list (1835., 1836., 1838.), Serpske narodne novine (1836.); Narodne novine (1842.); Sveobšte jugoslovenske i narodne novine (1848.-1849.); zatim Peštansko- budimski skoroteča (1842.-1814.); Napredak (1848.-1849.); Podunavka (1856.-1858.). U Hrv. 1. pokrenuo novine na nar. j. Ljudevit Gaj 1835. Novine hrvatske, koje 1836. nazvane Novine ilirske; od 1843. izlaze kao Narodne novine; još 1. god. Gajev list dobio knjiž. dodatak Danica (Danica ilirska), koja s prekidima izlazila do 1867.; ostali važniji hrv. listovi: Kolo (1842.-1853.); Gospodarski list (1842.-1925.); Zora dalmatinska (1844.-1849.); Slaveneki Jug (1849.-1850.); Arhiv za povjesnicu jugoslovensku (1851.-1875.); Neven (1852.-1858.). Sem književnog almanaha Kranjske belice (1830.-1833.,1848.) Slov. nisu imali do 1843. lista na nar. jez.; te god. pokrenuo Janez Vlajnajz Kmetijske in rokodelske novine, poučno-poljopr. list, koji docnije postao i knjiž.-polit., izlazio do 1900.; ostali listovi: Slovenija (1848.-1850.), Slovenske novine (1848.). Sredinom 19. v. najpoznatiji list kod Srba Šumadinka (1850., 1852., 1854.-1857.) Ljubomira Nenadovića i Srpski dnevnik (1852.-1864.) Danila Medakovića s knjiž. dodatkom Sedmica (1852.-1858.); 60-tih god. 19. v. javlja se u svima pokrajinama sve veći broj polit., stručnih i knjiž. listova, od kojih najvažniji, u B. i H.: Bosna (1866.-1878.), Bosanski vjesnik (1866.-1867.), Sarajevski list (1878,-1894.), Prosvjeta (1885.-1887.), Bosanska vila (1886.-1914.), Glasnik Zemaljskog muzeja (1889.-1936.), Naad (1895.-1902.), Srpska riječ (1904.-1914.), Gajret (1908.- 1927. s prekidima), Glas slobode (1909.-1912.); u Vojvodini: Danica (1860.-1871.), Komarac (1861.-1869.), Srbobran (1861.-1867.), Javor (1862.-1863., 1874.-1893.), Zmaj (1864.-1871.), Matica (1866.-1870.), Zastava (1866.-1925.), Pančevac (1869.-1878.), Mlada Srbadija (1870.-1872.), Glas naroda (1871.-1893.), Star-mali (1878.-1890.), Golub (1879.-1912.), Neven (1880.-1890.), Srpsko kolo (1881.-1885.), Sadašnjost (1884.-1902.), Naše doba (1885.-1901.), Branik (1885.-1914.), Stražilovo (1885.-1894.), Ženski svet (1886.-1894.), Brankovo kolo (1895.-1914.), Srpski pčelar (1897.-1914.), Bogoslovski glasnik (1902.-1914., 1919.-1927.); u Dalm.: Srpski glas (1880.-1905.), Dubrovnik (1892.-1914.), Glasnik Matice dalmatinske (1901.-1904.), Srđ (1902.-1908.), Srpska zora (1907.-1914.), Novo doba (od 1910.); u Slov.: Slovenski glasnik (1858.-1868.), Slovenac (1865.-1867.), Slovenski narod (1868.-1927.), Zvon (1870., 1876.-1880.), Soča (1870.-1914.), Edinost (1876.-1925.), Ljubljanski zvon (1881.-1936.), Dom in Svet (1888.-1938.), Slovan (1901.-1915.) Časopis za zgodovino in iarodopisje (1904.-1936.), Čas (od 1907.), Jutro (1910.-1936.), Veda (1911.-1912.); u Srb.: Vidovdan (1861.-1876.), Srbija (1867.-1870.), Jedinstvo (1868.-1873.), Vila (1865.-1868.), Srpski narod (1869.-1884.), Težak 1869.-1914.), Javnost (1873.-1874.), Budućnost (1873.-1875.), Rad (1874.-1875.), Otadžbina (1875., 1880.-1883., 1887.-1892.), Srp. arhiv za celokupno lekarstvo (1875.-1914., 1919. do danas), Godišnjica Nikole Čupića (od 1877. s prekidima do danas), Ratnik (1879.-1914., 1919. do danas), Hrišć. vesnik (1879.-1914., 1919.), Prosvetni glasnik (1880.-1914., 1919.-1924.), Beogradski dnevnik (1881.-1892.), Učitelj (1881.-1914.), Brka (1882.-1914.), Borba (1882.-1886.), Dnevni list (1883.-1914.), Starinar (1884.-1927. s prekidima), Odjek (1884.-1914., 1923.-1928. s prekidima), Bratstvo (1887.-1936.), Spomenik Srp. kralj. akademije (1887. do danas), Velika srbija (1886.-1892.), Male novine (1888.-1903.), Kolo (1889.-1892., 1901.-1903.), Vesnik srp. crkve (1890.-1914.), Trgovinski glasnik (1891.-1914., 1919. s malim prekidom do danas); Večernje novosti (1893.-1911.), Mali žurnal (1894.-1914.), Beogradske novine (1895.-1911.), Delo (1894.-1899., 1802.-1915.), Zvezda (1894., 1897.-1901., 1912., s prekidima), Srpski književni glasnik (1901.-1914., od 1920. do danas), Radničke novine (1901.-1914.), Štampa (1902.-1914.), Samouprava (1903.-1915., od 1919. s većim prekidima do danas), Politika (1904.-1915., od 1919. do danas), Pravda (1904.-1914., od 1918. do danas), Arhiv za pravne i društvene nauke (1906.-1914., 1919. do danas), Balkan (1908.-1914., 1919.-1925.), Venac (1910.-1914., od 1919. do danas), Tribuna (1910.-1914., 1920.-1923.), Pijemont (1912.-1914.), Vreme (od 1921. do danas); u J. Srb.: Prizren (1871.-1872.), Kosovo (1877.-1884.); u Hrv.: Pozor (docnije Obzor, od 1860. do danas), Naše gore list (1861.-1866.), Narodni list (1862.-1925.), Književnik (1864.-1866.), Rad Jsl. akademije (od 1867. do danas), Hrvatska (1869.-1871.), Vienac (1896.-1903., 1909.-1910.), Pravo (1873.-1883.), Hrvatska vila (1882.-1885.), Narod (1883.-1893.), Iskra (1884., 1891,-1894.), Srbobran (1884.-1914.), Hrvatske novine (od 1893.), Nastavvi vjesnik (od 1893.), Hrvatsko pravo (od 1895.), Planinar hrvatski (1898.-1909.), Privrednik (od 1898.), Slobodna riječ (od 1902.) Riječ (od 1904.), Danica hrv. (1904.-1907.), Dom (od 1906.), Koprive (od 1906.), Savremenik (od 1906.), Novosti (od 1907.), Jutarnji list (od 1912.), Hrvatska prosvjeta (1914.-1925.); u C. Gori: Crnogorac (1871.-1872.), Crnogorka (1871.), Glas Crnogoraca (1873.-1914.), Zeta (1885.), Nova Zeta (1889.-1891.), Prosveta (1889., 1892.-1901.), Luča (1895.-1899.), Cetinjski vjesnik (1908.-1912.), Broj jsl. listova u 1. deceniji 20. v. povećao se; svet. rat skoro sasvim ugušio š. jsl.; u Srb. pod okupacijom izlazile samo Beogradske novine, latinicom; u ostalim pokrajinama izlazio po koji list; u inostranstvu emigracija izdavala nekoliko listova: Srpske novine, Velika Srbija, Ratni dnevnik, Ujedinjenje, La Patrie Serbe, La Serbe, Revue Yougoslave; posle rata obnovljeni mnogi st. listovi i pokrenuti novi: Misao, Novi život. Demokratija, Ilustrovani list, Pokret, Nova Evropa, Jugoslovenska njiva, Vreme, Novosti, Beogradski dnevnik, Reč, Preporod, Privredni pregled, Prilozi za knjiž. Jez. ist. i folklor, Jadranska straža, Večer, Hrvatski list, Jugoslovenski list, Narodno jedinstvo, Vijenac i mnogi dr., koji su neko vreme izlazili; u Amer. izlazi više jsl. listova; do 1012. bilo ukupno srp. listova 1127; hrv. do 1911. ukupno 812; slov. do 1911. ukupno 106.

ŠTAMPANE STVARI, tiskovine, u pošt. službi: svi predmeti koji se na hartiji prenose štampanjem, litografijom i autografijom, a nemaju aktivan karakter sporazuma između pošiljaoca i primaoca (novine, štampane korekture sa ili bez rukopisa koji im odgovaraju, slike, fotografije, planovi, geogr. karte, cenovnici, cirkulari, svadbene i dr. pozivnice itd.)-

ŠTAMPANjE (tisak), umnožavanje teksta pomoću slova, deli se na slaganje i š.; slaganje se vrši rukom ili mašinom; kod ručnog slaganja uzima slagač slova izrađena u slovolivnici, koja su prema vrsti i veličini složena u pregracima, i niže ih u naročitom pokretnom nizaču, pri čemu razmak između reči popunjava malim metalnim parčadima; redovi se potom iz nizača, koji prema veličini olova sadrži 6-10 redova, stavljaju u slagački čunak (zecšif, cinkana ploča s gvozdenim okvirom), dok ne dostigne broj redova za 1 stranu; kolumne 1 štamparskog tabaka označuju se brojevima strana, zatim stavljaju na gvozdenu ploču, prostori između pojedinih strana popunjavaju se metalnim klipovima i ceo slog dobro pritegne; umetnute slike (kliše) moraju se »justirati« tj. podesiti da im površina bude ravna sa slovima; š. so vrši mašinama, veće tiskanice tzv. šnelpresama, a manje tiglovima; direktno sa sloga štampa se samo kod brojno manjih izdanja, dok se kod većih izdanja slog prvo stereotipizira (→ stereotipija) i potom obično štampa rotacionim mašinama (naročito novine), kod kojih je cilindar obložen stereotipskim pločama; razlikuje se uglavnom verkdruk (knjige i časopisi), novinska štampa, i akcidenc-štampa (tiskanice za poslovne i lične potrebe). Pronalazač štampe Gutenberg, njegova najstarija štampa oko 1445.; s Johanom Fustom štampao 1453.-55. tzv. 42-rednu bibliju; od 1462. širila se štampa svuda; slovolivnica od 17. v. postala zaseban zanat; u dr. polovini 18. v. popravljeno livenje slova i šnelpresa; krajem 19. v. pronađena secma-mašina. (Na sl. najnovija šnelpresa za štampanje Sveznanja).

ŠTAMPAR, zajednički naziv za slagače i štampare; zadatak slagača izrada štamparskog sloga, za to potrebno dobro poznavanje jez. (pravopisa) i računanje, a poželjno i crtanje; za štampara dovoljna osnovna šk., i poznavanje mašinske radnje; pre početka 4-god. učenja polaže se prijemni ispit (većinom potreban lekarski pregled); posle 2 god. učenja međuispit, a na kraju kalfenski ispit; jak pridolazak sprečavaju strogo primenjeni tarifski propisi o najvećem broju učenika; radni uslovi i nagrade regulisani tarifom; organizovani u Savezu grafičkih radnika.

ŠTAMPAR Andrija d-r (* 1888.), načelnik hig. odeljenja, generalni inspektor hig. Mst. soc. pol. i nar. zdravlja; organizator hig. službe, ustanova i šk. pri istom mst.; kao delegat Društva nar. organizovao hig. službu i ustanove u Kini.

ŠTAMPARIJA 1) zgrada u kojoj se štampa. 2) preduzeće koje se bavi štampanjem. Š. manastirska, u Karlovcima, nabavljena 1893., 2 god. potom počela rad; osn. je fruškogorski man.; u njoj se štampaju i crk. i svetovne knj. Š. stare, 1. š. doneo u našu zemlju 1493. Đurađ Crnojević u Cetinjski man.; 1. štampar bio monah Makarije; u njoj se štampale samo drk. knj.: 1. bila Oktoih; 2. š. za naše knj. otvorena u Mlecima, šef bio vojvoda Božidar-Vuković iz Podgorice, posle njegove smrti nasledio ga sin Vincenco; ta š. radila dugo, od 1519.-1561. i dala nekoliko ukusnih izdanja crk. knj.; nove š. otvorene tokom 16. v. na više strana u našim zemljama, u Goraždu (1519.-1523.), u man. Rujnu (1537.), Gračanici (oko 1539.), Mileševu (1544.-1557.), Beogradu (1552.), Mrkšinoj crk. (1562.-1566.), i u Skadru (1563.); sve radile samo crk., gotovo isključivo bogoslužbene knj.; u Mlecima neki It. nastavili rad Vukovića uz pomoć naših ljudi i njihove knj. širene i u naše krajeve; u 17. v. nema više nijedne š. među Srb.; a u 18. v., i to tek pred kraj, dobili Srbi 1. š. u Austr.

ŠTAMPARSKA SLOVA, na štapićima od metala (mešavina olova, antimona i kalaja) pa kojima se nalaze pismeni znaci postavljeni naopako i izbočeno; veličina š. s. meri se pomoću tzv. tačaka (26,6 tačaka = 1 sm); vrste slova po veličini: dijamant (4 tačke), perl (5 t.), nonparej (6 t.). kolonel (7 t.), petit (8 t.), borgis (9 t.), garmond (10 t.), cicero (12 t.), tekst (20 t.), mali kanon (36 t.), vel. kanon (40 t.).. imperijal 0)0 t )

ŠTAMFER Fridrih (* 1874.). nem. socijalist desničarskog pravca; 1906.-1916. gl. ured. organa Napred.

ŠTANDART (engl.), naročita zastava s drž. krunom, vije se na brodu kad se na njemu vozi kralj, kraljica ili članovi kralj. doma.

ŠTANCOVANjE (nem.), isecanje ili izbijanje. Štancmašina, radna mašina za isecanje ili izbijanje delova određ. oblika iz metala ili drveta.

ŠTAPIN, fitilj za paljenje eksploziva, izrađen od jute i inpregnisan na različite načine; prema nameni i vrsti treba da ima različito osobine: da brzo ili sporo sagoreva, da može da gori na vlažnom mestu; da ne razvija dim itd.

ŠTAREMBERG Ernst Ridiger (Starhemberg, * 1899.). austr. političar; vođ austr. hajmvera i drž. potkancelar (od 1934.).

ŠTARK Johan (* 1874.), nem. fizičar; pronašao spec. seriju linija u spektrima, Doplerov efekt za kanalske zrake i tzv. Štarkov efekt: razlaganje spektralnih linija u el. polju.

ŠTASFURT, varoš (17 000 st.) u Nem. i rudnik kalijumove soli i mrkog uglja.

ŠTAFELAJ (nem. Staffelei), drvene nogare, pa kojima stoji slika dok se izrađuje.

ŠTAFEL-METOD. način izračunavanja interesa u tekućem računu (→ hol, i engl. način).

ŠTAFETA→ eštafeta.

ŠTEDIONICE, javne ustanove osnovane s ciljem da primaju uloge sitnih malih štediša, da ih bezbedno čuvaju i na zahtev iste vraćaju; ideja za osnivanjem š. ponikla u 17. v. u Frc. i u Engl. u nizu mera za obezbeđenje radnika i varoške sirotinje; od početka 18. v. pa do danas osn. u svima kult. državama mnogobrojne opštinske, samoupravne i drž. š. po naročitim zakonskim propisima i statutima: njima nije cilj zarada u posluzi tuđim novcem, već buđenje duha štednje u nar. i naročito brižljivo čuvanje poverenih im ušteda, uz jemstvo op., srezova, banovina, pokrajina, države; imenom š. docnije nazivane i obične priv. (akcionarske) banke, a u regulatorne š. počeli ulagati znatne kapitale i imućniji ljudi; otuda danas zbrka pojmova i odnosa, što se mora uskoro pročistiti; u Jugosl. ima ukupno 57 samoupravnih š: (pored Pošt., koja je drž. š. u ovom smislu), koje većinom osnovane (na ger. Slov. i Dalm.) po austr. »štedioničkom regulativu« od 1844.; ostale osn. po pravilima koja se ugledaju na gornji regulativ; u Drav. Bap. ima 29 takvih š., u Srb. 2 (Beograd i Skoplje), u Bosni I (Sarajevo), ostalih 25 na ter. Hrv., Dalm. i Vojvodine; š. su se udružile 1931. u Savez š. Kralj. Jugosl. (sedište Zagreb); napori Saveza idu da se podigne ugled i razvije jača delatnost ovih ustanova, naročito zajedničkim staranjem o bezbednosti i likvidnosti njihovih plasmana: nazire se značajna uloga ovih ustanova u vraćanju poverenja ulagača u novčane ustanove i u normaliziranju našeg kreditnog i privr. života uopšte.

ŠTEDNjA, u širem smislu svako izdvajanje 1 dela dohotka izvan domašaja potrošnje (podmirenje tekućih potreba); cilj obezbeđenja budućnosti na slučaj poremećaja u sticanju dohotka, ili proširenje osnovice rada ili zarađivanja; oba cilja prikazuju se kao veoma korisni i potrebni za društveni (nac.) napredak i za pojedinca; zato razvijanje duha š. u narodu ulazi u okvir javnog staranja; u užem smislu pod š. se razume odvajanje sitnijih ušteda u sitnijim gazdinstvima, dok se izdvajanje većih suma iz vel. dohodaka naziva akumulacijom kapitala; u vremenu lične i privr. slobode izgleda da je to stvar pojedinaca kako će trošiti svoj dohodak, i da li će što od njega ostavljati na stranu; ipak se statistički i opštim posmatranjem utvrđuje da se u određenim vremenima stvara za pojedine društvene grupe neka zajednička norma o tome kako valja raspolagati svojim dohotkom; otstupanja od te norme u 1 pravdu naziva se rasipanje, a u 2. tvrdičenje, kad se iz brige za budućnošću suviše potiskuje život u sadašnjosti; i oba ta otstupanja društvena svest osuđuje; vel. društveni problem postaje pitanje kako da se čuvaju uštede; praktično postiže se na više načina: u gotovom novcu kod sebe (tezaurisanje), ulaganje kod novčanih zavoda, zadruga i dr. ustanova; ulaganje u vrednosne papire (akcije, obveznice, bonove); kupovina nekretnina, dragocenosti, skupocenih ćilima, nameštaja itd. Ulog na š., specijalan ugovor između ulagača i bankara, po kojem je bankar ovlašćen da radi s tuđim novcem, s tim da ulagaču za to daje interes i da mu vrati uloženi novac po otkazu, koji može biti po viđenju ili o roku; ulagač ne učestvuje u dobiti ili šteti bankara; ovaj ugovor liči na zajam ali se razlikuje od njega što jurisprudencija smatra da je kod u. na š. dozvoljen anatocizam, tj. računanje interesa na interes; po dan. pravu ulozi na š. su kreditni posao, ponikao iz depozitnog posla (davanje ostava na čuvanje); primajući ulog, zavod je dužnik prema ulagaču i obavezan da vrati sume na zahtev ili u ugovorenom roku; vel. ulozi stvaraju između banke i ulagača poslovnu zajednicu koja omogućila bankama finansiranje raznih preduzeća; naročita zaštita države potrebna kod sitnih uloga, koji su ušteda siromašnih društv. slojeva; u. na š. u Jugosl. iznosili maja 1936. kod Pošt. štedionice i Drž. hipot. banke 2 070 000 000. a kod svih naših novč. zavoda 10 392 000 000.

ŠTEKONTAKT (nem.-lat.). utikač pomoću kojeg se mogu brzo i lako privezati za el. instalaciju razni prijemnici, kao stone lampe, radio aparati, grejalice itd.; sastoji se iz spojne kutije, koja ima 2 kraja u vezi sa sprovodnicima instalacije i viljuške, koje sadrže 2 čivije u vezi sa sprovodnicima prijemnika, el. veza između instalacije i prijemnika uspostavlja se prosto uvlačenjem viljuške; pored dvopolnog š. postoji tropolni š., čija spojna kutija sadrži 3 kraja i čija viljuška ima 3 čivije, upotrebljava se u instalacijama trofazne struje.

ŠTENEĆAK, bolest mladih pasa; → pseća greba.

ŠTER 1) Rihard (• 1874.), nem. kompoz. teoretičar, prof. Muz akad, u Beču; komponovao: opere, oratorijum Bludni sin, simfonije, gudački kvartet, sonate i dr. 2) Herman (• 1864.), nem. romanopisac, obrađivao malog nem. čoveka, obuzet problemima etičkim i rel.; gl. delo: Pokopani bog.

ŠTERN Vilhelm (• 1871.), nem. psiholog i filozof, osn. kritičkog personalizma i diferencijalne psih.; gl. dela: Ličnost i stvar, Sistem kritičkog personalizma, Čovečja ličnost, Diferencijalna psihologija u nekim metodičnim osnovima, Psihologija ranog detinjstva i dr.

ŠTERNHAJM Karl (Sternheim, • 1878.), nem. dramatičar, ekspresionist, aktivist, cinično ismeva purgere; gl. dela: Građanin Šipel, Gaće, Snob (trilogija).

ŠTETA, zlo učinjeno jednom licu (u imanju ili dr. interesima) protivpravnom radnjom drugog lica; ko drugome štetu nanese, mora da je naknadi, ukoliko ne dokaže da se slučajno dogodila; š. se može naneti svakim građanskim deliktom (dolus, kulpa); za nju ne odgovara ko je drugom nanese uživanjem svoga prava u dozvoljenim granicama; izuzetno za š. ne odgovaraju besvesni, deca do 7 god. i potpuni ludaci, ali odgovaraju ko je sebe voljno doveo u besvesno stanje (npr. pijanica) i onaj ko je dužan da čuva besvesna lica; majstor odgovara za š. učinjenu svojim poslom, veštak za š. nanetu lošim savetom, gostioničar, vlasnik broda, vozar odgovaraju za š. koju putnicima nanesu njihovi službenici; gazda odgovara za š. svoje životinje, ako je nadražio ili je nije čuvao; naknada š. može biti nepotpuna (da se plati što je stvarno uništeno) i potpuna (da se nadoknadi i propuštena dobit); ko to učini namerno ili zbog vel. nehata, duguje potpunu naknadu; u slučaju malog nehata (culpa levis) daje se samo nepotpuna naknada; za slučajnu š. odgovara se samo izuzetno: ako je lice u docnji, ako upotrebljava tuđu stvar protivno ugovoru (npr. ako je uzelo na sebe odgovornost, rizik) od slučaja (npr. osiguranje); ako je više lica učestvovalo u prouzrokovanju š., odgovaraju svi solidarno; za š. koju nanesu organi pravnog lica, odgovara sam organ; neka pravna lica (npr. država) jemče za isplatu naknade; izuzetno zakon može pripisati odgovornost za naknadu š. iako nema nikakve krivice (→ odgovornost objektivna). Š. akvilijanska, prouzrokovana deliktom: ako nije vršena zakonska dužnost ili vršeno kakvo protivpravno delo. Š. buduća, ako postoji opasnost oštećenja od jedne radnje, dovedeni u opasnost može od suda tražiti zabranu radnje koja izaziva opasnost (npr. da se osigura kuća, čiji su temelji uzdrmani rušenjem susednog zdanja). Š. b. može biti predmet obezbeđenja. Npr. država ima zakonsku hipoteku na imanjima svih računopolagača, za slučaj da oni nanesu štetu. Čest je slučaj ugovorene hipoteke za š. b. npr.: bančin blagajnik daje hipoteku na svoja dobra do određene visine radi obezbeđenja banke od eventualnog manjka. Š. moralna, prouzrokovana povredom drugih interesa, a ne imovinskih. Npr. uvreda časti, tela, povreda autorskog dela preinačavanjem, osakaćenjem itd, Ranije se smatralo da š. m. ne daje osnov na naknadu; danas sudija daje novčanu naknadu i za š. m., vodeći računa o posrednoj povredi imovinskih interesa (manji kredit, ogovaranje, uzbuđenje oštećenog, troškovi itd.). Š. od divljači → divljač. Š. od lova → lovne štete. Š. ratna → ratna šteta.

ŠTILjANOVIĆ Stevan (oko 1498.-1540.), svetitelj, misli se da iz Paštrovića došao u Srem, gde se istakao u borbama posle mohačke bitke kao pristalica Ferdinanda Habzburškog; 1530. postao kastelan Novigrada i Orahovice, a posle Valpova; sahranjen u man. Šišatovcu; prav. crk. proglasila ga za svetitelja.

ŠTIMUNG (nem.), nastrojenje, raspoloženje; izvesno stanje duše; pejzaž u slikarstvu i opis u knjiž. mogu da izazovu 1 određeno raspoloženje, odn. š.

ŠTIP, varoš i sresko mesto (12 000 st.) na r. Bregalnici (Vard. Ban.), 1 od vrlo st. gradova; u doba Stevana Dečanskog i cara Dušana u njemu zapovedao vojvoda Hrelja; u tur. doba bio takođe znatan grad; izvozi opijum, koji se gaji u okolini: sedište prav. ep.; gmn.; ćilimarska ž. radnička šk.; razvaline st. grada. Štipska eparhija, crk. oblast st. bregalničke, morozvizdske, zletovske ili lesnovske ep.; posle 1557. spojena sa st. velbuždskom, banjskom, kolasiskom, ćustendilskom ili kratovskom ep.; 1878. ćustendilsko-štipska e. podeljena: ćustendilski kraj pridružen sofiskoj e., a kratovski i štipski predeo pridružen skopskoj; 1920. štipski kraj odvojen od skopske e. i zajedno sa strumičkom i poleanskom ili dojranskom e. obrazovao novu zletovsko-strumičku e.

ŠTIRAK (nem.) → skrob.

ŠTIRIJA (lat.) → Štajerska.

ŠTIRNER Maks (1806.-1856.), pseud. Kašpara Šmita, nem. filozofa i anarhista; pristalica krajnjeg individualizma. tvorac individualističkog anarhizma, čija je suština izražena u njegovoj rečenici: »Mene se ništa ne tiče osim mene«; sve što postoji van čovekove ličnosti proglašava fikcijom tvrdeći: Van mene, moga ja, ne postoji ništa drugo; jedina stvarnost što postoji to je moje ja; bog, čovečanstvo, društvo, ljubav, istina, sloboda, patriotizam, pravda samo su fikcije; ono što ne postoji, što je fiktivno, to se ne može žrtvovati onom što postoji, što je stvarno; flz. sistem Š. ustvari duhovita apologija egoizma; mnoge elemente ovog sistema prihvatio nem. filozof Niče; gl. delo: Pojedinac i njegova svojina.

ŠTIROVNIK, ogranak (1848 m) plan. Orijena u Herc. (Zet. Ban.), krečnjačkog sastava, go i bezvodan.

ŠTIT 1) deo ratničke opreme i zaštitnog oružja, postao od štapa; š. veoma raznovrsni u pogledu na oblik (ovalni, okrugli ili pravougaoni) i materijal (drvo, koža) od kojeg se prave; često se š. ukrašava raznim dodacima ili šarama u bojama ili reckanjem. 2) Š. Davidov, zvezda Davidova, naročiti šestougaonik, simvol jevrejstva.

ŠTIT (umbella), grozdasta cvast, gde gl. osovina veoma skraćena, na njoj se nalaze cvetovi na dugačkim drškama koje dostižu do iste visine.

ŠTITARE, štitarke (fam. Umbelliferae), zeljaste, visoke biljke, većinom perasta lista i šuplja stabla preko 1 m, neuglednih cvetova, skupljenih u štitiće i štitove; po 2 plodića; mnoge mirisne upotrebljavaju se kao začin, neke i otrovne; u zap. Az. i oko Amura daju svoj izgled flori; u upotrebi kao začin: peršun, paštrnjak, mirođija, anason, komorač, anis, celer, korijander; kao ukrasne: selen i devesilje; otrovne: kukuta, divlji peršun, trubeljika.

ŠTITASTE VAŠI (Cocsidae),insekti iz grupe rilaša s čvrstim hitinskim ili voštanim štitom, čije ženke beskrilne i ceo svoj život provode sa sisaljkom zabodenom u koru grančica voćki i dr. biljaka odakle sišu biljne sokove; iz snesenih jaja odmah izlaze larve; brzo se množe i imaju, u toplijim krajevima, više generacija preko god.; većina vrsta opasne štetočine; suzbijaju se uglavnom prskanjem voćnim karbolineumima, uljanim emulzijama, krečno-sumpornim čorbama; kod nas vel. štete prouzrokuje šljivina v. (Lecanium corni); pre kratkog vremena kod nas preneta vrsta San-Jozefova v. (Aspidiotus perniciosus), 1 od najopasnijih štetočina voćnjaka. Jabukova š. v. (Lepidosaphes ulmi ili Mytilaspis pomorum), česta na j. ređe na kruškama, svojim mrkim, 2-3 mm dugim a uskim štitovima u obliku zapete često prekriva grane i mlada stabla, koja i uginu; jako zaražene voćke ili njihove delove iseći i spaliti, ostale prskati krajem zime voćnim karbolineumima. Školjkasta š. v. (Aspidiotus ostreiformis), čiji štitići u obliku sivih ili mrkocrnkastih okruglastih ljuspica, širokih do 2 mm, a ispod štita jako pljosnata jasnožuta v.; naročito česta na jabukama, gde ponekad obrazuje sivkaste naslage na kori.

ŠTITNIŠTVO, starateljstvo nad maloletnicima. Ono je: redovno (štitnik se postavlja određenom štićeniku), zavodsko (upravnik zavoda je po zakonu štitnik svih pitomaca zavoda, koji nisu pod očinskom vlašću ili nemaju redovnog štitnika) i generalno (izvesnom pravnom licu poveri se š. svih maloletnika bez oca, redovnog ili zavodskog štitnika, npr. društvo za pomoć napuštene dece).

ŠTITNjAČA → tireoidea.

ŠTITOVO, karsna visoravan i. od Nikšićke Župe (Zet. Ban.); najveća visina 1 715 m.

ŠTITONOŠE (Ganoidea), grupa riba s čvrstim štitasto izgrađenim (ganoidnim) krljuštima koje često grade čitav čvrst oklop; kao i kod košljoriba, i ovde postoji dobro razvijen škržni poklopac; š. obuhvataju više samostalnih redova; pored kečiga s pretežno hrskavičavim skeletom, postoje š. sa sasvim koštanim skeletom, čiji pretstavnici žive u slatkim vodama Afr. i Amer.; mnogobrojni fosilni ostaci izumrlih š. poznati iz veoma starih geol. epoha.

ŠTIĆENIK → pupila.

ŠTIFEL Mihael (1487.-1567.), nem. matematičar, 1 od prvih koji sistematski obradio nižu algebru.

ŠTIFTAR Franc (pseudonim Božidar Tvorcov), (1846.-1913.), slov. pisac, živeo u Rus.; pisao o slov. j. u Novinama, Vesniku, Zori; razne biografije u Letopisu Matice slov.; prevodio s rus. j.

ŠTIFTER Adalbert (1805.-1868.), nem. novelist iz Češke Šume, fin stilist, konzervativan, davao podrobne opise prirode; novele: Studije, Šareno kamenje; romani: Pozno leto, Vitiko.

ŠTOJBEN Karl (1788.-1856.), nem. slikar, radio u Frc. i Rus., mahom ist. kompozicije; slikao tavanicu u Luvru (Bitka kod Ivrija, Velikodušnost Anria IV posle pobede); gl. dela: Petar Veliki, Povratak s Elbe, Vaterlo, Napoleon I sa sinom, Samson i Dalila.

ŠTOK-VAKCINA → vakcina.

ŠTOKAVAC, čovek koji govori štokavskim dijalektom Štokavski dijalekt, najveći d. sh. jez., govori se na I od čakavskog i kajkavskog, na čiji se račun proširio seobom štokavaca pod pritiskom Turaka; deli se na 3 grupe govora: staroštokavski govori, j. od linije Tetovo-Skoplje-Kratovo, imaju veoma st. crte zajedničke svima š. govorima do 12. v.: ъ = o, ь = e; mesto cr ima čr; дало у мијачком о, у брсјачком а; srednještokavski govori, sev. od staroštok. do linije Zaječar-Tupižnica-Stalać-Prokuplje-Kačanik-Prizren; s novim osobinama š. d. razvijenim do 14. v.: on > u, en > e, ы* > i, ѣ > e, ъ,ь > a ili poluglasnik reda a; čr > cr; primio rom. crte kao i stari š.; sr. š. se dele na: a) timočko narečje, sa dž mesto đ, č mesto ć, vokalnim l; b) južnomoravsko, ima ć i đ, vok. l > lu, u part. perf. nast. -ja (bija, videja), nema člana; v) skopsko-kratovsko, ima velarno (tvrdo) l i polumeko l ispred e, i; ć i đ se izgovaraju kao meko k i g; novoštokavski govori, zauzimaju najveći prostor, sve do čakavskog i kajkavskog; razvili mnogo novih crta, bez uticaja tuđih jez.; prema izgovoru jata (ѣ) dele se na: ikavsko, jekavsko i ekavsko narečje; svako od njih se deli na govore starijeg i mlađeg tipa; osobine š. d. 1. put izražene u → Miroslavljevu jevanđelju i → Pismu Kulina bana.

ŠTOKERT Karl (Stockert, • 1873.), austr. numizmatičar; bavio se dalm., arb., srp. i grč. numizmatikom i objavio o tome mnogo rasprava po raznim časopisima.

ŠTOKHOLM, prestonnca (520 000 st.) Švedske, na ušću utoke Melarskog J. u Baltičko M.; st. grad; utvrđenje, crkva Štorkirk (13. v.), kralj. zamak (18. v.); najstariji deo sa zamkom i parlamentom na 1 ostrvu; Vel. šk. (1827.), v. trg. šk., akad. nauka, nar. muzej; živo pristanište; brodogradilište, ind. metalurgiska, tkst., živ. namirnica, hartije; razvijena trg.

ŠTOLARINA, štole (lat.), prihodi katoličkih svešt. od obavljenih sveštenoradnji; ne mogu se uzaptiti za naplatu svešteničkih dugova.

ŠTOLNA (nem.) → potkop.

ŠTOPFBIKSNE (»štobiksne«*, nem.) → zaptivači.

ŠTORM Teodor (1817.-1888.), nem. književnik iz Šlezviga, dao pesme i novele prožete lirikom i fantast. elementima; dela: Imenze, Jahač na đogatu.

ŠTOS 1) Vajt (1438.-1533.), nem. vajar, graver i slikar kasne gotike, gl. dela: oltar u crk. sv. Marije u Krakovu, scene iz stradanja Isusova, nadgrobni spomenici i dr. 2) Pavao (1806.-1862.), sveštenik, pesnik, iz redova nar. budilaca predilirskog pokreta; ist. značajna njegova pesma Kip Domovine na početku 1831., koja mnogo čitana i navođena; to bio apel zabrinutog rodoljuba, koji gledao utrnula nac. osećanja u svom narodu.

ŠTRAZBURG → Strasburg.

ŠTRAJK (engl.), organizovana ili neorganizovana obustava rada od strane radnika u 1 ili više preduzeća s ciljem da se poboljšaju njihovi uslovi rada (povećaju nadnice, skrati radno vreme itd.); 1 od najvažnijih i najjačih sredstava u ekon. borbi radničke klase kojim se služe radnički sindikati; u većini savr. država zakonski priznat kao pravo radnika u cilju odbrane i zaštite njihovih ekon. interesa.

ŠTRAJTBERG Vilhelm (1864.-1925.), nem. lingvist, indogermanist; gl. dela: Pragermanska gramatika, Osnovi gotskoga, Gotska biblija, Istorija germanske filologije; bio urednik (s Brumanom) časopisa Indogermanska istraživanja, izdavao Germansku i Indogermansku biblioteku.

ŠTRALSUND, varoš (40 000 st.), pristanište i morsko kupalište u Nem. na obali Baltičkog M.; ind. (brodogradnja, mašinerije, drveta), muzej i biblt.

ŠTRAS, olovno staklo, koje lomi svetlosne zrake slično dijamantu; služi za izradu lažnog dragog kamena; dosta mekano; od neobojenog š. izrađuju se veštački dijamanti, a od različito obojenog veštački topaz, rubin, smaragd i safir.

ŠTRASER Oto (Strasser, 1893.), nem. publicist i političar; pripadao socijalističkom pokretu, ali kasnije prišao nacionalnom socijalizmu i s Hitlerom najviše doprineo stvaranju nacional-socijalističke stranke u Nem.; 1930. se razišao sa Hitlerom i emigrirao u ČSR.

ŠTRAUS 1) David Fridrih (1808.-1874.), nem. teolog i filozof; delo: Život Isusov, Hrišćanska nauka o veri, Stara i nova vera. 2) Jovan Andrija (1721.-1783.), slov. slikar baroknog pravca; radio masnom bojom i freske; ima mnogo crk. slika po crk. u Dravskoj dolini. 3) Johan (1825.-1899.), nem. operetski kompozitor, komponovao veći broj opereta: ističe se Ciganski baron. 4) Oskar (• 1870.), nem. operetski kompozitor, dirigent u Brnu, Teplicu, Majncu, Berlinu. 5) Rihard (• 1864.), nem. kompozitor, dirigent manhajmskog orkestra, opera u Minhenu, Vajmaru, Berlinu, Beču, prof. Više muz. šk. u Berlinu; u muz. ide za realističkim idejama i modeliše kompozicije majstorski; u njegovim delima ima nečeg i od impresionizma s jako podvučenom osećajnošću i smislom za muz. karakterizaciju; komponovao: simfoniske pesme (ističu se: Tako je govorio Zaratustra, Smrt i preobraženje, Don Žuan, Til Ojlenšpigel), simfoniju, koncerte za violinu i orkestar, sonate za čelo i klavir, muz. komediju Kavalir s ružama, balet Josifova legenda, muz. drame: Salomu i Elektru, solo-pesme uz pratnju klavira, horove i dr. 6) Franc Mihailo (1674.-1740.), slov. slikar radio crk. slike masnom bojom; gl. dela: Marijina smrt u Mekinjama, Sv. Jelisaveta u župnoj crk. u Rušama; sa svojim sinom Jovanom Andrijom ubraja oe u najbolje slov. barokne slikare 18. v.

ŠTRACA (it.) → prima-nota.

ŠTREBEL Hajnrih (• 1869.), nem. socijaliot i soc.-demokratski poslanik u pruskom lantagu; kao internacionalist, 1917. prišao Spartakusovom savezu; 1 od osnivača nem. nezavisne socijalističve stranke.

ŠTREBER (nem.), čovek koji bezobzirno, ne birajući sredstva, juri za ličnim koristima.

ŠTREKELj Karl (1859.-1912.), slavist, prof. sl. filologije na univ. u Gracu; napisao nekoliko stručnih rasprava, mnogo se bavio nar. poezijom i dao najbolju zbirku Slovenskih nar. pesama, rađenu s veliksm ljubavlju i znanjem; napisao ist. gramatiku slov. jez.

ŠTRIGA Albert (1821.-1897.), operski pevač, prijatelj Lisinskog, orgaiizator muz. života u doba ilirskog pokreta.

ŠTRK (nem.) → roda.

ŠTRKALj, štrkljevi (Oestridae), muhe čije larve žive u koži ili unutrašnjosti domaće stoke. Goveđi š. (Hypoderma bovis), polaže jaja na dlake govečeta; larve dospevaju u jednjak, a odatle u kožu govečeta gde izazivaju gnojave čireve. Larve konjskog š. (Gastrophilus) žive u želucu konja i prouzrokuju u njemu gnojave rane. Larve ovčjeg š. (Oestrus ovis), žive u nosnim šupljinama ovce, mučeći je jako.

ŠTROJENjE → kastracija.

ŠTROSMAJER Josip Juraj (1815.-1905.), biskup i nar. vođ, vel. besednik, potiče iz nem. vojničke porodice u Osijeku, ali po ž. liniji u porodicu odavno ušla hrv. krv; u Beču 1842. postao doktor teol. i tu 1847., kao izvanredno darovit i zapažen đak, 1847., postao dvorski kapelan i direktor Augustineuma, 1849, predavao kanonsko pravo na Bečkom univ.; za biskupa u Đakovu imenovan 18./11. 1849.; na toj stolici ostao do smrti; kao mlad đak Š. u Pešti ušao u krug prijatelja čuvenog panslavista J. Kolara, s kim bili u vezi mnogi jsl. đaci, Lj. Gaj, T. Pavlović, i dr.; tu dobio prve ideje o potrebi rada u duhu sl. solidarnosti; u Beču proširio krug svojih poznanika; sarađivao s češkim političarom Rigerom i Palackim, s kojima izradio i svoj polit. program: Austr. treba da postane federativna drž. u kojoj će svi nar. doći do izraza; tom programu mladosti, sl. i federalističkom, ostao veran do kraja života, samo ga dopunio utoliko što, kao sveštenik, želeo svima načinima da pomogne i sjedinjenju prav. i kat. crk.; u Hrv. Š. ušao u aktivnu politiku; bio za čistu jsl. orijentaciju, želeći da od Zagreba stvori nac. duhovno središte; stoga pomagao bogatim novčanim prilozima osnivanje Jsl. akad. i univ. i galerije slika; kao političar tražio punu ravnopravnost Hrv. prema Mađ.; naročito mnogo radio da se Dalm. pripoji Hrv.; do 1866. bečka vlada nastojala da pridobije Š. za svoju centralističku koncepciju, a kad 1866. bila poražena u borbi s Prusima i prinuđena da se miri s Mađ., ona Hrv. žrtvovala; dualizam od 1867. stvoren na sl. štetu: u Austr. dobili prevlast Nemci, a u Ug. Mađari; car Franc Josif tražio od Š. da primi rešenje sporazuma s Mađ. u duhu dualističkog programa ili da se za izvesno vreme ukloni; Š. učinio ovo drugo i 1868. stvorena mađ.-hrv. Nagodba bez njegova učešća i odgovornosti; kad ceo njegov rad u tom pravcu ostao bez polit. uspeha, Š. 1872. demonstrativno napustio Hrv. sabor i nije više učestvovao u njegovom radu; na crk. polju radio mnogo; trudio se da rim. crk. dozvoli i pomaže sl. bogosluženje kao 1. osnov za sjedinjenje crk., ali u tom nailazio na opoziciju Rima i bečke vlade; zbog mađ. surevnjivosti nije uspeo ni da proširi ist. pravo đakovačke crk. na B. i H. posle izvršene okupacije tih zemalja; u Đakovu podigao (1882.) najlepšu katedralu u Hrv. i Slav.; kao slav. biskup Š. bio imenovan za apostolskog vikara u Srb. i dolazio u tu zemlju više puta; bio u srdačnim odnosima s knezom Mihailom; toplo se zalagao za sporazuman rad sa Srbima i Bugarima i bio voljan da pomaže kneževe polit. planove nadajući se da će dobiti izvesne koristi za svoju ideju o jedinstvu crk.; kao ogorčen protivnik Mađara, a razočaran bečkom politikom, sve više gledao glavni izlaz iz situacije u što tešnjoj zajednici Jž. Sl.; njegova jsl. politika bila dalekovida i solidna; on joj stvorio kult. temelje, izradio čitav niz daljih putokaza i dao pravac za osn. liniju; među neimarima današnje Jugosl. njegovo delo zaslužuje naročitu pažnju; na papskom koncilu 1870. pročuo se kao protivnik teze papske nepogrešivosti; starao se za glagoljsku crk. službu i jsl. književnike.

ŠTRPKA → salata.

ŠTUBIK, selo sz. od Negotina. Boj na Š. (25,/5. 1807.), Tur. bili opkolili vojvodu Milenka kod Š., 1 odred rus. voj. (gen. Isajev) pređe Dunav, a i Karađorđe dođe u pomoć te navale na Tur. (15 000-20 000), oslobode Milenka i opkole Gušanca; 15./6. snabdeveni rus. municijom, ustanici napadnu Mula-pašu i potuku ga, 26./6. unište i odred Gušančev.

ŠTUK Franc (1863.-1928.), nem. slikar i vajar, pretstavnik minhensko secesije; radio kompozicije, portrete, bakroreze, statuete; gl. dela: Izgnane iz raja, Greh, Rat, Sfinks, Iskušenje i dr.; bavio se i primenjenom um.

ŠTUK (it.), plafonska konstrukcija; u užem smislu i malter od gipsa ili s dodatkom gipsa, upotrebljen za izradu plafonskih konstrukcija ili za izradu reljefnih ukrasa na zidnim površinama.

ŠTUKA (Esox lucius), grabljiva riba naših slatkih voda, jako izduženog tela i vel. usta s moćno nazubljenim vilicama, vešto lovi svoj plen: mirne ribe, žabe, a katkad i vodene ptice; raste brzo i može da dostigne porast od preko 30 kg; mresti se uproleće; gaji se često u ribnjacima sa šaranom; u našoj zemlji š. nema u vodama jadr. sliva.

ŠTUKAVAC → konjorep.

ŠTUKENBERG Viro (Stuckenberg, 1863.-1905.), danski pesnik, najvažniji pretstavnik naturalist, slikanja društva; pisao pesme, pripovetke i drame.

ŠTULE → gigalje.

ŠTUMPF Karl (• 1848.), nem. psiholog i filozof; gl. dela: Psihologija zvuka, Počeci muzike, Pojave i funkcije, Osećaj i osećanje.

ŠTUNDISTI, rus. sekta, slična pijetističkom protestantstvu, nazvana po časovima molitve (Stunde = čas); širili nem. kolonisti u Rus.

ŠTUR Ludevit (1815.-1856.), slovački književnik, vođ nar. pokreta pred 1848.; dovršio Bernolakovo delo: Stvaranje književnog jezika slovačkog; написао студију O nar. pesmama sl. naroda.

ŠTURM Franc (• 1912.), jsl. kompozitor savr. težnji, pristalica četvrttoneke muz.; komponovao: svitu za klavir, fantaziju za orkestar, gudački kvartet.

ŠTURM UND DRANG (Sturm und Drang) → nem. književnost.

ŠTURSA Jan (1880.-1925.), češki vajar, vođ savr. češkog vajarstva; gl. dela: Ikarus, Pobednik, Ranjenik, i spomenici Smetani i Svatopluku Čehu.

ŠTURCI → popac.

ŠTUTGART, gl. grad (417 000 st.) Virtemberga (jz. Nem.); st. grad, crk. iz 12. i 15. v., st. (16. v.) i novi (18. v.) zamak; v. thn. šk., akad. likovne umetnosti, 2 konzervatorijuma, naučni instituti, zvezdarnica, zool. vrt, biblt., muzeji; razvijena knjižarska ind.; fabr. automobila, muz. instrumenata, igračaka; tkačnice, elthn. i hem. ind.

ŠTUCANjE, singultus (lat.), grč dijafragme (prečage) koji izaziva nagao potres trbuha i grudnog koša, praćen hrapavim inspiratornim zvukom izazvanim brzim zatvaranjem grkljana i treperenjem glasnih žica; posledica nadražaja freničnog živca, svakodnevna pojava naročito kod dece; ali važan znak kod nekih oboljenja: zapaljenja mozga, moždanih opni, trbušne maramice (peritonitis), paralize creva, trovanja, bubrežnih oboljenja s → uremijom.

ŠĆAVNICA, varoš (13 000 st.) u ČSR, u podnožju Slovačkih Rudnih Plan., i rudnik bakra olova i zlata.

ŠĆEDRO, ostrvo (9,2 km²) u Jadr. M., j. od o. Hvara (Prim. Ban.), stenovito i bezvodno, a ipak većim delom pod vegetacijom dosta razuđeno, naročito na S. gde se pored mnogobrojnih malih zatona u kopno dublje uvlači zaliv Vela Luka.

ŠĆEPAN Vaclav (• 1889.), čsl. kompozitor i pijanist; u početku pod uticajem Novaka i Suka; istakao se kamernim delima: klavirskim kvintetom Prvo proleće, gudačkim sekstetom, klav. triom, fantazijom za klavir, za čelo i klavir, horovima i pesmama.

ŠĆEPAN MALI 1) crnog. vladar (1767.-1773.), avanturist, nepoznata porekla, po svoj prilici iz Like, koji 1766. došao u Mohine, a odatle 1767. u C. Goru; izdavao se za rus. cara Petra III, kog Katarina II uklonila s prestola; s tim autoritetom u C. Gori prigrabio vlast od slabog mitropolita Save; njegova pojava u C. Gori i rus. prestiž koji s tim došao do izraza potstakli Turke i Mlečane da preduzmu izvesne mere; Turci napali C. Goru, ali se pohod završio neuspehom; rus. vlada požurila da izobliči Š., ali kako 1768. ušla u rat s Turcima, videla da joj Š. u C. Gori može biti od koristi i ostavila ga na miru; za vreme rus.-tur. rata Š. ubijen od najmljenog ubice (11./9. 1773.). 2) Njegoševa ist. drama o Š. M. s puno lepih i jakih mesta, ali bez ijedne veće ideje.

ŠĆEPAN POLjE, na sastavcima Pive i Tare (→ Drina), prozvano po hercegu Stevanu; u blizini ruševine grada Sokola ili Š.-Grada.

ŠĆIPTAR, Šćipetari, nar. ime → Arbanasa. Šćipnija, Arbanija.

ŠĆIROVICE, štirovnice → tratori.

ŠĆIT, plan. (1780 m) u Bosni, sz. od Fojnice (Drin. Ban.).

ŠUAZEL Etjen-Fransoa (Choiseul, 1719.-1785.), frc. državnik i min. spoljnih poslova; izagnao jezuite iz Frc. i tim stekao naklonost nar.; prisajedinio Frc. Korziku; uzalud pokušavao da ublaži posledice 7-god. rata.

ŠUANG SI → Čuang Ce.

ŠUANERIJE (frc.) 1) naziv za ustanke monarhista u Bretanji, Normandiji i Vandeji protivu rpb.; otpočeli 1703. i nastavili se sve do konzulstva. 2) ime koje se u doba frc. revolucije i carstva davalo svim pristalicama monarhije.

ŠUBARA (nem.), kapa od krzna, osobito od jagnjećeg, bela ili crna, često šiljata i šiljak se utisne unutra; u običaju u mnogim jžcl. krajevima; osobito vel. š. nose rum. stočari.

ŠUBERT 1) Rihard (1876.-1915.), austr. geolog; najvažniji radovi: Geologija Dalmacije, Geološki vođ kroz sev. Jadran. 2) Franc (1797.-1828.), nem. kompozitor; njegov značaj u ist. muz. vezan naročito za razvoj moderne solo-pesme; upotrebljava realizam, boju, polifoniju, čudne harmoniske veze, modulaciju kao i melodiju, da bi izrazio pesničku zamisao; u oblasti instr. muz. lepota njegovih dela leži u spontanosti; komponovao oko 600 pesama, a od instr. dela: simfonije, gudačke kvartete, sonate, crk. muz., 10 opera i dr.

ŠUBIĆI 1) hrv. pleme. 2) hrv. plemićka porodica (nazvana i Bribirskom po rodu → Bribiru), koja dala Hrv. više župana, knezova i banova; 1. znatniji njen član bio župan Miroslav koji od mađ. kraljeva dobio Bribirsku župu kao leno; od njegovih potomaka najznatniji: → Stjepko, → Pavle, → Juraj i → Mladen Šubić; lo gradu Zrinju, koji porodica kasnije dobila od mađ. kraljeva u zamenu za grad Ostrovicu, Juraj i njegovi potomci uzeli i ime → Zrinjski.

ŠUBIC 1) Janez (1850.-1889.), slov. slikar, otac mu Stefan i brat Juraj bili umetnici; najduže živeo i radio u inostranstvu; u našoj zemlji ima od njega slika u crk. u Šmartnu pod Šmarnom Gorom i u Nar. galeriji u Ljubljani; čuven mu Portret moje sestre; имао дара за декоративно сликарство. 2) Juraj (1855.-1899.), slov. slikar, najviše živeo i radio u tuđini; 1879. slikao dekoracije za Šlimanovu palatu u Atini, u Pragu radio za češko nar. poz.; ponovo 1889. radio u Parizu; posle bratovljeve smrti radio za muzej u Kajzerslauternu; u Jugosl. ima od njega rel. kompozicija u crk. Sv. Jakoba u Ljubljani i u crk. na Rožniku, Ljubljanski muzej čuva veći broj njegovih slika, studija i skica; najbolje uljane slike: Pred lavom i Samoća; 1 од најзначајнијих сликара у генерацији јсл. реалиста (Крестић, Машић, Петковшек).

ŠUVALOV 1) Aleksandar (1710.-1771.), rus. političar, pomagao rus. caricu Jelisavetu da se dočepa prestola i zbog toga dobio titulu grofa. 2) Ivan (1727.-1797.), ljubimac rus. carice Jelisavete, odlikovao se skromnošću i nekoristoljubljem. 3) Petar (1711.-1762.), brat → 1), rus. političar, ljubimac carice Jelieovete; izveo mnoge ekon. reforme; preuredio rus. artileriju. 4) Petar (1827.-1889.), rus. diplomat, zastupao Rus. na berlinskom kongresu, ali nije opravdao nade polagane u njega.

ŠUGA, kožno oboljenje, prouzrokovano parazitom šugarcem (Sarcoptes ili Acarus scabici, javlja se u vidu mehurića ili kvržica na skrivenim stranama prstiju, doručju, grudima, trbuhu i butinama; kod muškaraca na polnim organima, kod žena na dojkama; ove kvržice jako svrbe naročito kad se uđe u toplotu ili u postelju; dobiva se bližim dodirom s obolelom osobom.

ŠUGARAC (Sarcoptes), parazit iz grupe pregljeva, koji izaziva bolest šugu: ženka š. jedva ½ mm vel., uvlači se u kožu čoveka, osobito između prstiju na ruci, bušeći u njoj uzane hodnike u kojima polaže jaja; iz jaja se razvijaju sićušne larve koje izlaze na površinu kože i preobražavaju se u odraslog š.; kako plodnost š. vel. a razvitak brz, bolest se brzo rasprostire po rukama, katkad i po dr. delovima tela; razne rase š. žive na mnogim domaćim životinjama: ovci, kozi, govečetu, psu, konju, svinji i dr.; neke od njih mogu i čoveka da zaraze.

ŠUDRE, 1 od 4 prvobitne kaste u Indiji, čiji se pripadnici bavili zanatima i najnižim zanimanjima.

ŠUJICA, ponornica u Duvanjskom Polju (Prim. Ban.), izvire j. od Kupreškog Polja, u čijim se jz. delu gubi u Vel. Ponoru.

ŠUJIČKO POLjE, malo karsno polje (4,6 km²) između Kupreškog i Duvanjskog Polja (Prim. Ban.); kroz polje protiče rečica Šujica; gl. naselje Šujica.

ŠUJSKI, rus. kneževska porodica, poreklom od Rurika; u ist. igrali znatnu ulogu: 1) Andreja, rus. vojvoda iz 16. v.; upravljao rus. državom za maloletstva Ivana Groznog, po čijoj naredbi ubijen. 2) Vasilije → V. Šujski, rus. car. 3) Vasilije Grebenka, namesnik Novgoroda iz 15. v.; posle pada Novgoroda prešao u službu Vasilija III. 4) Dimitrije, rus. vojvoda iz 16. v., član bojarske Dume i protivnik Bjelskih. 5) Ivan († 1587.), rus. vojvoda; proslavio se odbranom Pskova od Stevana Batorija; zadavljen pod sumnjom izdajstva.

ŠUKASAPTATI (u sanskritu: sedamdeset papagajevih priča), veoma raširena st. indiska zbirka priča i često prevođena (→ Tutiname i Nahšabi).

ŠU-KING (Knjiga povelja), 2. od 5 kanonskih knj. kod Kineza, važna naročito za ist., sadrži -- većinom u ritmičnoj prozi -- mnoge govore, naređenja itd. pojedinih st. kraljeva i njihovih savetnika.

ŠULGIN Vitalije (1822.-1878.), rus. istoričar; gl. delo: Opšta istorija st., sr. i n. veka.

ŠULER Kristina (1866.), slov. pesnikinja ljubavi i prirode; lirske pesme objavila u Domu in svetu, Slovanu; песме и цртице у Domačem prijatelju.

ŠULHAN ARUH (jevr.: prostrt sto), jevr. ritualna knj o verskim i pravnim običajima; sastavio Josif Karo (1488.-1575.).

ŠULHOF 1) Dragutin Stjepan (* 1884.), direktor Tipografije, vel. preduzetnik u tiskarskom i izdavačkom poslu, pronicljiv i istrajan pregalac u vel. pothvatima na poslu nac. publikovanja značajnih dela i patriotskih slika, prijatelj priv. inicijative i filantrop, čijoj prihvatljivosti i potpori mnogi književnici i umetnici zahvaljuju za ostvarenje radova višeg obima. 2) Milan (• 1909.), sin prethodnog, direktor Tipografije, istih osobina kao i otac, radi na razvijanju i usavršavanju grafičkog posla u tipografiji; pod njegovom upravom izvođeni štamparski radovi na Sveznanju.

ŠULCE Dragutin (* 1873.), sokolski radnik, preuzeo 1904. thn. vođstvo Hrv. sokol. saveza, sproveo Tiršev sistem, osn. prednjačke tečajeve, organizovao 2 sleta (1906. i 1811.); veoma plodan sokol. pisac, preveo i sproveo našu terminologiju za Tiršev sistem, poznat i kao autor mnogih odličnih vežbi; zamenik načelnika Saveza sokola Kralj. Jugosl.

ŠULCE-DELIČ Franc Herman (1808.-1883.), istakao se u Nem. kao glavni pobornik zan. kreditnih i dr. zadruga; branio u pruskom parlamentu 1848. zadrugarstvo kao jedini način odbrane malih trgovaca i zanatlija od vel. industrije; od 1859. na čelu Centr. saveza zadruga; pisao dosta od zadrugarstvu.

ŠULjAGA Stijepo († 1791.), dubrovački pisac na lat. i it. j., izdao 3 brošure povodom polemike o stradanju sv. Pavla kod Mljeta.

ŠULjEVI, hemoroidi (grč.), proširenje vena u obliku čvorića na čmaru i debelom crevu, najčešće kod artritičara, kod osoba koje mnogo sede. kod konstipiranih, za vreme trudnoće; nastupi zapaljenja česti, praćeni otokom, bolom, krvarenjem; lečenje: u zapaljenju sedenje u toploj vodi, tople iritacije, supozitorije koje ublažuju bol, purgativna sredstva; radikalno lečenje (van akutnog perioda) operacija.

ŠUMA, vegetacioni tip: zajednica biljnih individua izvesne visine i oblika, koje stoje u nekom uzajamnom odnosu; da neka biljna zajednica bude š. potrebno: 1) da drveće na izvesnoj površini vrši uzajamnn uticaj i tim stvara pojave nepoznate kod izolovanog drveća; 2) da ima određenu gustinu (ako je drveće retko, nastaje drugi veg. tip: sa.vana, šum. pašnjaci itd.); 3) da su pojedina stabla visoka najmanje 5 m i 4) da zajednicu čini šumsko drveće; teško je povući tačnu granicu između š. i drugih veget. tipova, naročito na mestima gde š. prelazi postepeno u dr. oblike (prelazni tipovi: stepska š., savanska š. i sl.); smatra se da je gl. ekon. zadatak š. davanje drveta. ali ona daje i druge ekon. koristi (→ šumsko gazdinstvo); tako i sporedni šumski proizvodi mogu imati vel. značaj za ekonomiju vlasnika š.; razlikuju se: biljni proizvodi (kora, lišće, plodovi, smola, sok drveća, lekovito bilje, trska, rogoz, šušanj itd.); životinjski (divljač, ribe, rakovi) i rudno blago (treset, lignit, pesak, kamen, šljunak, kreč i dr.); š. pored individualnih podmiruje i kolektivne potrebe: veći kompleksi š. modifikuju klimu svoje okoline, š. u blizini vel. gradova blagotvorno utiču na higijenu, deluju na izvore itd.; od naročitog značaja meh. delovanje š.: korenjem drveće vezuje rastresiti materijal, koji bi, posle vel. kiša, zatrpao kult. zemljišta ispod š.; vezuje živi pesak, sprečava eroziju i koroziju (→ bujice), odronjavanje i kliženje terena, usporava naglo oticanje vode na strminama i sl. (→ zaštitne š., → apsolutno šum. zemljište); radi mnogostrukih koristi š. teško dati definiciju, koja bi obuhvatila pojam ga. u biol. i ekon. pogledu i s obzirom na njenu ulogu za opšte dobro; zbog toga većina zakona o ga. ne donosi definicije š. i često u svoj delokrug stavljaju i terene koji nemaju karakter š. u biol. smislu, ali daju šumske prinose i, prema prilikama, znatne ekon. koristi, npr. → šikare i → makije, koje pored drveta daju brst. lisnik, šušanj ili vežu tle, pa je njihovo održavanje kao zaštitne š. u javnom interesu; zak. o š. obuhvata i sva zemljišta koja u taj čas nisu pod š., ali njihovo pošumljenje potrebno: drveće koje sačinjava š. podleži uticajima sredine: klimatskih i edafskih faktora, reljefa, čoveka i ostalih živih bića; ako nije povoljna tmpt., ako nema dovoljno ili ima suviše vlage, š. ne može opstati i prepušta teren dr. vegetacionim oblicima (plan. pašnjaci, suvati. tundra; stepa, pustinja; tresetišta, močvare); uticaj čovekov na š. spočetka povoljan, jer mu š. potrebna (lov, sabiranje š. plodova); s razvitkom privrede i kulture š. uzmiče sve dalje od naselja u nepristupačne predele i na apsol. š. zemlj.; na višem stepenu razvitka čovek utiče na š. i pozitivno pošumljavanjem neplodnih terena (krševi, goleti, živi peskovi), amelioracijom močvarnih terena, vriština i sl., unošenjem vrednijih vrsta drveća itd.; međutim, pomenute spoljne side nisu jedini faktori u dinamici š., i sama š. kao biljna zajednica razvija neke energije; to su biosocijalni faktori: ekološka svojstva pojedinog drveća i skup soc. pojava u biljnoj zajednici; kao posledica svih spol.nih uticaja i unutr. energija javljaju se razni tipovi š.; po fiziognomiji i biol. osobinama dele se na š. četinara i lišćara; po fzl. svojstvima na stalno i periodski zelene; po geogr. karakteristikama u tropske, suptropske, monsunske, savanske i š. umerenog pojasa (šumske zone); najzad, s antropogeogr. gledišta razlikuju se → prašuma i š. koja se razvijala pod čovekovim negat. ili pozit. uticajem (kulturna š.); idući od polutara prema S ili uspinjući se na visoke plan. drveće preko izvesne granice sve ređe i niže; međa muš. vegetacije prema polovima polarna granica, u visokim plan. alpiska granica, iznad kojih se prostiru na S tundre a na visinama plan. pašnjaci (suvati); današnje rasprostranjenje š. uglavnom rezultat 2 faktora: prirode i čoveka; iako nema sasvim pouzdanih stat. podataka, ipak se može s dosta verovatnoće utvrditi da š. (oko 3 milijarde ha) pokrivaju bezmalo ¼ (23,4%) cele suhe površine zemlje; ta površina razdeljena na pojedine kontinente ovako: Amer. 47,2%, Az. 28,5%, Afr. 11,9%, Evr. 9,2% i Austral. s Okeanijom 3,2%; oko 50% svih š. dolazi na tropske š. (Afr., J. Amer. i Austral.), 35% na četinare i 15% lišćare umerenog pojasa sev. hemisfere; na sev. hemisferi žive ¾ svega stanovništva na zemlji, tu je oko 95% svih četinara i oko 90% lišćara umer. pojasa, a tu koncentrisana i gl. trgovina i potrošnja drveta, jer tropske š. zasad ne pretstavljaju neki veći faktor u šumskoj trgovini. Evr. ima 287 mil. ha što pretstavlja 25% šumovitosti, a na 100 stan. dolazi 56,2 ha šuma; najviše š. ima na S: Rus, skandinavske i baltičke zemlje imaju 73,1% evr. š.; šumovitost opada prema 3 i J; zemlje Sr. Evr. imaju samo 16,1%, z. Evr. 4,3% i j. Evr. 6,5%; veličina i odnos šum. površina u gl. evr. zemljama:

Država	Pod šumom hiljada ha	% šumovitosti	na 100 stan. ha š.	% od celokupne površine šuma u Evropi
SSSR	150000	25,0	116,4	52,0
Fin	25263	65,2	723,3	8,8
Šved.	23181	51,6	376,2	8,0
Nem.	12654	27,0	19,6	4,4
Frc.	10352	18,8	24,7	3,6
Polj.	8969	23,0	27,9	3,1
Jugosl.	7720	31,2	55,5	2,7
Norv.	7628	23,6	269,4	2,7
Rum.	6448	21,8	35,2	2,3
It.	5885	17,9	18,5	1,9
ČSR	4663	33,2	31,2	1,6

Površina š. tih 11 zemalja iznosi 91% celokupne šum. površine Evr.; stat. pregled š. u Jugosl.:

Banovina	Pod šumom ha	% svih šuma	šumovitost u %
Drav.	688 385	9,0	43
Drin.	1 088 187	14,1	39
Dunav.	156 415	2,0	5
Morav.	643 322	8,0	25
Prim.	620 650	8,0	32
Sav.	1 281 716	16,6	31
Vard.	1 148 985	14,9	31
Vrb.	984 625	12,7	52
Zet.	1 107 721	14,7	35
Jugoslavija	7 720 006	100	31,2

Od tih š. 53,9% visoke, 7,7% srednje, 25,5% niske n 12,9% šikare; blizu 1 mil. ha pokrivaju šikare (odn. makije u sred. zoni); po vrsti drveta ima: 11,6% četinara, 18,2% hrasta, 24,3% bukve, 30,2% mešovitih lišćara, 15,7% lišćara i četinara; po vlasništvu za sada: 47% drž., 19% komunalnih i 34% priv.; god. priraštaj računa se na 15,5 mil. m³; u zemlji se troši oko 14 mil. m³, a oko 3-4 mil. se izvozi (veću potrošnju omogućava eksploatacija starih zaliha). Š. visoka, način šum. gazdovanja drvećem poniklim iz semena, koje se seče kad postane sposobno za thn. upotrebu i prir. podmlađnvanje površine koju pokriva; tu sposobnost određivanja visina i debljina; drveće ove vrste š. seče se obično u starosti, koja se kod pojedinog drveća računa na 80-120 god., a kod gajenja naročito vrednih vrsta (naš hrast) na ogso 140 god., dok u sev. krajevima, gde rastenje sporo, staroet još veća; usled nagomilane zalihe drveta, v. š. se smatra u pogledu kapitala najintenzivnijom vrstom gazdovanja (uzgoja) i najboljom za vel. poeede; iz tih razloga v. š. nije za mali posed; ima mnogo vrsta v. š. koje dobile nazive prema vrstama podmlađivanja, jer se u smišljenom šum. gazdinstvu seča vrši tako da oe pošumljenje omogući prir. putem; v. š. ima sa čistom ili golom sečom, probirne i oplodne seče; ove 3 vrste seče imaju oko 50 raznih modifikacija. Š. državne, spočetka sastavni deo kameralnih dobara ili → domena; smatrane fideikomisnim dobrima koja se nisu smela otuđivati; za vreme revolucije u Frc. porastao drž. šumski posed (eskularizacija crk. i konfiskacija plemićkih dobara), ali nisu porasli srazmerno i prihodi; kako drž. blagajna imala velike potrebe, zaključeno 1790. da se prodaju d. š.; otad kod svake veće drž. fin. potrebe dolazilo do prodaje d. š. i domena, a tako se postupalo i u dr. zemljama, pod uplivom nauke individualista, te mnoge ubrzo ostadoše bez d. š. (Frc., pojedine austr. iokrajine, Švedska, Velgija, It. i dr.); prodaja d. š. imala štetnih posledica; u rukama priv. spekulanata mnoge š. upropašćene, razvijali se krševi, goleti i bujična područja, koja upropastila čitave pokrajine, a drž. budžet opterećen vel. izdacima za amelioraciju tih terena; ovi razlozi i napredak prir. nauka, koji ukazao na ulogu š. za opšte dobro, uticali da se od sredine 19. v. ponovo kupuju š. za račun države u svim zemljama; u novije doba i u S. Amer. i Vel. Brit. gde se šumarstvu doskora posvećivala veoma mala pažnja; današnje shvatanje ekonomiota: š. zbog mnogostrukih koristi za opšte dobro moraju biti u rukama onih tela koja će moći očuvati trajnost koristi koje daju š.; zak. propisi za d. š. propisuju najveću strogost u gazdovanju; pri tom d. š. nisu samo d. preduzeća kojima glavno princip najvećeg rentabiliteta, već moraju biti u službi interesa zajednice; najviše d. š. imaju danas Ruo. i baltičke zemlje (85-90%), Finska (oko 40%), Nem., Polj. (po 32%), Rum. (30%), Švedska (20%), Frc. i Austr. (po 14%); ispod 5% It., Šp., Mađ., Švajc., Hol., Port.; Jugosl. ima 47%, ali će se taj % smanjiti iza ograničenja d. š. u J. Srb. i izdvajanja servituta u Bosni. Š. zaštitne, štite u 1. redu vlastito zemljište odn. javne interese vezane za opstanak tih š.; naš zakon o š. razlikuje 3 grupe z. š. prema njihovim zadacima: meh. vezivanje tla (na strminama, obalama, živom pesku), štićenje vrela i bujičnih područja sprečavanjem naglog oticanja vode (hidrološki zadatak) i zaštita gornje granice vegetacije; ove šume pružaju stalnu zaštitu svojem zemljištu (stalne z. š.); pored njih ima i takvih koje pružaju povremenu zaštitu nekom objektu ispod njih (privremene z. š.), a njihovo održavanje u interesu nekog trećeg lica ili javnih interesa (npr. štite put, železnicu, klimatska lečilišta itd.); za z. š. propisuju zakoni naročiti postupak; zabrana čiste seče, ograničene paše, sabiranje stelje itd. Š. lisničke, namenjene proizvodnji → lisnika; vel. važnost ovih š. za j. plan. krajeve oskudne livadama i pićnom hranom za stoku: kresanjem lisnika slabi produktivna snaga š. (sprečava postanak humusa); zato zak. o š. reguliše gazdovanje u l. š. određujući: turnus (3 god.) za iskorišćavanje lisnika na istom mestu. način kresanja itd. Š. mešovite koje sastavljene od 2 ili više vrsta drveća; najtipičniji pretstavnik m. š. tropske prašume, sastavljene od više stotina vrsta drveća; pogoršavanjem klimatskih i sdafskih faktora od polutara prema S, pokazuje se sve veća sklonost za obrazovanje čistih, nepomešanih š.; to se vidi naročito kod vrsta Pinus na slabijim zemljištima, dok bolja staništa imaju m. š., ali se one saetoje od ograničenog broja vrsta; postanak m. š. može biti prirodan ili veštački; u 19. v. tehnika podizanja š. gajila većinom čiste, ali danas opšte prihvaćeno pravilo. da se podižu m. š., jer one imaju razna preimućstva nad čistim (mogućnost boljeg iskorišćavanja stanišnih prilika i podizanje boljih i vrednijih š. koje će imati i veću otpornost protiv raznih štetočina); nauka o podizanju š. posvećuje naročitu pažnju metodama podizanja m. š. i pretvaranja čistih u m. š. Š. niske, gaje se u kratkom turnusu do 40 god.; otabla im kraća nego u visokoj š.; podmlađuju se izdancima iz panja ili žila; ovaj na uzgoja š. jednostavan i jevtin, nalazimo ga najčešće kod seljačkog poseda ili u naročitim prilikama (vezivanje tla, učvršćivanje obala, nasipa itd.); usled male starosti drveća n. š. daju ogrevno drvo ili samo sitnu građu: vinogradarsko kolje, letve, rud. drvo, pruće za plet., fašine i dr. III. normalna, idealna, matematički zamišljena š. s n. priraetom, n. rasporedom klasa starosti i n. drvnom masom, koja bi se mogla trajno iskorišćavati u jednakim god. količinama; u n. š. seče se samo odoliko koliko prirašćuje; kod uređivanja š. teži se postizanju tog ideala. Ritske š., rastu na poplavnim terenima naših reva, naročito u sev. delu države, uz Dunav i Dravu; sastavljene od mekih lišćara s nešto (2-3%) primesa tvrdog drveta (vrba i jagnjed kao gl. vrste, zatim kanadska i bela topola, vez, hrast i jasen); voda ih plavi periodski stoga ti tereni nisu za drugu kulturu (apsolutno šumsko zemljište); kako su to krajevi s veoma malo š., jer ova od poplave zaštićena zemljišta pod poljopr. kulturom, drvo na visokoj ceni i ove š. daju srazmerno dobre prihode. Š. srednja, kombinacija između visokog i niskog gajenja š.: na istoj površini: sitna, iz panjeva izrasla š., i visoko drveće izraslo iz semena; s. š. treba pored ogrevnog drveta da daje i nešto građe: stoga česta na malim seljačkim posedima. Gajenje (podizanje) š., iskorišćujući š. bez reda i plana čovsčanstvo rano zapazilo nestajanje š. i osetilo strah pred nestašicom drveta; stoga se već u 12. v. izdaju prve odredbe o čuvanju š.; ova nastojanja zauzimala sve konkretnije oblike, koji kulminuju u današnjim odredbama šumskih zakona: da se postojeće š. moraju održati, što se postiže podizanjem nove š. na posečenim površinama; uglavnom 2 načina p. š.: prirodni (→ podmlađivanje š.) i veštački (→ pošumljavanje); podignuta mlada š. (branjevina, gaj, kultura, čestar) mora se negovati; u mlađoj kulturi oslobađaju se sadnice od korova, čiste od neželjenih vrsta drveća (rakita, glog, crni trn, dren i dr.), a docnije se vrši proređivanje; nauka o p. š. utvrđuje načela kako će se sa što manje izdataka podići, negovati i uzgojiti š., koje će najbolje i trajno ispuniti zahteve koje čovek na njih polaže; gl. oblici gajenih š.: visoke, niske i srednje š. Iskorišćavanje š., rad oko dobivanja gl. i sporednih šum. proizvoda; zahtevi čovekovi u pogledu količine i vrste tih proizvoda kisu jednaki; menjaju se prema stepenu kult. i privr. života, te variraju od primit. sabiranja plodova, lova i ribolova do istančanih i mnogostrukih zahteva današljeg čoveka; evolucija potreba čovečjih iz š. uticala i na način i. š.; od primit. okupacije dobara koja ne vodi računa dokle će trajati, prilazi se postepeno smišljenom i. š. koje posvećuje brigu vremenskoj raspodeli postojećih zaliha i obnovi š. Uređenje š., šumsko gazdovanje mora se držati principa da se troši samo god. priraštaj drveta, a u sam kapital da se ne dira; toga radi potrebno proetorno urediti ga. odn. vremenski regulisati priraštaj drvnog kapitala da se zna: gde, kad, koliko i kako će se seći; za to se izrađuje privr. plan.; nauka o u. š. proučava način najboljeg uređenja šum. gazdinotva, kako će ono prema prir. i ekon. uslovima davati što veći prinos, a da se ne povredc princip trajnosti, i ne samo ne pokvare prir. uslovi proizvodnje nego još i poboljšaju; praktično izvođenje u. š. obavljaju naročiti uredi, taksacije, kod nas redovno uz pojedine direkcije š.; naš Zak. o š. propisuje izradu privr. plana za sve drž. š. i za š. pod nar. javnim nadzorom (za ove poslednje može se izraditi i jednostavniji privr. plan ako su ga. manje od 300 ha): za priv. šume mora postojati plan samo ako su veće od 300 ha, izuzevši š. na kršu, gde može vlast narediti izradu plana i za manje š.; u novije vreme u nekim državama propisan priv. plan za š. veće od 10 ha. Šumska botanika, deo opšte b., bavi se ga. biljem, grmljem i drvećem; deli ee u: 1) anatomiju i fiziologiju, 2) morfologiju i sistematiku kao deo → dendrologije, 3) patologiju š. drveća; biljna geografija obično se spaja s naukom o → podizanju š. III. gazdinstvo. gospodarstvo, ekonomija 1) rad na podizanju, gajenju, čuvanju i iskorišćavanju šuma. 2) ter. jedinica, na kojoj sopstvenik vrši radove pod 1); ako površina š. g. mala, služi kao dopuna poljopr. g.; sopstvenik troši sam sve prinose šume pri čemu se u plan. krajevima polaže vel. važnost na sporedne prinose šume: šušanj i lisnik, a na ogrevno drvo od glavnih; samostalna š. g. mogu se održavati samo na većim kompleksima; na malim š. g. sam sopstvenik obavlja sve poslove ekonomisanja i čuvanja, kod srednjeg potrebno uzimati pomoć za rad i čuvanje, a na većem potrebna veća diferencijacija rada: pored radnika i čuvara potreban i personal za upravu (→ upravljanje šumom); priroda š. g. zahteva veće površine ne samo iz ekonomskih već i zbog zaštite opštih interesa; ranije zakonodavstvo šuma forsiralo deobu š. i dovodilo često do propasti š.; novije zakonodavstvo sprečava; naš Zak. o š. načelno zabranjuje deobu op., a deobu priv. šuma vezuje za dozvolu vlasti; šuma ima dug vegetacioni period u kojem se gomilaju zalihe drvnog kapitala; u š. g. uzimaju se iz šume samo kamate tog kapitala, jer će tako kapital ostati neokrnjen za potomstvo; to se postiže što se na mesto posečene stare osigura podmladak nove š., koja će posle određenog broja god. (u šumarstvu nazvan: ophodnja ili turnuo) biti zrela za seču (→ uređenje šuma); taj kontinuitet, nazvan trajnošću š. proizvodnje, pretstavlja osn. princip š. gazdovanja trajnost obavezna za ove šume bez razlike vlasništva; napuštanjem ovog principa vršila bi se neracionalna eksploatacija a ne plansko iskorišćavanje drvnog kapitala; po Zak. o šumama moraju se sve posečene š. površine u roku od 3-5 god. pošumiti; u određenom š. g. mogu se prinosi šume iskorišćavati periodski ili svake god.; svakogod. prinosi mogu biti i jednaki (prema tome: periodična i stroga godišnja trajnost); stroga god. trajnost propisana samo za one vrste š. vlasništva, gde se drž. vlast stara za interese budućih generacija, osiguravajući im svakogod. prinos šuma (u 1. redu drž., zatim sve šume pod naročitim javnim nadzorom i šume opterećene servitutima). Š. zadrugarstvo, š. gazdinstvo može uspevati samo na većim kompleksima; da se to postigne, javila se težnja udruživanja malih š. poseda u zadruge, da se uz zadržavanje individualnosti vlasništva iskorite preimućstva vel. poseda; š. zadruge su realne z. koje imaju za cilj popravak š. gazdinstva bez obzira na sadašnje zahteve sopstvenika; ima i personalnih, kod kojih cilj: popravak stanja samog zadrugara; dosad š. z. pokazalo slab uspeh, jer zakonodavstvo stajalo na principu dobrovoljnih z.; u novije doba preporučuje se prisilno udruživanje u realne z., u š. z. ubrajaju u Rum. i Bug. z. šumskog radništva za zajedničku eksploataciju šume (cilj soc.-nac., da se parališe prevelik uticaj stranaca u eksploataciji domaćih šuma i zaposle domaći radnici), a u Rus. z. (artelje) radnika osnovane radi zajedničke izrade smole i katrana; ove imaju više karakter zanatskih z.; u Jugosl. ima samo nekoliko z. za izradu drvenog posuđa i 1 splavarska, ove u drav. Ban. III. zakonodavstvo, ujedinjenje zateklo u šumarstvu 6 raznih zakonodavnih područja; 1929. donet novi Zak. o šumama, jedinstven za celu zemlju; o njim u vezi donet čitav niz uredaba i pravilnika; na šum. privredu odnose se i odredbe dr. privr. zak. (Zak. o agr. reformi koji predviđa eksproprijaciju vel. š. poseda, Zak. o zaštiti domaće ind., Zak. o lovu itd.). ali treba da se donese još čitav niz zak. kojima će se urediti važna pitanja naše privr. š. politike. Š. zoologija, deo primenjene z., proučava životinje štetne i korisne za šumu; najveća pažnja poklanja se biol. životinja, koja omogućava ispravnu primenu mera za odbranu i zaštitu šuma. Š. industrija → industrija drveta. Š. kulture, veštački pošumljeni tereni. III. paša → paša. III. plašt → plašt. III. požar → požari. Š. policiski propisi → policiski propisi. Š. poljsko gospodarenje, kad se na secištu nekoliko god. iskorišćuje zemljište u poljopr. svrhe: iza čiste seče panjevi se iskrče i zemljište se zaseje; docnije se poseje žir ili zasade biljke, a među redovima sadnica još 1-2 god. obrađuje poljopr. kultura; š. p. g. koristi u krajevima s malo poljopr. zemljišta; sa š. privr. gledišta korisno, jer se zemljište dobro obrađuje, oslobađa od korova, a troškovi podizanja smanjuju. Š. privreda → privreda. Š. privredna politika → politika. Š. rasadnik → rasadnik. Š. rovčica → rovčica. Š. sastojina, jedinca šume koja se razlikuje od ostalih vrstom ili starošću drveća, obrastom i načinom gajenja, te se uzima kao samostalna jedinica kod ubeđenja š. gazdinstva. III. taksacija → uređenje šuma. III. trgovina → trgovina. Š. uprava 1) način organizacije → upravljanja šumama, 2) egzekutivna jedinica u organizaciji š. u.

ŠUMAVA → Češka Šuma.

ŠUMADIJA, oblast u S. Srbiji, između 3. i V. Morave, Save i Kolubare; zanimanje zemljr. (sa voćarstvom) i stočarstvo; stan., Srbi; u njoj buknula oba srp. ustanka za oslobođenje od Turaka, kojima udaren temelj srp. i jsl. države; gl. mesta Beograd, Kragujevac.

ŠUMADINKA, knjiž. list koji uređivao i izdavao u Beogradu Ljubomir Nenadović, o prekidima, 1850.-1857.; bio dosta zanimljiv, iako nije imao mnogo orig. i dobre beletristike; imao dosta humora i zastupao napredne ideje.

ŠUMADINKA, domaća rasa svinja, nekad mnogo raširena u Šumadiji; gotovo se sasvim izgubila (→ mangalica).

ŠUMADINCI, stan. Šumadije, naseljavaju deo S. Srbije između r. Save i> Dunava na S. Morave na I, Kolubare na Z i pl. Crnog Vrha, Kotlenika i Rudnika na Ji, J i Jz. G1o gustim šumama, nekada veoma rasprostranjenim, ovaj je predeo dobio ime Šumadija, a po njemu i stanovništvo. Za vreme tur. prodiranja i njihove uprave, Šumadija mnogo pretrpela, a najveći deo njenog stan. se iselio; zbog toga danas Šumadija ima veoma malo starinačkog stanovništva. Današnje stan. najvećim delom (oko 90%) potomci doseljenika koji se naseljavali od druge pol. 17. v., naročito u 18. i prvoj pol. 19. v., i to najvećim delom iz dinarskih krajeva (Herc., Crne Gore, St. Vlaha, Sjenice i Novog Pazara. zatim iz Bosne, Like itd.), u manjem broju sa Kosova, iz Metohije, J. Srbije i dr. jsl. krajeva.

ŠUMADISKI (KANOVAČKI) GOVOR, š. tip šumadisko-sremskog narečja, razvio se pod uticajem resavokog i srednještokavskog; govori se i. od linije Rudnik-Kosmaj-Umka; seobine: prelaz kratkog uzlaznog akcenta u dugi: dukat, selo; jednačenje 3. i 7. padeža sa 6. pad. jedn. kod zamenica i prideva: u ovim selu; kao ono izgovara se kano po čemu se zove i k. govor; ove osobine prelaze i u Srem.

ŠUMADISKO-VOJVOĐANSKO NAREČJE, progresivniji tip → ekavskog narečja, služi svojim zap. delom kao osnovica knjiž, jez. ekavskog izgovora; deli se na šumadiski i mačvansko-sremski govor.

ŠUMAN 1) Janko (• 1867.), po ujedinjenju, 1919., uredio Upravu za zaštitu ind. svojine u Beogradu i postao njen pretsednik; zastupao našu drž. 1925. na haškoj konfer. za autorsku svojinu; gl. dela: Komentar anstr, zakona o patentima, Zak. propisi iz oblasti ind. svojine, Komentar Zak. o zaštiti autor. prava itd. 2) Robert (1810.-1856.), nem. kompozitor romantičarskog pravca, osnivač Novog časopisa za muz.; radeći na delima većeg obima, Š. postao čist muzičar, zbog čega u njegovim docnijim delima sve manje postičnosti; u svojim delima rešio pitanje programne muz. praktično i jasno; najznačajnija dela: Pesme, Karneval, Papiljon, Krajslerijana, Arabeska, fantazije za klavir, simfonije, muz. za Manfreda, klavirski kvintet, koncert za klavir, opera Genoveva, 1 oratorijum, horovi.

ŠUMANOVIĆ Sava (* 1896.), slikar, počeo kao impresionist, potom prešao kubistima i najzad se zadržao na kolorističkim shvatanjima pariske šk.; ima izrazit i jak talent za dekorativne panoe; najbolji radovi vel. nage figure i kompozicije.

ŠUMANSKA REKA, d. pritoka Jablanice (Vard. Ban.) duga 32 km, izvire o Golaka, ušće joj kod varošice Lebana.

ŠUMARICE → sasa.

ŠUMAR, u najširem smislu oznaka za ove stručno obrazovane osobe koje se bave → šumskim gazdinstvom; uža oznaka za stručno osoblje kod priv. poseda (š., natšumar, šumarnik); u drž. šumskoj službi zvanje pg. po Zak. o činovnicima predviđeno za stručno osoblje sa srednjošk. ili nižom stručnom spremom; fak. obrazovano stručno osoblje nosi akad. i staleški naziv: šumarski inž., koji daju Poljopr. šumski fak. Šumarska udruženja, brinu se za unapređenje šumarstva. u tom cilju daju inicijativu i savete drž. vlasti i štite interese svojih članova; kod nas ujediljenjem pokrajinskih š. u, 1921. osnovano Jsl. š. u. sa sedištem u Zagrebu, docnije osnovane podružnice u sedištima banovinz; J. š. u. izdaje organ Š. list; ima i udruženje šumskog pom. i thn. osoblja Š. nauke, već u sr. v. javljaju se pisci, većinom rud. stručnjaci, medicinari, kameralisti i dr., koji pored šumara i lovaca obrađuju šum. botaniku, lov, pišu instrukcije za pojedine radove itd.; u 18. v. počinje osnivanje š. sgručnih šk., i javljaju se š. enciklopedije i spec. udžbenici, naročio u Nem. i Frc.: Hartig, Kota, Kenig, Hosfeld, Dihamel de Monso, Reomir, Varen de Fenij, i dr.; udaraju temelje raznim š. disciplinama krajem 18. i početkom 19. v.; danas više sistema podele š. n., uglavnom: osnovne, pomoćne i glavne; poslednje se dele u 3 grupe: 1) šumska proizvodnja (podizanje šuma, zaštita, iskorišćavanje sa š, trgovinom, ind. i š. prometnim sredstvima); 2) š. ekonomija (uređenje, računanje vrednosti, statnstika i upravljanje šumama); 3) šumsko-privr. politika o istorijom šumarstva, šum. etatiotikom i zakonodavstvom. Š. škole, spremaju šumsko-upravni, gospodarsko-tehnički i čuvarski personal; za upravni personal traži se visoko-školska sprema, za pomoćni tehnički srednjoškolska, a za čuvarsko osoblje obuka (1-2 g.) u lugarskim š.; visokoškolsku opremu daju: fakulteti univ., politehnike i samostalne visoke š.; kod nas š. fakulteti: na univ. u Beogradu (u Zemunu) i Zagrebu; traje 8 semestara; daju diplomu š. inženjera.

ŠUMAREVIĆ Svetislav (* 1889.), novinar i književnik, urednik skopskog Vardara; poznata pripovedačka dela: Nula i 101 priča.

ŠUMARSTVO, pojam koji obuhvata sve pojave u vezi sa šumama i šumskom privredom u jednoj državi; u državnom životu mogu se te pojave janljati s jedne strane kao skup svih šumskih preduzeća (kako privatnih tako i državnih) u odnosu prema državnoj zajednici, s druge opet strane kao razni državni uređaji prema ovoj privrednoj zajednici (pravo, uprava, etručno školstvo, javno-przvne institucije itd.); najjače se manifestuje upliv države na šumarstvo u provođenju → šumsko-privredne politike.

ŠUMEN, grad (25 000 st.) u Vug., između Kamčije i Provadiske r.; oblasno središte za si. deo Bug.

ŠUMENKOVIĆ Ilija (* 1881.), političar, učestvovao u četničkoj akciji u J. Srb., od 1905.-1912.; bio min. građevina, pripreme za Ustavotvornu skupštinu i izjadnačenje zakona, bez portfelja, trg. i ind. i prosvete.

ŠUMEROVANjE → senčenje.

ŠUMI Franc (1848.-1916.)., po zanimanju bio poslastičar, ali s ljubavlju radio na skupljanju ist. građe: pisao studije na nem. j. iz ist. Kranjske.

ŠUMI MARICA, bugarska nar. himna.

ŠUND-LITERATURA (nem.-lat.), knjige bez literarne vrednosti i obično pornografeke i nemoralne sadržine; u nekim državama zakonom zabranjena.

ŠUNj (Dasyatis thalassia), vel. četvorouglasta mor. riba s upadno dugim zašiljenim repom; živi u većim dubinama; u našem moru ređa; mesa ukusna.

ŠUPELIKA, nar. muz. instrument iz reda oboe, sastoji se iz 3 dela, ima oštar zvuk.

ŠUPERENjE, ispunjavanje kučinama i katranom prostora između pojedinih platnica brodske oplate ili palube.

ŠUPLjAN GRANATI → sobovlji lišaj.

ŠUPLjIKAC Stevan (1787.-1848.). vojvoda; bio oficir, najpre frc.: služio kao ađutant maršala Marmona; 1814. postao ponova austr. oficir; 1848. izabrali ga Srbi za svog vojvodu; car ga. posle izvesnog kolebanja, potvrdio, ali vojvoda umro, od kapi, još iste god. (→ sl.).

ŠURMIN Đuro d-r (* 1867.), knjiž. istoričar, prof. sh. j. i knjiž. na univ. u Zagrebu: rano se odao politici: bio je netaknut član sh. koalicije, posle prešao grupi federalista: bio nekoliko puta ministar; napisao više dela i članaka iz svoje struke; gl. dela: Povjest književnosti hrvatske i srpske: nedovoljno samostalna, i Hrvatski preporod (→ sl.).

ŠURC Hajnrih (1863.-1903.), nem etnolog, gl. dela: Osnove filozofije nošnje, Katsthizis etnologije, Ist. postanka novca, Afrikanski zanat, Preistorija kulture, Klasa po uzrastu i muška udruženja, Etnologija.

ŠUSTERČIĆ Ivan (1863.-1925.), slov. političar, 1 od najistaknutijih vođa prvo kat. nar. a od 1905. Oloveneke ljudske otranke; 1912. postao zem. poglavar u Kranjskoj; zbog nezadovoljstva s radom Š. u stranci došlo do rascepa; u novembru 1917. Š. osnovao svoju polit. organizaciju, a njegovi protivnici, s Korošcem na čelu, obnovili Slovensku ljudsku stranku; uz stranku Korošec-Krek prišla većina.

ŠUT 1) bez rogova. 2) (nem.) u sportu udar loptom.

ŠUTORUJKA (Red Polled), dosta i van Engl. raširen tip govečeta, postao ukrštanjem 2 varijeteta (Suffolk i Norfolk), bez rogova ili veoma malih, debele kože, pokrivene gustom kratkom crvenoriđom dlakom; veoma dobra za gajenje jer daje mnogo mleka i dobro meso,

ŠUFIJA, knjiž. nac. pokret Persijanaca i drugih ne-Arapa (u doba Abasida) koji tražili ne samo jednakost s Arapima nego i superiornost nad njima.

ŠUFLAJ Milan (1879.-1931.), istoričar, naučnu karijeru počeo u Pešti; 1908. god. imenovan za prof. univ. u Zagrebu za pomoćne ist. nauke, 1918. penzionisan, a 1921. osuđen zbog veleizdaje na robiju i odležao 2 god.; bavio se naročito diplomatskom i arb. ist.; s L. Talocijem i K. Jirečekom dao 2 sv. regesta za arb. ist. i više rasprava; gl. dela: Srbi i Arbanasi i O arbanskim gradovima; napisao i nekoliko knjiž. stvari, među njima i ist. roman o K. Balšiću.

ŠUCBUND (nem.), borbena organizacija austr. soc.-demokratije osn. početkom 1918. po obrascu voj. organizacije; igrao gl. ulogu u oružanom ustanku austr. socijalista 1934.

ŠUŠNIG Kurt (Schuschnigg, * 1807.), austr. političar i državniv; iosle Dolfuoove smrti drž kancelar (od 1934.).

ŠUŠTAVAC, opasna zarazna boleot goveda prouzrokovana bacilom š. (chauvaei, b. sareo physematos bovis); znaci: groznica, tmpt. do 42°, drhtanje, mišićni otok, ispunjen gasovima, koji na iritisak šušti; leči se: lokalno i ubrizgavanjem seruma u krv; predohrapa: cepljenje; po zak. obavezna prijava.

ŠUŠTAVICA → micavica.

ŠUŠTAVCI, suglasnici, sibilanti š i ž, pri čijem se izgovoru proizvodi šum kroz tesnac između vrha jez. i ivice gornjih zuba.

ŠČAVNICA, d. pritoka Mure, duga 56 km, izvire na Slovenskim Goricama, ušće i. od Ljutomera.

ŠČENKIN V. N. (1863.-1921.), rus. slavist, poznavalac ornamenata, paleografije, ikonopasa i minijatura; izdao udžbenik paleografije; najvažnija dela: Razmišljanje o jeziku Savine knjige, Bolonjski psaltir.

ŠČERBATOV Mihailo (1733.-1790.), rus. istoričar; njegova Istorija Rusije od najstarijih vremena (15. knj.) pretstavlja opširnu zbirku dotle nepoznatih ist. činjenica.