Samosvest
Budi gord na vreme povesničkog suda,
Kad stotina siđe da krv odabira,
Kroz lubanje prazne likovanja svira
I zgarištem stvori vrt vekovnog truda.
Budi gord na doba orjaško, kad stara
Jauče kolevka, gde se drobe mravi,
I čeka da Gospod s maslinom se javi
U gvozdenoj mori očajnog razgara.
Budi gord u ove noći mučkog lova,
Što te sudba pozva da, sred strašnog čina,
Odigraš ulogu raspetoga sina
I prepričaš povest neklonulog Jova.
Budi gord što tobom trne oluj smoren,
Što sudbinu tvoju reč najveća prati:
Kad se sve dobija, sve se mora dati,
Jer gubitkom raja svet je sreće stvoren.
Budi gord, godišta što ti ime nose,
Što na tvom će grobu unuk vedar sniti.
A tebi oreol najlepši će biti
Tvoje u borbama osedele kose.
1917
