Самосвест
Буди горд на време повесничког суда,
Кад стотина сиђе да крв одабира,
Кроз лубање празне ликовања свира
И згариштем створи врт вековног труда.
Буди горд на доба орјашко, кад стара
Јауче колевка, где се дробе мрави,
И чека да Господ с маслином се јави
У гвозденој мори очајног разгара.
Буди горд у ове ноћи мучког лова,
Што те судба позва да, сред страшног чина,
Одиграш улогу распетога сина
И препричаш повест неклонулог Јова.
Буди горд што тобом трне олуј сморен,
Што судбину твоју реч највећа прати:
Кад се све добија, све се мора дати,
Јер губитком раја свет је среће створен.
Буди горд, годишта што ти име носе,
Што на твом ће гробу унук ведар снити.
А теби ореол најлепши ће бити
Твоје у борбама оседеле косе.
1917