SEBIČNjACI...
Sebičnjaci, prevrtljivci,
Zlokovarni ljudi!
Što pelenom napuniste
Lomne moje grudi:
Što sejete seme laži
Pakosti i zlosti?
Što bi žive, da mi u grob
Položite kosti?
Što grakćete k'o gavrani?
Što me papadate?
Il' kamenjem, što se na me
Nemilo bacate?
Zašt' i danas neprestano
Vigove pletete?
Il' bi valjda i od drage
Da me otrgnete?
Pustite me: nek mi duša
Lešpe snove stvara,
Nek se srce jadomorno
U grudi odmara.
Ta dosta već, od kolevke,
Sve do ovog dana:
Dosta beše i pelena
I žuči i rana!
Il' hodite zlomišljeni
Na zlo brzi ljudi,
Uskorite, rasporite
Bedne ove grudi.
Samo zlobno ne kidajte
Cvetak onaj mladi,
Što mi milje plemenito
U srcu zasadi.
Svetinja je!... nepovred je,
Što mi srce pali!...
Pa kidajte slabo telo
Hale i šakali!
K'o mučenik na glomači
Ćutećki umreću:
Ali dati okaljati
Svetinju mi neću!
