Rodoljupci/22
Pozorje treće
SMRDIĆ, PREĐAŠNjI
SMRDIĆ: A ko je pustio Humla iz zatvora?
ŽUTILOV: Ja sam.
SMRDIĆ: Kako ste to mogli učiniti bez znanja celoga odbora. Nije se stvar, kako valja, ni ispitala; ... sve kao preko bundeva.
ŽUTILOV: Ja sam našao da je nevin.
SMRDIĆ: Kako bi on bio nevin kad je celoj varoši poznato šta je radio? Kod nas se baš naopako radi.
ŽUTILOV: Ja sam predsedatelj odbora.
SMRDIĆ: Predsedatelj odbora mogu biti i ja, i mislim da imam malo više zasluga nego vi. Jer, kad su se cepali protokoli, vi ste gledali kroz prozor, a ja sam napred išo.
ŽUTILOV: Zar vam nije dosta što ste člen?
SMRDIĆ: Kao po kom pravu predsedatelj nešto više znači nego drugi členovi? Ako se što na licitaciji proda, te novce niko ne vidi; ako se marva zakolje, od kože i loja nigde računa. Koga 'oćete, zatvarate; koji vam što da, onoga puštate. Mene ste odredili za kvartire i da vam polja čuvam, a gdi se može što dobiti, tu su drugi. Kako su ti ljudi pametni.
ŽUTILOV: Hoćete li da budete komesar u kakvom srezu?
SMRDIĆ: Dabom', kad su drugi sve opapoljili.
ŽUTILOV: Vi znate da je Vojnović bio bolestan, niti je mogo svoj srez obići.
SMRDIĆ: Vidićemo. Pa onda za moga sinovca obećali ste mu službu, pa ništa! A drugi mogu vući plaću.
ŽUTILOV: Zaboga, nudio sam ga da bude podsekretar, pa kaže da nije za to. Šta ću da radim?
SMRDIĆ: Dajte mu što je za njega. Je li pravo da on, kao poznati rodoljubac, ništa ne dobije; a drugi, koji su dvoličili, ili koji su poznati kao mađaroni, plaću beru?
ŽUTILOV: Biće sve, biće, samo se malo pretrpite. Znate li da ne spavam više od sedam sati? Ovaj ono, onaj ono, aratos ti i službe! Eno, ni Čivuti nisu proterani.
SMRDIĆ: Što se Čivuta tiče, neka jošt malo postoji.
ŽUTILOV: Znate li vi da Vojvodina mora biti čista; znate li?
SMRDIĆ: Mi je čistimo koliko je moguće; no što se Čivuta tiče, ovako je bolje.
ŽUTILOV: Badava, kad se ljudma ne može dokazati; pa onda im je kriv predsedatelj. "'Oćemo Vojvodinu čistu, da se mađaroni proteraju", a kad čovek počne raditi, oni ne dadu.
SMRDIĆ: I osim Čivuta ima se dosta raditi. Uzmite koliko nji' ima bez brkova, i to Srbalja. Srbin bez brkova ne može biti Srbin, dakle je mađaron.
NANČIKA: I Madžari nose brkove.
SMRDIĆ: Jeste; ali Nemci ne nose, a oni su poznati kao mađaroni; dakle i Srblji bez brkova jesu mađaroni. Dalje, mnogi nose brade. Kad je Srbin nosio bradu? To je za honvide. Dakle, i ove treba privući.
NANČIKA: Ali gdekom baš lepo stoji brada.
SMRDIĆ: U Vojvodini stoji lepo što je narodno.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|