◄   6. Pozorje 1. 2.   ►

DEJSTVO TREĆE


Pozorje prvo


MILČIKA čita novine, NANČIKA stupa


MILČIKA: Ah, mami! Kako su se Srblji u Srbobranu držali!

NANČIKA: Stoji li već i u novinama?

MILČIKA: Te kako stoji! Kosa mora da vam se diže. Šest hiljada, nije šala; a u šancu nije više bilo od dve hiljade šajkaša. Znate li koliko je palo Madžara? Pogodite.

NANČIKA: Valjda je palo jedno tri hiljade.

MILČIKA: Oho! Petnaest. Mesaroš skočio je od jeda i žalosti u vodu da se udavi, i jedva su ga spasli.

NANČIKA: Vidiš, pa srdiš se što ti otac drži sa Srbljima.

MILČIKA: Meni je bilo zbog partije

NANČIKA: Ako Srblji dobiju, prvi će u varoši biti Žutilov; a kod Madžara znaš da je morao ostaviti službu.

MILČIKA: Kad su ovih dana madžarski oficiri davali bal.

NANČIKA: Mi smo zato išle da ne podozrevaju.

MILČIKA: Jedan mi je tako lepo pravio kur.

NANČIKA: Pst! Mi smo rodoljubice.

MILČIKA: Zar vama nije po volji kad vašoj kćeri kur prave?

NANČIKA: Mi moramo na Madžare da mrzimo

MILČIKA: Pa zašto ste vi s onim obrlajtnantom toliko razgovarali se?

NANČIKA: On se čudio kako znam lepo madžarski.

MILČIKA: To je i meni moj reko.

NANČIKA: Ja ti kažem, moraš se nji' čuvati.

MILČIKA: Ali da nismo u neprijateljstvu, je l' te da su vrlo učtivi?

NANČIKA: To je istina.

MILČIKA: Naši mladići nikad ne umeju tako kur da prave.

NANČIKA. Oni su malo drvenasti.

MILČIKA: Gledala sam kako vam je čisto milo bilo gdi s vama onako učtivo govori.

NANČIKA: Zar ti nisi imala druga posla nego u mene da gledaš?

MILČIKA: Nisam vas skoro tako raspoloženu vidila.

NANČIKA: Morala sam, zašto ti je otac poznat kao veliki rodoljubac.

MILČIKA: Da vas je Zelenićka čula govoriti!

NANČIKA: I ona mi 'oće da je neka rodoljubica, kao da ljudi ne znaju njene tragove.

MILČIKA: Ali je baš fad.

NANČIKA: Kao i to mi nešto vredi što čita srpske knjige.

MILČIKA: Mene je strašno jedilo kad je navalila bila da promenite ime.

NANČIKA: Dabogme, kad je njeno ružno.

MILČIKA (gledi na pendžer): Jao, mami! Eno je sokakom, sigurno će k nama.

NANČIKA: Neka ide k vragu!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.