Ramski gvardijan pali svoju crkvu
0001 Procvilio Matić gvardijane
0002 A u Rami[1], u bijeloj crkvi,
0003 Pa od zemlje na noge skočio,
0004 Pa dohvati divit i kalema
0005 I ćageta knjige nekićene[2],
0006 Pa on kiti sitnu knjigu b’jelu.
0007 U knjizi je fratre besjedio:
0008 »Eto knjige, sinjski providure,
0009 Po imenu Mato kapetane!
0010 Ali ne znaš, al ne haješ za nas?
0011 Što durasmo[3], više ne možemo
0012 Od prokletih Turak’ Prozorana
0013 I onoga bega Hađalića.
0014 Kad nam beže b’jeloj crkvi side,
0015 Dobre konje u crkvu uvodi,
0016 Za otare[4] dobre konje veže,
0017 Paramentom konje pokrivaju,
0018 Iz kaleža rujno vino piju,
0019 Koležnjacim’ brke istiraju[5].
0020 Kad nam beže već iz crkve pođe,
0021 Valja bega dobro darivati:
0022 Uz bega je dvanaest momaka,
0023 Svakom valja po žut dukat dati,
0024 Ali-begu trideset cekina.
0025 Kad nam beže crkvi ne dolazi,
0026 Onda šalje dvije sluge svoje,
0027 Dvije sluge, četiri čuture[6],
0028 Valja njiha, brate, nal’jevati
0029 Dvije vina, a dvije rakije.
0030 Ne bi tkalja natkala marama,
0031 Ni Primorje vina nanijelo,
0032 Ni Makarska žežene rakije
0033 Ni Venedig nakovo cekina!«
0034 Pa kad fratre knjigu nakitio,
0035 On pod knjigu knjigonošu nađe,
0036 Pa je šalje k Sinju bijelome.
0037 A kad knjiga b’jelu Sinju siđe,
0038 A na ruke Mati providuru,
0039 A kad Mate knjigu razgledao,
0040 Pa vidio, što mu knjiga kaže,
0041 Tad se Mate vrlo okazio (?),
0042 Te prol’jeva suze niz obraze,
0043 Pa nakiti jednu knjigu b’jelu
0044 Na Kotare Janković Stojanu:
0045 »Brže, Stojo, k Sinju bijelomu!«
0046 Pa nakiti drugu knjigu b’jelu,
0047 Ka Primorju Daničiću Mati:
0048 »Brže, Mato, k Sinju bijelomu!«
0049 Pa nakiti treću knjigu b’jelu
0050 Ka Otoci Mandušiću Pavlu:
0051 »Brže, Pavle, k Sinju bijelomu!«
0052 Pa dozivlje slugu Tratomira:
0053 »Hajde, slugo, pojaši vrančića!«
0054 Dodade mu tri knjige bijele:
0055 »Nosi knjige ka Kotaru b’jelu,
0056 A dok dođeš do Kotara b’jela
0057 A do kule Janković Stojana,
0058 Odmah Stoju ispod kule vikni,
0059 Nemoj dobra odjašit vrančica,
0060 Već mu podaj sitnu knjigu b’jelu,
0061 Pa odatle odvrati vrančića,
0062 Goni vranca ka Primorju b’jelu
0063 A do kule Mate Daničića.
0064 »Mate, brate!« ispod kule vikni
0065 I tu knjigu sitnu njemu podaj!
0066 Ni tud nemoj vranca odjašiti,
0067 Već ga goni ka Otoci b’jeloj
0068 A do kule Mandušića Pavla.
0069 »Pavle, sine!« ispod kule vikni,
0070 Pa mu podaj sitnu knjigu b’jelu.
0071 Ni tud nemoj odjašit vrančića,
0072 Veće hajde k Sinju bijelome!«
0073 Istom sluga k Sinju bijelomu,
0074 Al eto ti Janković Stojana
0075 Na putalju dobru konju svome,
0076 A za njime sluga na malinu.
0077 Doklem Stojo odjaši putalja,
0078 Sluga voda do dva dobra konja.
0079 U ta doba Daničiću Mate,
0080 A za njime sluga na vrančiću.
0081 Mato pade u mermer-avliju,
0082 Dobra konja odjaši halata[7],
0083 Sluga voda oba dobra konja,
0084 Ode Mato na bijelu kulu.
0085 U ta doba Mandušiću Pavle
0086 Na đogatu dobru konju svomu,
0087 A za njime sluga na doratu.
0088 Sjaši Pavle dobra đogu svoga,
0089 Sluga voda oba dobra konja,
0090 Ode Pavle na bojali-kulu[8].
0091 Trojica se sastali srdara,
0092 Pa sjednuvši, hladno piju vino,
0093 Među njima providure Mato.
0094 Providur je njima besjedio:
0095 »Tri srdara, tri sokola siva!«
0096 Pa im dade sitnu knjigu b’jelu;
0097 Najpri dade Janković Stojanu,
0098 Pa je Stojan knjigu razgledao,
0099 Pa je dade Mandušiću Pavlu.
0100 I Pavle je knjigu razvidio,
0101 Pa je dade sinjskom providuru.
0102 Providur je njima besjedio:
0103 »Tri srdara, tri sokola siva,
0104 Ja što ćemo mi od ramske crkve?
0105 Onda reče Janković Stojane:
0106 »Što gođ rečeš, da te poslušamo!«
0107 Njemu veli sinjski providure:
0108 »Hajde, Stojko, ka Kotaru b’jelu,
0109 Skupi, sine, trista Kotarana,
0110 Povedi ih k Sinju bijelomu!
0111 A ti, brate, Daničiću Mato,
0112 Hajde, brate, ka Primorju b’jelu,
0113 Povedi mi trista Primoraca!
0114 A ti, brate, Mandušiću Pavle,
0115 Hajde, brate, ka Otoci b’jeloj,
0116 Skupi, brate, trista Otočana,
0117 Povedi ih k Sinju bijelomu!«
0118 Pa otolem odoše srdari,
0119 Svaki ode svom bijelom dvoru,
0120 Svaki skupi po trista junaka,
0121 Svedoše ih k Sinju bijelomu.
0122 Providur je do trista skupio,
0123 To je, brate, dvanaest stotina,
0124 Sve momaka, djece neženjene,
0125 Komu nije žao poginuti,
0126 I komu je kuća kabanica,
0127 Duga šara i otac i majka.
0128 Dvije breše[9] bratac i sestrica,
0129 Sva rodbina u tankih fišecih.
0130 Onda veli Mato providure:
0131 »Ej, Stojane, sve moje uzdanje!
0132 Što ćemo mi od života svoga?
0133 Tko će sada biti četobaša?«
0134 Onda reče Janković Stojane:
0135 »Što gođ rečeš, da te poslušamo.«
0136 Njemu veli Mato providure:
0137 »Ej, Stojane, moja v’jerna slugo,
0138 Hajde, sine, k Rami plemenitoj,
0139 Uzmi, sine, četu silovitu,
0140 Eto, sine, možeš i bez mene.«
0141 A kad Stojan r’ječi razumio,
0142 Providura poljubi u ruke,
0143 I on uze vojsku silovitu,
0144 I on pojde u Ramu bijelu.
0145 Uze vojsku i ode pred njima.
0146 I dojdoše na Prolog planinu,
0147 Na Prologu konak učinili,
0148 A ujutru dobro uranili,
0149 Uranili i Boga molili.
0150 Onda reče Janković Stojane:
0151 »Dva srdara, do dva pobratima!
0152 Sramota je nami k Rami sići
0153 Jal’ bez rane, jal’ bez mrtve glave,
0154 Već, čuješ li, Daničiću Mato,
0155 Hajde, sine, uz vodu Neretvu,
0156 Robi, sine, sela oko vode,
0157 Robi, sine, s obadvije strane!
0158 Hajde, sine u Rakitno ravno,
0159 I Rakitno radi porobiti
0160 Sve do kule Idriš-kapetana,
0161 Al ne idi ka Mostaru b’jelu,
0162 Već ti hajde k Rami plemenitoj,
0163 Odmah hajde k crkvi manastiru!
0164 A ti, brate, Mandušiću Pavle,
0165 Hajde, brate, uz malu Neretvu,
0166 Robi sela s obadvije strane
0167 Do Konjica, malene kasabe!
0168 Radi, sine, Konjic porobiti,
0169 Pa s’ otale natrag povratiti
0170 Do bijele kule Repovačke,
0171 Radi, sine, kulu porobiti;
0172 Otle dođi k crkvi manastiru,
0173 A ja idem ka kršnu Kupresu,
0174 Radit hoću Kupres porobiti,
0175 Roblje svesti i pl’jeno stjerati,
0176 Sići hoću Skoplju[10] širokome,
0177 Ako Bog da i Gornje i Donje
0178 I Bugojno i Veselu stražu,
0179 Sve odžake kraj vode Vrbasa
0180 Do proklete kule Ždralovića!
0181 Dvaput jesam do nje dohodio
0182 I nisam je mogo porobiti,
0183 A sad ću je radit porobiti.
0184 Pa eto me uz Vrbas studeni,
0185 Na Mejnik ću četu izvoditi,
0186 Eto mene b’jelu manastiru.«
0187 Tu se sada društvo rastanulo:
0188 Ode Stojan bijelu Kupresu
0189 Te je kršni Kupres porobio,
0190 Roblje vodi, a plijeno goni,
0191 I on siđe Skoplju bijelome,
0192 Pa je ravno Skoplje porobio,
0193 Ravno Skoplje i Donje i Gornje,
0194 I Bugojno i Veselu stražu,
0195 Sve odžake kraj vode Vrbasa
0196 Do proklete kule Ždralovića.
0197 B’jelu kulu porobit ne može,
0198 Već se vrati uz Vrbas vodicu.
0199 Roblje robi, a plijeno goni;
0200 Na Mejnik je četu izvodio,
0201 I on dode k b’jelu manastiru.
0202 Dočeka ga Matić gvardijane,
0203 Poljubi ga u čelo junačko:
0204 »Ej, aferim, slugo principova!«
0205 U ta doba Daničiću Mato,
0206 A za njime Mandušiću Pavle,
0207 Sretno stigli b’jelu manastiru:
0208 Roblje vode, a plijeno gone.
0209 Pak su tude noćcu prenoćili,
0210 I sjutra su rano uranili,
0211 I lijepu crkvu istr’jebili.
0212 Povedoše fratre i popove,
0213 Ponesoše Gospinu priliku,
0214 Uz nju iđe dvanaest fratara.
0215 Od bijele odmakoše crkve.
0216 Žao bilo Matić gvardijanu,
0217 Žao bilo prebijele crkve,
0218 Na crkvu se često obziraše;
0219 Prevari se, ujede ga guja!
0220 Natrag se je odmah povratio,
0221 Pa zapali prebijelu crkvu ...
0222 Kako ju je fratre zapalio,
0223 Odmah se je mamom pomamio[11].
0224 Sinjani ga mladi uhvatiše,
0225 Svezaše mu ruke naopako,
0226 Te odoše k Sinju bijelomu,
0227 Pjevajući, konje igrajući,
0228 Pripucajuć sv’jetle venedike[12].
0229 Donesoše Gospinu priliku[13],
0230 I staviše u bijelu Sinju,
0231 I pribiva[14] u bijelu Sinju,
0232 Kako tada, tako i danaske.
