Pisma od Pavlimira
Ljuto cvile slovinska gospoda,
kako cvile, do neba se čuje;
dozivlje ji vila iz planina
ter je njimam tiho govorila:
»Što cvilite, slovinska gospodo, 5
koja vam je velika nevolja?
Ali su vas Grci porobili?
Ali vas je kuga pomorila?«
Govore joj slovinska gospoda:
»Muči, vilo, mukom zamuknula! 10
Niti su nas Grci porobili,
niti nas je kuga pomorila.
Ali nam je cviliti nevolja,
jer 'vo ima trideset godina,
odkada smo kralja izgubili, 15
a drugoga nismo učinili.
Nit ga, vilo, okrunit možemo,
jer se bani pogodit ne mogu,
a od kralja roda ne imade,
koga bismo za kralja obrali.« 20
Bila vila njimam govorila:
»Ne bojte se, slovinska gospodo!
U Rimu je dite Pavlimire
od kolina kralja slovinskoga.
U lipoti svakoga nadlazi, 25
još i mlade Rimkinje divojke,
jakost, mudrost u njem se nalazi:
biće dika slovinske gospode.
Poklisare u Rim odpravite
ter za kralja njega učinite. 30
On je unuk starca Radoslava,
a sinovac kralja Cijaslava.«
Kad gospoda vilu razumiše,
poklisare u Rim odpraviše,
dovedoše mlada Pavlimira, 35
u Tribunju njega okruniše.
Svi dođoše bani na veselje,
svi dođoše i pokloniše se;
ne kti doći bane Ljutomire,
ne kti doći ni pokloniti se. 40
To je kralju vrlo mučno bilo,
silenu je vojsku sakupio,
ter otiđe gori u Rašiju,
u državu bana Ljutomira.
Lipo ga je bane dočekao 45
s trijest iljad' svoji vitezova;
tu udari konjik na konjika,
sve po izbor junak na junaka.
Tu se teška krvca prolivaše,
do neba se jadan glas čujaše: 50
viska konja, a jauk junaka,
sve ditića i mladi momaka.
Namiri se kralju Pavlimire
na mladoga bana Ljutomira,
od bedrice ćorde povadiše 55
ter se z britkim ćordam udariše.
Bog pomože kralju Pavlimiru,
jer je banu glavu odsikao.
Ovako se svakomu zgodilo,
gdi ne sluša mlađi starijega!60
