Pučina/4
IV
JOVANKA (sama).
JOVANKA: Ne smem još da mu kažem, a možda je već i svršeno. Juče mi je ministar pismom obećao da će sinoć podneti Vladimirov ukaz na potpis. Možda je već i svršeno, ja očekujem svaki čas vest. 0, Bože, koliko sam morala da molim ministra, da mu još i ovu klasu da. Za sekretarske klase išlo je vrlo lako; kad god sam mu pomenula učinio je; ali — ovo je veliko unapređenje, od sekretara za načelnika. Još kad sam prvi put zamolila ministra, rekao mi je: „Obećavam, učiniću, ali to će malo poteže ići, moramo malo počekati". A od toga obećanja evo nema ni četiri meseca, to nije tako dugo bilo, moglo se počekati... Da li je potpisano? ... Tek je deset sati, možda ministar još nije došao u kancelariju, a čim dođe izvestiće me.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|