◄   XIII XIV I   ►

XIV

DOKTOR, PREĐAŠNjI

DOKTOR: Dobar dan, a i vi ste ovde, gospodine Jovane?
JOVANKA (sa užasnim nestrpljenjem gleda u doktora i samo što ne krikne).
JOVAN (zlovoljan): Eto, i ja došao.
DOKTOR: Vladimire, imam jednu neprijatnu vest za tebe.
JOVANKA (cikne): Šta je? Govorite?
DOKTOR: Imam telegram od jedne moje prijateljice, učiteljice u pansionatu gde je Olgica; Olgica je jako bolesna!
JOVANKA (cikne i hoće da padne, prihvataju je Marija i Jovan).
VLADIMIR: Olgica?! Govori, govori!...
DOKTOR: Nemam šta da govorim, ja mislim svmo da odmah otputuješ i da dovedeš to dete ovamo, pošto ga nisi trebao ni
slati.
VLADIMIR: Olgica? O, bože, zar ti nemaš milosti za mene? Da, da, otputovaću odmah, odmah.
DOKTOR: Sačekaj da se savetujemo.
VLADIMIR (zastane): Što pre, doktore, moram je što pre videti.
JOVANKA: Doktore, budite nam m ovog trenutka prijatelj, pratite ga na putu, putujte i vi.
DOKTOR: Gospođo, to sam i sam mislio. (Ode brzo sa Vladimirom.)
JOVANKA: Olga, čedo moje; zar tamo, daleko od majke, od majčina srca, od materinske nege. Ah! (Klone, pridržavaju je
Jovan i Marija.)
 
zavesa pada


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.