Putnik na odmoru (Mileta Jakšić)
| Putnik na odmoru Pisac: Mileta Jakšić |
Kao kap pelena
Na srce mi pada:
Tuđa polja gledam
Ispod tuđeg hlada.
Nebom oblak míli
Poljem senka laka,
Iz daljine blista
Kosa u težaka.
On gleda, gde pred njim
Sahne more zlata —
Al’ pozdrava nema
Za me nepoznata.
Momi u ručici
Srebrn srpak sjaje,
Ona pesmu peva,
Mene ne poznaje.
Daleko su njene
Očice od mene
Ko na nebu zvezde
Noću užežene —
Samo poznat vetrić
Ko da granjem duva,
Tiho šapće jesen
I slamčica suva.
A što jesen šapće,
Meni srce steže —
Poljanom se tuđa
Pesmica razleže.
Srp. Crnja
Izvor
uredi- 1895. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina I, broj 9, str. 257.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.
|