Путник на одмору (Милета Јакшић)
| Путник на одмору Писац: Милета Јакшић |
Као кап пелена
На срце ми пада:
Туђа поља гледам
Испод туђег хлада.
Небом облак ми́ли
Пољем сенка лака,
Из даљине блиста
Коса у тежака.
Он гледа, где пред њим
Сахне море злата —
Ал’ поздрава нема
За ме непозната.
Моми у ручици
Сребрн српак сјаје,
Она песму пева,
Мене не познаје.
Далеко су њене
Очице од мене
Ко на небу звезде
Ноћу ужежене —
Само познат ветрић
Ко да грањем дува,
Тихо шапће јесен
И сламчица сува.
А што јесен шапће,
Мени срце стеже —
Пољаном се туђа
Песмица разлеже.
Срп. Црња
Извор
уреди- 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 9, стр. 257.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
|