* * *


Pustahija Luka

0001 Knjigu Hasan Velizović piše
0002 iz pitome Župe Gračanice,
0003 te je šilje pod Ostrog planinu,
0004 a na ime svome pobratimu,
0005 pobratimu Pustahiji Luki,
0006 u knjigu ga milo pozdravjaše:
0007 "Znaš li, Luka, kad se bratimljasmo,
0008 pa nemasmo da se darujemo,
0009 hodi k mene u pitomu Župu,
0010 za tebe sam dara nabavio:"
0011 Kad je Luki knjiga dopanula,
0012 ođede se što može najljepše
0013 i otide u pitomu Župu
0014 na dvorove svoga pobratima,
0015 on ne vodi druga nijednoga,
0016 Dobro ga je Hasan dočekao,
0017 ljire ruke u lica se ljube,
0018 za junačko zdravlje upitaju,
0019 za gotovu sovru zasjedoše,
0020 daje Turčin pivo svakojako,
0021 al’ pridaje pobratimu svome,
0022 on pridaje travu afijuna,
0023 namjenjuje da mu se drijemlje.
0024 Pade Luka glavom u trpezu,
0025 skoči Hasan saveza mu ruke,
0026 na ruke mu meće bilenzuke,
0027 a na grlo sindžir gvožđe teško
0028 i na noge konjske bukagije.
0029 Pak s’ otole Ture podignulo,
0030 otišlo je Onogoštu gradu
0031 na dvorove Omer-barjaktara
0032 te Omeru fata muštuluke:
0033 "Muštuluk ti, mio pobratime!
0034 Ja sam tebe ufatio Luku,
0035 što je tvoga baba pogubio,
0036 eno mi ga doma na dvorove,
0037 svezane mu i noge i ruke."
0038 Otole se Turci podigoše,
0039 otidoše u pitomu Župu,
0040 tu nađoše Luku savezana,
0041 Omer ga je nogom udario:
0042 "Kopiljane, Pustaija Luka!
0043 Čijega si pogubio baba?"
0044 Pa otole odvedoše Luku,
0045 skidoše mu zindžir gvožđe teško
0046 i s noguh mu miču bukagije,
0047 na ruke mu metahu konope,
0048 pa ga vode Onogoštu gradu.
0049 Kad su bili posred Slivlja ravna,
0050 no govori Omer-barjaktare:
0051 "Kopiljane, Luka Pustaija!
0052 Vidiš tvrda Onogošta grada,
0053 koliko je na njem’ glave mrtve,
0054 i tvoja će onđe okapati."
0055 Kad to začu Pustaija Luka,
0056 Turčinu je tijo govorio:
0057 "Prođi me se, Omer-barjaktare"
0058 Davno se je Luka osvetio
0059 ćerajući konje i volove
0060 i sijekuć pasje turske glave."
0061 To Turčinu mučno žao bilo,
0062 od pojasa sablju izvadio,
0063 mahnu sabjom da ga posiječe,
0064 Luka jadan ruke nadodaje,
0065 presječe mu na ruke konope.
0066 Kad se Luka rukuh dofatio,
0067 o’ Turčina hitro odskočio
0068 pa pokupi komunsko kamenje,
0069 Turčina je u glavu udrio,
0070 mrtvo Ture pade na dolinu,
0071 skoči Luka posječe mu glavu
0072 i uze mu konja i oružje,
0073 zdravo pođe u Bjelopavliće.
0074 Skupi luka sedam-osma drugah
0075 i otide Župi Gračanici,
0076 na bijele ovce Hasanove,
0077 baš Hasana svoga pobratima,
0078 posječe mu dva blizanca sina
0079 i oćera ovce svekolike,
0080 vratio mu vjeru za nevjeru.


Izvor

Sima Milutinović Sarajlija, Pjevanija crnogorska i hercegovačka, priredio Dobrilo Aranitović, Nikšić, 1990. [Pjevanija cernogorska i hercegovačka, sabrana Čubrom Čojkovićem Cernogorcem. Pa njim izdana istim, u Lajpcigu, 1837.]