Пустахија Лука
0001 Књигу Хасан Велизовић пише
0002 из питоме Жупе Грачанице,
0003 те је шиље под Острог планину,
0004 а на име своме побратиму,
0005 побратиму Пустахији Луки,
0006 у књигу га мило поздравјаше:
0007 "Знаш ли, Лука, кад се братимљасмо,
0008 па немасмо да се дарујемо,
0009 ходи к мене у питому Жупу,
0010 за тебе сам дара набавио:"
0011 Кад је Луки књига допанула,
0012 ођеде се што може најљепше
0013 и отиде у питому Жупу
0014 на дворове свога побратима,
0015 он не води друга ниједнога,
0016 Добро га је Хасан дочекао,
0017 љире руке у лица се љубе,
0018 за јуначко здравље упитају,
0019 за готову совру засједоше,
0020 даје Турчин пиво свакојако,
0021 ал’ придаје побратиму своме,
0022 он придаје траву афијуна,
0023 намјењује да му се дријемље.
0024 Паде Лука главом у трпезу,
0025 скочи Хасан савеза му руке,
0026 на руке му меће билензуке,
0027 а на грло синџир гвожђе тешко
0028 и на ноге коњске букагије.
0029 Пак с’ отоле Туре подигнуло,
0030 отишло је Оногошту граду
0031 на дворове Омер-барјактара
0032 те Омеру фата муштулуке:
0033 "Муштулук ти, мио побратиме!
0034 Ја сам тебе уфатио Луку,
0035 што је твога баба погубио,
0036 ено ми га дома на дворове,
0037 свезане му и ноге и руке."
0038 Отоле се Турци подигоше,
0039 отидоше у питому Жупу,
0040 ту нађоше Луку савезана,
0041 Омер га је ногом ударио:
0042 "Копиљане, Пустаија Лука!
0043 Чијега си погубио баба?"
0044 Па отоле одведоше Луку,
0045 скидоше му зинџир гвожђе тешко
0046 и с ногух му мичу букагије,
0047 на руке му метаху конопе,
0048 па га воде Оногошту граду.
0049 Кад су били посред Сливља равна,
0050 но говори Омер-барјактаре:
0051 "Копиљане, Лука Пустаија!
0052 Видиш тврда Оногошта града,
0053 колико је на њем’ главе мртве,
0054 и твоја ће онђе окапати."
0055 Кад то зачу Пустаија Лука,
0056 Турчину је тијо говорио:
0057 "Прођи ме се, Омер-барјактаре"
0058 Давно се је Лука осветио
0059 ћерајући коње и волове
0060 и сијекућ пасје турске главе."
0061 То Турчину мучно жао било,
0062 од појаса сабљу извадио,
0063 махну сабјом да га посијече,
0064 Лука јадан руке надодаје,
0065 пресјече му на руке конопе.
0066 Кад се Лука рукух дофатио,
0067 о’ Турчина хитро одскочио
0068 па покупи комунско камење,
0069 Турчина је у главу удрио,
0070 мртво Туре паде на долину,
0071 скочи Лука посјече му главу
0072 и узе му коња и оружје,
0073 здраво пође у Бјелопавлиће.
0074 Скупи лука седам-осма другах
0075 и отиде Жупи Грачаници,
0076 на бијеле овце Хасанове,
0077 баш Хасана свога побратима,
0078 посјече му два близанца сина
0079 и оћера овце свеколике,
0080 вратио му вјеру за невјеру.
