Psaltir (Čarnić)

PSALTIR Pisac: dr Emilijan Čarnić

Preveo sa grčkog. U Kragujevcu, 1979.

Katizma 1

Psalam 1

1 Blažen je čovek koji nije pošao na bezbožničko veće, i na grešnički put nije stao, i na stolicu kužnih nije seo,
2 Nego je opredeljen za Božji zakon, i njegovim zakonom baviće se danju i noću.
3 I biće kao drvo zasađeno kraj izvora voda, koje će svoj plod dati u svoje vreme, i list mu neće uvenuti; a sve što radi - uspeva.
4 Bezbožnici nisu takvi, ne takvi, nego su kao pleva koju vetar raznosi sa lica zemlje.
5 Zato se bezbožnici neće održati na sudu ni grešnici u pravedničkom veću;
6 Jer Gospod poznaje pravednički put, a bezbožnički put vodi u propast.

Psalam 2

1 Zašto su narodi pobesneli i zašto su se plemena odala zabludnim stvarima?
2 Ustaše zemaljski carevi i knezovi se skupiše zajedno protiv Gospoda i njegovog Pomazanika.
3 Raskinimo njihove okove i zbacimo sa sebe njihov jaram.
4 Onaj koji živi na nebesima smejaće im se, i Gospod rugaće im se,
5 Pa će im govoriti u svom gnevu i jarošću svojom zbuniti ih:
6 Ja sam od njega postavljen za cara na Sionu, njegovoj svetoj gori,
7 Objavljujem naredbu Gospodnju, Gospod mi reče: Ti si sin moj, ja sam te danas rodio.
8 Zaišti od mene i daću ti narode u nasledstvo, i krajeve zemaljske u posed;
9 Bićeš im pastir sa gvozdenom palicom, razbićeš ih kao lončarski sud.
10 A sada, carevi, urazumite se; naučite se sudije zemaljske.
11 Služite Gospodu sa strahom i kličite mu sa trepetom.
12 Primite pouku, da se jednom Gospod ne razgnevi i ne propadnete van puta pravde. Kad se uskoro raspali njegova jarost. Blaženi svi koji se uzdaju u njega.

Psalam 3

1 Gospode, zašto se namnožiše oni koji me ugnjetavaju? Mnogi ustaju na mene;
2 Mnogi govore mojoj duši: nema mu spasenja u Bogu njegovom.
3 Ali ti si moj zaštitnik, Gospode, slava moja, ti mi podižeš glavu.
4 Glasom svojim zavapih Gospodu i usliša me sa svoje svete gore.
5 Ja legoh i usnuh; ustadoh, jer će me Gospod štititi.
6 Neću se pobojati od velikog mnoštva naroda koji unaokolo napadaju na mene.
7 Ustani, Gospode, spasi me, Bože moj, jer si ti pobio sve koji me uzalud mrze, ti si polomio zube grešnicima.
8 U Gospoda je spasenje, i na tvom narodu je blagoslov tvoj.

Slava:

Psalam 4

1 Kad sam (ga) prizvao, usliša me Bog pravde moje; u teskobi dao si mi oduška; smiluj mi se i usliši molitvu moju.
2 Sinovi ljudski, dokle ćete biti tvrda srca? Zašto volite taštinu, i tražite laž?
3 I znajte da je Gospod učinio divnim svetoga svoga; Gospod će me uslišati kada ga prizovem.
4 Usplamtite i ne grešite; govorite u srcima svojim i na posteljama svojim rastužite se.
5 Prinesite žrtvu pravde i uzdajte se u Gospoda.
6 Mnogi govore: ko će nam pokazati ono što je dobro? Svetlost tvoga lica znak je na nama, Gospode.
7 Ti si dao radost u moje srce; oni se napuniše od plodova pšenice i vina i ulja svoga.
8 U miru ću leći i u isti mah usnuti, jer si ti, Gospode, mene posebno u nadi ustalio.

Psalam 5

1 Čuj Gospode, reči moje, razumej vapaj moj.
2 Prislušni glas moga moljenja, care moj i Bože moj. Jer Tebi hoću da se molim, Gospode;
3 Zajutra usliši glas moj, zajutra ću stati pred tebe i očima te tražiti.
4 Jer ti nisi Bog koji želi bezakonje, ko je zao neće se nastaniti kod tebe;
5 Prestupnici zakona neće se održati pred tvojim očima, omrznuo si sve koji čine bezakonje.
6 Pogubićeš sve koji govore laž; Gospod se gnuša okrvavljenog i lukavog čoveka.
7 A ja ću po obilju tvoje milosti ući u tvoj dom, pokloniću se tvome svetom hramu u strahu pred tobom.
8 Gospode, povedi me u pravdi svojoj zbog mojih neprijatelja, poravnaj preda mnom put svoj.
9 Jer nema istine u njihovim ustima, srce im je grešno; grlo im je otvoren grob, jezicima svojim varahu.
10 Osudi ih, Bože; neka otpadnu od svojih namera; otisni ih zbog njihovog mnogog bezboštva - jer te suviše ogorčiše, Gospode.
11 I neka se obraduju svi koji se uzdaju u tebe, neka kliču doveka; i nastanićeš se među njima i hvaliće se tobom svi koji ljube tvoje ime.
12 Jer ti ćeš blagosloviti pravednika, Gospode, i kao oružjem blagovoljenja ovenčao si nas.

Psalam 6

1 Gospode, ne pokaraj me u svojoj jarosti i u gnevu svome nemoj me kazniti.
2 Smiluj se na mene, Gospode, jer sam nemoćan; isceli me, Gospode, jer su uzdrmane kosti moje,
3 I duša mi se uzbudi žestoko; a ti, Gospode, dokle?
4 Vrati se, Gospode, izbavi dušu moju, spasi me radi svoje milosti.
5 Jer u smrti nema ko da te spominje; a u adu ko će te slaviti?
6 Iznemogoh u svom uzdisanju, svaku noć kvasim postelju svoju i suzama svojim natapam posteljinu svoju.
7 Pomuti se od uzbuđenja oko moje, ostareh među svim neprijateljima svojim.
8 Odstupite od mene svi vi što činite bezakonje jer Gospod usliša glas moga plača;
9 Gospod je uslišao moje moljenje, Gospod je primio molitvu moju.
10 Neka se postide i žestoko pometu neprijatelji moji, neka se vrate i postide što pre.

Slava:

Psalam 7

1 Gospode, Bože moj, u tebe se pouzdah, spasi me od svih mojih gonitelja i izbavi me,
2 Da mi ne zgrabe dušu kao lav, kad nema ko da iskupi i spase.
3 Gospode, Bože moj, ako sam to učinio, ako je nepravda u mojim rukama,
4 Ako sam uzvratio onima koji mi uzvraćaju zlo, onda neka ništavan propadnem od neprijatelja svojih,
5 Neka progoni neprijatelj dušu moju i neka (je) stigne, i neka mi zgazi život na zemlji, i neka nastani slavu moju u prah.
6 Ustani, Gospode, u svom gnevu, uzvisi se nad međama mojih neprijatelja; probudi se, Gospode Bože moj, u naređenju koje si naložio,
7 I skup naroda sleći će se oko tebe; i nad njim se vrati u visinu.
8 Gospod će suditi narodima; presudi mi, Gospode, po mojoj pravednosti i po nezlobivosti koja je u meni.
9 Neka se svrši grešnička zloća, a ti upravi pravednika, Bože koji ispituješ srca i bubrege.
10 Pravedna je moja pomoć od Boga koji spasava (ljude) prava srca.
11 Bog je sudija pravedan i krepak i velikodušan, koji ne iskaljuje gnev svaki dan.
12 Ako se ne obratite, zablistaće svojim mačem: on je nategao svoj luk i pripremio ga,
13 I njime je spremio smrtna oruđa, svoje strele izradio je protiv onih koji su uspaljeni.
14 Gle, (bezbožnik) zače nepravdu, zatrudne bolom i rodi bezakonje.
15 Izri rupu i iskopa je i pašće u jamu koju je načinio;
16 Njegov bol vratiće se na njegovu glavu, i nepravda njegova sići će na teme njegovo.
17 Hvaliću Gospoda po pravdi njegovoj i pevaću imenu Gospoda svevišnjeg.

Psalam 8

1 Gospode, Gospode naš, kako je divno tvoje ime po svoj zemlji, jer se tvoje velelepije uzvisi nad nebesima.
2 Iz usta dece i odojčadi spremio si hvalu radi neprijatelja svojih, da uništiš neprijatelja i osvetnika.
3 Jer ja ću gledati nebesa, dela tvojih prstiju, mesec i zvezde koje si utemeljio.
4 Šta je čovek da ga se sećaš ili sin čovečiji da ga posećuješ?
5 Učinio si ga malo manjim od anđela, slavom i čašću ovenčao si ga;
6 I postavio si ga nad delima svojih ruku, sve si potčinio pod noge njegove,
7 Ovce i sva goveda, a još i poljske zveri,
8 Ptice nebeske i morske ribe, što god prolaze morskim stazama.
9 Gospode, Gospode naš, kako je divno tvoje ime po svoj zemlji!

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 2

Psalam 9

1 Ispovedaću te, Gospode, svim srcem svojim, kazivaću sva čudesa tvoja;
2 Obradovaću se i klicaću tebi, pevaću tvom imenu, Svevišnji.
3 Kad se moj neprijatelj vrati natrag, klonuće i propašće pred tvojim licem,
4 Jer si svršio moj sud i pravo moje; ti koji sudiš po pravdi seo si na presto.
5 Zapretio si mnogobošcima i propade bezbožnik, ime si im zatro doveka i u sve vekove;
6 Mačevi nestaše neprijatelju sasvim, i gradove si razvalio; prohujalo je sećanje na njih.
7 A Gospod ostaje doveka, spremio je za sud presto svoj,
8 I on će suditi vaseljeni po pravdi, sudiće narodima po pravici.
9 I bi Gospod pribežište ubogome, onaj što pomaže u pravo vreme u nevolji;
10 I neka se pouzdaju u tebe koji znaju tvoje ime, jer nisi napustio one koji te traže, Gospode.
11 Pevajte Gospodu koji prebiva na Sionu, objavite među narodima dela njegova,
12 Jer se setio onaj koji traži njihovu krv, nije zaboravio viku ubogih.
13 Smiluj se na mene, Gospode, vidi moje poniženje od neprijatelja mojih ti koji me podižeš od vrata smrti,
14 Da objavim sve hvale tvoje na vratima kćeri Sionove; klicaću spasenju tvome.
15 Mnogobošci padoše u jamu koju iskopaše, u ovu zamku, koju tajno staviše, uhvati se noga njihova;
16 Gospod se da upoznati po sudu kojim sudi; zaplete se bezbožnik u dela ruku svojih.
17 Neka se vrate grešnici u ad, svi mnogobošci koji zaboravljaju Boga;
18 Jer siromah neće biti zaboravljen do kraja, strpljivo podnošenje sirotih neće propasti doveka.
19 Ustani, Gospode, da se čovek ne osili, neka mnogobošci budu osuđeni pred tobom;
20 Postavi, Gospode, zakonodavca nad njima; neka saznaju mnogobošci da su (samo) ljudi.
21 Zašto, Gospode, stojiš izdaleka, previđaš kad treba, u nevolji.
22 Siromah sagoreva kad je bezbožnik obesan, hvataju se (siromašni) u lukavstvu koja (bezbožnici) smišljaju.
23 Jer grešnik se diči požudama svoje duše, a koji čini nepravdu smatra se srećnim;
24 Grešnik je razdražio Gospoda, po svom mnogom gnevu neće (ga) tražiti; nema Boga pred njim.
25 Njegovi putevi su u svako vreme pogani, tvoji sudovi uklanjaju se od njegovog lica, zavladaće nad svim neprijateljima svojim;
26 Jer reče u svom srcu: neću posrnuti od kolena do kolena bez zla.
27 Usta su mu puna kletve, i gorčine, i prevare; pod jezikom mu je muka i nevolja.
28 Sedi u zasedi sa bogatima da potajno ubije nedužna; njegove oči motre na siromaha;
29 Vreba u potaji kao lav u svojoj jazbini,vreba da ščepa siromaha, kad ga povuče;
30 Tlačiće ga u svojoj zamki, pognuće se i pašće kada savlada siromahe.
31 Jer reče u svom srcu: Bog je zaboravio, odvratio je svoje lice da ne vidi do kraja.
32 Ustani, Gospode Bože, neka se podigne tvoja ruka da siromasi ne budu zaboravljeni;
33 Radi čega je bezbožnik razdražio Gospoda? Jer reče u svom srcu: neće istraživati.
34 Ti gledaš, jer ti znaš šta je muka i jarost - da budu predani u tvoje ruke; tebi se, dakle, predaje siromah, ti si bio pomoćnik siročetu.
35 Slomi mišicu grešniku i opakom, tražiće se njegov greh i on se neće se naći zbog toga;
36 Gospod će biti car doveka i u sve vekove, propašće mnogobošci sa zemlje njegove.
37 Gospod je uslišao želju siromašnih, spremnost njihovih srdaca zapazilo je tvoje uho.
38 Daj pravo siročetu i smernom, da ne bude više obestan čovek na zemlji.

Psalam 10

1 U Gospoda sam se uzdao; kako ćete reći mojoj duši: leti po gorama kao ptičica?
2 Jer, vidi, grešnici nategoše luk, spremiše strele u tobolac da u tmini ustrele one koji su pravi u srcu.
3 Jer što si ti dovršio, oni razrušiše; a pravednik šta učini?
4 Gospod je u svom svetom hramu; Gospod, na nebu je njegov presto. Njegove oči gledaju na siromaha, njegove veđe ispituju sinove ljudske.
5 Gospod ispituje pravednika i bezbožnika; a ko voli nepravdu, mrzi svoju dušu.
6 Kao dažd spustiće zamke na grešnike, oganj i sumpor, i snažni vihor je deo njihove čaše.
7 Jer je Gospod pravedan i zavole pravdu, njegovo lice vide pravicu.

Slava:

Psalam 11

1 Spasi me, Gospode, jer je sveti (čovek) nestao, jer je sve manje istinoljubivih među sinovima ljudskim.
2 Taštinu izgovori svako svome bližnjem, iz dna srca prozboriće varljive usne.
3 Da istrebi Gospod sve varljive usne i jezik koji se veliča,
4 One što rekoše: veličaćemo svoj jezik, usne naše su uz nas; ko je naš gospodar?
5 Zbog bede ubogih i uzdaha siromašnih sad ću ustati, govori Gospod; daću se na spasenje, smelo ću govoriti o tom.
6 Gospodnje reči su čiste reči, srebro u vatri očišćeno od zemlje, sedam puta prečišćeno.
7 Ti ćeš nas, Gospode, čuvati i sačuvati od ovog roda i doveka.
8 Bezbožnici idu naokolo; po uzvišenosti svojoj mnogo si dopustio sinovima ljudskim.

Psalam 12

1 Dokle ćeš me, Gospode, sasvim zaboravljati? Dokle ćeš odvraćati svoje lice od mene?
2 Dokle ću polagati zamisli u svoju dušu, a dan i noć bolove u srce svoje? Dokle će se neprijatelj moj uzdati nada mnom?
3 Pogledaj, usliši me, Gospode Bože moj; prosvetli oči moje, da ne bih možda zaspao i umro.
4 Da ne bi kada kazao moj neprijatelj: nadjačao sam ga; tlačitelji moji će klicati ako se ja pokolebam.
5 A ja se uzdah u tvoju milost, klicaće moje srce spasenju tvome; pevaću Gospodu svom dobrotvoru i pojaću imenu Gospoda svevišnjeg.

Psalam 13

1 Bezumnik reče u svom srcu: nema Boga: pokvariće se i opoganiće se u (svojim) postupcima, nema toga koji čestito radi, nema ga ni jednoga.
2 Gospod sa neba pogleda na sinove ljudske da vidi ima li koji razuman ili koji traži Boga.
3 Svi zastraniše, skupa nevaljaju; nema toga koji čestito radi, nema ni jednoga.
4 Zar se neće urazumiti svi koji čine bezakonje? Oni koji proždiru moj narod kao što jedu hleb, Gospoda ne priznaše.
5 Uplašiće se od straha tamo gde straha ne beše, jer je Bog u rodu pravednom.
6 Naružiste zamisao siromaha, ali Gospod je njegovo pouzdanje.
7 Ko će sa Siona dati spasenje Izrailjevo? Kada Gospod vrati svoj zarobljeni narod, neka kliče Jakov i neka se obraduje Izrailj.

Slava:

Psalam 14

1 Gospode, ko će obitavati u tvojoj senici i ko će se nastaniti na svetoj gori tvojoj?
2 Ko neporočan hodi i tvori pravdu, ko govori istinu u srcu svom,
3 Ko ne zavara svojim jezikom, i ne učini zla svom bližnjem, i ne prihvati uvrede na svoje najbliže;
4 Ništavan je pred njim ko je zao, on slavi bogobojažljive; ko se kune svome bližnjem i ne poriče;
5 Srebro svoje ne dade na lihvu i ne primi mita protiv nedužna. Ko ovo čini neće se pokolebati doveka.

Psalam 15

1 Sačuvaj me, Gospode, jer se u Tebe uzdah.
2 Rekoh Gospodu: ti si Gospod moj, jer nemaš potrebe za mojim dobrima.
3 Svetima, koji su na njegovoj zemlji, divno učini i sve što htede na njima.
4 Umnožiše se njihove nemoći, posle toga pohitaše; neću okupljati njihove skupove s krvlju (žrtava), niti ću usnama svojim spomenuti imena njihova.
5 Gospod je deo moga nasledstva i moje čaše: ti si onaj koji mi uspostavlja nasledstvo moje.
6 Uža mi padoše na ono najbolje; jer mi je nasledstvo najbolje.
7 Blagosiljaću Gospoda koji me urazumi; i još do noći pouči me unutrašnji glas.
8 Gledah Gospoda pred sobom svagda, jer mi je s desne strane, da se ne pokolebam.
9 Zato se srce moje razveseli i kliknu jezik moj; čak će se i telo moje ustaliti u nadi,
10 Jer mi nećeš ostaviti dušu u adu, niti ćeš dati da svetac tvoj vidi trulež.
11 Pokazao si mi puteve života; ispunićeš me veseljem sa tvojim licem, milina je u tvojoj desnici do kraja.

Psalam 16

1 Usliši, Gospode, pravdu moju, obrati pažnju na moje moljenje, saslušaj molitvu moju koja (ne ide) sa lažljivih usana.
2 Od tvoga lica neka iziđe sud moj, oči moje neka vide pravicu.
3 Ispitao si srce moje, posetio noću; ognjem si me okušao i nepravda se ne nađe u meni.
4 Da mi usta ne prozbore ljudska dela, zbog reči tvojih usana sačuvao sam teške puteve.
5 Usavrši stope moje na tvojim stazama da ne pokleknu koraci moji.
6 Ja prizvah, jer me ti usliša, o Bože; prikloni meni uho svoje i saslušaj moje reči.
7 Pokaži divnu milost svoju, ti koji izbavljaš one koji se uzdaju u tebe - od onih što se protive tvojoj desnici.
8 Sačuvaj me kao zenicu oka; zaklonom svojih krila zaklonićeš me,
9 Od lica bezbožnika koji me ojadiše. Neprijatelji moji obuzeše dušu moju;
10 Zatvoriše svoje srce, ustima svojim izgovoriše oholost.
11 Koji me izgone ti me sada opkoliše, oči svoje upreše da (me) obore na zemlju.
12 Spopadoše me kao lav spreman za lov i kao lavić koji leži u potaji.
13 Ustani, Gospode, preteci ih i obori ih, izbavi moju dušu od bezbožnika, mač svoj od neprijatelja tvoje ruke.
14 Gospode, od onih kojih je malo na zemlji - razdeli ih u njihovom životu. I od onih što je skriveno tvoje napuniće se njihov trbuh; nasitiše se sinovi njihovi te ostaviše preostalo dečici svojoj.
15 A ja ću se pred tvojim licem pokazati u pravdi, biću sit kad mi se pokaže tvoja slava.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 3

Psalam 17

1 Ljubiću te, Gospode, kreposti moja.
2 Gospod je moja čvrstina, i pribežište i izbavitelj moj, moj pomoćnik je Bog moj, i uzdaću se u njega; on je moj zaštitnik i rog moga spasenja, zastupnik moj.
3 Prizivaću hvaleći Gospoda i spašću se od neprijatelja svojih.
4 Obuzeše me smrtni bolovi i bujice bezakonja uznemiriše me;
5 Opkoliše me pakleni bolovi, smrtne zamke pretekoše me.
6 I u teskobi svojoj prizvah Gospoda i Bogu svome zavapih; iz svoga svetog hrama on ču glas moj i vapaj moj pred njim ući će u njegove uši.
7 Zaljulja se i zadrhta zemlja, uzdrmaše se i poljuljaše se temelji gora jer se Gospod razgnevi na njih.
8 Podiže se dim od njegovog gneva i oganj planu sa njegova lica, žeravice se razgoreše od njega.
9 I prikloni nebo te siđe, i tmina je pod njegovim nogama.
10 I pope se na heruvima i polete, polete na vetrenim krilima.
11 I stavi tminu kao svoj zaklon; oko njega je senica njegova, tamna je voda u vazdušnim oblacima.
12 Od sevanja pred njim raziđoše se oblaci, grad i plamene žeravice.
13 I zagrme Gospod sa neba, i Svevišnji pusti glas svoj;
14 I pusti strele i rasu ih, i umnoži munje te ih pomete.
15 I pokazaše se vodeni izvori, i otkriše se temelji vaseljene od tvoje pretnje, Gospode, od daha tvoga gnevnog duha.
16 On posla sa visine i uze me, prihvati me iz mnogih voda.
17 Izbavi me od mojih silnih neprijatelja i od onih koji me mrze, jer se učvrstiše nada mnom.
18 Pretekoše me na dan moga poniženja, a Gospod mi bi potpora,
19 I izvede me na širinu; izbaviće me jer sam mu mio.
20 I uzvratiće mi Gospod po mojoj pravdi i po čistoti mojih ruku uzvratiće mi,
21 Jer ja sačuvah puteve Gospodnje i ne odmetnuh se od svoga Boga,
22 Jer su svi njegovi zakoni preda mnom i naredbe njegove ne uklonih od sebe.
23 I biću neporočan s njim i čuvaću se od bezakonja svoga.
24 I uzvratiće mi Gospod po pravdi mojoj i po čistoti mojih ruku pred njegovim očima.
25 Sa svetim bićeš svet i sa nedužnim čovekom bićeš nedužan,
26 Sa izvrsnim bićeš izvrstan, a sa izopačenim bićeš i ti drugačiji.
27 Jer ti ćeš spasti smerni narod, a oči oholih ponizićeš.
28 Jer ti ćeš pripaliti svećnjak moj, Gospode; o Bože moj, obasjaćeš moj mrak.
29 Jer ti ćeš me izbaviti od napasti i sa Bogom svojim preskočiću zid.
30 Bog moj, njegov put je neporočan, Gospodnje reči su vatrom prečišćene, on je zaštitnik svima koji se u njega uzdaju.
31 Jer ko je Bog osim Gospoda i ko je Bog osim Boga našega?
32 Bog je taj koji me opasuje snagom i on postavi neporočan put moj;
33 Priprema noge moje kao u jelena i stavlja me na visine,
34 Ruke moje obučava za boj i mišice moje učini da luk mjedeni napinju;
35 I dade mi zaštitu moga spasenja, i prihvati me desnica tvoja; i tvoje vaspitanje ispravi me do kraja, i to tvoje vaspitanje će me naučiti.
36 Raširio si moje korake poda mnom i ne iznemogoše stope moje.
37 Proteraću svoje neprijatelje i stići ću ih, i neću se vratiti dok oni ne nestanu;
38 Potisnuću ih i neće moći da opstanu, pašće pod moje noge.
39 I opasao si me snagom za boj, pokorio si poda mnom sve koji ustaju na mene,
40 I naterao si u bekstvo moje neprijatelje, i istrebio si one koji me mrze.
41 Oni viknuše, ali spasioca ne beše; ka Gospodu ali ih ne usliša.
42 I isitniću ih kao prah na vetru, zagladiću ih kao ulično blato.
43 Izbavićeš me od protivljenja naroda, postavićeš me za poglavicu mnogobožaca; narod, koga ne znadoh, postade mi sluga,
44 Posluša me sve što ču; tuđinski sinovi slagaše me,
45 Tuđinski sinovi oveštaše i postaše hromi sa svojih staza.
46 Živi Gospod i blagosloven je Bog moj, i neka se uzvisi Bog moga spasenja,
47 Bog koji mi daje osvete i koji mi pokori narode,
48 Izbavitelj moj od mojih gnevnih neprijatelja; uzvisićeš me nad onima koji ustaju na mene, od nepravedna čoveka izbavićeš me.
49 Zato ću te ispovedati među narodima, Gospode, i pojaću imenu tvome;
50 Ti koji veličaš spasenja cara svoga i činiš milost svom pomazaniku, Davidu i njegovom potomstvu doveka.

Slava:

Psalam 18

1 Nebesa kazuju slavu Božiju, a nebeski svod objavljuje delo njegovih ruku;
2 Dan danu izriče i noć noći objavljuje znanje.
3 Nema govora ni reči kod kojih se ne čuju njihovi glasovi;
4 Glas njihov iziđe po svoj zemlji i njihove reči do kraja vaseljene. Na suncu je postavio svoj šator;
5 I ono kao ženik izlazi iz svoje ložnice, klicaće kao div kad protrči svoj put.
6 Izlazak mu je sa kraja neba i sa krajem neba opet se sreće; i nema toga ko će se sakriti od žara njegova.
7 Gospodnji zakon je neporočan, on obraća duše; Gospodnje svedočanstvo je pouzdano, ono umudruje bezazlene;
8 Gospodnje naredbe su prave, one vesele duše; Gospodnja zapovest zrači svetlost, prosvećuje oči;
9 Strah Gospodnji je čist, on ostaje doveka; presude Gospodnje su istinite, one su sve skupa opravdane,
10 Bolje su od zlata i mnogog dragog kamena, a slađe od meda i saća.
11 Zato ih i tvoj sluga čuva; kada se čuvaju - uzvraćanje je mnogo.
12 Ko će shvatiti (svoje) pogreške? Očisti me od onih tajnih,
13 I od tuđih poštedi svoga slugu, ako me ne savladaju, tada ću biti neporočan i očišćen od velikog greha.
14 I biće ugodne reči mojih usta i razmišljanje moga srca svagda pred tobom, Gospode, pomagaču i izbavitelju moj.

Psalam 19

1 Neka te usliši Gospod u dan kada te nevolja pritisne, ime Boga Jakovljeva da te zaštiti.
2 Neka ti pošalje pomoć iz svetinje i da te prihvati sa Siona.
3 Neka se seti svake tvoje žrtve i tvoja žrtva paljenica da bude gojenica.
4 Neka ti Gospod da po tvom srcu i da ti se svaki naum ispuni.
5 Klicaćemo tvom spasenju i u ime Boga svoga veličaćemo se. Neka ispuni Gospod sve tvoje molbe.
6 Sad sam saznao da je Gospod spasao svoga pomazanika; uslišaće ga sa svoga svetog neba; moćno je spasenje njegove desnice.
7 Jedni bojnim kolima, drugi konjima, a mi ćemo se veličati imenom Gospoda Boga, svoga.
8 Oni sapeti biše i padoše, a mi ustasmo i uspravismo se.
9 Gospode, spasi svoga cara i usliši nas onoga dana kada ti se obratimo s molbom.

Psalam 20

1 Gospode, tvojom silom razveseliće se car i spasenju tvome klicaće snažno.
2 Dao si mu što mu srce želi i nisi ga lišio onog što hoće usne njegove.
3 Jer si ga preduhitrio valjanim blagoslovom, stavio si mu na glavu venac od dragog kamena.
4 Molio te je za život i dao si mu da se produže dani doveka.
5 Tvojom pomoću velika je njegova slava, slavu i velelepije stavićeš na njega;
6 Jer ćeš mu dati blagoslov doveka, razveselićeš ga radošću svog lica.
7 Jer se car uzda u Gospoda i milošću Svevišnjega neće se pokolebati.
8 Nek pronađe tvoja ruka sve neprijatelje tvoje, desnica tvoja da nađe sve koji te mrze.
9 Učinićeš ih kao ognjenu peć - kad se pokaže tvoje lice; svojim gnevom Gospod će ih pomesti i oganj će ih prožderati.
10 Istrebićeš rod njihov sa zemlje i potomstvo njihovo među ljudskim sinovima.
11 Jer navališe zlo na tebe, smisliše zamisao koju neće moći da ostvare.
12 Jer ćeš ih naterati u bekstvo; preostalim (strelama) udesićeš lice njihovo.
13 Uzvisi se, Gospode, svojom silom; pevaćemo i opevaćemo svu moć tvoju.

Slava:

Psalam 21

1 Bože, Bože moj, pogledaj me; zašto si me ostavio? Daleko su od moga spasenja reči kojima padam u grehe.
2 Bože moj, vikaću danju i nećeš uslišati, i noću, ali nemam mira.
3 A ti, hvalo Izrailjeva, u svetinji prebivaš.
4 Očevi naši uzdaše se u tebe, uzdaše se i ti ih izbavi.
5 Tebi povikaše i spasoše se, u tebe se uzdaše i ne osramotiše se.
6 Ja sam crv a ne čovek, ruglo ljudima i prezir narodu.
7 Svi koji me gledaju narugaše mi se, progovoriše usnama, mahnuše glavom (govoreći):
8 Uzdao se u Gospoda, neka ga izbavi; neka ga spase, ako ga želi.
9 Jer ti si me izvadio iz (majčine) utrobe, ti si moja nada od dojki matere moje;
10 Tebi sam bačen iz majčinog krila, ti si moj Bog od utrobe matere moje.
11 Ne odstupi od mene, jer je nevolja blizu, a nema ko da (mi) pomogne.
12 Junci mnogi opkoliše me, ugojeni bikovi okružiše me;
13 Razjapiše na mene svoja usta kao lav koji grabi i riče.
14 Ja se razlih kao voda i rasuše se sve kosti moje, srce moje posta kao vosak koji se topi u grudima mojim.
15 Krepost moja sasuši se kao crep, a jezik mi se slepi s grlom, i do smrtnog praha doveo si me.
16 Jer mnogi psi opkoliše me, rulja zlikovaca okruži me, probodoše mi ruke i noge.
17 Ja izbrojah sve kosti svoje, a oni me osmotriše i pogledaše na mene.
18 Razdeliše moje haljine među sobom a za odeću moju baciše kocku.
19 A ti, Gospode, ne udalji (svoju) pomoć od mene, gledaj da mi pomogneš.
20 Izbavi mi dušu od mača i od pasje šape jedinicu moju;
21 Spasi me od lavovskih usta i od rogova jednoroga smernost moju.
22 Kazivaću tvoje ime braći svojoj, usred skupštine pojaću te.
23 Vi, koji se bojite Gospoda, pohvalite ga, sve potomstvo Jakovljevo, proslavite ga, sve potomstvo Izrailjevo neka se njega boji.
24 Jer ne prezre niti se rasrdi na molitvu siromaha, i ne okrenu lica svoga od mene, nego me usliša kada sam uputio vapaj njemu.
25 Tebi ima da zahvali što mogu da te slavim na velikoj skupštini, izvršiću zavete svoje pred onima koji se njega boje.
26 Ješće ubogi i nasitiće se, i hvaliće Gospoda koji ga traže; njihova srca biće živa doveka.
27 Opomenuće se i obratiće se Gospodu svi krajevi zemaljski, i pokloniće se pred tobom sva mnogobožačka plemena.
28 Jer je Gospodnje carstvo i on vlada narodima.
29 Jedoše i pokloniše se svi bogati na zemlji, pred njim će pasti svi koji silaze u zemlju. A moja duša živi za njega.
30 I moje potomstvo služiće mu; objaviće se Gospodu pokoljenje koje dolazi,
31 I objaviće pravdu njegovu narodu koji će se roditi, jer to učini Gospod.

Psalam 22

1 Gospod je moj pastir i ništa mi neće nedostajati.
2 Na mestu gde je mlado zelenilo, onde me nastani, navede me da se odmorim na vodi,
3 Dušu mi obrati. Povede me na staze pravednosti imena svoga radi.
4 Pa ako i pođem dolinom smrtne senke, neću se bojati zla, jer si ti sa mnom; tvoj žezao i tvoja palica utvrdiše me.
5 Postavio si preda me trpezu na vidiku onih koji me pritiskuju; pomazao si mi glavu uljem, i čaša me opija kao najbolja.
6 I milost tvoja pratiće me kroz sve dane života moga, i prebivaću u domu Gospodnjem na duge dane.

Psalam 23

1 Gospodnja je zemlja i sve što ispunjava vaseljena i sve što živi na njoj;
2 On je osnova na morima i na rekama je utvrdi.
3 Ko će se popeti na goru Gospodnju i ko će stati na njegovo sveto mesto?
4 U koga su nedužne ruke i čisto srce, koji ne uze uzalud svoju dušu i ne zakle se lažno bližnjemu svome,
5 Taj će primiti blagoslov od Gospoda i milostinju od Boga, svoga spasitelja.
6 To je rod onih koji ga traže, koji traže lice Boga Jakovljeva
7 Podignite, vrata, nadvratnike svoje, i dižite se, večna vrata, i ući će car slave.
8 Ko je taj car slave? Gospod krepak i silan, Gospod silan u ratu.
9 Vi, vladari, podignite svoja vrata, i ući će car slave.
10 Ko je taj car slave? Gospod nad vojskama, on je car slave.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 4

Psalam 24

1 K tebi, Gospode, uzdigoh dušu svoju, Bože moj.
2 U tebe se uzdam; da se ne bih osramotio i da me neprijatelji moji ne ismeju.
3 I svi koji se tebe drže, neće se osramotiti; neka se postide svi koji bez ikakva smisla čine bezakonje.
4 Gospode, upoznaj me s tvojim putevima i nauči me stazama tvojim.
5 Uputi me na svoju istinu i nauči me, jer si ti Bog, moj spasitelj, i tebe čekah sav dan.
6 Seti se, Gospode, svoga milosrđa i milosti svoje jer su večni.
7 Ne pominji grehove moje mladosti i neznanja moga; po milosti svojoj seti se mene, Gospode, radi svoje dobrote.
8 Gospod je dobar i pravedan; stoga će postaviti zakon onima koji greše na putu.
9 On će uputiti krotke na sud, naučiće krotke putevima svojim.
10 Svi su Gospodnji putevi milost i istina onima koji istražuju njegov zavet i njegova svedočanstva.
11 Radi imena svoga, Gospode, oprosti i moj greh, jer je velik.
12 Ko je taj čovek koji se boji Gospoda? On će mu postaviti zakon na putu koji je izabrao.
13 Duša će mu počinuti u dobru i potomstvo njegovo naslediće zemlju.
14 Gospod je krepost onima koji ga se boje i njegov zavet pokazaće im (to).
15 Oči su mi svagda upravljene Gospodu, jer on će izvući iz zamke moje noge.
16 Pogledaj me i smiluj se na mene, jer ja sam inokosan i siromah.
17 Namnožiše se teskobe moga srca, iz nevolja mojih izvedi me.
18 Vidi moju poniznost i muku moju, i oprosti sve moje grehe.
19 Vidi moje neprijatelje, kako ih je mnogo, i kako me omrznuše nepravedno, iz čiste mržnje.
20 Sačuvaj mi dušu i izbavi me; ne daj da se osramotim jer se u tebe uzdah.
21 Bezazleni i pravični vezivahu se uz mene, jer se tebe držim, Gospode.
22 Izbavi, Bože, Izrailja od svih njegovih nevolja.

Psalam 25

1 Presudi mi, Gospode, jer ja u nezlobivosti svojoj hodih i uzdajući se u Gospoda neću iznemoći.
2 Proveri me, Gospode, i iskušaj me, prekali mi bubrege i srce.
3 Jer Tvoja milost je pred očima mojim i u istini tvojoj nađoh radost.
4 Nisam sedeo sa sujetnim ljudima i da nikada među prestupnike zakona ne uđem;
5 Omrzoh društvo opakih, i sa bezbožnima da ne sednem.
6 Među nedužnima opraću svoje ruke i ići ću oko tvoga žrtvenika, Gospode.
7 Da čujem glas tvoje hvale i ispričam sva čudesa tvoja.
8 Gospode, zavoleh veličanstvenost lepote tvoga doma i mesto gde tvoja slava stanuje.
9 Nemoj pogubiti dušu moju sa bezbožnicima, ni život moj sa onima koji krv prolivaju.
10 U čijim rukama su bezakonja, desnica im je puna mita.
11 A ja u nezlobivosti svojoj hodih; izbavi me i smiluj se na mene.
12 Jer je moja noga stala na pravi put; na skupštinama blagosiljaću te, Gospode.

Psalam 26

1 Gospod je prosvećenje moje i spasitelj; koga da se bojim? Gospod je zaštitnik moga života; od koga da se plašim?
2 Kad god mi se približiše zlotvori da mi pojedu telo, ugnjetači moji i neprijatelji, oni iznemogoše i padoše.
3 Ako se protiv mene vojska svrsta, neće se uplašiti srce moje; ako se rat digne na mene, i tada se ja uzdam.
4 Jedno zatražih od Gospoda, samo to ću iskati: da prebivam u domu Gospodnjem kroz sve dane života svoga, da sagledam milinu Gospodnju i da pohodim hram njegov.
5 Jer me prikri u senci (svojoj) onoga dana kad me snađoše zla; pokri me u skrovištu svoga šatora, na stenu me uzdiže.
6 I gle, sad podiže moju glavu nad neprijateljima mojim; išao sam okolo i u njegovom šatoru prineh žrtvu uz klicanje, pevaću i pesmom ću proslaviti Gospoda.
7 Usliši, Gospode, glas moj kojim zavapih; smiluj se na mene i usliši me.
8 Zatraži moje lice, reče srce moje o tebi; tražiću tvoje lice, Gospode.
9 Ne okreni lica svoga od mene, ne odbi u gnevu slugu svoga; budi mi pomagač, nemoj me odgurnuti i ne ostavljaj me, Bože, spasitelju moj.
10 Jer moj otac i moja majka ostaviše me, a Gospod me prihvati.
11 Postavi mi zakon, Gospode, za tvoj put i povedi me tvojom pravom stazom poradi neprijatelja mojih.
12 Nemoj me predati na volju onih koji me ugnjetavaju, jer ustaše na mene nepravedni svedoci, i nepravda je slagala samu sebe.
13 Verujem da ću videti dobra Gospodnja u zemlji živih.
14 Drži se Gospoda, budi junak, i neka tvoj srce bude krepko, i drži se Gospoda.

Slava:

Psalam 27

1 Tebi, Gospode, zavapih, Bože moj, ne ogluši se o mene, da ne bih, ako ti oćutiš, bio kao oni koji silaze u grob.
2 Usliši glas moje molitve kada ti se molim, kada dižem svoje ruke ka tvome svetom hramu.
3 Nemoj povući dušu moju zajedno sa grešnicima i nemoj me pogubiti zajedno sa onima koji čine nepravdu, koji govore o miru sa svojim bližnjim, a u srcu im je zlo.
4 Daj im po njihovim delima i po zlim postupcima njihovim; podaj im po delima njihovih ruku, uzvrati im ravnom merom.
5 Jer ne shvatiše dela Gospodnja, ni dela njegovih ruku; oborićeš ih i nećeš ih više podići.
6 Neka je blagosloven Gospod što je uslišao glas moje molitve.
7 Gospod je moj pomagač i zaštitnik; u njega se pouzda srce moje i nađoh pomoć, i procveta telo moje; i hvaliću ga iz sveg srca.
8 Gospod je krepost svoga naroda i zaštitnik spasenja svoga pomozanika.
9 Spasi svoj narod i blagoslovi svoju baštinu, budi im pastir i uzdiži ih doveka.

Psalam 28

1 Prinesite Gospodu, sinovi Božji, prinesite Gospodu jaganjce, prinesite Gospodu slavu i čast.
2 Prinesite Gospodu slavu, imenu njegovom, poklonite se Gospodu u njegovom svetom dvoru.
3 Glas Gospodnji je nad vodama, zagrme Bog slave, Gospod je nad vodama mnogim.
4 Glas Gospodnji je u sili, glas Gospodnji je u veličanstvenosti.
5 Glas Gospodnji lomi kedre i polomiće Gospod kedre livanske.
6 I učiniće da Livan podskakuje kao tele i Sirion kao mladi bivo.
7 Glas Gospoda koji preseca plamen ognjeni,
8 Glas Gospodnji potresa pustinju, i potrešće Gospod pustinju Kadis.
9 Glas Gospodnji čini da se rađaju jeleni, i ogoliće šume; i u njegovom hramu svako govori: slava.
10 Gospod stoluje nad potopom, kao car sedeće Gospod doveka.
11 Gospod će dati silu svom narodu, Gospod će blagosloviti svoj narod mirom.

Psalam 29

1 Hoću da te uzvisim, Gospode, što si me prihvatio i nisi dao da se neprijatelji moji raduju nada mnom.
2 Gospode, Bože moj, tebi zavikah i ti me isceli;
3 Gospode, ti izvede dušu moju iz carstva mrtvih, spasao si me od onih koji silaze u grob.
4 Pojte Gospodu, sveci njegovi, i ispovedajte ga sećajući se njegove svetosti;
5 Jer mu je gnev (samo) u srdžbi, a život je u volji njegovoj; uveče će navratiti plač, a ujutro velika radost.
6 U svom dobru ja rekoh: neću se pokolebati doveka.
7 Gospode, u svojoj dobroj volji daj snagu mojoj krasoti; kad odvrati svoje lice, ja se smetoh.
8 Tebi ću, Gospode, vapiti i moliću se Bogu svome.
9 Kakva je korist od moje krvi, kad u trulež siđem? Hoće li te prah ispovedati i objavljivati istinu tvoju?
10 Usliša me Gospod i smilova se na mene, Gospod postade pomagač moj.
11 Moje naricanje ti si obratio u igru, skinuo si sa mene odeću žalosti i opasao si me radošću,
12 Da bi ti slava moja pevala i da ne umuknem; Gospode, Bože moj, tebe ću doveka hvaliti.

Slava:

Psalam 30

1 Gospode, u tebe se pouzdah, da se ne bih postideo doveka; izbavi me pravednošću svojom i uzvisi me.
2 Prikloni uho svoje meni, pohitaj da me izbaviš; budi mi Bog zaštitnik i utočište - da se spasem.
3 Jer ti si moja trđava i moje i utočište, i imena svoga radi vodi me i upravljaj mnome.
4 Izvešćeš me iz ove zamke koju mi potajno postaviše, jer si ti moj zaštitnik.
5 U tvoje ruke predaću duh svoj; iskupio si me, Bože istiniti.
6 Ti si omrznuo one što čuvaju sasvim ništavne stvari, a ja se uzdah u Gospoda.
7 Radovaću se veoma i veseliću se zbog tvoje milosti, jer si pogledao na moju smernost, spasao si mi dušu od nevolja.
8 I nisi me predao u neprijateljske ruke, postavio si mi noge na prostranom mestu.
9 Smiluj se na mene, Gospode, jer me nevolja pritiskuje; pomete se u jadu oko moje, duša moja i telo moje.
10 Jer mi život iščile u muci i godine moje u uzdisajima; oslabi mi krepost u ubogosti i uđe strah u kosti moje.
11 Postadoh ruglo svim neprijateljima svojim i svim susedima - veoma - i strašilo onima koji me poznaju, pobegoše od mene oni koji me napolju vide.
12 Zaboravljen sam u ljudskom sećanju kao mrtvac, postadoh kao razbijen sud.
13 Jer čuh podrugljivo šaputanje mnogih okolnih suseda; kada se skupiše zajedno protiv mene i dogovariše da mi uzmu život.
14 A ja se uzdah u tebe, Gospode; rekoh: ti si moj Bog.
15 Moji dani su u tvojim rukama; izbavi me iz ruku neprijatelja mojih i od onih koji me gone.
16 Neka zasvetli tvoje lice nad slugom tvojim spasi me svojom milošću.
17 Gospode, ne daj da se osramotim, jer tebe prizvah; neka se osramotim, jer tebe prizvah; neka se osramote bezbožnici i neka ih odvedu dole u ad.
18 Neka zaneme lažljive usne koje u oholosti i nipodaštavanju govore bezakonje protiv pravednika.
19 Kako je velika tvoja dobrota, Gospode, koju si sačuvao za one koji se tebe boje, koju si ukazao onima koji se uzdaju u tebe pred sinovima ljudskim.
20 Sakrićeš ih pod krov lica svoga od ljudskih nemira zaštitićeš ih u šatoru od protivničkih jezika.
21 Neka je blagosloven Gospod, zato što mi divno pokaza svoju milost u tvrdom gradu.
22 U maloumnosti svojoj rekoh: odbačen sam od tvojih očiju. Zato si uslišao glas moje molitve, kad sam tebi vapio.
23 Ljubite Gospoda svi sveti njegovi, jer Gospod traži istinu i uzvraća onima koji suviše oholo postupaju.
24 Svi vi, koji se uzdate u Gospoda, budite junaci i neka ojača vaše srce.

Psalam 31

1 Blaženi su oni kojima su otpuštena bezakonja i čiji su gresi pokriveni.
2 Blažen je čovek kome Gospod ne uračunava greh i nema prevare u njegovim ustima.
3 Zato što prećutah, usahnuše kosti moje od vapaja moga po vas dan.
4 Danju i noću osetih težinu tvoje ruke nada mnom, kopnio sam kao na letnjoj žezi.
5 Spoznah svoj greh i bezakonje svoje ne prikrih; rekoh: ispovediću svoj greh Gospodu; i ti mi oprosti bezboštvo moga greha.
6 Zato svako ko je pobožan neka ti se moli u pogodno vreme; kad mnoge vode navale, neće ga stići.
7 Ti si moje utočište od nevolje kojom sam okružen; velika radosti moja, iskupi me od onih koji me opkoliše.
8 Urazumiću te i pokazaću ti put kojim da ideš, uperiću oči svoje na tebe.
9 Ne budite kao konj i mazga, u kojima nema razuma, uzdom i žvalama treba im obuzdati čeljust, kad ne idu k tebi.
10 Grešnika snalaze mnoge kazne, a onoga koji se uzda u Gospoda milost će okružiti.
11 Radujte se Gospodu i kličite, pravednici, hvalite se svi koji ste prava srca.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 5

Psalam 32

1 Kličite pravednici u Gospodu; pravednicima dolikuje pohvala.
2 Slavite Gospoda uz kitaru, pevajte mu uz harfu sa deset žica.
3 Zapevajte mu novu pesmu, lepo udarajte u žice uz poklič.
4 Jer je reč Gospodnja prava i sva njegova dela su u vernosti.
5 On voli milostinju i (pravedni) sud, puna je zemlja milosti Gospodnje.
6 Gospodnjom rečju učvrstiše se nebesa i dahom njegovih usta sva vojska njihova.
7 On sabira morsku vodu kao meh, bezdane stavlja u ostave.
8 Sva zemlja neka se boji Gospoda i svi stanovnici sveta neka ustrepte od njega.
9 Jer on reče i postaše, on zapovedi i sazdaše se.
10 Gospod razbija namere naroda, osujećuje njihova smišljanja i osujećuje namere vladara.
11 A namera Gospodnja ostaje doveka, misli njegovog srca - od pokolenja do pokolenja.
12 Blažen je narod kome je Gospod njegov Bog, narod koji je on izabrao sebi za nasledstvo.
13 Gospod pogleda sa neba, vide sve sinove ljudske;
14 Sa svoga ugotovljenog prebivališta pogleda na sve koji naseljavaju zemlju.
15 On je ponaosob stvorio srca njihova, on zna sva njihova dela.
16 Car se ne spasava mnogom vojskom i div se neće spasti svojom velikom snagom.
17 Konj je lažna pomoć, neće se spasti svojom velikom snagom.
18 Vidi, Gospodnje oči su na onima koji se njega boje; koji se uzdaju u njegovu milost.
19 Da im spase život od smrti i da ih prehrani u gladi.
20 Naša duša drži se Gospoda, jer je on naš pomagač i zaštitnik;
21 U njemu će se veseliti naše srce i u njegovo sveto ime mi se uzdasmo.
22 Neka bude milost tvoja na nama, Gospode, onako kako se uzdasmo u tebe.

Psalam 33

1 Blagosiljaću Gospoda u svako doba, pohvala njemu je stalno u mojim ustima.
2 Gospodom će se pohvaliti moja duša; neka (to) čuju smerni i neka se obraduju.
3 Veličajte Gospoda sa mnom i zajedno uzvisimo ime njegovo.
4 Potražih Gospoda i on me usliša, i od svih mojih potucanja izbavi.
5 Njemu pristupite i bićete prosvećeni, i lica vaša neće se postideti.
6 Ovaj siromah zavapi i Gospod ga usliša, i spase ga od svih njegovih nevolja.
7 Anđeo Gospodnji stajaće spreman oko onih koji se njega boje i izbaviće ih.
8 Okusite i vidite da je Gospod blag; blažen je čovek koji se u njega uzdaje.
9 Bojte se Gospoda, svi sveti njegovi, jer oni koji se njega boje ne trpe oskudicu.
10 Bogati osiromašiše i ogladneše, a oni koji traže Gospoda neće ostati bez ikakva dobra.
11 Hodite, deco, poslušajte mene, naučiću vas strahu Gospodnjem.
12 Ko je taj čovek koji hoće život i voli da vidi dobre dane?
13 Obuzdaj svoj jezik od zla i svoje usne da ne izgovore prevaru.
14 Ukloni se od zla i čini dobro, potraži mir i idi za njim.
15 Gospodnje oči su na pravednima i uši njegove slušaju njihovu molitvu.
16 A lice Gospodnje je protiv onih što čine zla, da im zatre spomen sa zemlje.
17 Zavapiše pravednici i Gospod ih usliša, i izbavi ih od svih njihovih nevolja.
18 Gospod je blizu onih koji su skrušena srca i on će spasti smerne duhom.
19 Pravednike snalaze mnoge nevolje, i od svih njih on će ih izbaviti.
20 Gospod čuva sve njihove kosti, ni jedna od njih neće se polomiti.
21 Zla smrt snalazi grešnike, a oni koji mrze pravednika ogrešiće se.
22 Iskupiće Gospod duše svojih slugu i neće pogrešiti niko ko se uzda u njega.

Slava:

Psalam 34

1 Presudi, Gospode, onima koji me vređaju, zarati na one koji vojuju protiv mene.
2 Uzmi oružje i štit i digni se meni u pomoć.
3 Isuči mač i presretni moje gonitelje; reci mojoj duši: ja sam tvoje spasenje.
4 Neka se postide i posrame oni koji traže moju dušu, neka ustuknu i neka se zastide koji mi smišljaju zlo.
5 Neka budu kao prah na vetru, i anđeo Gospodnji neka ih potisne;
6 Put njihov neka bude mračan i klizav, i anđeo Gospodnji neka ih progoni.
7 Jer ni za što postaviše tajno svoju zamku meni na propast, bez razloga nagrdiše moju dušu.
8 Neka naiđe na njih zamka za koju ne znaju, i mreža koju tajno postaviše neka ih uhvati, i pašće u istu zamku.
9 A moja duša klicaće Gospodu, obradovaće se njegovoj zaštiti;
10 Sve moje kosti govoriće: Gospode, ko je kao ti, koji izbavljaš siromaha iz ruke tlačitelja, bednika i ubogog od onih koji ga pljačkaju?
11 Ustaše nepravedni svedoci, pitahu me što nisam znao;
12 Uzvratiše mi zlo za dobro i usamljenost duši mojoj.
13 A kad su mi oni dosađivali, ja sam nosio odeću žalosti i postom sam krotio dušu svoju, i molitva će mi se u nedra vratiti.
14 Kao da je bližnji, kao da je naš brat, tako (u njemu) uživah; kao onaj koji je žalostan i turoban, tako skrušen bejah.
15 A oni se obradovaše i skupiše protiv mene, spopadoše me mučenja koja ne znadoh, rastrgoše se i ne prestaše.
16 Dovedoše me u iskušenje, narugaše mi se do mile volje, zubima svojim škrgutahu na mene.
17 Gospode, kada ćeš pogledati? Oporavi mi dušu od njihovih zločina, od lavova moj dragoceni život.
18 Ispovedaću te, Gospode, na velikoj skupštini, hvaliću te usred mnogog naroda.
19 Ne daj da se raduju oni koji su mi bez razloga neprijatelji, koji me mrze ni za što i namiguju očima.
20 Jer meni su govorili o miru, a u srdžbi su smišljali prevare.
21 Razjapiše svoja usta na mene, i rekoše: dobro, dobro, videše oči naše.
22 Video si, Gospode, nemoj prećutati, Gospode, ne odstupi od mene;
23 Preni se, Gospode, i obrati pažnju na moj sud, Bože moj i Gospode moj, povedi moju parnicu.
24 Presudi mi po svojoj pravednosti, Gospode Bože moj, da oni ne bi likovali nada mnom;
25 Da ne bi rekli u svom srcu: Blago, blago našoj duši; i da ne bi rekli: progutali smo ga.
26 Neka se postide i posrame svi koji se raduju mom zlu, neka se obuku u stid i sram koji se razmeću nada mnom.
27 Neka kliču i neka se obraduju koji žele moju pravdu, i neka jednako govore: neka se Gospod veliča, koji žele mir njegovom sluzi.
28 I moj jezik kazivaće pravdu tvoju, po vas dan hvalu tvoju.

Psalam 35

1 Bezakonik govori u sebi - da greši, nema straha Božijeg pred njegovim očima;
2 Jer on obmanjuje samog sebe, umesto da uvidi svoje bezakonje i da (ga) omrzne.
3 Reči njegovih usta su bezakonje i prevara, ne htede da razume pa da čini dobro;
4 Smišlja bezakonje na svojoj postelji, ostaje na rđavom putu, i od zla ne zazire.
5 Gospode, na nebu je tvoja milost i istina tvoja je do oblaka;
6 Tvoja pravednost liči na Božije gore, sudovi tvoji su kao veliki bezdan; Gospode, ti ćeš spasti ljude i stoku.
7 Kako si obilno pokazao svoju milost, Bože; a sinovi ljudski uzdaće se pod tvojim okriljem.
8 Nasitiće se pretiline tvoga doma; i potokom svoje miline napajaćeš ih;
9 Jer u tebi je izvor života, u tvojoj svetlosti gledaćemo svetlost.
10 Ukaži svoju milost onima koji te znaju i pravednost svoju onima koji su prava srca.
11 Da me ne zgazi ohola noga i grešnička ruka da me ne pokoleba.
12 Onde padoše oni koji čine bezakonje, odgurnuti biše i ne mogu više stati.

Slava:

Psalam 36

1 Nemoj se žestiti na nevaljalce niti zavideti onima koji čine bezakonje;
2 Jer će se kao trava brzo sasušiti i kao zeleno bilje brzo će uvenuti.
3 Uzdaj se u Gospoda i čini dobro, obitavaj na zemlji i bićeš nahranjen njenim bogatstvom;
4 Nađi nasladu u Gospodu i daće ti što ti srce želi.
5 Otkrij Gospodu put svoj i uzdaj se u njega, a on će učiniti,
6 I izvešće tvoju pravednost kao svetlost i pravicu tvoju kao podne.
7 Potčini se Gospodu i moli ga usrdno; nemoj se žestiti na onoga koji napreduje na svom putu, na čoveka koji čini bezakonje.
8 Utišaj gnev i ostavi jarost, nemoj se žestiti tako da (sam) činiš zlo;
9 Jer zločinci će biti istrebljeni, a oni koji se drže Gospoda ti će naslediti zemlju.
10 I još malo pa neće biti grešnika, i tražićeš njegovo mesto i nećeš naći.
11 A krotki će naslediti zemlju i uživaće u obilju mira.
12 Grešnik će motriti na pravednika i škrgutaće svojim zubima na njega;
13 Ali Gospod će ga ismejati, jer unapred vidi da se primiče njegov dan.
14 Grešnici isukaše mač, zategnuše svoj luk da obore siromaha i ubogog, da poseku one koji su prava srca.
15 Mač njihov neka uđe u njihovo srce i lukovi njihovi neka se polome.
16 Bolje je malo u pravednika nego mnogo grešničko bogatstvo;
17 Jer će grešničke mišice biti potrvene, a Gospod daje podršku pravednicima.
18 Zna Gospod puteve neporočnih i njihovo nasledstvo biće doveka;
19 Oni se neće postideti u zlo doba i u danima gladi biće siti.
20 Jer će grešnici propasti, a neprijatelji Gospodnji nestaše zajedno sa svojom slavom i veličanjem, nestadoše kao dim.
21 Grešnik zajmi i ne može da vrati, a pravednik se sažali i daje;
22 Jer zemlju će naslediti oni koji blagosiljaju Gospoda, a koji ga proklinju biće istrebljeni.
23 Gospod upravlja čovečijim koracima i mio mu je njegov put;
24 Kad padne, neće ustuknuti, jer mu Gospod pridržava ruku.
25 Bio sam mlad i ostareh, i ne videh pravednika sasvim ostavljena, niti potomstvo njegovo da prosi hleb;
26 Po vas dan on zna da se smiluje i da zajmi, i potomstvo će mu biti na blagoslov.
27 Ukloni se od zla i čini dobro, pa ćeš ostati doveka;
28 Jer Gospod voli pravicu i neće ostaviti svoje svece, čuvaće ih doveka. A bezakonici će biti rasterani i potomstvo bezbožnika biće istrebljeno;
29 Pravednici pak naslediće zemlju i obitavaće na njoj u sve vekove.
30 Usta pravednika govore mudrost i njegov jezik kazivaće pravicu;
31 Zakon njegovog Boga mu je u srcu i njegovi koraci neće se spotaći.
32 Grešnik vreba pravednika i traži da ga ubije,
33 Ali Gospod ga neće prepustiti u njegove ruke niti će ga osuditi, kad mu stane suditi.
34 Drži se Gospoda i sačuvaj njegov put, pa će te uzvisiti da naslediš zemlju; gledaćeš istrebljivanje grešnika.
35 Videh bezbožnika kako se nad svima uzdiže i podiže kao livanski kedrovi;
36 I prođoh i, vidi, nema ga, i potražih ga, i ne nađe se njegovo mesto.
37 Čuvaj nezlobivost i drži se ispravno, jer miroljubiv čovek ostavlja potomstvo;
38 A bezakonici će svi listom biti istrebljeni, istrebiće se bezbožničko potomstvo.
39 Spasenje pak pravednika dolazi od Gospoda i on je njihov zaštitnik u vreme nevolje,
40 Pomagaće im Gospod i izbaviće ih, odabraće ih od grešnika i spasavaće ih, zato što su se uzdali u njega.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 6

Psalam 37

1 Gospode, nemoj me pokarati jarošću svojom, niti me kazniti gnevom svojim.
2 Jer me ustreliše tvoje strele i ruka tvoja pritisnu me;
3 Mome telu nema leka od tvoga gneva, od mojih grehova nema mira kostima mojim.
4 Jer bezakonja moja prevaziđoše mi glavu, kao teško breme opteretiše me.
5 Rane moje zasmrdeše i zagnojiše se od bezumlja moga;
6 Klonuh i pogurih se sasvim, po vas dan hodah turoban.
7 Jer duša mi se ispuni porugama i nema leka telu mome.
8 Ojađen sam i sasvim ponižen, rikah od uzdisanja svoga srca.
9 Gospode, sva moja želja je pred tobom, i uzdisaj moj nije skriven od tebe.
10 Srce mi se uznemiri, ostavi me snaga moja, i svetlost mojih očiju - ni ona nije sa mnom.
11 Moji prijatelji i bližnji moji približiše se prema meni i stadoše, i moji najbliži stadoše izdaleka;
12 Savladaše me oni koji traže moju dušu i koji me žele zlo rekoše ništavne stvari, i prevarama baviše se po vas dan.
13 A ja kao gluh ne slušah i kao nem koji ne otvara svoja usta,
14 I bio sam kao čovek koji ne čuje i nema prekora u ustima svojim.
15 Jer u tebe se uzdah, Gospode; ti ćeš uslišati, Gospode Bože moj.
16 Jer rekoh: da moji neprijatelji nikada ne likuju nada mnom; i kad mi se noge poljuljaše oni izgovoriše teške reči nada mnom.
17 Jer ja sam spreman na šibe i jad moj je svagda preda mnom.
18 Jer ja ću objaviti svoje bezakonje i brinuću se zbog svoga greha.
19 A moji neprijatelji žive i postaše silniji od mene, i namnožiše se oni koji me nepravedno mrze;
20 Opadahu me oni što uzvraćahu zlo za dobro, zato što sam težio za pravednošću, /i odbaciše me kao odvratnog mrtvaca./
21 Ne ostavi me, Gospode; Bože moj, ne odstupi od mene;
22 Gledaj da mi pomogneš, Gospode spasenja moga.

Psalam 38

1 Rekoh: čuvaću svoje puteve da ne grešim jezikom svojim; potrudih se da mi usta budu oprezna dok god grešnik stoji preda mnom.
2 Zanemeh i bih skrušen, zaćutah o dobru, i jad moj se obnovi.
3 Zažari mi se srce u meni i dok razmišljam razgoreće se oganj. Progovorih svojim jezikom:
4 Kaži mi, Gospode, moj kraj i koliki je broj mojih dana, da znam kako sam ništavan.
5 Vidi, pedalj kao meru postavio si mojim danima, i moj vek je kao ništa pred tobom; uostalom sve je taština, svaki živi čovek.
6 Zaista čovek prolazi kao senka i uzalud se uzbuđuje; gomila blago, a ne zna kome će ga skupiti.
7 I sad ko je moja uzdanica? Nije li Gospod? I moje pouzdanje je u tebi.
8 Izbavi me od svih mojih bezakonja, dao si me kao ruglo bezumnome.
9 Zanemeh i ne otvorih svoja usta, jer si me ti stvorio.
10 Otkloni svoje šibe od mene; iznemogoh od tvoje snažne ruke.
11 Kaznama za bezakonja vaspitao si čoveka i rastočio si mu dušu kao paučinu; i uzalud se uzbuđuje svaki čovek.
12 Gospode, usliši moju molitvu i čuj molbu moju; nemoj ćutke preći preko mojih suza, jer sam došljak kod tebe i namernik kao svi očevi moji.
13 Pusti me da odahnem pre no što odem i više me ne bude.

Psalam 39

1 Silno sam se držao Gospoda i on obrati pažnju na mene, te usliša moju molbu,
2 I izvedi me iz dubine jada i iz dubokog gliba, pa mi postavi noge na stenu, i upravi stope moje,
3 I stavi mi u usta novu pesmu, himnu Bogu našemu; mnogi će gledati i strah će ih obuzeti, i uzdaće se u Gospoda.
4 Blažen je čovek kome je ime Gospodnje pouzdanje njegovo, i koji se nije zagledao u ništavne stvari i lažna oduševljenja.
5 Mnoga čudesna dela učinio si, Gospode Bože moj, i u pogledu tvojih misli nema ti ravna; počeh da ih objavljujem i da o njima govorim, ali ih ima suviše mnogo da bi se mogle nabrojati.
6 Žrtve i prinose nisi zaželeo, ali si mi telo pripravio; žvrtve koje se spaljuju i žrtve za grehe nisi zatražio,
7 Tada rekoh: evo dolazim, u svitku knjige napisano je za mene;
8 Odlučih da tvorim tvoju volju, Bože moj, i zakon tvoj (da nosim) usred srca svoga.
9 Objavih pravdu na velikoj skupštini; vidi, usne svoje neću ustaviti; Gospode, tebi je poznato.
10 Tvoju pravdu ne sakrih u svom srcu, kazah tvoju istinu i tvoje spasenje, ne sakrih milost tvoju i istinu tvoju od velike skupštine.
11 A ti, Gospode, ne udalji svoje milosrđe od mene; tvoja milost i tvoja istina svagda su me podržavale.
12 Opkoliše me zla kojima nema broja, spopadoše me moja bezakonja i nisam mogao gledati; ima ih više nego kose na mojoj glavi, i srce moje ostavi me.
13 Gospode, budi voljan da me izbaviš; Gospode, gledaj da mi pomogneš.
14 Neka se postide i posrame svi koji traže moju dušu da je dignu, neka ustuknu i neka se posrame koji mi žele zla,
15 Neka odmah ponesu sa sobom svoju sramotu koji mi u želji da se narugaju govore: lepo, lepo.
16 Neka kliču i obraduju ti se svi koji te traže, Gospode, i oni koji ljube tvoje spasenje neka svagda kažu: neka se veliča Gospod.
17 A ja sam siromah i ubog; Gospod će se brinuti za mene. Ti si moj pomagač i zaštitnik, Bože moj, ne oklevaj.

Slava:

Psalam 40

1 Blažen je ko razume siromašnoga i ubogoga; njega će Gospod izbaviti u zli dan.
2 Neka ga Gospod sačuva, i poživi ga, i neka ga učini blaženim na zemlji, i ne preda ga u ruke njegovog neprijatelja.
3 Gospod da mu pomogne na njegovoj bolesničkoj postelji; svu njegovu postelju okrenuo si u njegovoj bolesti.
4 Ja rekoh: Gospode, smiluj se na mene; isceli mi dušu, jer ti sagreših.
5 Neprijatelji moji rekoše zlo o meni: kad će umreti i kad će mu ime propasti?
6 I kad je neko dolazio da me vidi, uzalud je govorio; njegovo srce skupi bezakonje u sebi, izlažaše napolje i govoraše (o njemu).
7 Svi neprijatelji moji složno šaputahu protiv mene i smišljahu mi zlo,
8 Nabediše me za protivzakonitu reč: ko jednom leže više ne ustaje.
9 Pa i čovek moga mira, u koga se uzdah, koji jede moj hleb, podiže petu na mene;
10 A ti, Gospode, smiluj se na mene i podigni me, pa ću im uzvratiti.
11 Po tome poznah da sam ti mio, što neprijatelj moj ne može da likuje nada mnom.
12 A mene si prihvatio zbog (moje) nezlobivosti, i učvrstio si me pred sobom doveka.
13 Neka je blagosloven Bog Izrailjev od veka do veka. Neka bude, neka bude.

Psalam 41

1 Kao što košuta čezne za izvorima vode, tako moja duša žudi za tobom, Bože.
2 Moja duša je žedna Boga živoga; kada ću doći i pokazati se licu Božijem?
3 Suze mi postaše hleb moj danju i noću, kad mi svakodnevno govore: gde je tvoj Bog?
4 Setih se toga i izlih svoju dušu, jer ću proći kroz mesto gde je divni šator - do doma Božijeg - uz glasno klicanje i ispovedanje kao o svečanom prazniku.
5 Zašto si tako tužna, dušo, i što me uznemiravaš? Uzdaj se u Boga, jer njega ću ispovedati; moj Bog je moje spasenje.
6 Uzbudi se moja duša u meni; radi toga setiću se tebe iz zemlje Jordana i Ermona i sa malog brda.
7 Bezdan doziva bezdan glasom tvojim slapova, svi tvoji valovi i talasi navališe na mene.
8 Danju će Gospod ukazati svoju milost, a ja u noću pevati i moliti se Bogu života moga.
9 Reći ću Bogu: ti si moj zastupnik; zašto si me zaboravio? Zašto idem turoban dok me neprijatelj pritiskuje?
10 Satirući mi kosti narugaše mi se tlačitelji moji govoreći mi svaki dan: gde je tvoj Bog?
11 Zašto si tako tužna, dušo, i što me uznemiravaš? Uzdaj se u Boga, jer njega ću ispovedati; moj Bog je moje spasenje.

Psalam 42

1 Presudi mi, Bože, i raspravi moju parbu sa narodom nesvetim, izbavi me od nepravednog i lukavog čoveka.
2 Jer ti si, Bože, krepost moja; zašto si me odgurnuo? I zašto ja idem turoban dok me neprijatelj tlači?
3 Pošlji svoju svetlost i svoju istinu; one mi pokazaše put i dovedoše me do tvoje svete gore i do tvojih boravišta.
4 I pristupiću Božijem žrtveniku, Bogu koji veseli moju mladost. Slaviću te uz kitaru, Bože, Bože moj.
5 Što si tako tužna, dušo, i što me uznemiravaš? Uzdaj se u Boga, jer njega ću ispovedati; moj Bog je moje spasenje.

Slava:

Psalam 43

1 Bože, svojim ušima čusmo, očevi naši ispričaše nam delo koje si učinio za njihovih dana, za drevnih dana.
2 Tvoja ruka istrebi mnogobošce, a njih posadi, narode si ozlobio i prognao.
3 Jer svojim mačem ne naslediše zemlju i nije ih spasla mišica njihova, nego tvoja desnica, i tvoja mišica, i svetlost tvoga lica, jer ti behu po volji.
4 Ti si sam car moj i Bog moj, koji nalaže pobedu Jakovu;
5 S tobom ćemo izbosti rogovima svoje neprijatelje i tvojim imenom smoždićemo one koji ustaju na nas.
6 Jer ja se neću uzdati u svoj luk i moj mač neće me spasti;
7 Jer si nas ti spasao od tlačitelja naših i posramio si one koji nas mrze.
8 Bogom ćemo se hvaliti po vas dan i tvoje ime ispovedaćemo doveka.
9 A sad si nas odgurnuo i posramio, i nećeš izići sa našom vojskom;
10 Okrenuo si nas da uzmičemo pred našim neprijateljima, i oni što nas mrze harali su nas.
11 Dao si nas kao ovce za jelo i rasejao si nas među mnogobošce;
12 Prodao si svoj narod u bescenje i tom izmenom nisi ćario.
13 Načinio si od nas ruglo našim susedima, podsmeh i ismevanje onima oko nas;
14 Načinio si od nas priču među mnogobošcima, da narodi mašu glavom.
15 Moj sram je preda mnom po vas dan i stid mi prekri lice.
16 Od glasa onoga koji se ruga i ogovara, od neprijatelja i progonitelja.
17 Sve ovo dođe na nas i ne zaboravismo te, i ne ogrešismo se o tvoj savez,
18 I ne ustuknu srce naše niti si skrenuo naše staze sa tvoga puta.
19 Jer si nas porazio na mestu zlostavljanja i pokrio nas smrtnom senkom.
20 Da smo zaboravili ime svoga Boga i da smo raširili svoje ruke tuđem Bogu,
21 Zar Bog to ne bi istraživao? Jer on zna tajne srca.
22 Zbog tebe nas ubijaju po vas dan, smatraju nas kao ovce za klanje.
23 Preni se, što spavaš, Gospode? Ustani i ne odbij (nas) zauvek.
24 Što odvraćaš svoje lice, zaboravljaš našu bedu i našu nevolju?
25 Jer duša nam se ponizi do praha, trbuh nam se prilepio za zemlju.
26 Ustani, Gospode, pomozi nam i izbavi nas radi tvoga imena.

Psalam 44

1 Srce moje izli dobru reč, govorim caru svoja dela, jezik mi je pisaljka hitrog pisara.
2 Ti si lepši od ljudskih sinova, izli se milina sa tvojih usana; zato te je Bog blagoslovio doveka.
3 Pripaši svoj mač uz bedra svoja, junače, u svojoj krasoti i lepoti.
4 I pohitaj, neka ti je srećan put, i caruj radi istine i krasote i pravde, i desnica tvoja povešće te čudesno.
5 Strele su ti naoštrene, junače, (zabadaće se) u srca carevih neprijatelja, narodi će pod tebe padati.
6 Bože, tvoj presto je u sve vekove, skiptar pravice je skiptar tvoga carstva.
7 Zavoleo si pravednost i omrznuo si bezakonje; zato te je Bog pomazao, tvoj Bog, uljem radosti više nego tvoje drugove.
8 Smirna i aloj i kasija (mirišu) sa tvojih haljina kad izlaziš iz dvorova od teške slonovače, u čemu si našao radost.
9 Carske kćeri te dvore; sa desne strane ti stoji carica odevena i ukrašena zlatom protkanom haljinom.
10 Čuj, kćeri, vidi i prikloni svoje uho, i zaboravi svoj narod i dom oca svog,
11 Jer car zažele tvoju lepotu, zato što je on tvoj Gospod.
12 I Tirove kćeri pokloniće mu se sa darovima, najbogatiji u narodu moliće te.
13 Sva slava careve kćeri je unutrašnja, obučena je i ukrašena (haljinom) zlatom izatkanom.
14 Dovešće se caru devojke (idući) za njom, druge njezine dovešće ti se;
15 Dovešće se sa veseljem i klicanjem, uvešće se u carev dvor.
16 Namesto tvojih otaca dođoše tvoji sinovi; postavićeš ih za knezove po svoj zemlji.
17 Sećaće se tvoga imena od pokolenja do pokolenja; zato će te hvaliti narodi doveka i u sve vekove.

Psalam 45

1 Bog je naše utočište i sila, pomagač u nevoljama koje nas žestoko snalaze.
2 Zato se nećemo pobojati kada se trese zemlja i kada se brda oburvavaju u dubine mora.
3 Zabučaše i uzburkaše se vode njihove, uzdrmaše se brda od njegove žestine.
4 Rečni brzaci vesele Božiji grad; Svevišnji je osvetio svoj stan.
5 Bog je sred njega, neće se poljuljati; pomoći će mu Bog pred zoru.
6 Uskomešaše se narodi, ukloniše se carstva; on pusti svoj glas, zaljulja se zemlja.
7 Gospod nad vojskama je sa nama, zastupnik naš je Bog Jakovljev.
8 Dođite, vidite dela Gospodnja, čudesa koja je učinio na zemlji.
9 Prekidajući ratove do kraja zemlje, on će skršiti luk i polomiti oružje, i velike štitove spaliće ognjem.
10 Prekinite i znajte da sam ja Bog; uzvisiću se među narodima, uzvisiću se na zemlji.
11 Gospod nad vojskama je sa nama, Bog Jakovljev je naš zastupnik.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 7

Psalam 46

1 Svi narodi, zaplješćite rukama, poklonite Bogu radosnim glasom.
2 Jer je strašan Gospod svevišnji, veliki car nad svom zemljom.
3 On nam je potčinio narode i mnogobošce pod naše noge;
4 Izabrao nam je svoje nasledstvo, Jakovljevu krasotu, koju zavole.
5 Pope se Bog uz klicanje, Gospod uz zvuk trube.
6 Pojte Bogu našemu, pojte, pojte caru našemu, pojte.
7 Jer je Bog car sve zemlje, pojte mudro.
8 Bog se zacari nad narodima, Bog sedi na svom svetom prestolu.
9 Narodni vladari sastaše se sa Bogom Avramovim, jer zemaljski moćnici, koji pripadaju Bogu, uzdigoše se veoma.

Psalam 47

1 Velik je Gospod i veoma slavan u gradu našeg Boga na svojoj svetoj gori.
2 Radošću je dobro ukorenjen po svoj zemlji, Sionske gore, sa severnih strana, grad velikog cara.
3 Bog se da poznati u palatama njegovim, kada ga štiti.
4 Jer, vidi, sastaše se carevi, dođoše skupa;
5 Oni tako videvši zadiviše se, zbuniše se, pokolebaše se,
6 Trepet ih obuze, onde su porođajne muke.
7 Snažnim vetrom razbićeš tarsijske brodove.
8 Kao što čusmo, tako videsmo u gradu Gospoda nad vojskama, u gradu Boga našega; Bog ga je utvrdio zauvek.
9 Primismo, Bože, tvoju milost sred hrama tvoga.
10 Prema tvome imenu, Bože, je i hvala tvoja do krajeva zemlje; tvoja desnica je puna pravde.
11 Neka se razveseli gora Sion, neka kliču kćeri judejske radi tvojih sudova, Gospode.
12 Obiđite Sion i opkolite ga, ispričajte u kulama njegovim,
13 Položite svoja srca u njegovu moć i prođite njegove dvorove, da pripovedate drugom naraštaju.
14 Jer to je Bog, Bog naš doveka i u sve vekove; on će nam biti pastir doveka.

Psalam 48

1 Slušajte ovo, svi narodi; čujte, svi stanovnici vaseljene,
2 Od zemlje rođeni i sinovi ljudski, skupa bogat i siromah.
3 Moja usta govoriće mudrost, a misao moga srca pamet;
4 Prikloniću svoje uho priči, uz harfu ću otvoriti svoju zagonetku.
5 Što da se bojim (kada dođe) zli dan, kad me opkoli bezakonje moje pete,
6 Koji se uzdaju u svoju moć i hvale se svojim velikim bogatstvom?
7 Brat se ne može iskupiti; hoće li se čovek iskupiti? Neće dati Bogu za svoje izmirenje,
8 Niti cenu iskupljenja svoje duše.
9 I namuči se večito, i živeće do kraja, i neće videti propasti, kada vidi kako mudri umiru.
10 Nerazuman i bezuman propašće zajedno i ostaviće tuđincima svoje bogatstvo,
11 I grobovi su im večite kuće, stanovi njihovi od pokoljenja do pokoljenja. Njihove zemlje nosile su njihova imena.
12 I čovek koji je u časti nije razumeo, nego se uporedio sa nerazumnim skotovima i upodobio im se.
13 Ovaj njihov put im je na sablazan, a posle toga ustima svojim lepo će govoriti.
14 Oni su kao ovce postavljeni u adu, smrt im je pastir; i pravednici će ovladati njima zajutra, i njihova pomoć oveštaće u adu od njihove slave.
15 A moju dušu Bog će iskupiti iz ruke adove, kad me prima.
16 Ne boj se kad se čovek obogati i kad poraste slava njegovoga doma;
17 Jer, kad umre, neće sve poneti, niti će slava njegova poći s njim.
18 Jer njegovu dušu blagosiljaju za života njegovoga; hvaliće te kad mu činiš dobro.
19 On će sići do roda svojih otaca, neće videti svetlosti doveka.
20 Čovek koji je u časti nije razumeo, nego se uporedio sa nerazumnim skotovima i upodobio im se.

Slava:

Psalam 49

1 Bog nad bogovima, Gospod, progovori i doziva zemlju od istoka sunca do zapada.
2 Sa Siona je dostojanstvenost njegove krasote, Bog će doći na vidljiv način,
3 Bog naš, i neće prećutati; oganj će se pred njim razgoreti, a okolo njega silna bura.
4 On će pozvati nebo odozgo i zemlju - da presudi svom narodu;
5 Skupite mu svece njegove koji su uz žrtvu sklopili savez s njim,
6 I nebesa će oglasiti njegovu pravdu, jer je Bog sudija.
7 Saslušaj narode moj i ja ću ti govoriti, Izrailju, i posvedočiću ti: ja sam Bog, tvoj Bog.
8 Neću te karati zbog tvojih žrtava, tvoje žrtve paljenice preda mnom su svagda;
9 Neću primati teoce iz tvoga doma, niti jarce iz tvojih stada.
10 Jer moje su sve šumske životinje, stoka u gorama i goveda.
11 Poznate su mi sve ptice nebeske i krasota polja sa mnom je.
12 Ako ogladnim, neću ti reći; jer je moja vaseljena i sve što je ispunjava.
13 Zar da jedem juneće meso i da pijem jareću krv?
14 Prinesi Bogu zahvalnu žrtvu i podaj Svevišnjemu svoje molitve;
15 I prizovi me u dan (tvoje) nevolje, i izbaviću te, pa ćeš me proslavljati.
16 A grešniku Bog reče: što kazuješ moje uredbe i što primaš moj zavet ustima svojim?
17 A ti si omrznuo nauku i moje reči bacio iza leđa.
18 Kad si video lupeža, trčao si s njim, i sa preljubočincima si učestvovao;
19 Tvoja usta umnožiše zlobu i tvoj jezik pletijaše prevare;
20 Sedeo si i klevetao svoga brata, i protiv sina svoje majke postavio si sablazan.
21 To si učinio, a ja zaćutah; smislio si bezakonje - da ću ti biti sličan; izobličiću te i metnuću (to) pred tvoje lice.
22 Shvatite ovo, vi koji zaboravljate Boga, da (vas) ne ščepa, pa neće biti izbavitelja;
23 Zahvalna žrtva proslaviće me i onde je put kojim ću mu pokazati spasenje Božije.

Psalam 50

1 Smiluj se, na mene, Bože, po svojoj velikoj milosti i po svom mnogom sažaljenju izbriši bezakonje moje;
2 Operi me još više od moga bezakonja i očisti me od moga greha.
3 Jer ja znam svoje bezakonje i moj greh je stalno preda mnom.
4 Tebi jedinom zgreših i učinih zlo pred tobom, da ti budeš pravedan u rečima svojim i pobediš kad budeš sudio.
5 Jer, gle, u bezakonjima sam začet i u gresima rodi me majka moja.
6 Jer, gle, zavoleo si istinu, objavio si mi ono što je nejasno i skriveno u tvojoj mudrosti.
7 Pokropićeš me isopom i biću očišćen; opraćeš me i biću belji od snega,
8 Daćeš mi da slušam radost i veselje; radovaće se kosti potrvene.
9 Odvrati svoje lice od mojih grehova i izbriši sva bezakonja moja.
10 Bože, sazdaj u meni čisto srce, i duh prav obnovi u meni.
11 Ne odbaci me od svoga lica i Duha svoga svetoga ne oduzmi od mene.
12 Vrati mi radost svoga spasenja i učvrsti me svojim moćnim duhom.
13 Ja ću naučiti bezakonike tvojim putevima i bezbožnici će se tebi obraćati.
14 Izbavi me od krvi, Bože, Bože spasenja moga; jezik moj klicaće tvojoj pravednosti.
15 Gospode, otvori moje usne i usta moja oglasiće hvalu tvoju.
16 Jer da si zaželeo žrtvu, ja bih dao; žrtve koje se spaljuju neće ti se svideti.
17 Žrtva Bogu je duh skrušen, Bog neće prezreti srce skrušeno i potišteno.
18 U svom blagovoljenju Gospode, učini dobro Sionu i neka se sazidaju jerusalimski zidovi;
19 Tada će ti se svideti žrtva pravednosti, prinos i žrtve koje se spaljuju; tada će donositi teoce na tvoj žrtvenik. Slava:

Psalam 51

1 Što se hvališ zlobom, silniče? Bezakonje (činiš) po vas dan?
2 Tvoj jezik je smislio nepravdu, (on ti je) kao naoštrena britva, - učinio si prevaru.
3 Zavoleo si zlobu više od dobrote, nepravdu više no pravednost govoriti.
4 Zavoleo si sve pogubne reči, lažljiv jezik.
5 Zato ćete Bog sasvim oboriti; iščupaće te i preseliće te iz tvog stana, i koren tvoj iz zemlje živih.
6 A pravednici će videti i pobojaće se, i smejaće mu se, i reći će;
7 Vidi čoveka koji ne postavi Boga kao svog pomagača, nego se uzdao u svoje veliko bogatstvo i osilio u svojoj lakomislenosti.
8 A ja sam kao plodna maslina u domu Božijem; uzdah se u milost Božiju doveka i u sve vekove.
9 Hvaliću te doveka, što si učinio, i držaću se tvoga imena, jer je čestito pred svecima tvojim.

Psalam 52

1 Reče bezumnik u svom srcu: nema Boga. Pokvariše se i postaše gnusni u bezakonjima, nema toga koji dobro tvori.
2 Bog pogleda sa neba na sinove ljudske da vidi ima li koji razuman ili da traži Boga.
3 Svi zastraniše, skupa ništa ne valjaju, nema toga koji dobro tvori, nema ni jednoga.
4 Neće li se urazumiti svi koji čine bezakonje? Ti što jedu moj narod kao da jedu hleb, oni Boga ne prizvaše.
5 Obuzeće ih strah i tamo gde straha nema, jer Gospod rasu kosti onih koji hoće ljudima da se svide; postideše se, zato što ih Bog ni malo ne ceni.
6 Ko će sa Siona dati spasenje Izrailjevo? Kada Bog vrati svoj zarobljeni narod, klicaće Jakov i obradovaće se Izrailj.

Psalam 53

1 Bože, spasi me svojim imenom i krepošću svojom učini mi pravdu.
2 Bože, usliši moju molitvu i čuj reči mojih usta.
3 Jer tuđinci ustaše na mene i silnici zatražiše život moj; ne misle na Boga.
4 A gle, meni Bog pomaže i Gospod je zastupnik moga života.
5 On će obratiti zlo na moje neprijatelje, istrebiti ih svojom istinom.
6 Rado ću ti prineti žrtvu, ispovedaću tvoje ime, Gospode jer je dobro.
7 Jer ti me izbavi od svake nevolje i oko moje prezrivo pogleda na neprijatelje moje.

Psalam 54

1 Bože, čuj moju molitvu i ne prezri moje moljenje.
2 Pogledaj me i usliši me. Ožalošćen sam u svom jadu.
3 I zbunjen sam od neprijateljske vike i od grešničkog pritiska jer navališe bezakonje na mene i u gnevu (svom) ugrožavahu me.
4 Srce mi se uznemiri u meni i spopade me smrtni strah;
5 Strah i trepet dođe na mene i pokri me tama.
6 I rekoh: ko će mi dati krila kao u goluba pa da poletim i počinem?
7 Vidi, udaljih se bežeći i nastanih se u pustinji.
8 Iščekivah onoga koji me spasava od malodušnosti i od bure.
9 Potopi, Gospode, i razdeli njihove jezike, jer videh bezakonje i protivljenje u gradu.
10 Danju i noću obilaziće ga (zlo) po njegovim zidovima, bezakonje i muka, i nepravda u njemu su.
11 Lihva i prevara nije nestala sa njegovih ulica.
12 Jer da me je neprijatelj nagrdio, to bih podneo, i da se nenavidnik moj pokazao osion prema meni, sakrio bih se od njega.
13 Ali to si bio ti, čoveče koji se kao ja, vođo moj i znanče moj,
14 Koji si se sa mnom zajedno sladio hranom, u domu Božijem složno hodismo.
15 Smrt neka dođe na njih, i neka siđu u ad živi, jer je nevaljalstvo u njihovim stanovima, usred njih.
16 A ja zavapih Gospodu i Gospod me usliša.
17 Uveče i ujutro i u podne kazivaću, javljaću, i on će uslišiti moj glas.
18 Izbaviće moju dušu u miru od onih koji mi se približavaju, jer ih je mnogo koji behu protiv mene.
19 Bog će uslišiti, i poniziće ih, on koji postoji od večnosti. jer u njih nema promene, i ne bojaše se Boga.
20 On je pružio svoju ruku da uzvrati; oskrnaviše njegov zavet.
21 Rasturiše se od gneva njegova lica, i približi im se srce; reči im postaše blaže od ulja, a oni su strele.
22 Prebaci svoju brigu na Gospoda i on će te potkrepiti; doveka neće dati da posrne pravednik.
23 A ti, Bože, bacićeš ih u jamu propasti; krvavi i lukavi ljudi da ne dožive ni polovinu svojih dana. A ja ću se uzdati u tebe, Gospode.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 8

Psalam 55

1 Smiluj se na mene, Gospode, jer me čovek zgazi, ratujući ceo dan pritera me u tesnac.
2 Neprijatelji moji gaziše me ceo dan, jer je mnogo onih koji sa visine vojuju protiv mene.
3 Kad me danju spopadne strah, ja ću se uzdati u tebe.
4 U Bogu ću hvaliti svoje reči po vas dan. U Boga se uzdah, neću se pobojati; šta će mi učiniti čovek?
5 Gnušali su se mojih reči po vas dan, sva njihova smišljanja su uperena protiv mene - na zlo.
6 Združuju se i prikrivaju se; paze za mojim petama, uporno mi rade o glavi.
7 Nema za šta da ih spaseš, Bože, obori narode u gnevu.
8 Otkrih ti život svoj, postavio si moje suze pred sobom, kao i u obećanju tvom.
9 Ustuknuće moji neprijatelji onoga dana kada te prizovem; vidi, dođoh do saznanja da si ti moj Bog.
10 Hvaliću se Bogom za (njegovu) reč, hvaliću se Gospodom za (njegovu) reč.
11 U Boga se uzdah, neću se pobojati; šta će mi čovek učiniti?
12 Bože, u meni su zahvalne molitve koje ću ti uzneti,
13 Jer si mi izbavio dušu od smrti, a noge moje od spoticanja, da budem ugodan Bogu u svetlosti živih.

Psalam 56

1 Smiluj se na mene, Bože, smiluj se na mene, jer se moja duša u tebe uzda i u senku tvojih krila položiću svoju nadu dok ne prođe bezakonje.
2 Zavapiću svevišnjem Bogu, Bogu koji mi učini dobro.
3 On posla sa neba i spase me, posrami one koji me preziru. Posla Bog svoju milost i svoju istinu.
4 I izbavi moju dušu od lavova. Zaspah uznemiren; sinovi ljudski, njihovi zubi su koplja i strele, a jezik im je oštar mač.
5 Bože, uzvisi se na nebesima i tvoja slava (neka bude) po svoj zemlji.
6 Oni postaviše zamku mojim nogama i pokušaše da prevare dušu moju; iskopaše jamu preda mnom i sami padoše u nju.
7 Srce mi je spremno, Bože, spremno je srce moje, pevaću i sviraću.
8 Probudi se, slavo moja; probudi se harfo i kitaro; ja ću se probuditi rano.
9 Hvaliću te među narodima, Gospode, pevaću ti po plemenima.
10 Jer je tvoja milost velika do nebesa i istina tvoja čak do oblaka.
11 Bože, uzvisi se na nebesima, i tvoja slava (neka bude) po svoj zemlji.

Psalam 57

1 Govorite li zaista pravdu? Sudite li pravo, vi, ljudski sinovi?
2 Ta, u srcu (svom) činite bezakonja na zemlji, vaše ruke pletu nepravdu.
3 Otuđiše se grešnici od majčina krila, zabludeše od utrobe (materine), govoriše laž.
4 Jarost im je kao u zmije, kao u gluhe aspide koja i zaptiva svoje uši,
5 Koja ne čuje glas bajača ni vračara vešta u vračanju.
6 Bog im polomi zube u njihovim ustima, Gospod razbi lavovske čeljusti.
7 Neka nestanu kao voda koja protiče; zategnuće on svoj luk, dok ne malakšu.
8 Neka klonu kao istopljeni vosak; oganj pada (na njih) i ne videše (više) sunca.
9 Pre no što vaši kotlovi osete (potpaljeno) trnje, kao žive, kao u gnevu progutaće vas.
10 Obradovaće se pravednik kad vidi osvetu nad bezbožnicima; opraće svoje ruke u grešničkoj krvi.
11 I reći će čovek: ima, dakle, vajde pravedniku, Bog im je zaista sudija na zemlji.

Slava:

Psalam 58

1 Bože, izbavi me od mojih neprijatelja i oslobodi me od onih što ustaju na mene.
2 Izbavi me od onih što čine bezakonje i spasi me od krvnika.
3 Jer, vidi, uloviše mi dušu, silnici me napadoše. Niti je bezakonje moje niti je greh moj, Gospode.
4 Bez moje krivice navališe na mene; probudi se, iziđi mi u susret i pogledaj.
5 I ti Gospode, Bože nad vojskama, Bože Izrailjev gledaj da obiđeš sve narode, nemoj se sažaliti na one koji čine bezakonje.
6 Vratiće se uveče, i gladovaće kao pas, i ići će oko grada.
7 Gle, ružiće svojim ustima i mač im je na usnama; (govore): ko će čuti?
8 A ti ćeš ih, Gospode, ismejati, posramićeš sve narode.
9 Ja ću sačuvati svoju snagu za tebe, Bože, jer si moj zastupnik.
10 Moj Bog, njegova milost ići će preda mnom; Bog će mi pokazati (premoć) nad mojim neprijateljima.
11 Nemoj ih (sve) pobiti, da ne zaborave narod moj; raspi ih svojom silom i obori ih, Gospode, zaštitniče moj.
12 Za greh njihovih usta, za reč njihovih usana, neka se uhvate u svojoj oholosti; o kletvi i laži izvestiće se na kraju,
13 U krajnjem gnevu, i neće ih više biti, pa će saznati da Bog vlada nad Jakovom i do krajeva zemlje.
14 Vratiće se uveče, i gladovaće kao pas, i ići će oko grada.
15 Razići će se da traže hranu; a kad se ne nasite - režaće.
16 A ja ću pesmom opevati tvoju silu i rano ujutro klicaću tvojoj milosti, jer si mi bio zastupnik i utočište na dan moje nevolje.
17 Pomagaču moj, tebi ću pevati, Bože, jer si ti moj zastupnik, Bože moj, milosti moja.

Psalam 59

1 Bože, odbacio si nas i oborio si nas, razgnevio si se (ali) si se i smilovao na nas.
2 Zatresao si zemlju i uzdrmao si je: stegni njene pukotine, jer je pokolebana.
3 Dao si svom narodu da oseti žestinu, napojio si nas vinom koje zanosi.
4 Onima koji te se boje dao si znak - da uteknu od ubojnog luka.
5 Da se izbave tvoji ljubimci, spasi svojom desnicom i usliši me.
6 Bog reče u svojoj svetinji: klicaću i razdeliću Sihem i razmeriću radi podele dolinu Sukot.
7 Moj je Galad, i moj je Manasija, i Efrem je krepost moje glave, Juda car moj.
8 Moavom se umiva moja nada, na Idumeju pružiću svoju obuću, inoplemenici su mi potčinjeni.
9 Ko će me odvesti u utvrđeni grad? Ko će me uputiti do Idumeje?
10 Zar nećeš ti, Bože, koji si nas odbacio? I nećeš li ići, Bože, sa našim vojskama.
11 Ti nam daj pomoć u nevolji, jer od čoveka nema spasenja.
12 S Božijom pomoći učinićemo (svoju) silu i on će uništiti naše tlačitelje.

Psalam 60

1 Bože, usliši moje moljenje i pokloni pažnju mojoj molitvi.
2 Tebi zavapih od kraja zemlje - kad mi srce klonu; ti si me na stenu uzdigao,
3 Uputio si me, jer si ti bio moje pouzdanje, tvrdi zaklon od neprijatelja.
4 Stanovaću u tvom šatoru doveka, pokriću se tvojim okriljem.
5 Jer si ti, Bože, uslišao moje molitve, dao si nasledstvo onima koji se boje tvoga imena.
6 Dodaćeš dane carevim danima i godine njegove od pokolenja do pokolenja.
7 On će ostati doveka pred Bogom; ko će iziskivati njegovu milost i istinu?
8 Tako ću pesmom opevati ime tvoje doveka da izvršavam svoje zavete iz dana u dan.

Slava:

Psalam 61

1 Zar se moja duša neće povinovati Bogu? Od njega je, naime, moje spasenje.
2 Jer on je moj Bog i moj spasitelj, zastupnik moj; neću se više pokolebati.
3 Dokle ćete nasrtati na čoveka? Svi vi obarate (ga) kao nakrivljen zid i nagnutu ogradu.
4 Nego odlučiše da odbace moje dostojanstvo, pojuriše u laži; ustima svojim blagosiljahu, a srcem svojim proklinjahu.
5 A ti, dušo moja, povinuj se Bogu, jer se u njega strpljivo uzdam.
6 Jer je on moj Bog i moj spasitelj, zastupnik moj; neću se više seliti.
7 U Bogu je moje spasenje i slava moja; on je Bog koji mi pomaže i moja nada je u Boga.
8 Uzdaj se u njega, sav narodni zbore; izlivajte pred njim svoja srca; Bog je naš pomagač.
9 Ljudski sinovi su sujetni, lažljivci su ljudski sinovi; kad bi stali na merila, pokazala bi se sva njihova ništavnost.
10 Ne uzdajte se u nepravdu i grabež ne priželjkujte; ako bogatstvo raste, nek vam srce ne prianja za njega.
11 Bog je jednom rekao, a ja sam dvoje čuo:
12 Da je krepost Božija i da je u tebi milost, Gospode, jer ti ćeš uzvratiti svakom prema delima njegovim.

Psalam 62

1 Bože, Bože moj, tebi ranim; duša moja ožedne za tobom. Koliko puta moje telo (čezne) za tobom u pustoj, neprohodnoj i bezvodnoj zemlji?
2 Tako ti se javih u svetištu da vidim tvoju silu i tvoju slavu.
3 Jer je tvoja milost bolja od života; usne moje hvaliće te.
4 Tako ću te blagosiljati za života svoga, u tvoje ime dizaću svoje ruke.
5 Duša bi mi bila kao sita sala i masti, i radosnim usnama hvaliće (te) usta moja.
6 Kad god sam se na svojoj postelji tebe sećao u jutarnjim bdenjima o tebi sam razmišljao.
7 Jer si mi ti postao pomagač i u senci tvoga okrilja klicaću.
8 Moja duša prionu za tebe, desnica tvoja prihvati me.
9 Oni uzalud zatražiše moj život, sići će u dubine zemlje;
10 Biće predani u ruke mača i dopašće lisicama.
11 A car će se radovati u Bogu, hvaliće se svako ko se njime zaklinje, jer su zapušena usta onih što govore nepravdu.

Psalam 63

1 Bože, usliši moj glas kad ti se molim, sačuvaj mi život od neprijateljskog straha.
2 Zaštitio si me od skupa opakih, od mnoštva bezakonika.
3 Koji naoštriše svoje jezike kao mač, nategnuše svoj luk, gorku stvar,
4 Da iz potaje ustrele neporočnoga, iznenada će ga ustreliti i neće se pobojati.
5 Utvrdiše među sobom zao dogovor, razložiše kako da prikriju zamke; rekoše: ko će ih videti?
6 Pronađoše bezakonja, nestaše u neumornom istraživanju. Prići će čovek i srce mu je duboko.
7 Ali Bog će se uzvisiti. Njihove rane postaše od strele nejakih.
8 I jezici njihovi malaksaše na njima. Smutiše se svi koji ih gledaju,
9 I poboja se svaki čovek. Objaviše dela Božija i razumeše njegove tvorevine.
10 Obradovaće se pravednik u Gospodu, i uzdaće se u njega, i pohvaliće se svi koji su pravedna srca.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 9

Psalam 64

1 Tebi dolikuje himna, Bože, na Sionu, i tebi će se ispuniti zavet u Jerusalimu.
2 Usliši moju molitvu; tebi će doći svaki čovek.
3 Reči bezakonika nadvladaše nas, ti ćeš očistiti našu nečistotu.
4 Blažen je onaj koga si izabrao i prihvatio; on će se naseliti u tvoje dvorove. Nasitićemo se dobrima tvoga doma; tvoj dom je svet, divan je u pravednosti.
5 Usliši nas, Bože, spasitelju naš, uzdanico svih zemaljskih krajeva i onih daleko preko mora,
6 Ti koji učvršćuješ gore svojom krepošću, opasan jačinom,
7 Ti koji uzburkavaš morsku dubinu i huku njegovih valova. Pomešće se narodi,
8 Pobojaće se tvojih znamenja oni što žive na krajevima (zemaljskim); ti ćeš stvoriti radost gde jutro izlazi i veče zalazi.
9 Pohodio si zemlju i zalio je, obogatio si je veoma. Božija reka napuni se vodom; pripremio si im hranu, jer tako ti spremaš.
10 Natopi joj brazde, umnoži joj plodove, kad nikne razveseliće se kišnim kapljicama.
11 Krunisaćeš godinu svojom dobrotom i tvoja polja ispuniće se ugojenom stokom.
12 U pustinji nastaju plodna mesta i humovi će se opasati radošću.
13 Odenuše se (runom) ovnovi u stadima i doline se ispuniše životom; podvikivaće i zapevaće.

Psalam 65

1 Poklikni Bogu, sva zemljo,
2 Pojte njegovom imenu, odajte mu slavu i hvalu.
3 Recite Bogu: kako su strašna tvoja dela; zbog tvoje velike sile polaskaće ti neprijatelji tvoji.
4 Sva zemlja neka ti se pokloni i neka ti zapeva, neka zapeva tvom imenu.
5 Hodite i vidite dela Božija; strašan je u (svojim) odlukama o ljudskim sinovima.
6 On obraća more u kopno, nogom će prelaziti preko reke. Onde ćemo se obradovati njemu,
7 Koji svojom silom vlada doveka; njegove oči motre na narode, buntovnici da se ne uzdignu u sebi.
8 Blagosiljajte, narodi, našeg Boga i hvalite ga na sav glas.
9 On je dao život mojoj duši i ne dade da pokleknu noge moje.
10 Bože, ti si nas okušao, ognjem si nas očistio kao što se srebro ognjem prečišćava;
11 Uveo si nas u zamku, navalio si nevolju na naša pleća.
12 Pustio si ljude da nam se popnu na glavu, prođosmo kroz oganj i vodu, ali si nas ti izveo da odahnemo.
13 Ući ću u tvoj dom sa žrtvama koje se spaljuju, ispuniću ti svoje zavete.
14 Koje izrekoše usne moje i usta moja izgovoriše u mojoj nevolji.
15 Pretile žrtve koje se spaljuju prineću ti sa kadom od ovnova, prineću ti goveda sa jarićima.
16 Hodite, čujte svi koji se bojite Boga, kazaću vam sve što je (Bog) učinio mojoj duši.
17 Svojim ustima zavapih i veličah ga svojim jezikom,
18 Da sam u svom srcu smišljao bezakonje, Gospod me ne bi uslišao.
19 Zato me usliša Gospod, pokloni pažnju glasu moje molitve.
20 Neka je blagosloven Bog koji ne odbaci moju molitvu i milost svoju (ne ukloni) od mene.

Psalam 66

1 Bože, budi milostiv prema nama i blagoslovi nas, obasjaj nas svojim licem,
2 Da se na zemlji zna tvoj put, tvoje spasenje među svim narodima.
3 Narodi da te slave, Bože, svi narodi da te slave.
4 Plemena da se razvesele i da kliču, jer ćeš pravedno suditi narodima, i plemena ćeš uputiti na zemlji.
5 Narodi da te slave, Bože, svi narodi da te slave,
6 Zemlja dade svoj plod; blagoslovi nas Bože, Bože naš.
7 Bog da nas blagoslovi i da ga se boje svi krajevi zemaljski.

Slava:

Psalam 67

1 Neka Bog ustane i rasture se neprijatelji njegovi, i neka pobegnu od njegova lica oni koji ga mrze.
2 Kao što iščezava dim, neka iščeznu; kao što se vosak topi od ognja, tako da izginu grešnici od lica Božija.
3 A pravednici neka se razvesele, neka kliču pred Bogom, neka se naslađuju u veselju.
4 Zapevajte Bogu, pojte njegovom imenu; prokrčite put onome koji je krenuo na zapad, Gospod mu je ime, i kličite pred njim. Smutiće se od njegova lica,
5 Oca siromaha i sudije udovicama; on je Bog u svom svetom stanu.
6 Bog daje dom usamljenicima, on muževno izvodi sužnje isto tako i buntovnike koji obitavaju u grobovima.
7 Bože, kad si išao pred svojim narodom, kad si prolazio pustinjom,
8 Zemlja se zatresla i nebesa dadoše dažd sa lica Božijeg, i ovaj Sinaj od lica Boga Izrailjeva.
9 Pustio si obilnu kišu, Bože, na svoje nasledstvo, i kad ono iznemože, ti ga okrepi.
10 Tvoja stada žive na njoj; u svojoj dobroti Bože, spremnio si je za siromaha.
11 Gospod će dati reč radosnim vesnicima velikom silom,
12 Car nad vojskama voljenog, i u krasoti svoga doma deli plen.
13 Ako zaspite sred baština, (zablistaće) posrebrena krila golubice i leđa joj u žućkastom zlatu.
14 Kada je Nebeski razbijao careve, sneg je padao na Selmonu.
15 Božija gora je bogata gora, gora prepuna sira, bogata gora.
16 Zašto zavidljivo gledate, gore prepune sira, na goru gde se Bogu svidelo da obitava? Gospod će (na njoj) stanovati do kraja.
17 Božija kola su bezbrojna, silne hiljade; među njima je Gospod, na Sinaju u svetinji.
18 Izišao si na visinu, poveo si roblje, primio si darove među ljudima, čak i nepokorni prebivaće (kod Boga). Blagosloven je Gospod Bog,
19 Neka je blagosloven Gospod iz dana u dan, Bog našeg spasenja daće da bude dobro.
20 Naš Bog je Bog koji spasava, u Gospodnjoj vlasti su vrata smrti.
21 Gospod će satrti glave svojih neprijatelja i kosmato teme onih što hode u gresima svojim.
22 Gospod reče: dovešću (ih) od Vasana, dovešću iz morskih dubina,
23 Da ti ogrezne noga u krvi, jezik tvojih pasa da se časti neprijateljima.
24 Gledahu tvoj svečan dolazak, Bože, dolazak moga Boga i cara u svetinju.
25 Napred su išli knezovi, za njima svirači sred devojaka sa bubnjevima.
26 Na skupovima blagosiljajte Boga, Gospoda, vi koji ste iz izvora Izrailjeva.
27 Onde je najmlađi, Venijamin, u ushićenju, Judini knezovi i starešine njihove, Zavulonovi knezovi, Neftalimovi knezovi.
28 Zapovedi, Bože, svojom silom, utvrdi, Bože, ovo što si nam učinio,
29 Iz tvoga hrama u Jerusalimu; carevi će ti prinositi darove.
30 Ukroti zveri u trsci, krdo bikova sa teocima naroda, da ne budu isključeni iskušani srebrom; raspni narode koji žele ratove.
31 Doći će poslanici iz Egipta, Etiopija će žurno pružiti svoju ruku Bogu.
32 Zemaljska carstva, zapevajte Bogu, pojte Gospodu.
33 Pojte Bogu koji se popeo na nebo nebesa iskonskih; gle, daće silinu glasu svome.
34 Dajte slavu Bogu; njegovo veličanstvo je nad Izrailjem, a sila njegova na oblacima.
35 Divan je Bog u svetinji svojoj; Bog Izrailjev, on će svom narodu dati silu i krepost. Neka je blagosloven Bog.

Slava:

Psalam 68

1 Spasi me, Bože, jer mi vode dođoše do duše.
2 Zaglibih u duboko blato gde nema dna; dospeo sam u morsku dubinu i bura me potopi.
3 Umorih se vičući, grlo mi je promuklo, popustiše mi oči od uzdanja u Boga.
4 Onih koji me mrze ni za što ima više nego kose na mojoj glavi, osiliše se moji neprijatelji koji me nepravedno gone; tada sam vraćao što nisam oteo.
5 Bože, tebi je poznato moje bezumlje, a moja pregrešenja nisu skrivena od tebe.
6 Nemoj da se zbog mene postide oni koji se tebe drže, Gospode, Gospode nad vojskama. Nemoj da se posrame zbog mene oni koji te traže, Bože Izrailjev,
7 Jer tebe radi podnesoh porugu, stid mi pokri lice.
8 Otuđih se od svoje braće i postadoh stran sinovima svoje majke.
9 Jer revnost za tvoj dom pojede me i poruge onih koji tebe ruže padoše na mene.
10 Postom obrvah dušu svoju i to mi bi na ruglo.
11 Vreću uzeh za odelo i postadoh im predmet priče.
12 Oni što sede na vratima govorahu protiv mene, pijanice pevahu o meni.
13 Ja ti se molim, Gospode; vreme je da pokažeš (svoje) blagovoljenje, Bože, po velikoj milosti svojoj; usliši me u svom istinitom spasenju.
14 Spasi me iz blata, da se ne zaglibim; da se izbavim od onih koji me mrze i iz dubokih voda;
15 Da me ne potopi bura na vodi, i da me dubina ne proguta, i da ždrelo ne zatvori svoja usta nada mnom.
16 Usliši me, Gospode, jer je tvoja milost dobra; po svom velikom milosrđu pogledaj na mene.
17 Ne okreni svoje lice od svog sluge, jer sam na muci, usliši me brzo.
18 Budi naklonjen mojoj duši i spasi je, izbavi me zbog mojih neprijatelja.
19 Jer ti znaš moju porugu, i moj stid, i moju sramotu; pred tobom su svi koji me muče.
20 Duša mi je dočekala porugu i bedu, i čekao sam nekog ko će saučestvovati sa mnom, ali ga ne beše, i (čekao sam) da me ko uteši, ali (ga) ne nađoh.
21 Dadoše mi žuč da jedem i u žeđi mojoj napojiše me octom.
22 Njihova trpeza neka im bude zamka pred njima, odmazda i sablazan;
23 Neka im se pomrače oči - da ne vide, i bedra njihova oslabi za svagda;
24 Izlij svoj gnev na njih i jarost tvoga gneva neka ih obuzme.
25 Neka opusti stan njihov i u njihovim šatorima neka niko ne stanuje.
26 Jer koga si ti porazio, (toga) oni prognaše, i povećaše bol mojih rana.
27 Dodaj bezakonje na njihovo bezakonje i ne daj da uđu u tvoju pravednost.
28 Neka budu izbrisani iz knjige živih i da ne budu upisani među pravednike.
29 Ubog sam ja i bolan, tvoje spasenje, Bože, neka me prihvati.
30 Hvaliću Božije ime pesmom, veličaću ga pohvalom,
31 I to će biti Bogu milije od mladog teleta kome izbijaju rogovi i papci.
32 Neka vide ubogi i neka se razvesele; potražite Boga, pa će vam oživeti duša,
33 Jer Gospod usliša siromahe i ne prezre svoje sužnje.
34 Neka ga hvale nebesa i zemlja, more i sve što se u njima miče.
35 Jer Bog će spasti Sion, i podići će se gradovi u Judeji; i useliće se tamo i naslediće ga;
36 I potomstvo njegovih slugu posedovaće ga i obitavaće u njemu oni koji ljube ime njegovo.

Psalam 69

1 Gospode, spasi me, Bože, priteci mi u pomoć.
2 Neka se postide i posrame oni koji traže život moj, neka ustuknu i postide se oni koji mi žele zlo,
3 Neka smesta ustuknu postiđeni oni koji mi govore (rugajući se); lepo! lepo!
4 Neka kliču i obraduju ti se svi koji te traže, a koji ljube tvoje spasenje neka svagda govore: neka se veliča Bog.
5 Ja sam ubog i siromah; Bože, pomozi mi, Gospode, ti si moj pomagač i izbavitelj, nemoj zakasniti.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 10

Psalam 70

1 Bože, u tebe se uzdah, ne daj da se postidim doveka.
2 Spasi me i izbavi me u pravednosti svojoj, prikloni meni uho svoje i spasi me.
3 Budi mi Bog zaštitnik i sigurno mesto - da me spaseš, jer si ti moje utvrđenje i utočište moje.
4 Iz grešničke ruke izbavi me, Bože moj, iz ruke bezakonika i nasilnika;
5 Jer si ti, Gospode, moja uzdanica; Gospod je moja nada od mladosti moje.
6 Tebe se čvrsto držim od rođenja, od utrobe moje majke ti si mi pokrovitelj; o tebi svagda peva moja himna.
7 Mnogima sam postao čudo, a ti si mi snažni pomagač.
8 Neka moja usta budu puna hvale, da pesmom veličam slavu tvoju, po vas dan veličanstvo tvoje.
9 Ne odbaci me u starosti, kad me izda snaga, nemoj me napustiti.
10 Jer moji neprijatelji rekoše mi i oni što motre na moj život dogovoriše se zajedno,
11 Govoreći: Bog ga je napustio; poterajte ga i uhvatite ga, jer nema ko da ga izbavi.
12 Bože, ne udaljavaj se od mene; Bože moj pohitaj mi u pomoć.
13 Neka se postide i isčeznu neprijatelji moje duše, neka obuzme stid i sram one koji se trude (da mi nanesu) zla.
14 A ja ću se svagda uzdati u tebe i hvaliću te sve više.
15 Usta moja kazivaće tvoju pravednost, po vas dan spasenje tvoje, jer ih ne mogu izmeriti.
16 Ući ću u sili Gospodnjoj; Gospode, setiću se samo tvoje pravednosti.
17 Bože, ti si me učio od moje mladosti, a ja do sada objavljujem tvoja čudesa.
18 I kad zađem u duboku starost, Bože, nemoj me napustiti, da bih objavljivao mišicu tvoju svakom budućem naraštaju, tvoju moć i pravednost tvoju,
19 Bože, do najviših visina u velikim delima koja si učinio; Bože, ko je kao ti?
20 Koliko si mi mnogih i velikih nevolja pokazao, ali, okrenuvši se meni oživeo si me, iz bezdana zemaljskih opet si me izveo.
21 Povećao si svoje veličanstvo i okrenuvši se meni utešio si me /i iz bezdana zemaljskih opet si me izveo./
22 A ja ću uz harfu hvaliti tvoju istinitost, Bože; sviraću ti u kitaru, sveče Izrailjev.
23 Klicaće moje usne, kad ti budem pevao, i moja duša koju si izbavio.
24 I jezik moj govoriće o tvojoj pravednosti po vas dan, kada se postide i posrame oni koji se trude (da mi nanesu) zla.

Psalam 71

1 Bože, daj svoj sud caru i svoju pravdu carevom sinu,
2 Da on po pravdi sudi tvom narodu i siromsima tvojim po pravici.
3 Neka gore donesu mir tvom narodu, a humke pravednost.
4 On će suditi ubogima i narodu i spašće sinove siromaha, a klevetnika će poniziti,
5 I živeće koliko i sunce, i mesec od pokolenja do pokolenja,
6 I sići će kao dažd na livadu, kao kapljice koje rose zemlju.
7 Sinuće pravda u njegovo vreme i obilni mir sve dok ne nestane meseca.
8 I vladaće od mora do mora, i od reke (Eufrata) do krajeva zemaljskih.
9 Etiopljani će pasti ničice pred njim, a neprijatelji njegovi lizaće prašinu;
10 Carevi tarsijski i ostrvljani prinosiće darove, carevi Arabije i Sabe donosiće darove;
11 I svi carevi klanjaće se njemu, svi narodi služiće mu.
12 Jer je spasao ubogog iz ruke silnika, i siromaha kome nema ko da pomogne;
13 Poštedeće ubogog i siromaha, i spašće život siromaha;
14 Izbaviće im duše od lihve i nepravde, i pred njim će biti časno njihovo ime.
15 I poživeće, pa će mu davati arapskog zlata, te će se moliti za njega svagda, blagosiljaće ga po vas dan.
16 Biće utvrđenje na zemlji na vrhovima gora; njegov plod uzdići će se iznad Livana, i procvetaće (ljudi) iz gradova kao trava na zemlji.
17 Neka mu je ime blagosloveno doveka, da mu se održi ime dok je sunce; sva plemena na zemlji biće u njemu blagoslovena, svi će ga narodi zvati blaženim.
18 Neka je blagosloven Gospod Bog, Bog Izrailjev, jedini koji čini čuda,
19 I neka je blagosloveno njegovo slavno ime doveka i u sve vekove, i sva zemlja neka se ispuni njegovom slavom. Neka bude, neka bude.
20 Svršiše se molitve Davida, Jesejeva sina.

Slava:

Psalam 72

1 Kako je dobar Bog Izrailjev onima koji su čista srca.
2 A moje noge umalo ne pokleknuše, zamalo mi koraci ne postaše nesigurni.
3 Jer pozavideh bezakonicima, gledajući kako grešnici mirno žive,
4 Jer ne pate do smrti i čvrstina im je u biču.
5 Nema ih na ljudskim poslovima i sa (drugim) ljudima ne snose nedaće.
6 Zato je oholost ovladala njima, ogrnuše se svojom nepravdom i bezboštvom.
7 Njihova nepravda izići će kao iz sala, predadoše se srcu na volju;
8 U lukavstvu smisliše i govoriše, nepravdu govorom uzdigoše;
9 Usta svoja uperiše na nebo, a jezik im prođe (svuda) po zemlji.
10 Zato će se moj narod vratiti ovamo i naći će svoje pune dane.
11 I rekoše: kako Bog dozna i ima li znanja u Svevišnjega?
12 Eto takvi su grešnici i uspevaju; večito drže bogatstvo.
13 Još rekoh: jesam li uzalud držao svoje srce u pravednosti i u nedužnosti oprao ruke svoje?
14 Nedaće me snalaze po vas dan, i sramota moja od ranog jutra.
15 Da sam rekao: govoriću i ja tako, gle, izneverio bih rod tvojih sinova.
16 I htedoh to da shvatim; trud je to za mene,
17 Dok ne uđem u Božije svetište i ne shvatim njihov kraj.
18 Zaista, za podmuklost naneo si im (zla), bacio si ih u propast.
19 Kako začas opusteše; iščezoše, izgiboše za bezakonje svoje.
20 Kao san kad se čovek probudi, Gospode, (tako ti) u svom gradu učini ništavnu njihovu priliku.
21 Jer mi se srce rasplamtelo i bubrezi mi se izmeniše.
22 I ja poražen ne razumeh, postadoh kao živinče pred tobom.
23 Ali sam stalno s tobom, pridržao si mi desnu ruku,
24 Uputio si me svojim savetom i prihvatio si me sa slavom.
25 Jer šta ja imam na nebu i od tebe šta zaželeh na zemlji?
26 Klonulo mi je telo i srce, Bože moga srca i nasledstvo moje, Bože, doveka.
27 Jer, gle, propašće oni koji se udaljavaju od tebe, istrebio si svakoga ko te izneveri.
28 A meni je dobro biti uz Boga, polagati svoju nadu u Gospoda, objavljivati sve tvoje pohvale na vratima kćeri Siona.

Psalam 73

1 Bože, zašto si (nas) sasvim odbacio, (zašto) se tvoja jarost razgnevila na ovce tvoje paše?
2 Seti se svoje zajednice, koju si od starine stekao, iskupio si (je) kao državu sebi u nasledstvo ovu goru Sion, na kojoj si se nastanio.
3 Podigni svoje ruke na njihovu krajnju oholost, na sva zla koja je neprijatelj učinio u svetinji tvojoj.
4 Oni koji te mrze silno se poneše usred tvoga praznika, postaviše bojna znamenja kao znakove, ali ne poznaše.
5 Kao gore na ulazu,
6 Kao u gustoj šumi sekirama isekoše njena vrata, bradvom i maljem odjednom je razbiše.
7 Ognjem spališe tvoje svetište, oskrnaviše na zemlji mesto na kom tvoje ime prebiva.
8 Rekoše u svom srcu svi koji su im srodni: hajdete da spalimo sve Božije praznike na zemlji.
9 Svoje znakove ne videsmo, nema više proroka, i za nas se neće više znati.
10 Bože, dokle će se još rugati neprijatelj? Hoće li protivnik doveka prkositi tvome imenu?
11 Zašto odvraćaš svoju ruku i desnicu svoju stalno (skrivaš) posred nedara svojih?
12 Ali Bog je naš car od iskona, on je spremio spasenje posred zemlje.
13 Ti si svojom silom utvrdio more, ti si satro glave vodenim nemanima.
14 Ti si razmrskao glave nemani, dao si je za hranu etiopskom narodu.
15 Ti si otvorio izvore i potoke, ti si presušio reke itamske.
16 Tvoj je dan i tvoja je noć, ti si uredio svetila i sunce.
17 Ti si postavio sve granice zemaljske; leto i proleće, ti si ih stvorio.
18 Seti se toga; neprijatelj se narugao Gospodu, i bezumni narod razdraži ime tvoje.
19 Ne daj zverima dušu koja te ispoveda, duše svojih siromaha ne zaboravi nikada.
20 Pogledaj na svoj zavet, jer su svi mračni zemaljski kutovi puni stanova bezakonika.
21 Smireni da se ne vrati posramljen; ubog i siromah hvaliće tvoje ime.
22 Ustani, Bože, presudi svoju pravicu; seti se kako ti se bezumnik ruga po vas dan.
23 Ne zaboravi glas tvojih bogoradnika; oholost onih koji te mrze jednako se diže na tebe.

Slava:

Psalam 74

1 Hvalićemo te, Bože, hvalićemo i prizvaćemo tvoje ime.
2 Kazivaću sva tvoja čudesa kad bude vreme; sudiću po pravici.
3 Zanjiha se zemlja sa svim svojim stanovnicima, ja sam učvrstio njene stupove.
4 Rekoh prestupnicima zakona: ne prestupajte zakona, i onima koji greše: ne dižite roga,
5 Ne dižite u vis svoga roga, ne govorite nepravdu protiv Boga.
6 Jer niti sa istoka, niti sa zapada, niti sa pustih gora (dolazi uzdizanje),
7 Nego je Bog sudija, on jednoga unizuje a drugoga uzvisuje.
8 Jer u ruci Gospodnjoj je čaša puna nemešanog, dobro začinjenog vina, i on toči po redu, ali se njen talog ne istoči, piće (iz nje) svi grešnici na zemlji.
9 A ja ću klicati doveka, pevaću Bogu Jakovljevu;
10 I polomiću sve grešničke rogove, a pravednički rogovi uzvisiće se.

Psalam 75

1 Zna se za Boga u Judeji, veliko je njegovo ime u Izrailju.
2 U Salimu bi njegovo mesto i na Sionu prebivalište njegovo.
3 Tamo polomi strele lukovima, štit i mač i rat.
4 Ti divno svetliš sa večnih gora.
5 Smutiše se svi koji su nerazumna srca, bogati ljudi zaspaše svojim snom i ništa ne nađoše u rukama svojim.
6 Od tvoje pretnje, Bože Jakovljev, konjanici zadremaše.
7 Strašan si i ko će ti se suprotstaviti? Otuda tvoj gnev.
8 Sa neba si objavio sud, zemlja se prepade i umuknu;
9 Kada se Bog diže da sudi - da spase sve krotke na zemlji.
10 Što čovek naumi tebi će ispovedati i preostale (njegove) misli tebe će slaviti.
11 Zavetujte se i izvršite (svoje) zavete Gospodu Bogu svome; svi koji ga okružavaju nosiće darove.
12 Strašnome, koji obuzdava duhove knezova, strašnijem od careva zemaljskih.

Psalam 76

1 Glasom svojim zavapih Gospodu, glasom svojim Bogu i ču me.
2 U dan svoje nevolje potražih Boga noću svojim rukama uzdignutim k njemu, i ne prevarih se; duša nikako da mi se uteši.
3 Setih se Gospoda i razveselih se; razmislih i duh mi postade malodušan,
4 Oči mi noću bdiju, uznemirih se i ne mogoh govoriti.
5 Razmišljah o starim danima, setih se prastarih godina i poučih se;
6 Noću razgovarah sa svojim srcem, a duh moj ispitivaše.
7 Hoće li Gospod zauvek odbaciti i hoće li još ikad biti blagonaklon?
8 Ili će do kraja uskratiti svoju milost od pokolenja do pokolenja.
9 Ili će Bog zaboraviti da se smiluje, ili će u svom gnevu zatvoriti svoje milosrđe?
10 I rekoh: sad počeh (razumevati), ovo je promena desnice Svevišnjeg.
11 Setih se dela Gospodnjih, sećaću se tvojih čudesa od početka,
12 I poučiću se svim delima tvojim i govoriću o postupcima tvojim.
13 Bože, tvoj put je svet; koji je Bog tako velik kao naš Bog?
14 Ti si Bog koji čini čudesa, pokazao si svoju silu na narodima;
15 Svojom mišicom izbavio si narod svoj, Jakovljeve i Josifeve sinove.
16 Vode te videše, Bože, vode te videše i ustreptaše, ponori se uzburkaše, silna huka od voda.
17 Oblaci zagrmeše, jer tvoje strele proleću;
18 Glas tvoje grmljavine odjeknu kotrljajući se, tvoje munje osvetliše vaseljenu, zemlja se poljulja i uzdrhta.
19 Tvoj put vodi kroz more i tvoje staze po velikim vodama, a tragovi tvoji neće se poznati.
20 Poveo si svoj narod kao ovce - Mojsijevom i Aronovom rukom.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 11

Psalam 77

1 Pripazi, narode moj, na zakon moj, prikloni svoje uho onome što moja usta govore;
2 Pričama ću otvoriti usta svoja, kazivaću zagonetne stvari od iskoni.
3 Sve što čusmo i doznasmo i što nam očevi naši kazivahu,
4 Ne osta skriveno od njihove dece, jer su budućem naraštaju javili slavna dela Gospodnja, i silu njegovu, i čudesna dela koja je učinio.
5 On podiže svedočanstvo u Jakovu i postavi zakon u Izrailju, i naredi našim očevima da sve to obznane svojim sinovima,
6 Kako bi znao budući naraštaj, sinovi koji će se roditi, pa će i oni ustati i to javiti svojim sinovima,
7 Da polože svoju nadu u Boga, i ne zaborave dela Božija, te da istražuju naredbe njegove,
8 Da ne budu kao njihovi očevi - rod naopak i buntovan, rod koji nije ispravio srce svoje i ne bi veran Bogu duhom svojim.
9 Efremovi sinovi, koji zatežu luk i streljaju njime, okrenuše se na dan bitke.
10 Savez sa Bogom ne sačuvaše i ne htedoše hoditi po njegovom zakonu.
11 I zaboraviše njegova dobročinstva i čudna dela njegova koja im je pokazao,
12 Čudesa koja je učinio pred njihovim očevima u zemlji egipatskoj, na Tanejskom polju.
13 Razdvoji more i njih provede, postavi vodu kao meh,
14 I povede ih danju oblakom, a svu noć svetlošću ognja.
15 Raskida stenu u pustinji i napoji ih kao iz dubokog bezdana,
16 I izvede vodu iz stene, pa nizvede vode kao reke.
17 A oni produžiše i dalje da greše, ozlojediše Svevišnjeg u pustinji,
18 I iskušaše Boga u srcima svojim tražeći hrane za svoje duše,
19 I opadaše Boga, te rekoše: hoće li moći Bog da zgotovi trpezu u pustinji?
20 A kad udari stenu, poteče voda i potoci se razliše; može li i hleba dati ili zgotoviti trepezu narodu svom?
21 Stoga Gospod ču i baci (ih) natrag, i oganj se rasplamte u Jakovu, i gnev se podiže na Izrailja,
22 Jer ne poverovaše Bogu, niti se uzdaše u njegovo spasenje.
23 I zapovedi odozgo oblacima, te otvori nebeska vrata,
24 I pusti im manu kao dažd - da (je) jedu, i hleb nebeski dade im;
25 Čovek je jeo anđeoski hleb, posla im hrane do sitosti.
26 Podiže sa neba južni vetar i svojom silom navede kišu,
27 Te pusti meso na njih da pada kao prašina i krilate ptice kao morski pesak,
28 I popadoše sred njihova logora - oko njihovih šatora,
29 Pa jedoše i dobro se nasitiše, i ispuni im želju,
30 Ne behu lišeni onoga što su želeli. Dok im je još jelo bilo u ustima,
31 Podiže se na njih gnev Božiji i pomori najjače među njima, te sveza izabrane u Izrailju.
32 Pored svega toga još grešiše i ne poverovaše njegovim čudesnim delima,
33 Tako im prođoše dani uzalud a godine njihove mučno.
34 Kad ih ubijaše, tražahu ga i obraćahu se, pa se u bdenju obraćahu Bogu,
35 I setiše se da je Bog njihov pomagač, Bog svevišnji njihov izbavitelj.
36 I obmanuše ga svojim ustima i jezikom svojim slagaše mu,
37 A srce im ne beše sasvim uz njega, niti ostaše verni njegovom savezu.
38 Ali on im je kao milosrdan opraštao grehe i nije ih uništavao, nego je često odustajao od svoje jarosti i nije dao da se raspali sav njegov gnev.
39 I seti se da su oni telo, dah koji odlazi i ne vraća se.
40 Koliko puta ga ozlojediše u pustinji i razgneviše u bezvodnoj zemlji?
41 I skrenuše, te iskušaše Boga, pa naljutiše sveca Izrailjeva.
42 Ne setiše se njegove ruke (onoga) dana kada ih izbavi iz ruke ugnjetača.
43 Kako postavi svoje znake u Egiptu i čudesa svoja na Tanejskom polju;
44 I pretvori im reke u krv, i potoke njihove - da ne mogoše piti,
45 Posla obade na njih i izjedoše ih, pa žabe i pomoriše ih.
46 I pusti medljiku na njihovu letinu, a muku njihovu predade skakavcu.
47 Vinograd im pobi gradom, a smokve njihove slanom.
48 I predade im stoku gradu, a imanje njihovo ognju.
49 Posla na njih gnev svoje jarosti, jarost i gnev i nevolju, odred zlih anđela.
50 Otvori put svom gnevu, ne poštede im živote od smrti, a stoku im pomori.
51 I sve prvorođeno pobi u Egiptu prvinu od svih njihovih trudova u Hamovim šatorima.
52 I podiže svoj narod kao ovce, te ih povede kao stado u pustinji,
53 I pouzdano ih uputi, pa se nisu bojali, a more pokri njihove neprijatelje.
54 I uvede ih u svoj sveti kraj, na ovu goru koju zadobi njegova desnica,
55 I odbaci narode pred njima, te žrebom podeli njihovo nasledstvo, i u njihove šatore naseli plemena Izrailjeva.
56 No oni iskušaše i ozlojediše Boga svevišnjega, i njegova svedočanstva ne sačuvaše.
57 Skrenuše i otpadoše kao i njihovi očevi, pretvoriše se u iskrivljen luk.
58 I razgneviše ga na svojim humovima i razdražiše ga svojim idolima.
59 Bog ču i prezre, pa ponizi veoma Izrailja.
60 I odbaci (sveti) šator u Silomu, svoje naselje u kom se nastanio među ljudima.
61 I predade u ropstvo krepost njihovu, i krasotu njihovu u neprijateljske ruke,
62 I prepusti svoj narod maču, te prezre svoje nasledstvo.
63 Mladiće im pojede oganj, a devojke im se ne udaše.
64 Sveštenici im padoše od mača, a udovice njihove neće biti oplakane.
65 Tada se probudi Gospod kao iz sna, kao junak savladan od vina,
66 I odbi natrag svoje neprijatelje, dade im večnu sramotu.
67 I odbaci Josifov šator, a Efremovo pleme ne izabra.
68 Nego izabra Judino pleme, goru Sion, koju zavole.
69 I sagradi svoje svetište visoko kao jednoroga, na zemlji ga utemelji doveka.
70 I izabra svoga slugu Davida i uze od ovčijih stada.
71 Uze ga od ovaca koje se jagnje - da bude pastir Jakovu, njegovom narodu, i Izrailju, njegovom nasledstvu.
72 I bio im je pastir nezlobivim srcem i povede ih svojim razboritim rukama.

Slava:

Psalam 78

1 Bože, mnogobošci dođoše u tvoje nasledstvo, oskrnaviše tvoj sveti hram, Jerusalim pretvoriše u ruševine.
2 Mrtva tela tvojih slugu staviše nebeskim pticama za hranu, a tela tvojih pobožnih zverima zemaljskim;
3 Proliše krv njihovu kao vodu oko Jerusalima i ne beše ko da (ih) pogrebe.
4 Postadosmo ruglo sovjim susedima, podsmeh i poruga onima oko nas.
5 Gospode, dokle ćeš se večito gneviti i (dokle će se) tvoja revnost raspaljivati kao oganj?
6 Izlij svoj gnev na mnogobošce koji te ne znaju i na carstva koja ne priznaše ime tvoje,
7 Jer izjedoše Jakova i opustošiše njegovo mesto.
8 Ne sećaj se bezakonja naših davnašnjih; neka nas što pre osvoji tvoje milosrđe; jer smo veoma osiromašili.
9 Pomozi nam, Bože, spasitelju naš; radi slave svoga imena izbavi nas i očisti nam grehe radi svoga imena,
10 Da jednom ne kažu mnogobošci: gde je njihov Bog? Neka se pred našim očima pokaže osveta nad mnogobošcima za prolivenu krv tvojih slugu.
11 Neka dopre do tebe uzdisanje sužnjeva u okovima, silom svoje mišice sačuvaj one određene za smrt.
12 Uzvrati sedmostruko u nedra našim susedima porugu kojom ti se narugaše, Gospode.
13 A mi, tvoj narod i ovce tvoje paše slavićemo tebe doveka, od pokolenja do pokolenja kazivaćemo hvalu tvoju.

Psalam 79

1 Pastiru Izrailjev, čuj, ti koji vodiš Josifa kao ovce i sediš na heruvimima, javi se.
2 Pred Efremom i Venijaminom i Manasijom probudi krepost svoju, i dođi da nas spaseš.
3 Bože, obrati nas i neka zasija tvoje lice, pa ćemo se spasti.
4 Gospode, Bože nad vojskama, dokle ćeš se gneviti na molitvu tvoga sluge,
5 Hoćeš li nas hraniti suznim hlebom i pojiti suzama preko mere?
6 Učinio si da se naši susedi prepiru oko nas, a neprijatelji naši narugaše nam se.
7 Gospode, Bože nad vojskama, obrati nas i neka zasija tvoje lice, pa ćemo se spasti.
8 Ti si preneo čokot iz Egipta, isterao si narode i posadio ga;
9 Prokričio si put pred njim i posadio si mu korenove, te se napuni zemlja.
10 Njegova senka pokri gore, a njegove loze puzavice kedrove Božije;
11 Pustio je svoje loze do mora i izdanke svoje do reke.
12 Zašto si srušio njegovu ogradu, pa ga beru svi koji pored njega putem prolaze?
13 Gorski vepar opustoši ga i poljska zver pozoba ga.
14 Bože nad vojskama, okreni se, pogledaj sa neba i vidi, i obiđi ovaj vinograd,
15 I uredi (vinograd) koji posadi desnica tvoja, i (pogledaj) na sina čovečijeg koga si sebi ukrepio.
16 Popaljen je ognjem i raskopan; od pretnje tvoga lica nek propadnu.
17 Neka tvoja ruka bude nad čovekom desnice tvoje i nad sinom čovečijim koga si sebi ukrepio.
18 A mi nećemo odstupiti od tebe, ti ćeš nas oživeti, pa ćemo prizvati ime tvoje.
19 Gospode, Bože nad vojskama, obrati nas i neka zasija tvoje lice, pa ćemo se spasti.

Psalam 80

1 Kličite Bogu, našem pomagaču, kliknite Bogu Jakovljevu
2 Zapevajte pesmu i udarite u bubanj, u milozvučnu harfu sa kitarom;
3 Zatrubite u trubu o mladom mesecu, na svečani dan našeg praznika;
4 Jer je to naredba za Izrailj i zapovest Boga Jakovljeva.
5 To je dao za svedočanstvo Josifu, kad je izišao iz zemlje egipatske; ču jezik koji nije znao;
6 Oslobodio mu pleća od tereta, ruke njegove radiše sa kotaricom,
7 Prizvao si me u nevolji i izbavih te; uslišah te u tajnoj buri, iskušah te na vodi svađe.
8 Poslušaj, narode moj, i zasvedočiću ti; Izrailju, ako hoćeš da me poslušaš,
9 Da u tebe ne bude neki novi bog i da se ne klanjaš tuđem bogu;
10 Jer ja sam Gospod Bog tvoj koji te izvede iz zemlje egipatske; otvori svoja usta i ja ću ih napuniti.
11 Ali moj narod ne posluša glasa moga i Izrailj mi ne učini po volji;
12 I pustih ga na volju srca njegova, neka ide kako sam hoće.
13 Da me je narod moj poslušao da je Izrailj pošao mojim putevima,
14 Brzo bih pokorio njegove neprijatelje i stavio bih ruku svoju na njegove ugnjetače.
15 Neprijatelji Gospodnji slagaše mu i njihove udes ostaće doveka.
16 A njih nahrani najboljom pšenicom i medom iz kamena nasiti ih.

Slava:

Psalam 81

1 Bog stade u skupštini bogova, usred bogova izreče sud.
2 Dokle ćete nepravedno suditi i povlađivati grešnicima.
3 Budite (pravedne) sudije siročetu i ubogom, opravdajte smernog i siromašnog;
4 Izbavite siromaha i ubogog, iščupajte ga iz grešničke ruke.
5 Ne poznaše niti razumeše, hode po tami; zadrmaće se svi temelji zemaljski.
6 Ja rekoh: bogovi ste i svi ste sinovi Svevišnjeg;
7 Ali vi kao ljudi umirete i padate kao svaki knez.
8 Ustani, Bože, sudi zemlji, jer ćeš ti biti naslednik svih naroda.

Psalam 82

1 Bože, ko će se tebi upodobiti? Nemoj zaćutati niti se smiriti, Bože;
2 Jer, gle, neprijatelji tvoji nadaše viku, a oni što te mrze podigoše glave,
3 Zlo naumiše tvom narodu i dogovoriše se protiv tvojih svetih;
4 Rekoše: dođite da ih istrebimo između naroda, pa da se više ne spomene ime Izrailjevo.
5 Jednodušno doneše odluku, sklopiše savez protiv tebe,
6 Idumejska naselja i Ismailićani, Moav i Agarini,
7 Geval i Amon i Amalik, i inoplemenici sa onima što žive u Tiru;
8 Čak im se i Asur pridružio, postaše pomoćnici Lotovim sinovima.
9 Učini im kao (što si učinio) Madijamu i Sisari i Javinu na potoku Kisanu;
10 Istrebljeni behu u Aendoru, postaše kao gnojivo na zemlji.
11 Postupi sa njihovim knezovima kao sa Orivom i Zivom i Zevejem i Salmanom - svim njihovim knezovima.
12 Koji rekoše: hajde da mi nasledimo sebi svetište Božije.
13 Bože moj, učini da budu kao vihor, kao pleva pred vetrom;
14 Kao vatra koja sažiže šumu, kao plamen koji spaljuje gore,
15 Tako ih poteraj svojom burom i gnevom svojim smeti ih.
16 Napuni im lica sramotom, pa će tražiti tvoje ime, Gospode.
17 Neka budu postiđeni i smeteni u sve vekove, neka se posrame i izginu,
18 I neka znaju da je tvoje ime Gospod, da si ti jedini Svevišnji nad svom zemljom.

Psalam 83

1 Kako su mili tvoji stanovi, Gospode nad vojskama.
2 Duša mi čezne i gine za dvorovima Gospodnjim, srce moje i telo moje obradova se Bogu živom. 3. Jer i vrabac nađe sebi dom i grlica gnezdo sebi, gde će položiti ptiće svoje, a ja tvoje oltare, Gospode nad vojskama, care moj i Bože moj.
4 Blaženi su koji stanuju u tvom domu, oni će te hvaliti u sve vekove.
5 Blažen je čovek koji svoju zaštitu nalazi kod tebe, Gospode; on je u svom srcu odlučio da ide gore.
6 Dolinom plača na mesto koje odredi; a blagoslove će dati zakonodavac.
7 Ići će iz sile u silu, javiće se Bog bogova na Sionu.
8 Gospode, Bože nad vojskama, usliši moju molitvu, čuj Bože Jakovljev.
9 Zaštitniče naš, Bože, vidi i pogledaj na lice svoga pomazanika.
10 Jer jedan dan u tvojim dvorovima bolji je od hiljade dana van njih, radije ću biti na pragu Božijeg doma, nego stanovati u grešničkim šatorima.
11 Jer Gospod Bog voli milost i istinu, on će dati blagodat i slavu; Gospod neće lišiti dobara one koji hode u nezlobivosti.
12 Gospode nad vojskama, blažen je čovek koji se uzda u tebe.

Psalam 84

1 Gospode, omile ti tvoja zemlja, vratio si roblje Jakovljevo.
2 Svom narodu oprostio si bezakonje, pokrio si sve grehove njegove.
3 Utišao si sav svoj gnev, odvratio si se od gneva svoje jarosti.
4 Vrati nas, Bože našeg spasenja, i odvrati svoju jarost od nas.
5 Zar ćeš se doveka gneviti na nas, ili ćeš protegnuti svoj gnev sa pokolenja na pokolenje?
6 Bože, vrati se i oživi nas, i obradovaće ti se narod tvoj.
7 Pokaži nam, Gospode, svoju milost i daj nam tvoje spasenje.
8 Saslušaću šta će mi Gospod Bog reći jer će govoriti o miru svom narodu, i svetima svojim, i onima koji mu se srcem obraćuju.
9 Da, njegovo spasenje je blizu onih koji ga se boje, da se slava nastani u našoj zemlji.
10 Sretoše se milost i istina, poljubiše se pravednost i mir.
11 Istina izniknu iz zemlje, a pravednost se pomoli sa neba.
12 Jer Gospod će dati čestitost, i naša zemlja daće svoj plod;
13 Pravednost će ići pred njim i postaviće stope svoje.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 12

Psalam 85

1 Prikloni, Gospode, uho svoje i usliši me jer sam siromah i ubog.
2 Sačuvaj moju dušu, jer sam pobožan; Bože moj, spasi svoga slugu koji se uzda u tebe.
3 Smiluj se na mene, Gospode, jer ću tebi vapiti po vas dan.
4 Razveseli dušu svoga sluge, jer tebi, Gospode, uzdigoh dušu svoju. 5Jer si ti, Gospode, dobar, i pravičan, i pun milosti prema svima koji te prizivaju.
6 Čuj, Gospode, molitvu moju i pogledaj na glas moga moljenja.
7 U dan svoje nevolje zavapih tebi i ti me usliša.
8 Među bogovima nema tebi slična, Gospode, i nema dela kao što su tvoja.
9 Svi narodi, koje si stvorio, doći će i klanjaće se pred tobom, Gospode, i slaviti ime tvoje.
10 Jer ti si veliki činiš čuda, ti si jedini i veliki Bog.
11 Pokaži mi, Gospode, tvoj put, pa ću hoditi u tvojoj istini; Neka nađe radost srce moje u strahopoštovanju prema tvome imenu.
12 Ispovedaću te, Gospode, Bože moj, svim svojim srce i slaviću ime tvoje doveka,
13 Što je velika tvoja milost prema meni i što si izbavio moju dušu iz krajnje dubine ada.
14 Bože, prestupnici zakona ustaše na mene i gomila nasilnika zatraži život moj, i ne videše tebe pred sobom.
15 A ti si, Gospode Bože, saosećajan i milostiv; veoma strpljiv i pun milosrđa i istinit.
16 Pogledaj me i smiluj se na mene, daj svoju moć sluzi svome i spasi sina sluškinje svoje.
17 Učini sa mnom znamenje na dobro i neka vide oni koji me mrze, postide se jer si mi ti, Gospode, pomogao i utešio me.

Psalam 86

1 Njegovi temelji su na svetim gorama;
2 Gospod više voli sionska vrata nego sva naselja Jakovljeva.
3 O tebi su govorili preslavne stvari, grade Božiji.
4 Pomenuću Raav i Vavilon među one koji me znaju; i gle, inoplemenici i Tir, i etiopski narod, oni postaše onde.
5 Majka Sion, reći će čovek, i čovek se rodi u njemu, sam Svevišnji ga utemelji.
6 Gospod će zapisati u knjizi naroda i vladara sve koji su bili u njemu.
7 U tebi prebivaju svi koji se raduju.

Psalam 87

1 Gospode, Bože moga spasenja, obdan zavapih pred tobom i obnoć;
2 Neka moja molitva dođe pred tebe, prikloni svoje uho moljenju mome, Gospode.
3 Jer duša mi se napuni zala i život mi se približi adu.
4 Ubrojiše me u one što silaze u grob, postao sam kao čovek bez pomoći - među mrtvima slobodan,
5 Kao bačeni ranjenici koji spavaju u grobu, njih se više ne sećaš, oni su odgurnuti od tvoje ruke.
6 Položiše me u najdublju raku, u tminu i senku smrti.
7 Tvoja jarost utvrdi se na meni i sve svoje valove naveo si na mene.
8 Udaljio si od mene poznanike moje, učiniše da sam im gnusan, predadoše me i ne mogoh izići,
9 Oči moje malaksaše od siromaštva; tebi vapih, Gospode, po vas dan, svoje ruke pružah tebi.
10 Hoćeš li mrtvima činiti čuda? ili će ih lekari podići pa će te slaviti?
11 Hoće li ko u grobu kazivati tvoju milost i istinu tvoju u propasti?
12 Hoće li se u tami poznati tvoja čuda i pravda tvoja u zaboravljenoj zemlji?
13 A ja zavapih tebi, Gospode i ujutro će moja molitva izići pred tebe.
14 Zašto, Gospode odbacuješ moju dušu, zašto odvraćaš svoje lice od mene?
15 Ja sam siromah i mučim se od svoje mladosti; uzvišen bejah i ponižen, izdade me snaga.
16 Naleti tvoga gneva pređoše preko mene i strahote tvoje sasvim me pometoše.
17 Opkoliše me kao voda po vas dan, obuzeše me svi skupa.
18 Udaljio si od mene prijatelja i bližnjega, i poznanike moje od nevolje (moje).

Slava:

Psalam 88

1 Pevaću doveka o tvojoj milosti, Gospode, svojim ustima objavljivaću tvoju istinu sa pokolenja na pokolenje.
2 Jer ti reče: moja milost biće sazdana doveka; tvoja istina biće pripremljena na nebesima.
3 Sklopih savez sa svojim izabranicima, zakleh se Davidu, svome sluzi:
4 Održavaću tvoje potomstvo doveka i sazidaću tvoj presto za sva pokolenja.
5 Nebesa će kazivati tvoja čuda, Gospode, a sabor svetih istinu tvoju.
6 Jer ko će se na oblacima izjednačiti sa Gospodom i ko će se upodobiti Gospodu među sinovima Božijim?
7 Bog se proslavlja u savetu svetih, velik je i strašan svima koji ga okružavaju.
8 Gospode, Bože nad vojskama ko je tebi sličan? Silan si, Gospode, i tvoja istina okružuje te.
9 Ti vladaš nad morskom silom, ti ukroćavaš silu njegovih valova.
10 Ti si porazio ohologa kao ranjenika i svojom krepkom mišicom rasuo si neprijatelje svoje.
11 Tvoja su nebesa i tvoja je zemlja; ti si utemeljio vaseljenu i sve što je u njoj.
12 Ti si stvorio sever i jug, Tavor i Ermon klicaće tvom imenu.
13 Krepka je tvoja mišica; neka očvrsne tvoja ruka, neka se uzdigne desnica tvoja.
14 Osnova tvoga prestola su pravednost i pravo, milost i istina ići će pred tobom.
15 Blažen je narod koji zna da kliče; Gospode, on će ići u svetlosti tvoga lica,
16 I tvome imenu klicaće po vas dan, a pravdom tvojom uzdizaće se.
17 Jer ti si dika njegove sile, i tvojim blagovoljenjem uzdići će se naš rog.
18 Jer naša zaštita dolazi od Gospoda i od sveca Izrailjeva, cara našega.
19 Nekada si u viđenju govorio svojim pobožnima i rekao: ukazah pomoć junaku, uzvisih izabranika iz svog naroda;
20 Nađoh Davida, svoga slugu, pomazah ga svojim svetim uljem.
21 Moja ruka će ga podržavati i mišica moja ukrepiti;
22 Neprijatelj neće videti koristi od njega, bezakonik mu neće dozlogrditi;
23 Satrću njegove neprijatelje pred njim i poraziću one što ga mrze.
24 A moja istina i moja milost biće s njim, i mojim imenom uzvisiće se rog njegov;
25 I postaviću njegovu ruku na more i desnicu njegovu na reke.
26 On će me prizivati: ti si moj otac, Bog moj i zastupnik moga spasenja;
27 A ja ću ga učiniti prvencem, višim od careva zemaljskih,
28 Sačuvaću mu svoju milost do veka i savez moj biće mu veran;
29 I održaću njegovo potomstvo u sve vekove i presto njegov kao dane nebeske.
30 Ako sinovi njegovi napuste moj zakon i ne budu išli po mojim odredbama,
31 Ako obesvete moje uredbe i ne sačuvaju moje zapovesti,
32 Prutom ću kazniti njihova bezakonja i ranama grehe njihove,
33 Ali milost svoju neću mu uskratiti, niti ću biti nepravedan u istini svojoj,
34 I neću obesvetiti svoj savez, niti ću poreći ono što su izgovorile usne moje.
35 Jednom se zakleh svojom svetošću; zar da slažem Davida,
36 Njegovo potomstvo ostaće do veka i presto njegov kao sunce preda mnom,
37 I kao mesec određen za večnost i verni svedok na nebu.
38 A ti ga odbaci i prezre, negodovao si na svog pomazanika;
39 Narušio si savez sa svojim slugom, obesvetio si njegovu svetinju na zemlji.
40 Razvalio si sve njegove ograde, tvrđave njegove obratio si u strah;
41 Razgrabiše ga svi koji prolaze putem, postao je ruglo svojim susedima.
42 Uzvisio si desnicu njegovih neprijatelja, obradovao si sve njegove neprijatelje;
43 Uskratio si pomoć njegovom maču i nisi mu pomogao u boju.
44 Uskratio si mu očišćenje, presto si mu sravnio sa zemljom;
45 Skratio si dane njegovog života, oblio si ga stidom.
46 Dokle ćeš se, Gospode, stalno odvraćati? Dokle će se kao oganj raspaljivati tvoj gnev?
47 Opomeni se kakvo je moje biće; zar si uzalud stvorio sve sinove ljudske?
48 Ko je taj čovek, koji će živeti a smrti ne videti? Ko će mu izbaviti dušu iz ruke adove?
49 Gospode, gde su tvoje drevne milosti kojima si se zakleo Davidu u istini svojoj?
50 Gospode, seti se sramote svojih slugu koju nosim u grudima svojim od mnogih naroda,
51 Kojom nagrdiše neprijatelji tvoji, Gospode, kojom nagrdiše trag tvoga pomazanika.
52 Neka je blagosloven Gospod doveka. Neka bude, neka bude.

Slava:

Psalam 89

1 Gospode, ti si nam bio pribežište od pokolenja do pokolenja.
2 Pre no što se gore rodiše, pre no što bi stvorena zemlja i vaseljena, i od veka do veka ti postojiš.
3 Nemoj obratiti čoveka u poniženje; ti reče: vratite se, sinovi ljudski.
4 Jer hiljada godina u tvojim očima su kao jučerašnji dan, koji je prošao, i kao noćna straža.
5 Njihove godine biće ništavilo, proći će kao trava jutrom;
6 Ujutro procveta pa prođe, uveče otpadne, osuši se i uvene.
7 Nema nas nigde od tvoga gneva i zbunjeni smo od jarosti tvoje.
8 Stavio si naša bezakonja preda se, vek naš na svetlost tvoga lica.
9 Jer svi naši dani nestadoše i nema nas nigde od tvoga gneva; naše godine trudiše se kao pauk.
10 Dani naših godina, u njima je sedamdeset godina, a ako smo u punoj snazi - osamdeset godina, i većina od njih je trud i muka; jer krotost uđe u nas i ona će nas vaspitati.
11 Ko zna silu tvoga gneva, i iz straha od tebe jarost tvoju?
12 Tako pokaži svoju desnicu, da se mogu izbrojati (dani naši), - i oni koji su srcem poučeni u mudrosti.
13 Vrati se, Gospode, dokle ćeš? i budi milostiv svojim slugama.
14 Napunismo se tvoje milosti jutrom, i klicasmo, i razveselismo se u sve naše dane;
15 Razveselismo se za one dane kada si nas ponizio, za godine kada videsmo zlo.
16 I pogledaj na svoje sluge i na svoja dela, te uputi sinove njihove.
17 I slava Gospoda, Boga našeg, neka bude na nama, i dela naših ruku upravi na nas.

Psalam 90

1 Koji prebiva pod zaštitom Svevišnjega, nastaniće se pod okriljem Boga nebeskoga.
2 On će reći Gospodu: ti si moj zastupnik i pribežište moje, Bog moj, u koga ću se uzdati.
3 Jer on će te izbaviti iz lovačke zamke i od reči koja zbunjuje.
4 Svojim plećima on će te zakloniti i pod njegovim okriljem steći ćeš pouzdanje; njegova istina okružiće te kao štit.
5 Nećeš se uplašiti noćne strahote, ni od strele koja leti danju,
6 Ni od stvari koja prolazi u mraku, ni od nesreće i besa koji nasrće u podne.
7 Pašće hiljada na tvojoj strani i deset hiljada tebi s desne strane, ali tebi se neće približiti;
8 Nego ćeš gledati svojim očima i videti odmazdu nad grešnicima.
9 Jer ti si, Gospode, pouzdanje moje! Postavio si Svevišnjega za svoje utočište.
10 Zlo te neće zadesiti i nevolja neće dosegnuti tvoj šator,
11 Jer će zapovediti svojim anđelima za tebe da te sačuvaju na svim putevima tvojim.
12 Uzeće te na ruke, da se kako ne spotakneš o kamen nogom svojom;
13 Nagazićeš aspidu i zmiju, zgazićeš lava i zmaja.
14 Izbaviću ga zato što se uzdao u mene; zakloniću ga zato što je poznao moje ime.
15 Prizvaće me i uslišaću ga, s njim sam u nevolji, izbaviću ga i proslaviću ga.
16 Nasitiću ga dugim životom i pokazaću mu svoje spasenje.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 13

Psalam 91

1 Dobro je hvaliti Gospoda i pevati tvome imenu, Svevišnji,
2 Objavljivati jutrom tvoju milsot i istinu tvoju noću,
3 S pesmom uz harfu sa deset žica i uz kitaru.
4 Jer si me razveselio, Gospode, tvojom tvorevinom, i klicaću zbog dela tvojih ruku.
5 Kako su uzvišena tvoja dela, Gospode; tvoje misli su veoma duboke.
6 Bezuman čovek neće saznati i nerazboriti to neće shvatiti.
7 Kad grešnici izniknu kao trava i dignu glave svi koji čine bezakonje, (to je zato) da budu istrebljeni za sva vremena.
8 A ti si, Gospode, svevišnji doveka.
9 Jer, gle, neprijatelji tvoji propašće i rasuće se svi koji čine bezakonje.
10 A moj rog biće uzdignut kao u jednoroga i starost moja biće u obilnom ulju.
11 I pogleda moje oko na neprijatelje moje, i čuće moje uho o onima koji ustaju na mene čineći mi zlo.
12 Pravednik će procvetati kao palma, porašće kao kedar na Livanu.
13 Koji su zasađeni u domu Gospodnjem procvetaće u dvorovima našeg Boga;
14 Još u dubokoj starosti donosiće rod i živeće ugodno,
15 Da objave kako je pravedan Gospod, Bog moj, i da nema nepravde u njemu.

Psalam 92

1 Gospod se zacari, obuče se u krasotu, obuče se Gospod u silu i opasa se; jer utvrdi vaseljenu, koja se neće uzdrmati.
2 Presto tvoj je gotov od iskona, ti postojiš od večnosti.
3 Reke podigoše, Gospode, reke podigoše svoje glasove;
4 Od huke mnogih voda divni su morski vali, divan je Gospod na visinama.
5 Tvoja svedočanstva potvrđena su veoma; tvome domu pripada svetost, Gospode, na dugo vreme.

Psalam 93

1 Bog Osvetnik. Gospod. Bog osvetnik slobodno se očitova.
2 Uzvisi se, ti što sudiš zemlji, uzvrati oholima po zasluzi.
3 Dokle će se grešnici, Gospode, dokle će se grešnici hvalisati,
4 Brbljati i govoriti nepravdu, dokle će govoriti svi koji čine bezakonje?
5 Poniziše tvoj narod, Gospode, i zlostaviše tvoje nasledstvo,
6 Ubiše udovicu i došljaka, umoriše siročad,
7 I rekoše: neće Gospod videti, niti Bog Jakovljev saznati.
8 Razumejte, vi nerazumni u narodu, i vi budalasti, kada ćete se opametiti.
9 Onaj koji je zasadio uho zar ne sluša, ili koji je stvorio oko zar ne zapaža?
10 Onaj koji vaspitava narode uči čoveka saznanju, zar neće kazniti?
11 Gospod zna da su ljudska razmišljanja ništavna.
12 Blažen je čovek koga ti, Gospode, vaspitavaš i učiš po svom zakonu.
13 Da ga poštedi od zlih dana dok se ne iskopa grob grešniku.
14 Jer Gospod neće odbaciti ovaj narod i neće napustiti svoje nasledstvo,
15 Dok se pravednost ne obrati u pravo, i oni koji se nje drže (ne budu) prava srca.
16 Ko će ustati za mene protiv zlih, ili ko će stajati uza me protiv onih što čine bezakonje?
17 Ako mi Gospod ne bi pomogao, brzo bi se moja duša preselila u ad.
18 Ako kažem: pokleknu noga moja, milost tvoja, Gospode, pomaže mi;
19 Gospode, kada se namnože tegobe u mom srcu, tvoje utehe ublažiše dušu moju.
20 Zar će blizu tebe stajati presto bezakonja, onaj koji radi protiv naredbe?
21 Oni će uvrebati pravednikovu dušu i osudiće nevinu krv.
22 A meni je Gospod pribežište i Bog moj je potpora moga pouzdanja;
23 On će im uzvratiti na njihovo bezakonje i po njihovoj zloći uništiće ih, Gospod Bog naš.

Slava:

Psalam 94

1 Dođite da se poradujemo Gospodu, da pokliknemo Bogu, spasitelju svome;
2 Da iziđemo pred njegovo lice sa priznanjem i da mu sa pesmama uskliknemo.
3 Jer je Gospod velik Bog i velik car nad svim bogovima;
4 Jer u njegovoj ruci su krajevi zemaljski, njegove su i gorske visine;
5 Jer je njegovo more i on ga je stvorio, njegove ruke načiniše i kopno.
6 Dođite da mu se poklonimo i padnemo ničice, i da zaplačemo pred Gospodom koji nas je stvorio.
7 Jer je on Bog naš, a mi smo narod njegove paše i ovce njegove ruke. Ako danas čujete njegov glas,
8 Neka vam ne otvrdnu vaša srca kao prilikom ogorčenosti - u dan kušanja u pustinji,
9 Gde me iskušaše očevi vaši, pokušaše i videše dela moja.
10 Četrdeset godina negodovah na ono pokolenje i rekoh: uvek blude srcem i mojih puteva oni ne poznaše,
11 Tako da se zakle u svom gnevu: neće ući u mir moj.

Psalam 95

1 Zapevajte Gospodu novu pesmu, zapevaj Gospodu sva zemljo;
2 Zapevajte Gospodu, blagoslovite njegovo ime, objavljujte kao blagu vest njegovo spasenje iz dana u dan;
3 Kazujte mnogobošcima njegovu slavu i svim narodima čuda njegova.
4 Jer je Gospod velik i treba ga hvaliti veoma, strašan je nad svim bogovima;
5 Jer svi mnogobožački bogovi su demoni, a Gospod je stvorio nebesa;
6 Pred njim je slava i krasota, svetost i velelepnost je u svetištu njegovom.
7 Prinesite Gospodu, narodna plemena, prinesite Gospodu slavu i čast;
8 Prinesite Gospodu slavu njegova imena, uzmite žrtve i uđite u njegove dvorove;
9 Poklonite se Gospodu i njegovom svetom dvoru, neka se uzdrma sva zemlja od njegova lica.
10 Recite među mnogobošcima: Gospod se zacario, jer je podigao vaseljenu koja se neće pokolebati, on će pravo suditi narodima.
11 Neka se razvesele nebesa i neka usklikne zemlja, neka se zaljulja more i sve što je u njemu;
12 Neka se obraduju polja i sve što je u njima, tada će klicati sve šumsko drveće,
13 Pred licem Gospodnjim, jer on dolazi, jer ide da sudi zemlji; on će suditi vaseljeni po pravdi i narodima po istini svojoj.

Psalam 96

1 Gospod se zacario, zemlja neka kliče, mnoga ostrva neka se obraduju.
2 Oko njega su oblak i tmina, pravednost i pravo su oslonac njegovog prestola.
3 Oganj će ići pred njim i spaliće okolo njegove neprijatelje;
4 Njegove munje osvetliše vaseljenu, zemlja vide i ustrepta.
5 Gore se istopiše kao vosak od lica Gospodnjeg, od lica Gospoda cele zemlje.
6 Nebesa objaviše njegovu pravdu i svi narodi videše njegovu slavu.
7 Neka se postide svi koji se klanjaju kipovima, koji se hvale svojim idolima; poklonite mu se svi anđeli njegovi.
8 Sion ču i obradova se, i uskliknuše kćeri judejske zbog tvojih presuda, Gospode;
9 Jer si ti Gospod svevišnji nad svom zemljom, preuzvišen nad svim bogovima.
10 Vi koji ljubite Gospoda, mrzite zlo; Gospod čuva duše svojih svetih, izbaviće ih iz grešničke ruke.
11 Svetlost svanu pravedniku i veselje onima koji su prava srca.
12 Pravednici, radujte se Gospodu i slavite uspomenu na svetost njegovu.

Slava:

Psalam 97

1 Zapevajte Gospodu novu pesmu, jer je Gospod sve divno stvorio; pomože mu desnica njegova i sveta mišica njegova.
2 Gospod je obznanio svoje spasenje, otkrio je svoju pravdu pred mnogobošcima.
3 Setio se svoje milosti prema Jakovu i svoje istinitosti prema domu Izrailjevu; svi krajevi zemaljski videše spasenje Boga našega.
4 Sva zemljo, usklikni Bogu, zapevaj, usklikni i poj;
5 Pojte Gospodu uz kitaru, uz kitaru i uz zvuke harfe;
6 Uz zvuke truba i rogova uskliknite pred carem Gospodom.
7 Neka se zaljulja more i sve što je u njemu, vaseljena i svi stanovnici njeni;
8 Reke neka zajedno zapljeskaju rukama, gore neka se poraduju,
9 Jer on ide da sudi zemlji; sudiće vaseljeni po pravdi i narodima po pravici.

Psalam 98

1 Gospod se zacario, neka se uzbude narodi; on sedi na heruvimima, neka se uzdrma zemlja.
2 Gospod je velik na Sionu i uzvišen je nad svim narodima;
3 Neka ispovedaju tvoje veliko ime, jer je strašno i sveto.
4 I careva čast voli pravedan sud; ti si pripremio pravicu, ti si stvorio pravo i pravdu u Jakovu.
5 Uzvišujte Gospoda, Boga našega, i klanjajte se podnožju njegovih nogu, jer je on svet.
6 Mojsije i Aron su među svojim sveštenicima, a Samuilo među onima što prizivaju ime njegovo; oni prizivahu Gospoda i on ih usliša.
7 U stubu od oblaka govoraše im; oni čuvahu njegova svedočanstva i zapovesti, koje im dade.
8 Gospode, Bože naš, ti si ih uslišao; Bože, bio si milostiv prema njima i kažnjavao si sve njihove rđave postupke.
9 Uzvišujte Gospoda, Boga našega, i klanjajte se pred njegovom svetom gorom, jer je svet Gospod, Bog naš.

Psalam 99

1 Usklikni Gospodu, sva zemljo,
2 Služite Gospodu u veselju, iziđite pred njega sa klicanjem.
3 Znajte da je Gospod, da je on Bog; on je nas stvorio, a ne mi (sebe); mi smo njegov narod i ovce njegove paše.
4 Uđite na njegova vrata slaveći, u njegove dvore sa pesmom; hvalite ga, slavite njegovo ime,
5 Jer je Gospod dobar, njegova milost je večita, a istina njegova od pokolenja do pokoljenja.

Psalam 100

1 Pesmom ću ti proslaviti milost i sud, Gospode;
2 Pojaću i biću razuman na neporočnom putu; kad ćeš mi doći? Ja sam hodio u nezlobivosti svoga srca sred doma svoga.
3 Nezakonitu stvar nisam stavljao ped svoje oči, prestupnike omrzoh;
4 Pokvareno srce ne prionu za mene, nisam poznavao opakog čoveka koji se sklanja od mene.
5 Isterivao sam onoga što tajno opada svoga bližnjega; nisam jeo sa onim u koga je oholo oko i nesito srce.
6 Moje oči upravljene su prema vernima na zemlji da bi oni sedeli sa mnom; ko ide neporočnim putem, taj mi je služio.
7 Ko oholo postupa, nije živeo usred moje kuće; ko govori nepravedne stvari, nije smeo da mi pogleda u oči.
8 Jutrom sam ubijao sve grešnike na zemlji da istrebim iz grada Gospodnjega sve koji čine bezakonje.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 14

Psalam 101

1 Gospode, usliši molitvu moju i vapaj moj nek dođe do tebe.
2 Ne okreni svoje lice od mene; u dan kada me zadesi nevolja, prigni uho svoje k meni; u dan kada te prizovem, usliši me brzo.
3 Jer moji dani prođoše kao dim, a kosti moje sasušiše se kao suvad.
4 Srce mi je pokošeno i usahlo kao trava, da zaboravih jesti svoj hleb.
5 Od glasa moga uzdisanja kost mi prionu za meso.
6 Postadoh sličan pelikanu u pustinji, postao sam kao sova u zidinama.
7 Nemadoh počinka i postadoh kao usamljen vrabac na krovu.
8 Neprijatelji moji vređahu me po vas dan, a oni koji su me hvalili, kovahu zaveru protiv mene.
9 Pepeo sam jeo kao hleb, a piće svoje mešao sam sa suzama,
10 Od gneva tvoga i od jarosti tvoje, jer si me prvo podigao, pa onda oborio.
11 Dani moji prođoše kao senka, a ja se osuših kao seno.
12 A ti, Gospode, ostaješ doveka, i spomen tvoj od pokolenja do pokolenja.
13 Kad ustaneš, ti ćeš se smilovati na Sion, jer je vreme da se smiluješ na njega, jer je došlo vreme;
14 Jer tvojim slugama omile njegovo kamenje i zažaliće za prahom njegovim.
15 I mnogobošci će se pobojati imena Gospodnjeg, a svi carevi slave tvoje,
16 Jer će Gospod sazidati Sion i pojaviti se u slavi svojoj.
17 On (milostivo) pogleda na molitvu smernih i ne prezre njihovo moljenje.
18 Neka se ovo zapiše za drugo pokolenje i narod koji se stvori hvaliće Gospoda,
19 Što je pogledao sa svoje svete visine; Gospod sa neba pogledao je na zemlju,
20 Da čuje sužanjsko uzdisanje, da oslobodi predane smrti.
21 Da na Sionu objavi ime Gospodnje i hvalu njegovu u Jerusalimu,
22 Kad se skupe svi narodi zajedno i carstva da služe Gospodu.
23 Odgovori mu na putu njegove kreposti; javi mi kako su kratki dani moji;
24 Nemoj me uzeti u polovini mojih dana, tvoje godine su kroz sva pokoljenja.
25 Gospode, ti si u početku utemeljio zemlju i nebesa su dela tvojih ruku;
26 Ona će propasti, a ti ćeš ostati; i sve će oveštati kao haljina, pa ćeš ih promeniti kao ogrtač, i oni će se izmeniti.
27 A ti ostaješ isti i tvoje godine neće isteći.
28 Sinovi tvojih slugu nastaniće se i njihovo potomstvo održaće se doveka.

Psalam 102

1 Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda i sve što je u meni sveto ime njegovo.
2 Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda i ne zaboravljaj sva uzdarja njegova;
3 On ublažava sva tvoja bezakonja i isceljuje sve tvoje bolesti;
4 Iskupljuje tvoj život od propadljivosti, venčava te milošću i milosrđem;
5 Ispunjava tvoju želju onim što je dobro, obnoviće ti se mladost kao u orla.
6 Gospod čini milostinju i pravicu svima kojima se nanosi nepravda.
7 On je obznanio svoje puteve Mojsiju i svoja htenja sinovima Izrailjevim.
8 Gospod je saosećajan i milostiv, dugo trpi i pun je milosrđa;
9 Neće se gneviti do kraja niti će se srditi doveka;
10 Nije postupio sa nama prema našim gresima niti nam je uzvratio prema našim bezakonjima,
11 Jer koliko je nebo visoko od zemlje, toliko je Gospod utvrdio svoju milost na onima koji ga se boje;
12 Koliko je istok daleko od zapada, toliko je udaljio naša bezakonja od nas.
13 Kao što otac žali sinove, tako se Gospod sažalio na one koji ga se boje,
14 Jer on zna od čega smo stvoreni; seti se da smo prah.
15 Čovek, dani su mu kao trava, precvetaće kao poljski cvet;
16 Jer vetar ga produva i nema ga, i neće više znati mesta svoga.
17 A milost Gospodnja je od veka i do veka na onima koji ga se boje i pravda njegova na sinovima sinova,
18 Na onima koji čuvaju njegov zavet i pamte njegove zapovesti, da ih izvrše.
19 Gospod je pripremio svoj presto na nebesima i njegovo carstvo vlada nad svima.
20 Blagosiljajte Gospoda svi anđeli njegovi, silni krepošću, vi koji tvorite reč njegovu - da čujete glas njegovih reči;
21 Blagosiljajte Gospoda sve vojske njegove, služitelji njegovi, vi koji tvorite volju njegovu;
22 Blagosiljajte Gospoda sva dela njegova, na svakom mestu gde on vlada; blagosiljaj, dušo moja, Gospoda.

Slava:

Psalam 103

1 Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda. Gospode, Bože moj, uzvisio si se veoma, obukao si se u slavljenje i krasotu,
2 Odenuo se svetlošću kao haljinom, nebo razapeo kao šator;
3 Vodama si pokrio svoje dvorove, oblake si postavio da ideš na njima, kad hodaš vetar ti služi kao krila,
4 Vetrove činiš svojim glasnicima a plamen ognjeni služiteljem svojim.
5 Utvrdio si zemlju na temeljima njenim, neće se pomaći doveka.
6 Obavijena je bezdanom kao haljinom, vode će na gorama stajati;
7 Pobeći će od tvoje pretnje, uplašiće se od tvog gromovnog glasa.
8 Gore se uzdižu, a polja se sležu na mesto koje si im utemeljio;
9 Postavio si granicu koju neće preći niti će se vratiti da pokrije zemlju.
10 Ti usmeravaš izvore da teku po dolinama, među gorama proticaće vode;
11 Napajaće sve poljske zveri, divlji magarci gasiće svoju žeđ;
12 Ptice nebeske gnezdiće se kraj njih, iz stena će davati svoj glas.
13 Ti napajaš gore iz svojih dvorova, zemlja će se nasititi od ploda tvojih ruku.
14 Ti daješ da trava raste stoci a zelje da posluži ljudima, da proizvedu hleb iz zemlje;
15 I vino veseli čovečije srce, da razvedri lice uljem, a hleb krepi čovečije srce.
16 Nasitiće se poljsko drveće, kedri livanski, koje je posadio.
17 Onde će se ptice gnezditi, rodin dom im prednjači.
18 Visoke gore su utočište jelenima, a stena mrmotima.
19 On je stvorio mesec da pokazuje vremena, sunce poznade zapad svoj.
20 Postavio si tamu i bi noć, po njoj će se razići sve šumske zveri,
21 Lavići koji riču da ugrabe i zatraže od Boga sebi hranu.
22 Sunce granu i pokupiše se, i polegaće u jazbine svoje;
23 Čovek će izići na svoj posao i na radnju svoju do večeri.
24 Kako su uzvišena tvoja dela, Gospode; sve si mudro stvorio, ispuni se zemlja tvojom tekovinom.
25 Ovo more je veliko i široko, u njemu su gmizavci kojima nema broja, male životinje sa velikima;
26 Onde lađe plove, ova neman koju si stvorio da se igra u njemu.
27 Sve tebe čeka da im daš hranu na vreme.
28 Kad im daš, pokupiće; kad otvoriš svoju ruku, biće blago svima.
29 Kad okreneš svoje lice, zbuniće se; oduzmeš li im duh, iščeznuće i vratiće se u svoj prah.
30 Pošlješ li im svoj duh, biće sazdani, i obnovićeš lice zemlje.
31 Neka bude slava Gospodnja doveka, razveseliće se Gospod zbog dela svojih;
32 On pogleda na zemlju i čini da se ona trese, dotakne gore i one se dime.
33 Pevaću Gospodu za života svoga, pojaću svome Bogu dokle god me bude;
34 Neka mu bude milo ono što govorim, a ja ću se radovati u Gospodu.
35 Neka iščeznu grešnici i bezakonici sa zemlje tako da ih više ne bude. Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda. Aliluja.

Slava:

Psalam 104

1 Hvalite Gospoda i prizivajte njegovo ime, među narodima razglasite njegova dela;
2 Pevajte mu i pojte mu, kazujte sva čudesa njegova.
3 Dičite se njegovim svetim imenom, neka se razveseli srce onih koji traže Gospoda;
4 Potražite Gospoda i ojačajte, svagda tražite lice njegovo.
5 Setite se njegovih čuda koja učini, njegovih čudesnih znakova i presuda njegovih usta,
6 Avramovo potomstvo mu služi, Jakovljevi sinovi su njegovi izabranici.
7 On je Gospod Bog naš, po svoj zemlji su njegovi sudovi.
8 On pamti doveka svoj zavet, reč koju je kao nalog dao hiljadama pokoljenja,
9 Savez koji je sklopio sa Avraamom, i zakletvu svoju danu Isaaku;
10 I postavi ga kao zapovest Jakovu i Izrailju - večni savez,
11 Govoreći: tebi ću dati zemlju hanansku kao dodeljeno nasledstvo vaše.
12 Kad još behu malobrojni, vrlo malo njih i došljaci u njoj,
13 I prođoše od naroda do naroda, iz jednog carstva drugom narodu;
14 On ne dopusti čoveku da im čini nepravdu i careve ukorevaše zbog njih:
15 Ne dirajte u moje pomazanike i ne nanosite zla mojim prorocima.
16 I pusti glad na zemlju, te uništi svaki oslonac koji bi imali u hlebu;
17 Posla čoveka pred njima, Josif beše prodan kao rob.
18 Noge mu staviše u okove, gvožđe je tištalo njegovu dušu,
19 Dok ne dođe njegova reč, ono što Gospod reče opravda ga.
20 Car posla i oslobodi ga, vladar naroda, i pusti ga.
21 Postavi ga za domaćina svoje kuće i upravnika sveg svog imanja,
22 Da nauči njegove knezove kao što je samoga sebe i da umudri njegove starešine.
23 I dođe Izrailj u Egipat, pa se Jakov kao stranac naseli u Hamovoj zemlji;
24 A Bog umnoži svoj narod veoma i učini ga jačim od njegovih neprijatelja.
25 Prevrnu im srce - da omrznu njegov narod, da čine lukavstva njegovim slugama.
26 Posla Mojsija,svoga slugu, Arona, koga izabra;
27 Postavi među njih reči o svojim znamenjima i čudnim znacima u Hamovoj zemlji.
28 Posla tamu i smrknu se, a oni behu ogorčeni na njegove reči.
29 Vode njihove pretvori u krv, te im pomori ribe.
30 Zemlja njihova, pa čak i carske odaje vrvele su od žaba.
31 On reče i dođoše obadi i mušice u sve krajeve njihove.
32 Posla im grad umesto kiše, oganj koji pali po njihovoj zemlji,
33 I pobi njihove vinograde i smokve, pa satre svako drvo u njihovom kraju.
34 On reče te dođoše skakavci i gusenice, kojima ne beše broja,
35 I pojedoše svu travu u njihovoj zemlji i rod sa zemlje njihove.
36 I pobi sve prvorođeno u njihovoj zemlji, prvinu svakog njihovog truda,
37 I izvede Izrailjce sa srebrom i zlatom, i ne beše bolesnika u plemenima njihovim.
38 Egipat se obradova njihovom izlasku jer ih spopade strah od njih.
39 On im razastre oblak kao pokrivač i oganj da im svetli noću.
40 Moliše i dođoše prepelice, i nasiti ih nebeskim hlebom;
41 On rascepi stenu i potekoše vode, protekoše reke u bezvodnoj zemlji.
42 Jer se seti svoje svete reči koju je dao Avraamu, svom sluzi,
43 I izvede svoj narod sa klicanjem i izabranike svoje sa veseljem.
44 I dade im mnogobožačke zemlje, te naslediše trudove drugih naroda.
45 Da čuvaju njegove naredbe i ispituju zakon njegov. Aliluja.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 15

Psalam 105

1 Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je njegova milost doveka.
2 Ko će iskazati silna dela Gospodnja i učiniti da se čuju sve hvale njegove?
3 Blaženi su koji se drže prava i u svako doba tvrde ono što je pravo.
4 Seti nas se, Gospode, po blagovoljenju prema svom narodu, poseti nas svojim spasenjem,
5 Da bismo videli u dobroti izabranike tvoje, razveselili se u veselju naroda tvoga, hvalili se zajedno sa tvojim nasledstvom.
6 Zgrešismo zajedno sa svojim očevima, zakon kršismo, činismo nepravdu.
7 Naši očevi u Egiptu ne razumeše tvoja čuda, nisu se sećali obilja tvoje milosti i behu ogorčeni prolazeći kroz Crveno more.
8 A on ih spase imena svoga radi da obznani svoju silu;
9 I zapreti Crvenom moru, te presahnu, pa ih povede po bezdanu kao po pustinji;
10 I spase ih od ruke onih što ih mrze te ih izbavi iz neprijateljske ruke;
11 I pokri voda njihove tlačitelje, ne osta ni jedan od njih.
12 I poverovaše njegovim rečima i zapevaše mu zahvalnu pesmu.
13 Požuriše, zaboraviše njegova dela, ne držaše se njegovog saveta;
14 I osetiše veliku pohlepu u pustinji pa iskušaše Boga u bezvodnom kraju.
15 I dade im što su iskali te im nasiti duše.
16 I razgneviše Mojsija u taboru i Aarona, sveca Gospodnjeg;
17 Otvori se zemlja i protuga Datana, a Avironovu družinu pokri;
18 Oganj spali njihovu družinu, plamen sažeže grešnike.
19 I načiniše tele na Horivu te se pokloniše idolu;
20 I zameniše svoju slavu likom junca koji jede travu.
21 Zaboraviše Boga koji ih spasavaše, koji je učinio velika dela u Egiptu,
22 Čudesna dela u Hamovoj zemlji, strašna na Crvenom moru.
23 I reče da će ih istrebiti, samo da nije Mojsije, izabranik njegov, u kršu stao pred njega da odvrati njegov gnev - da ih ne istrebi.
24 I ne mariše za željenu zemlju, ne poverovaše njegovoj reči;
25 I počeše gunđati u svojim šatorima, ne poslušaše glas Gospodnji.
26 I podiže svoju ruku na njih da ih obori u pustinji,
27 I da porazbaca njihovo potomstvo među narodima i da ih raseje po zemljama.
28 I počeše se klanjati Veelfegoru te jedoše prineseno na žrtvu mrtvima;
29 I rasrdiše ga svojim postupcima te padoše još niže.
30 I stade Fines, te umilostivi, pa presta pogibao;
31 I to mu se uračuna u zaslugu od pokolenja do pokolenja doveka.
32 I razgneviše ga kod vode gde prigovarahu te Mojsije postrada zbog njih,
33 Jer mu jako ogorčiše duh i on nepromišljeno progovori svojim usnama.
34 Ne istrebiše narode za koje im je Gospod rekao,
35 Nego se pomešaše sa mnogobošcima i navikoše se na njihove običaje;
36 I počeše služiti njihovim idolima, i to im beše na sablazan;
37 Pa počeše prinositi svoje sinove i svoje kćeri na žrtvu demonima,
38 I prolivahu nevinu krv, krv svojih sinova i kćeri, koje prineše na žrtvu idolima hananskim, te zemlja bi obesvećena krvlju;
39 I oskrvljena njihovim delima, i tim svojim postupcima učiniše preljubu.
40 I Gospod se veoma razgnevi na svoj narod, zgadi mu se njegovo nasledstvo;
41 I predade ih u mnogobožačke ruke i zagospodariše nad njima oni kojih ih mrze;
42 I tlačiše ih neprijetelji njihovi, i postadoše ponizni pod njihovim rukama.
43 Mnogo puta ih je izbavio, ali ga oni ogorčiše svojim namerama, te behu poniženi u bezakonjima svojim.
44 I on vide kako ih tlače, kada ču njihovo moljenje,
45 I seti se svoga saveza pa se odljuti po svojoj velikoj milosti,
46 I dade da nađu sažaljenje kod onih što su ih zarobili.
47 Spasi nas, Gospode, Bože naš, i pokupi nas između mnogobožaca, da bismo ispovedali tvoje sveto ime, da bismo se dičili zato što te slavimo.
48 Neka je blagosloven Gospod, Bog Izrailjev u sve vekove. A sav narod da kaže: neka bude, neka bude. Aliluja.

Slava:

Psalam 106

1 Hvalite Gospoda jer je dobar, jer je njegova milost doveka.
2 Neka tako kažu oni koje je Gospod iskupio, koje je iskupio iz neprijateljske ruke.
3 Skupio ih iz zemalja od istoka i zapada, od severa i mora.
4 Oni zalutaše u bezvodnoj pustinji, ne nađoše puta do grada u kome će se nastaniti.
5 Behu gladni i žedni, duša u njima klonu;
6 I zavapiše Gospodu kada se nađoše u teskobi, te ih izbavi iz njihovih nevolja.
7 Pa ih uputi na prav put da dođu do grada u kome će se nastaniti.
8 Neka hvale Gospoda za milosti njegove i za njegova čudesna dela koja je učinio sinovima ljudskim,
9 Jer nasiti taštu dušu i gladnu dušu napuni dobra.
10 Sedeli su u tami i senci smrti, okovani siromaštvom i gvožđem,
11 Jer ogorčiše Božije reči i rasrdiše savet Svevišnjega,
12 I srce im bi poniženo u trudovima, iznemogoše, ali ne beše ko da im pomogne;
13 I zavapiše Gospodu kada se nađoše u teskobi, pa ih izbavi iz njihovih nevolja,
14 I izvede ih iz tame i senke smrti, i raskida njihove okove.
15 Neka hvale Gospoda za milosti njegove i njegova čudesna dela koja je učinio sinovima ljudskim,
16 Jer razbi tučana vrata i polomi gvozdene mandale.
17 Prihvati ih sa njihovog bezakonog puta jer behu poniženi zbog svojih bezakonja;
18 Duša im se gadila na svako jelo i približiše se vratima smrti;
19 I zavapiše Gospodu kada se nađoše u teskobi, te ih izbavi iz njihovih nevolja,
20 On posla svoju reč i isceli ih i izbavi ih od njihove propasti.
21 Neka hvale Gospoda za milosti njegove i za njegova čudesna dela koja je učinio sinovima ljudskim.
22 I neka prinesu žrtvu zahvalnosti, i neka radosno objave dela njegova,
23 Oni koji siđoše na more lađama i obaviše posao na velikim vodama.
24 Oni videše dela Gospodnja i čuda njegova na dubini;
25 On reče i nasta oluja te se podigoše njeni valovi;
26 Dižu se do nebesa i spuštaju se do bezdana, prisebnost u nevolji gube.
27 Smetoše se, poljuljaše se kao pijanac, nestade sve mudrosti njihove;
28 I zavapiše Gospodu kada se nađoše u teskobi te ih izvede iz njihovih nevolja.
29 I naredi buri pa posta tih povetarac te umuknuše njeni valovi;
30 I razveseliše se, što se umiriše, a on ih uputi u pristanište koje su želeli.
31 Neka hvale Gospoda za milosti njegove i za njegova čudesna dela koja je učinio sinovima ljudskim,
32 Neka ga uzvise na narodnom zboru i na skupu starešina neka ga pohvale.
33 On je pretvorio reke u pustinju i vodene izvore u suvu zemlju,
34 Plodonosnu zemlju u slatinu - zbog zloće onih koji žive na njoj.
35 On je pretvorio pustinju u jezera bogata vodom, a bezvodnu zemlju u vodom bogate izvore.
36 I onde naseli gladne, a oni podigoše grad u kome će se nastaniti,
37 Pa zasejaše njive i zasadiše vinograde, koji im donosiše plod,
38 I blagoslovi ih pa se silno namnožiše, a stoka im se ne umanji.
39 Oni behu proređeni i postradaše od pritiska zala i nevolja.
40 Izli se prezir na knezove i pusti ih da lutaju po neprohodnom, a ne po putu,.
41 On pomože ubogom da iziđe iz siromaštva a porodična plemena umnoži kao ovce.
42 Ispravni će to videti i razveseliće se, a svako bezakonje zatvoriće svoja usta.
43 Ko je mudar? Ta će sačuvati ovo i shvatiće milosti Gospodnje.

Slava:

Psalam 107

1 Moje srce je spremno, Bože, spremno je srce moje, zapevaću i pojaću u slavi svojoj.
2 Preni se harfo i kitaro; ustaću rano.
3 Slaviću te među narodima, Gospode, pojaću ti među mnogobošcima,
4 Jer je tvoja milost više od nebesa a istina tvoja do oblaka.
5 Uzvisi se, Bože, iznad, nebesa a slava tvoja neka bude po svoj zemlji,
6 Da bi se izbavili koji su ti dragi; spasi svojom desnicom i usliši me.
7 Gospod progovori u svojoj svetinji: uzvisiću se i razdeliću Sihem, a dolinu šatora razmeriću;
8 Moj je Galad i moj je Manasija, a Efrem je zaštita moje glave, Juda je car moj;
9 Moav je umivaonik moje nade, nad Idumejom ću ispružiti obuću svoju, inoplemenici mi se potčiniše.
10 Ko će me odvesti u utvrđeni grad? Ko će me uputiti u Idumeju?
11 Nećeš li ti, Bože, koji si nas odbacio? i nećeš li izići, Bože, sa našim vojskama?
12 Daj nam pomoć da iziđemo iz nevolje, jer ljudska pomoć je ništavna.
13 Sa Bogom ćemo postići silu i on će uništiti naše neprijatelje.

Psalam 108

1 Bože, nemoj prećutati moju hvalu,
2 Jer grešnička i prevarna usta otvoriše se na mene, lažljivim jezikom progovoriše protiv mene,
3 I rečima mržnje opkoliše me te zaratiše na mene ni za šta.
4 Umesto da me vole, oni me opadahu, a ja se moljah;
5 Vratiše mi zlo za dobro i mržnju za ljubav moju.
6 Postavi grešnika nad njim i đavo neka mu stoji sa desne strane;
7 Kada mu sude, neka iziđe osuđen i molitva njegova neka bude na greh.
8 Njegovih dana neka bude malo, a njegovu službu neka dobije drugi;
9 Sinovi njegovi neka postanu siročad, a žena njegova udovica;
10 Sinovi njegovi lutajući neka se potucaju i prosjače, neka budu izbačeni iz svojih porušenih domova.
11 Zajmodavac neka mu zatraži sve što ima, tuđinci neka razgrabe svu muku njegovu;
12 Ne imao pokrovitelja i neka se niko ne sažali na njegovu siročad;
13 Potomstvo neka mu se istrebi, u prvom kolenu neka mu se ime zatre.
14 Bezakonje njegovih otaca neka se spomene pred Gospodom i greh njegove majke da se ne izbriše;
15 Neka budu pred Gospodom svagda i sećanje na njih neka se zbriše sa zemlje.
16 Zato što se nije setio da čini milost, nego je gonio ubogog i siromašnog čoveka, a u smrt je slao onog koji je ojađena srca.
17 Zavoleo je kletvu i neka ga stigne; blagoslov pak nije zaželeo i neka bude daleko od njega.
18 I obuče kletvu kao haljinu te ona uđe kao voda u njegovu utrobu i kao ulje u kosti njegove;
19 Neka mu ona bude kao haljina koju oblači i kao pojas kojim se svagda opasuje.
20 To je delo onih koji me opadaju kod Gospoda i zlo govore protiv moje duše.
21 A ti, Gospode, Gospode, učini mi milost radi tvoga imena, jer je tvoja milost blaga.
22 Izbavi me jer sam siromah i ubog, a srce mi je uznemireno u meni.
23 Nestadoh kao senka kad odmiče, stresoše me kao skakavce.
24 Kolena moja iznemogoše od posta, a telo mi omršavilo zbog (nedostatka) ulja.
25 Postao sam im ruglo; videše me, počeše mahati svojim glavama.
26 Pomozi mi, Gospode Bože moj, spasi me po svojoj milosti,
27 I neka poznaju da je ovo tvoja ruka i da si ti, Gospode, učinio ovo.
28 Oni će proklinjati, a ti ćeš blagosiljati; oni koji ustaju na mene neka se postide, a tvoj sluga obradovaće se.
29 Oni koji me opadaju neka se obuku u sramotu i neka se obaviju stidom kao ogrtačem.
30 Ispovedaću Gospoda ustima svojim veoma i sred mnogih hvaliću ga,
31 Jer je stao sa desne strane ubogome da spase moju dušu od onih što me gone.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 16

Psalam 109

1 Gospod reče Gospodu mome: sedi meni sa desne strane dok ne položim neprijatelje tvoje kao podnožje tvojih nogu.
2 Skiptar sile poslaće ti Gospod sa Siona i vladaj sred neprijatelja svojih.
3 U dan tvoje moći vlast je sa tobom u sjaju tvojih svetih; pre zore rodih te iz utrobe svoje.
4 Gospod se zakleo i neće se pokajati; ti si sveštenik doveka po redu Melhisedekovu.
5 Gospod, koji ti je sa desne starne, satro je careve u dan gneva svoga;
6 On će suditi među narodima, učiniće da bude puno leševa, satrće glave mnogih na zemlji.
7 Napiće se iz potoka na putu; zato će podići glavu.

Psalam 110

1 Hvaliću te, Gospode, svim srcem svojim u veću i saboru pravedničkom.
2 Velika su dela Gospodnja koja su urađena po volji njegovoj;
3 Njegovo delo su slava i krasota, a pravda njegova ostaje u sve vekove.
4 Učinio je da se pamte njegova čudesna dela, Gospod je milostiv i štedar;
5 On je dao hranu onima koji ga se boje, on će se doveka sećati svoga saveza.
6 On je svom narodu objavio silu svojih dela da im da mnogobožačko nasledstvo.
7 Istina i pravica su dela njegovih ruku; verne su sve zapovesti njegove,
8 One su utvrđene za sve vekove, sazdane na istini i časnosti.
9 On je poslao izbavljenje svom narodu, dao im je u amanet svoj savez doveka; njegovo ime je sveto i strašno.
10 Strah od Gospoda je početak mudrosti, dobre su pameti svi koji po njoj postupaju. Njegova hvala ostaje u sve vekove.

Psalam 111

1 Blažen je čovek koji se boji Gospoda, za njegove će zapovesti veoma mariti.
2 Njegovo potomstvo biće silno na zemlji, pokolenje ispravnih biće blagosloveno;
3 Slava i bogatstvo u njegovom domu i pravednost njegova ostaje u sve vekove.
4 Svetlost zasija u tami ispravnima, (ispravan čovek je) milostiv i štedar i pravedan.
5 Valjan je čovek koji je štedar i koji zajmi, on će se koristiti svojim rečima na sudu;
6 Jer se neće pokolebati doveka, ostaće pravedan u večnom sećanju.
7 On se neće bojati zla glasa; srce mu je spremno da se uzda u Gospoda.
8 On je čvrsta srca, neće se pobojati dok god bude gledao neprijatelje svoje.
9 On rasu, dade siromasima; njegova pravednost ostaje u sve vekove, rog njegov uzvisiće se u slavi.
10 Grešnik će gledati i gneviće se, škrgutaće svojim zubima i sahnuće; grešnička želja će propasti.

Slava:

Psalam 112

1 Hvalite, sluge, Gospoda, hvalite ime Gospodnje;
2 Neka bude blagosloveno ime Gospodnje od sada i do veka;
3 Od istoka sunca do zapada hvalite ime Gospodnje.
4 Gospod je uzvišen nad svim narodima, njegova slava je nad nebesima.
5 Ko je kao Gospod, Bog naš, koji prebiva na visinama,
6 I gleda na ono što je smireno na nebu i zemlji?
7 Koji podiže siromaha sa zemlje i uzvisuje ubogoga sa smetlišta,
8 Da ga posadi sa knezovima, sa knezovima svoga naroda;
9 Koji udomljuje nerotkinju i čini je radosnom majkom mnoge dece.

Psalam 113

1 Kad Izrailj iziđe iz Egipta, dom Jakovljev iz varvarskog naroda,
2 Judeja posta njegovo svetište, Izrailjem on zavlada.
3 More vide i pobeže, Jordan se obrati natrag;
4 Gore zaigraše kao ovnovi, a humovi kao jaganjci.
5 Šta ti bi, more, te uteče, i tebi, Jordane, te se povuče natrag?
6 Gore, što zaigraste kao ovnovi, a humovi kao jaganjci?
7 Zemlja se zaljulja od lica Gospodnjeg, od lica Boga Jakovljeva,
8 Koji stenu pretvara u jezero bogato vodom i kremen u izvor vode.
9 Ne nama, Gospode, ne nama, nego svom imenu daj slavu po svojoj milosti i po istini svojoj,
10 Da ne kažu jednom mnogobošci: gde je njihov Bog?
11 Naš Bog je gore na nebu; na nebesima i na zemlji sve što htede učini.
12 Mnogobožački idoli su srebro i zlato, dela ljudskih ruku;
13 Usta imaju a ne govore, oči imaju a ne vide,
14 Uši imaju a ne čuju, nozdrve imaju a miris ne osećaju,
15 Ruke imaju a ne hvataju, noge imaju a ne hodaju, ne puštaju glasa iz svoga grla.
16 Njima podobni neka budu i oni koji ih grade i svi koj se uzdaju u njih.
17 Dom Izrailjev uzdao se u Gospoda; on je njihov pomagač i zaštitnik.
18 Dom Aronov uzdao se u Gospoda; on je njihov pomagač i zaštitnik.
19 Koji se boje Gospoda uzdaše se u Gospoda; on je njihov pomagač i zaštitnik.
20 Gospod nas se setio i blagoslovio nas, blagoslovio je dom Izrailjev, blagoslovio je dom Aaronov,
21 Blagoslovio je one koji se boje Gospoda, male sa velikima.
22 Neka Gospod dometne (blagoslov) na vas, i na vaše sinove;
23 Da vas blagoslovi Gospod koji je stvorio nebo i zemlju.
24 Nebo je Gospodnje nebo, a zemlju dade ljudskim sinovima.
25 Gospode, tebe neće hvaliti mrtvi, niti svi koji silaze u ad,
26 Nego ćemo mi živi blagosiljati Gospoda od sada i doveka.

Psalam 114

1 Zavoleh Gospoda, jer će Gospod uslišati glas moga moljenja,
2 Jer prignu svoje uho k meni, i ja ću ga prizivati u sve dane svoje.
3 Obuzeše me smrtni bolovi, zadesiše me adske opasnosti; nađoh nevolju i bol.
4 I prizvah ime Gospodnje: o Gospode, izbavi dušu moju.
5 Gospod je milostiv i pravedan, smiluje se Bog naš.
6 Gospod čuva nejake; bih ponizan i spase me.
7 Vrati se, dušo moja, u svoj pokoj, jer ti Gospod dobro učini,
8 Jer mi dušu otrgnu iz smrti, oči moje od suza, a noge moje od pada.
9 Ugađaću pred Gospodom u zemlji živih.

Slava:

Psalam 115

1 Zadržah veru i kad rekoh: unižen sam veoma.
2 Ja rekoh u svom zanosu: svaki čovek je laža.
3 Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mi je dao?
4 Uzeću čašu spasenja i prizvaću ime Gospodnje.
5 Izvršiću svoje zavete Gospodu pred svim narodima njegovim.
6 Časna je pred Gospodom smrt njegovih svetih.
7 O Gospode, ja sam tvoj sluga, ja sam tvoj sluga i sin tvoje sluškinje, ti si raskidao moje okove,
8 Tebi ću prineti zahvalnu žrtvu;
9 Izvršiću svoje zavete Gospodu pred svim narodom njegovim,
10 U predvorjima doma Gospodnjeg, usred tebe, Jerusalime.

Psalam 116

1 Hvalite Gospoda svi narodi, pohvalite ga svi ljudi,
2 Jer se utvrdi njegova milost na nama i istina Gospodnja ostaje doveka.

Psalam 117

1 Hvalite Gospoda jer je dobar jer je njegova milost doveka.
2 Neka kaže dom Izrailjev da je dobar, da je njegova milost doveka;
3 Neka kaže dom Aaronov da je dobar, da je njegova milost doveka;
4 Neka kažu svi koji se boje Gospoda da je dobar, da je njegova milost doveka.
5 Iz teskobe prizvah Gospoda i usliša me, dade mi prostranstvo.
6 Gospod mi pomože neću se pobojati, šta će mi čovek učiniti.
7 Gospod mi pomože i ja ću sa visine gledati svoje neprijatelje.
8 Bolje je uzdati se u Gospoda nego uzdati se u čoveka;
9 Bolje je nadati se u Gospoda nego nadati se u knezove.
10 Opkoliše me svi narodi imenom Gospodnjim sam ih odbijao;
11 Opkoliše me sa svih strana i imenom Gospodnjim sam ih odbijao.
12 Opkoliše me kao pčele saće i raspališe se kao oganj u trnju, i imenom Gospdonjim sam ih odbijao.
13 Odgurnut sunovratih se da padnem, ali me Gospod prihvati.
14 Gospod je moja krepost i pesma moja, i on mi postade spas.
15 Glas klicanja i spasenja čuje se u pravedničkim naseljima, Gospodnja desnica učini silu,
16 Gospodnja desnica uzvisi me, Gospodnja desnica učini silu.
17 Neću umreti nego ću živeti pa ću kazivati dela Gospodnja.
18 Karajući Gospod me pokara, ali me ne predade smrti.
19 Otvorite mi vrata pravednosti; kad na njih uđem, hvaliću Gospoda.
20 Ovo su Gospodnja vrata, pravednici će ući na njih.
21 Hvaliću te zato što si me uslišao i postao mi spas.
22 Kamen koji zidari odbaciše, taj posta ugaoni kamen;
23 Od Gospoda bi ovo i divno je u očima našim.
24 Ovo je dan koji Gospod stvori; uskliknimo i obradujmo se njemu.
25 O Gospode, spasi, dakle, o Gospode, pospeši.
26 Neka je blagosloven koji ide u ime Gospodnje; blagoslovili smo vas iz doma Gospodnjeg.
27 Bog je Gospod i on nam se javio; sastavite prazničnu povorku do rogova žrtvenika.
28 Ti si moj Bog i ja ću te hvaliti; ti si moj Bog i ja ću te uzvisiti; hvaliću te zato što si me uslišao i postao mi spas.
29 Hvalite Gospoda jer je dobar, jer je njegova milost doveka.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 17

Psalam 118

1 Blaženi su oni koji su neporočni na svom putu, koji hode po zakonu Gospodnjem.
2 Blaženi su koji istražuju njegova svedočanstva; traže ga svim srcem.
3 Jer koji ne čine bezakonja hodiše njegovim putevima.
4 Ti si dao svoje zapovesti da se dobro čvuaju.
5 O kad bi moji putevi bili upravljeni da čuvaju tvoje odredbe.
6 Tada se ne bih postideo pazeći sve zapovesti tvoje.
7 Hvaliću te, Gospode, ispravnim srcem, kad naučim tvoje pravedne sudove.
8 Čuvaću tvoje odredbe; nemoj me sasvim ostaviti.
9 Čime će mladić ispraviti svoj put? Čuvajući tvoje reči.
10 Zatražih te svim srcem svojim; nemoj me odgurnuti od tvojih zapovesti.
11 Tvoje izreke zadržah u svom srcu da ti kako ne zgrešim.
12 Blagosloven si, Gospode, nauči me tvojm odredbama.
13 Svojim usnama objavih sve sudove tvojih usta.
14 Uživah na putu tvojih svedočanstava kao u svem bogatstvu.
15 Razmišljaću o tvojim naredbama i svhatiću put tvoj.
16 Baviću se tvojim odredbama, neću zaboraviti tvoje reči.
17 Uzvrati svome sluzi; živeću i čuvaću tvoje reči.
18 Otvori moje oči pa ću shvatiti ono što je čudesno u tvom zakonu.
19 Ja sam došljak na zemlji; nemoj sakriti od mene svoje zapovesti.
20 Duša mi čezne da poželi tvoje sudove u svako doba.
21 Zapretio si oholima; prokleti su koji se sklanjaju od tvojih zapovesti.
22 Ukloni od mene porugu i prezrenje jer sam tvoja svedočanstva tražio.
23 Jer knezovi sedoše i klevetahu me, a sluga tvoj razmišljao je o tvojim odredbama.
24 Jer ja se bavim tvojim svedočanstvima i tvoje odredbe su moji savetnici.
25 Duša mi prionu za zemlju, oživi me po reči svojoj.
26 Objavih svoje puteve i ti me usliša; nauči me tvojim odredbama.
27 Urazumi me na putu tvojih odredaba pa ću razmišljati o tvojim čudesnim delima.
28 Zasuzi mi duša od žalosti; učvrsti me svojim rečima.
29 Ukloni od mene put nepravde i pomozi mi svojim zakonom.
30 Ja izabrah put istine, nisam zaboravio tvoje sudove.
31 Prionuh za tvoja otkrivenja, Gospode, nemoj me postideti.
32 Trčao sam putem tvojih zapovesti, kad si mi raširio srce.
33 Učini, Gospode, da put tvojih odredaba bude za mene zakon, i ja ću ga tražiti svagda.
34 Urazumi me pa ću istraživati tvoj zakon i čuvati ga svim srcem svojim.
35 Uputi me na stazu tvojih zapovesti jer nju poželeh.
36 Prikloni srce moje tvojim otkrivenjima a ne pohlepi.
37 Odvrati moje oči da ne vide sujetu, oživi me na svom putu.
38 Postavi svoju reč sluzi svome da te se boji.
39 Ukloni moju porugu, od koje strahujem, jer su tvoji sudovi blagi.
40 Vidi, žudih za tvojim zapovestima; oživi me svojom pravednošću.
41 I neka tvoja milost, Gospode, dođe na mene, spasenje tvoje po reči tvojoj.
42 I odgovoriću onima koji me vređaju jer se uzdah u tvoje reči.
43 I nikad nemoj ukloniti iz mojih usta reč istine jer se uzdah u sudove tvoje.
44 I čuvaću tvoj zakon svagda, doveka i u sve vekove.
45 Ja sam hodio širokim putem, jer sam zapovesti tvoje tražio.
46 I govorio sam o tvojim svedočanstvima pred carevima i nisam se postideo.
47 I bavio sam se tvojim zapovestima koje silno zavoleh.
48 I podigoh svoje ruke prema tvojim zapovestima koje zavoleh, i razmišljah o tvojim odredbama.
49 Seti se svoje reči (dane) sluzi svom, kojom si mi ulio nadu.
50 Ona me uteši u mojoj skrušenosti jer me tvoja reč ožive.
51 Oholi ljudi prestupahu zakon veoma, ali ja se ne uklonih od tvojih zakona.
52 Setih se tvojih sudova od iskona Gospode, i uteših se.
53 Tuga me obuze zbog grešnika koji napustiše tvoj zakon.
54 Tvoje odredbe behu pesma moja u mestu gde sam se kao došljak nastanio.
55 Setih se u noći tvoga imena, Gospode, i sačuvah zakon tvoj.
56 To mi se dogodilo jer sam tražio tvoje odredbe.
57 Ja rekoh: moj deo je, Gospode, da sačuvam tvoj zakon.
58 Svim srcem svojim pomolih se tvom licu: smiluj se na mene po reči svojoj.
59 Razmislih o tvojim putevima i upravih svoje noge tvojim svedočanstvima.
60 Pripremih se i nisam se pokolebao da sačuvam tvoje zapovesti.
61 Grešničke uzice omotaše se oko mene, ali ja ne zaboravih tvoj zakon.
62 Ustajao sam u ponoći da te slavim zbog tvojih pravednih sudova.
63 Ja sam među svima koji te se boje i čuvaju tvoje odredbe.
64 Gospode, zemlja je puna tvoje milosti; nauči me svojim odredbama.
65 Učinio si dobrotu svome sluzi, Gospode po reči svojoj.
66 Nauči me dobroti i nauci i znanju, jer sam poverovao tvojim naredbama.
67 Pre no što sam postao skrušen ogreših se, zato sačuvah tvoju reč.
68 Ti si dobar, Gospode, i u svojoj dobroti nauči me svojim odredbama.
69 Umnožila se nepravda oholih prema meni, ali ja ću svim srcem svojim ispitivati zapovesti tvoje.
70 Srce mi se usirilo kao mleko, a ja sam se bavio tvojim zakonom. 71. Dobro mi je što si me smirio, kako bih naučio tvoje odredbe.
72 Zakon tvojih usta bolji je nego hiljade zlatnika i srebrnjaka.

Slava:
73 Tvoje ruke stvoriše me i načiniše me; urazumi se i naučiću tvoje zapovesti.
74 Koji se tebe boje videći me i obradovaće se, zato što sam se uzdao u tvoje reči.
75 Saznao sam, Gospode, da su tvoji sudovi pravedni i da si me s pravom ponizio.
76 Neka tvoja milost bude meni na utehu po tvojoj reči (danoj) sluzi tvome.
77 Neka tvoje milosrđe dođe na mene pa ću živeti, jer se sa tvojim zakonom bavim.
78 Neka se postide oholi, jer nepravedno i nezakonito postupiše prema meni; a ja ću razmišljati o tvojim zapovestima.
79 Neka se meni obrate oni koji te se boje i znaju tvoja svedočanstva.
80 Neka moje srce bude neporočno u tvojim odredbama da se ne postidim.
81 Duša mi gine za tvojim spasenjem i u tvoju reč sam se uzdao.
82 Oči mi popustiše od čežnje za tvojom reči govoreći: kada ćeš me utešiti?
83 Jer postadoh kao meh na mrazu; tvoje odredbe ne zaboravih.
84 Koliko dana ima tvoj sluga? Kada ćeš presuditi mojih goniocima?
85 Prestupnici zakona ispričaše mi koješta, ali (ništa) nije kao tvoj zakon, Gospode.
86 Sve tvoje zapovesti su istina; nepravedno me progoniše, pomozi mi.
87 Umalo me ne uništiše na zemlji, ali ja ne ostavih tvoje zapovesti.
88 Oživi me po tvojoj milosti, a ja ću čuvati svedočanstva tvojih usta.
89 Doveka, Gospode, tvoja reč ostaje na nebu.
90 Tvoja istina (ostaje) od pokoljenja do pokoljenja; utemeljio si zemlju i stoji.
91 Po tvojoj naredbi postoji dan, jer sve tebi služi.
92 Da se ne bavim tvojim zakonim, propao bih u svojoj skrušenosti.
93 Odredbe tvoje neću zaboraviti doveka jer si me njima oživeo, Gospode.
94 Ja sam tvoj, spasi me, jer sam istraživao tvoje odredbe.
95 Grešnici su nastojali da me upropaste; ja hvatih tvoja svedočanstva.
96 Video sam kraj svakom savršenstvu; tvoja zapovest je veoma široka.
97 Gospode, kako sam zavoleo tvoj zakon; bavim se njime po vas dan.
98 Svojom zapovešću učinio si me mudrijim od neprijatelja mojih, jer je ona sa mnom doveka.
99 Postao sam razumniji od svih svojih učitelja, jer se bavim tvojim svedočanstvima.
100 Postao sam razumniji od staraca, jer sam tvoje zapovesti tražio.
101 Uzdržao sam svoje noge od svakog zlog puta da bih čuvao tvoje reči.
102 Nisam se uklonio od tvojih sudova jer si mi ti postavio zakon.
103 Kako su tvoje reči slatke u mom grlu, slađe od meda i saća ustima mojim.
104 Postao sam razuman od tvojih zapovesti; zato omrzoh svaki nepravedan put.
105 Tvoja reč je svetionik mojim nogama i svetlost stazama mojim.
106 Zakleo sam se i na tom sam ostao da sačuvam tvoje pravedne sudove.
107 Skrušen sam veoma, Gospode, oživi me po svojoj reči.
108 Gospode, neka ti bude ugodna dobrovoljna žrtva mojih usta i nauči me tvojm sudovima.
109 Život mi je u tvojoj ruci svagda i ne zaboravih tvoj zakon.
110 Grešnici mi postaviše zamku, ali ja ne skrenuh od tvojih zapovesti.
111 Tvoja svedočanstva su moje večno nasledstvo jer su velika radost moga srca.
112 Privoleo sam svoje srce da tvoje odredbe za uzvrat izvrši doveka.
113 Omrzoh prestupnike zakona, a tvoj zakon zavoleh.
114 Ti si moj pomagač i zastupnik; u tvoju reč sam se uzdao.
115 Sklonite se od mene, nevaljalci, i ja ću istraživati zapovesti Boga svoga.
116 Podrži me po svojoj reči pa ću živeti, i nemoj me posramiti u mom očekivanju.
117 Pomozi mi pa ću biti spasen i baviću se tvojim odredbama svagda.
118 Prezreo si sve koji odstupaju od tvojih odredaba jer je njihova pomisao nepravedna.
119 Sve grešnike na zemlji smatrao sam kao prestupnike; zato zavoleh tvoja svedočanstva zauvek.
120 Moje telo drhti od straha pred tobom, jer se uplaših od tvojih sudova.
121 Učinih pravo i pravednost; nemoj me predati onima koji mi čine nepravdu.
122 Obrati svoga slugu na dobro da me oholi ne klevetaju.
123 Sa čežnjom oči moje očekuju spasenje od tebe i tvoju pravednu reč.
124 Postupi sa svojim slugom po milosti svojoj i nauči me svojim odredbama.
125 Ja sam tvoj sluga, urazumi me pa ću poznati tvoja svedočanstva.
126 Vreme je da se učini Gospodu; uništiše tvoj zakon.
127 Zato zavoleh tvoje zapovesti više nego zlato i topaz.
128 Zato sam se upravljao prema tvojim zapovestima, omrzoh svaki nepravedan put.
129 Divna su tvoja svedočanstva, zato ih je moja duša istraživala.
130 Objavljivanje tvojih reči prosvećuje i urazumljuje nejake.
131 Otvorih svoja usta i uzdahnuh, jer sam čeznuo za tvojim zapovestima.

Slava:
132 Pogledaj i smiluj se na mene, kao što je pravo činiti onima koji ljube tvoje ime.
133 Hod moj usmeri po tvojoj reči i da me ne savlada nikakvo bezakonje.
134 Izbavi me od ljudske klevete pa ću čuvati tvoje zapovesti.
135 Daj da tvoje lice obasja slugu tvoga i nauči me tvojim odredbama.
136 Iz mojih očiju potekoše izvori suza zato što ne sačuvaše tvoj zakon.
137 Pravedan si, Gospode, presuda tvoja je prava.
138 Dao si svoja svedočanstva u velikoj pravednosti i istini.
139 Izjede me revnost za tvoju kuću jer neprijatelji moji zaboraviše tvoje reči.
140 Tvoja reč je veoma prekaljena i sluga tvoj je zavole.
141 Ja sam malen i prezren; tvoje odrede ne zaboravih.
142 Tvoja pravednost ostaje pravednost doveka, a tvoj zakon je (sušta) istina.
143 Muka i nevolja nađoše me; ja se bavim tvojim zapovestima.
144 Tvoja svedočanstva su večna prvednost; urazumi me pa ću živeti.
145 Zavapih iz sveg srca svoga: usliši me, Gospode: tražiću tvoje odredbe.
146 Zavapih tebi: spasi me, pa ću čuvati tvoja svedočanstva.
147 Uranih pre zore i zavapih, uzdao sam se u tvoje reči.
148 Otvorih oči svoje pre svanuća da se bave tvojim rečima.
149 Čuj moj glas, Gospode, po milosti svojoj, oživi me po sudu svom.
150 Približiše se oni koji me bezakonjem gone, udaljiše se od tvog zakona.
151 Ti si blizu, Gospode, i sve tvoje zapovesti su istina.
152 Odavno sam saznao iz tvojih svedočanstva da si ih utemeljio za svagda.
153 Vidi moju skrušenost i izbavi me jer ne zaboravih tvoj zakon.
154 Presudi moju pravicu i iskupi me; oživi me radi svoje reči.
155 Spasenje je daleko od grešnika jer oni ne zatražiše tvoje odredbe.
156 Tvoje milosrđe je veliko, Gospode; oživi me po sudu svom.
157 Mnogo ih je koji me gone i tlače; ja se ne uklonih od tvojih svedočanstava.
158 Videh nerazumne i izjedoh se, jer tvoje reči ne sačuvaše.
159 Vidi kako zavoleh tvoje zapovesti; Gospode, oživi me svojom milošću.
160 Istina je načelo tvojih reči i večne su sve presude tvoje pravednosti.
161 Knezovi me prognaše nizašta, ali moje srce poboja se (samo) tvojih reči.
162 Klicaću tvojim rečima kao onaj koji nalazi veliki plen.
163 Omrzoh nepravdu i ona mi se zgadi, a tvoj zakon zavoleh.
164 Sedam puta na dan pohvalih te za pravedne sudove tvoje.
165 Koji vole tvoj zakon imaju veliki mir i ne spotiču se.
166 Čekah tvoje spasenje, Gospode, i zavoleh tvoje zapovesti.
167 Duša moja sačuva tvoja svedočanstva i zavole ih veoma.
168 Sačuvah tvoje zapovesti i tvoja svedočanstva, jer su svi moji putevi pred tobom, Gospode.
169 Neka moje moljenje dopre do tebe, Gospode; urazumi me po svojoj reči.
170 Neka moje moljenje iziđe pred tebe; po reči svojoj izbavi me.
171 Neka se sa usana mojih razlije pohvalna pesma kad me naučiš svojim odredbama.
172 Neka moj jezik kazuje tvoju reč jer su sve tvoje zapovesti (sušta) pravednost.
173 Neka mi tvoja ruka bude na spasenje jer ja izabrah tvoje zapovesti.
174 Žudeo sam za tvojim spasenjem, Gospode, i tvojim zakonom bavim se.
175 Živeće moja duša i hvaliće te, i tvoji sudovi pomoći će mi.
167 Zabludeh kao izgubljena ovca; potražih svoga slugu jer zapovesti tvoje ne zaboravih.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 18

Psalam 119

1 U svojoj nevolji zavapih Gospodu i on me usliša.
2 Gospode, izbavi moju dušu od nepravednih usana i od lukavog jezika.
3 Šta bi ti jezik lukavi mogao dati i dodati?
4 Oštre ratničke strele sa pustinjskim uglevljem.
5 Teško meni, jer je udaljeno mesto moga naselja, nastanih se kod šatora kidarskih.
6 Dugo je živela moja duša sa onima što mrze mir.
7 Bio sam miroljubiv, ali kad sam im govorio, ratovahu protiv mene nizašta.

Psalam 120

1 Podigoh svoje oči ka gorama; odakle će mi pomoć doći?
2 Moja pomoć je od Gospoda koji je stvorio nebo i zemlju.
3 On neće dati da se omakne tvoja noga niti da zadrema čuvar tvoj.
4 Gle, neće zadremati niti zaspati čuvar Izrailjev.
5 Gospod će te čuvati, Gospod je tvoj štitnik na desnici tvojoj.
6 Sunce te neće opaliti danju, niti će ti mesec (naškoditi) noću.
7 Gospod će te čuvati od svakog zla, čuvaće dušu tvoju.
8 Gospod će čuvati tvoj ulazak i izlazak od sada i doveka.

Psalam 121

1 Obradovah se kad su mi kazali: ići ćemo u dom Gospodnji.
2 Naše noge su stajale u tvojim dvorovima, Jerusalime.
3 Jerusalim je sazidan kao grad sliven u jedno.
4 Onamo uzlaze plemena, plemena Gospodnja, svedočanstvo Izrailjevo, da se ispoveda ime Gospodnje,
5 Jer onde se postaviše sudski prestoli, prestoli doma Davidova.
6 Zatražite mir Jerusalimu i neka bude dobro onima koji te ljube;
7 Neka bude mir u tvrđavi tvojoj i blagostanje u kulama tvojim.
8 Radi svoje braće i bližnjih svojih izražavao sam ti mir;
9 Radi doma Gospoda, Boga našega, tražio sam što je tebi dobro.

Psalam 122

1 Podigoh svoje oči tebi koji prebivaš na nebu.
2 Vidi, kao što oči slugu gledaju u ruke njihovih gospodara, kao što oči sluškinje gledaju u ruke njene gospodarice, tako naše oči gledaju u Gospoda, Boga našega, dok se ne smiluje na nas.
3 Smiluj se na nas, Gospode, smiluj se na nas, jer smo presićeni poniženja,
4 Presita nam je duša uvreda osionih i poniženja od oholih.

Psalam 123

1 Da Gospod nije bio uz nas, - neka kaže Izrailj, -
2 Da Gospod nije bio uz nas kad ljudi ustaše na nas,
3 Žive bi nas progutali kad se njihov gnev razjari na nas;
4 Voda bi nas potopila, bujica bi nam odnela život;
5 Neodoljiva voda odnela bi nam život.
6 Neka je blagosloven Gospod koji nas ne dade u plen njihovim zubima.
7 Duša naša izbavi se kao ptica iz lovačke zamke; zamka se iskida, a mi se izbavismo.
8 Naša moć je u imenu Gospoda koji je stvorio nebo i zemlju.

Slava:

Psalam 124

1 Koji se uzdaju u Gospoda, oni su kao gora Sion; ko prebiva u Jerusalimu, neće se pokolebati doveka.
2 Gore su oko njega, a Gospod je oko naroda svoga od sada i doveka.
3 Jer neće ostaviti grešnički skiptar nad pravedničkom zemljom, da pravednici ne bi pružili svoje ruke na bezakonje.
4 Gospode, učini dobro dobrima i onima koji su ispravna srca.
5 A one što skreću na krive puteve Gospod će odvesti sa onima što čine bezakonje.
6 Mir Izrailju.

Psalam 125

1 Kada je Gospod vratio sionsko roblje, bili smo kao utešeni.
2 Tada se naša usta ispuniše radošću i jezik naš klicanjem. Tada se govorilo među mnogobošcima: velika dela učinio im je Gospod.
3 Velika dela nam je učinio Gospod, obradovasmo se.
4 Vrati, Gospode, naše roblje kao potoke negevske.
5 Koji seju u suzama, požnjeće sa velikom radošću.
6 Išli su i plakali su noseći svoje semenje; vraćaće se uz klicanje noseći svoje snopove.

Psalam 126

1 Ako Gospod ne sazida kuću, uzalud su se trudili njeni graditelji; ako Gospod ne sačuva grad, uzalud je stražar bdeo.
2 Uzalud ustajete rano, budite se posle leganja, vi što jedete hleb muke, dok on daje san onima koji ga ljube.
3 Evo, sinovi su nasledstvo od Gospoda, plod utrobe je (njegova) nagrada.
4 Što su strele u ruci junaka, to su sinovi (rođeni) u mladosti.
5 Blažen je čovek koji će njima napuniti tobolac; neće se postideti kada budu razgovarali sa svojim neprijateljima na vratima.

Psalam 127

1 Blaženi su svi koji se boje Gospoda, koji idu njegovim putevima.
2 Ješćeš trudove svojih ruku; blažen si i dobro će ti biti.
3 Žena ti je kao plodna loza u samom domu tvom; sinovi su ti kao mladice masline oko stola tvog.
4 Vidi, tako će biti blagosloven čovek koji se boji Gospoda.
5 Blagoslovio te Gospod sa Siona i da vidiš dobra Jerusalimova u sve dane života svoga;
6 I da vidiš sinove svojih sinova. Mir Izrailju.

Psalam 128

1 Mnogo puta ratovaše protiv mene od mladosti moje, neka kaže Izrailj,
2 Mnogo puta ratovaše protiv mene od mladosti moje, ali me ne savladaše.
3 Na mojim plećima grešnici su radili, produžiše svoje bezakonje;
4 Pravedan Gospod poseče grešničke konopce.
5 Neka se postide i ustuknu svi koji mrze Sion.
6 Neka budu kao trava na krovovima, koja uvene pre no što je počupaju.
7 Žetelac njom nije napunio ruku, ni rukovedač snopova naručje svoje.
8 I prolaznici ne rekoše: neka je blagoslov Gospodnji na vama, blagoslovili smo vas imenom Gospodnjim.

Slava:

Psalam 129

1 Iz dubine zavapih tebi, Gospode;
2 Gospode, usliši molitvu moju; neka tvoje uši pripaze na glas moga moljenja.
3 Gospode, ako ti obratiš pažnju na bezakonja, Gospode, ko će se održati?
4 Jer u tebe je praštanje.
5 Zbog tvoga imena istrajno sam te čekao, Gospode, moja duša počekala je reč tvoju.
6 Duša mi se pouzdala u Gospoda od jutarnje straže do noći; od jutarnje straže neka se Izrailj uzda u Gospoda.
7 Jer je milost u Gospoda i u njega je obilno iskupljenje.
8 I on će iskupiti Izrailja od svih njegovih bezakonja.

Psalam 130

1 Gospode, srce mi se nije ponelo, niti mi se oči uznesoše, niti idem na veliko, niti za čudima koja su iznad mene.
2 Nego sam smirio svoje misli i uzdigao svoju dušu kao odojče na svoju majku, tako uzvrati mojoj duši.
3 Neka se Izrailj uzda u Gospoda od sada i doveka.

Psalam 131

1 Seti se, Gospode, Davida i sve njegove smernosti,
2 Kako se zakleo Gospodu i zavetovao Bogu Jakovljevu;
3 Neću ući u šator svoga doma, niti ću se popeti na odar svoje postelje,
4 Neću dati sna svojim očima, ni veđama svojim da zadremaju, ni slepoočnicama svojim da se odmore,
5 Dok ne nađem mesto Gospodu, stan Bogu Jakovljevu.
6 Evo, čuli smo da je u Efrati, nađosmo ga u dubravama;
7 Uđimo u njegov stan, poklonimo se mestu gde stadoše noge njegove.
8 Ustani, Gospode, (idi) na svoje počivalište, ti i tvoj sveti kovčeg;
9 Sveštenici tvoji neka se obuku u pravednost i sveci tvoji neka kliču.
10 Zbog Davida, svoga sluge, ne odvrati lice od svoga pomazanika.
11 Gospod se zakleo Davidu istinom i od nje neće odstupiti: od ploda utrobe tvoje posadiću na presto tvoj;
12 Ako tvoji sinovi budu čuvali zavet moj i ova moja svedočanstva, kojima ću ih naučiti, onda će i njihovi sinovi doveka sedeti na tvom prestolu.
13 Jer je Gospod izabrao Sion, odabrao ga sebi za naselje.
14 Ovo je moje prebivalište zauvek, ovde ću se nastaniti jer sam ga odabrao;
15 Štedro ću blagosloviti njegov berićet, njegove siromahe nahraniću hlebom,
16 Sveštenike njegove obući ću u spasenje i sveci njegovi klicaće radosno;
17 Onde ću učiniti da izraste rog za Davida, pripremio sam svećnjak pomazaniku svom;
18 Obući ću u sramotu njegove neprijatelje, na njemu će procvetati svetinja moja.

Psalam 132

1 Gle, šta je bolje ili šta više stvara radost, nego kad braća složno žive?
2 Kao miro na glavu, koje teče dole na bradu, bradu Aronovu, koje teče dole na skut njegove haljine;
3 Kao hermonska rosa koja se spušta na sionske gore; jer onde je Gospod dodelio blagoslov i život doveka.

Psalam 133

1 Sad blagosiljajte Gospoda, sve sluge Gospodnje koje stojite u domu Gospodnjem, u odajama doma Boga našega.
2 U noći podignite svoje ruke prema svetinji i blagosiljajte Gospoda.
3 Blagosloviće te Gospod sa Siona, koji je stvorio nebo i zemlju.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 19

Psalam 134

1 Hvalite ime Gospodnje, hvalite, sluge, Gospoda,
2 Koji stojite u domu Gospodnjem, u odajama doma Boga našega.
3 Hvalite Gospoda jer je Gospod dobar; pojte njegovom imenu jer je milo;
4 Jer je Gospod izabrao sebi Jakova, Izrailja za svoje imanje.
5 Jer ja poznah da je Gospod velik i da je naš Gospod viši od svih bogova;
6 Sve što je zaželeo Gospod, stvorio je na nebu i na zemlji, u morima na svim bezdanima;
7 Dovodeći oblake sa kraja zemlje, učini da seva na kišu on koji izvodi vetrove iz njihovih skrovišta;
8 Koji pobi egipatske prvence od čoveka do skota;
9 Posla znamenja i čuda usred tebe, Egipte, na Faraona i na sve njegove sluge;
10 Koji pobi mnoge narode i pogubi moćne careve,
11 Siona, cara amorejskoga, i Oga, cara vasanskoga, i sva carstva hananska,
12 I dade njihovu zemlju u nasledstvo, u nasledstvo Izrailju, svom narodu.
13 Gospode, tvoje ime ostaje doveka, Gospode, tvoj spomen je od pokolenja do pokolenja.
14 Jer će Gospod suditi svom narodu i biće milostiv prema svojim slugama.
15 Mnogobožački idoli su srebro i zlato, dela ljudskih ruku;
16 Usta imaju a ne govore, oči imaju a ne vide,
17 Uši imaju a ne čuju, /nozdrve imaju a miris ne osećaju, ruke imaju a ne hvataju, noge imaju a ne hodaju, ne puštaju glasa iz grla,/ niti ima daha u ustima njihovim.
18 Podobni njima neka budu oni koji ih grade i svi koji se uzdaju u njih.
19 Dome Izrailjev, blagoslovi Gospoda; dome Aaronov, blagoslovi Gospoda;
20 Dome Levijev, blagoslovi Gospoda; vi koji se bojite Gospoda, blagoslovite Gospoda.
21 Neka je blagosloven Gospod sa Siona, koji prebiva u Jerusalimu.

Psalam 135

1 Hvalite Gospoda jer je dobar, jer je doveka milost njegova;
2 Hvalite Boga bogova, jer je doveka milost njegova;
3 Hvalite Gospoda nad gospodarima, jer je doveka milost njegova;
4 Jedinoga koji tvori velika čuda, jer je doveka milost njegova;
5 Koji je mudrošću stvorio nebesa, jer je doveka milost njegova;
6 Koji je utvrdio zemlju na vodama, jer je doveka milost njegova;
7 Jedinoga koji je stvorio velika svetila, jer je doveka milost njegova,
8 Sunce da vlada danju, jer je doveka milost njegova,
9 Mesec i zvezde da vladaju noću, jer je doveka milost njegova;
10 Koji je udario po Egiptu i prvencima njegovim, jer je doveka milost njegova,
11 I izveo Izrailj iz njihove sredine, jer je doveka milost njegova,
12 Moćnom rukom i podignutom mišicom jer je doveka milost njegova;
13 Koji je razdvojio Crveno more na dva dela, jer je doveka milost njegova.
14 I proveo Izrailj posred njega, jer je doveka milost njegova,
15 A faraona i njegovu vojsku vrgnuo u Crveno more, jer je doveka milost njegova;
16 Koji je proveo svoj narod kroz pustinju, jer je doveka milost njegova; koji je izveo vodu iz šiljate stene, jer je doveka milost njegova;
17 Koji je porazio velike careve, jer je doveka milost njegova,
18 I pogubio moćne careve, jer je doveka milost njegova,
19 Siona, cara amorejskoga, jer je doveka milost njegova,
20 I Oga, cara vasanskoga, jer je doveka milost njegova,
21 I dao njihovu zemlju u nasledstvo, jer je doveka milost njegova,
22 U nasledstvo Izrailju, svome sluzi, jer je doveka milost njegova;
23 Jer se Gospod setio nas kad bejasmo poniženi, jer je doveka milost njegova;
24 I izbavio nas od naših neprijatelja, jer je doveka milost njegova;
25 On koji daje hranu svakom telu, jer je doveka milost njegova;
26 Hvalite Boga nebeskoga, jer je doveka milost njegova; hvalite Gospodara nad gospodarima, jer je doveka milost njegova.

Psalam 136

1 Na rekama vavilonskim, onde sedosmo i zaplakasmo, kada bismo se setili Siona.
2 O vrbe sred njega povešasmo svoje harfe;
3 Jer onde zaiskaše od nas da pevamo oni što nas zarobiše, i koji nas odvedoše zatražiše od nas radosnu pesmu; zapevajte nam jednu od sioskih pesama.
4 Kako da zapevamo pesmu Gospodnju u tuđoj zemlji?
5 Ako zaboravim tebe, Jerusalime, neka bude zaboravljena desnica moja;
6 Neka mi se jezik prilepi za grlo, ako se ne setim tebe, ako ne stavim Jerusalim iznad svake svoje radosti.
7 Seti se, Gospode, sinova Edomovih, kako su u dan Jerusalimov govorili; rušite, rušite ga do temelja njegovih.
8 Kćeri vavilonska, mučiteljice, blažen je koji ti uzvrati za delo koje si nam učinila;
9 Blažen je koji ščepa i smrska o stenu tvoju dečicu.

Slava:

Psalam 137

1 Hvaliću te, Gospode, svim srcem svojim i pojaću ti pred anđelima zato što si uslišao sve reči mojih usta.
2 Pokloniću se pred tvojim svetim hramom i ispovedaću tvoje ime za tvoju milost i istinu tvoju, jer si svoju reč uzvisio nad svakim imenom.
3 Onoga dana kad te budem prizivao, usliši me odmah; okrepi mi dušu silno.
4 Gospode, neka te slave svi carevi zemaljski jer čuše sve reči tvojih usta,
5 I neka pevaju o putevima Gospodnjim jer je velika slava Gospodnja,
6 Jer je Gospod uzvišen i gleda sve što je ponizno, a ono što je visoko izdaleka poznaje.
7 Kad se budem našao sred nevolje, održaćeš mi život; na gnev mojih neprijatelja pružio si svoju ruku i desnica tvoja spase me.
8 Gospod će uzvratiti za mene. Gospode, milost tvoja je doveka, ne prezri dela tvojih ruku.

Psalam 138

1 Gospode, ti si me ispitao i upoznao;
2 Ti si saznao kad ja sedam i kad ustajem, ti si izdaleka razumeo moje pomisli;
3 Ušao si u trag mojoj stazi i mom užetu, i sve moje puteve unapred si video.
4 Još nema reči na mom jeziku,
5 Vidi, Gospode, ti si već sve saznao, sve što je bilo i što će biti; ti si me sazdao i položio svoju ruku na mene.
6 Divim se tvom znanju; čvrsto je, ne mogu mu prići.
7 Kuda da pođem od duha tvoga i kuda da uteknem od tvoga lica?
8 Ako se popnem na nebo, ti si onde; ako siđem u ad, tu si;
9 Ako bih ujutro uzeo svoja krila i naselio se kraj mora,
10 I onde će me tvoja ruka voditi i desnica tvoja držati.
11 I rekoh: možda će me tmina pokriti i nek me noć okruži umesto svetlosti.
12 Jer tmina se neće zamračiti od tebe, a noć će biti osvetljena kao dan; kakva je njena tmina, takva je njena svetlost.
13 Jer ti si stvorio moje bubrege, Gospode, prihvatio si me iz utrobe matere moje.
14 Hvaliću te što sam tako čudesno sazdan; čudesna su tvoja dela, i moja duša (to) dobro zna.
15 Od tebe se ne sakri ni jedna moja kost, koju si stvorio u tajnosti, i priroda moja u dubinama zemlje;
16 Tvoje oči videše me u zametku, i u tvojoj knjizi svi će biti zapisani, i dani određeni dok ih još ni jednog nema.
17 Tvoji prijatelji, Bože, kod mene su u velikoj časti, njihova vladavina je učvršćena veoma;
18 Prebrojaću ih i biće ih više od peska; probudih se i još sam s tobom.
19 Ako ubijaš grešnike, Bože, krvopije, slonite se od mene.
20 Jer ćeš reći u razmišljanju: uzalud će uzeti tvoje gradove.
21 Gospode, zar ne omrzoh one što tebe mrze i zar se ne izjedoh zbog neprijatelja tvojih?
22 Potpunom mržnjom mrzeo sam ih, postadoše mi neprijatelji.
23 Iskušaj me, i upoznaj moje srce, ispitaj me i upoznaj moje staze,
24 I vidi da li je u meni put bezakonja, i povedi me večnim putem.

Psalam 139

1 Oslobodi me, Gospode, od zla čoveka i od nepravedna čoveka izbavi me,
2 Koji smisliše nepravdu u srcu spremahu ratove po vas dan;
3 Naoštriše svoje jezike kao u zmije, zmijski otrov je pod njihovim usnama.
4 Sačuvaj me, Gospode, od grešničke ruke, oslobodi me od nepravednih ljudi, koji smisliše da mi podmetnu nogu;
5 Oholi mi potajno postaviše zamku i razapeše užad, zamke mojim nogama, postaviše sablazan na stazi.
6 Ja rekoh Gospodu; ti si moj Bog; čuj, Gospode, glas mog moljenja.
7 Gospode, Gospode, silo moga spasenja, u dan rata zaklonio si mi glavu.
8 Ne predaj me, Gospode, grešniku protiv moje želje; oni smisliše protiv mene, ne napusti me da se kako ne uzvise.
9 Glava onih koji me okružiše (da se ne podigne) umor njihovih usana pokriće ih.
10 Pašće na njih živo uglevlje, vatrom ćeš ih oboriti, u muci se neće održati.
11 Jezičan čovek neće se ispraviti na zemlji, nepravedna čoveka zlo će uloviti na propast.
12 Saznao sam da će Gospod učiniti pravedan sud ubogom i pravicu siromasima.
13 Da, pravednici će ispovedati tvoje ime, a ispravni će se naseliti pred tvojim licem.

Slava:

Psalam 140

1 Gospode, tebi zavapih, usliši me; čuj glas moga moljenja kada tebi vapijem.
2 Neka se molitva moja uspravi pred tobom kao kad, dizanje mojih ruku kao večernja žrtva.
3 Postavi, Gospode, stražu pred mojim ustima i vrata sa ogradom oko mojih usana.
4 Ne dozvoli da moje srce skrene na rđave reči, da nalazi povode za grehe - sa ljudima koji čine bezakonje, a ja se neću združiti sa njihovim izabranicima.
5 Pravednik će me kazniti milostivo i pokaraće me, ali grešničko ulje da ne pomaže moju glavu, jer se i molitva moja opire njihovoj zloći.
6 Kad obore niz vrleti njihove sudije, čuće se moje reči jer su umilne.
7 Kao što se gruda zemlje razbi na zemlji, tako se rasuše kosti njihove kod ada.
8 Jer u tebe, Gospode, Gospode, uprte su oči moje; u tebe se uzdah, ne oduzmi mi dušu.
9 Sačuvaj me od zamke koju mi postaviše i od sablazni onih što čine bezakonje.
10 Grešnici će pasti u svoju mrežu; ja sam samo san dok ne prođem.

Psalam 141

1 Glasom svojim zavapih Gospodu, glasom svojim pomolih se Gospodu.
2 Izliću pred njim svoje moljenje, kazaću pred njim svoju nevolju,
3 Kad moj duh iznemogne u meni, ti pozna moje staze, na ovom putu, kojim sam išao, tajno mi postaviše zamku.
4 Motrio sam na desno i gledao sam jer ne beše nikoga ko me poznaje; nisam imao kud da bežim, a nema ko bi mario za moj život.
5 Tebi zavapih, Gospode, rekoh: ti si moje pouzdanje, moj deo u zemlji živih.
6 Čuj moje moljenje jer se ponizih veoma; izbavi me od mojih gonilaca jer su jači od mene.
7 Izvedi iz tamnice dušu moju da ispovedam tvoje ime, Gospode; pravednici će me čekati dok mi ne uzvratiš.

Psalam 142

1 Gospode usliši molitvu moju, saslušaj moje moljenje u istini svojoj, usliši me u svojoj pravednosti;
2 I nemoj poći na sud sa svojim slugom jer se pred tobom neće opravdati niko živ.
3 Jer neprijatelj pogna moju dušu, ponizi do zemlje život moj, posadi me u tamna mesta kao one koji su davno umrli;
4 I duh moj klonu u meni, uznemiri se u meni srce moje.
5 Setih se starih dana i bavih se svim tvoji delima, bavio sam se delima tvojih ruku.
6 Raširih svoje ruke tebi, moja duša kao bezvodna zemlja žedni za tobom.
7 Usliši me brzo, Gospode, duh mi malaksa; ne okreni svoje lice od mene jer ću se upodobiti onima što silaze u grob.
8 Učini da ujutro čujem tvoju milost jer se u tebe uzdah; kaži mi, Gospode, kojim putem da pođem jer tebi uzdigoh dušu svoju;
9 Izbavi me od neprijatelja mojih, Gospode, jer tebi pribegoh.
10 Nauči me da vršim tvoju volju jer si ti moj Bog; tvoj dobri duh uputiće me na ravnu zemlju.
11 Oživećeš me, Gospode, radi svoga imena, svojom pravednošću izvešćeš dušu moju iz nevolje;
12 I milošću svojom istrebićeš moje neprijatelje, i pogubićeš sve koji muče moju dušu; jer sam ja tvoj sluga.

Slava: I sada: Aliluja!

Katizma 20

Psalam 143

1 Neka je blagosloven Gospod, Bog moj, koji uči moje ruke boju, prste moje ratu;
2 On je moja milost i pribežište moje, moj zastupnik i izbavitelj moj, moj zaštitnik u koga se uzdah; on mi potčinjava narod moj.
3 Gospode, šta je čovek da znaš za njega, ili sin čovečji da za njega mariš?
4 Čovek je podoban ništavnosti, njegovi dani prolaze kao senka.
5 Gospode, prikloni svoja nebesa i siđi, dotakni gore pa će se zadimiti;
6 Sevni munjom i razgnaćeš ih, pusti svoje strele i pomešćeš ih.
7 Pruži svoju ruku sa visine, izvadi me i izbavi me iz velike vode, iz ruke tuđinskih sinova.
8 Čija usta izgovoriše ono što je ništavno, a desnica njihova je desnica nepravde.
9 Bože, tebi ću pevati novu pesmu, sviraću na harfi od deset žica tebi;
10 Koji daješ spasenje carevima, koji si izbavio svoga slugu Davida od ljutog mača.
11 Izbavi me i otmi me iz ruke tuđinskih sinova čija usta izgovoriše ono što je ništavno, a desnica im je desnica nepravde.
12 Naši sinovi u svojoj mladalačkoj snazi su kao nov zasad, naše kćeri su nakićene, preukrašene nalik hramu,
13 Žitnice su nam pune, višak se premešta iz jedne u drugu, naše ovce su veoma plodne, množe se na svojim ispašama,
14 Volovi su nam tovni, nema rušenja ograde, ni prolaza, ni vapaja na našim ulicama,
15 Blaženim nazvaše narod kome tako biva; blažen je narod kome je Gospod njegov Bog.

Psalam 144

1 Uzvisiću te, Bože moj, care moj, i blagosiljaću tvoje ime doveka i u sve vekove.
2 Blagosiljaću te svakog dana i hvaliću tvoje ime doveka i u sve vekove.
3 Velik je Gospod i valja ga hvaliti veoma, i njegovoj veličini nema kraja.
4 Iz naraštaja u naraštaj hvaliće tvoja dela i kazivaće silu tvoju.
5 Govoriće o svetoj slavi tvoga veličanstva, pripovedaće o tvojim čudesima.
6 I kazaće silu tvojih strašnih dela i pripovedaće o tvojoj veličini.
7 Izliće sećanje na mnoštvo tvoje dobrote i klicaće tvojoj pravednosti.
8 Gospod je milosrdan i milostiv, dugo trpi i pun je milosti.
9 Gospod je svima dobar i njegovo milosrđe je na svim njegovim delima.
10 Neka te proslave, Gospode, sva dela tvoja, i sveci tvoji neka te blagosiljaju.
11 Kazivaće slavu tvoga carstva i govoriće o tvojoj moći.
12 Da ljudskim sinovima obznane tvoju moć i veličanstvenu slavu tvoga carstva.
13 Tvoje carstvo je carstvo svih vekova, a tvoja vladavina je na svim pokolenjima.
14 Gospod pridržava sve koji padaju i uspravlja sve pognute.
15 Oči sviju uzdaju se u tebe i ti im daješ hranu u pravo vreme.
16 Ti otvaraš svoju ruku i sve živo sitiš zadovoljstvom.
17 Gospod je pravedan na svim svojim putevima i svet u svim svojim delima.
18 Gospod je blizak svima koji ga prizivaju, svima koji ga prizivaju u istini.
19 On će ispuniti želju onih koji ga se boje, i uslišiće njihovo moljenje, i spašće ih.
20 Gospod čuva sve koji ga ljube, a sve grešnike istrebiće.
21 Moja usta govoriće hvalu Gospodnju, i svako telo neka blagosilja njegovo sveto ime doveka i u se vekove.

Slava:

Psalam 145

1 Hvali, dušo moja, Gospoda.
2 Hvaliću Gospoda za života svoga, pojaću svome Bogu dok god me bude.
3 Ne uzdajte se u knezove i ljudske sinove, u kojih nema spasenja.
4 Izići će njihov duh i oni će se vratiti u svoju zemlju; onoga dana propašće sve što su smišljali.
5 Blažen je onaj kome je pomagač Bog Jakovljev, njegovo pouzdanje je u Gospodu, Bogu njegovom,
6 Koji je stvorio nebo i zemlju, more i sve što je u njima, koji čuva istinu doveka.
7 Koji čini pravicu ucveljenima, daje hranu gladnima; Gospod oslobađa okovane,
8 Gospod uspravlja pognute, Gospod otvara oči slepima, Gospod voli pravednike;
9 Gospod čuva došljake, sirotog i udovicu prihvatiće, a grešnički put uništiće.
10 Gospod će carovati doveka, tvoj Bog, Sione, od naraštaja do naraštaja.

Psalam 146

1 Hvalite Gospoda, jer je lepo njemu pojati; da bude ugodno hvaljenje Bogu našem.
2 Gospod izgrađuje Jerusalim i on će sabrati rasejane Izrailjce,
3 On isceljuje one koji su skrušena srca i povija njihove rane,
4 On određuje broj zvezda i svima im daje imena.
5 Velik je naš Gospod i velika je njegova krepost, a njegova mudrost ne da se izmeriti.
6 Gospod prihvata smerne, a grešnike ponižava do zemlje.
7 Zapevajte Gospodu i hvalite ga, svirajte na kitari Bogu našemu,
8 Koji obavija nebo oblacima, koji sprema kišu zemlji, čini da raste trava na gorama i bilje da posluži ljudima,
9 Koji stoci daje hranu njihovu i gavrančićima koji njemu viču.
10 On neće mariti za konjsku jačinu niti će mu biti mile muževne goleni;
11 Gospodu će biti mili oni koji ga se boje i koji se uzdaju u njegovu milost.

Psalam 147

1 Pohvali, Jerusalime, Gospoda, hvali, Sione, svoga Boga.
2 On je učinio da reze na tvojim vratima budu jake, blagoslovio je tvoje sinove u tebi;
3 On postavlja mir tvojim granicama i nasićuje te jedrom pšenicom;
4 Šalje svoj govor na zemlju, njegova reč će brzo trčati,
5 Daje sneg kao vunu, maglu posipa kao pepeo,
6 Baca svoj grad kao zalogaje, pred njegovim mrazom ko će se održati?
7 Poslaće svoju reč i sve će se raskraviti; dunuće njegov vetar i vode će poteći.
8 On je javio svoju reč Jakovu, svoje odredbe i sudove Izrailju.
9 Tako nije učinio ni jednom narodu i svoje sudove im ne objavi.

Slava:

Psalam 148

1 Hvalite gospoda sa nebesa, hvalite ga na visinama.
2 Hvalite ga, svi anđeli njegovi; hvalite ga, sve vojske njegove.
3 Hvalite ga, sunče i meseče; hvalite ga, zvezde i svetlosti.
4 Hvalite ga, nebesa nebeska, i vode nad nebesima.
5 Neka pohvale ime Gospodnje, jer on reče i postaše, on naredi i sazdaše se.
6 Postavi ih za svagda i u sve vekove; on dade naredbu koja neće proći.
7 Gospoda sa zemlje, nemani i svi bezdani;
8 Oganj, grad, sneg, led, burni vetar, sve što izvršuje njegovu reč;
9 Gore i svi humovi, plodnosno drveće i svi kedri;
10 Zveri i sva stoka, gmizavci i krilate ptice;
11 Zemaljski carevi i svi narodi, knezovi i sve sudije zemaljske;
12 Mladići i devojke, starci sa decom;
13 Neka hvale ime Gospodnje jer je jedino njegovo ime uzvišeno; njega hvale na zemlji i na nebu.
14 On će podići snagu svom narodu; pesmu svim njegovim svecima, sinovima Izrailjevim, narodu koji mu je blizak.

Psalam 149

1 Zapevajte Gospodu novu pesmu, njegovo hvaljenje da se čuje u crkvi svetih.
2 Neka se Izrailj obraduje svom stvoritelju, a sinovi Siona neka kliču svom caru;
3 Neka pohvale njegovo ime u kolu, neka mu zasviraju u harfu i bubanj,
4 Jer je Gospodu mio narod njegov i uzvisiće krotke spasenjem.
5 Dičiće se sveci u slavi i klicaće na posteljama svojim;
6 Oni veličaju Boga svojim grlom, a mačevi sa dve oštrice u njihovim su rukama,
7 Da se osvete narodima, pokaraju plemena,
8 Da svežu lancima njihove careve i vlastelu njihovu gvozdenim okovima za ruke,
9 Da na njima izvrše napisani sud; to je slava za sve njegove svece.

Psalam 150

1 Hvalite Boga u njegovoj svetinji, hvalite ga u njegovoj silnoj čvrstini;
2 Hvalite ga zbog njegove vladavine, hvalite ga po punoći njegovog veličanstva.
3 Hvalite ga uz glas trube, hvalite ga uz harfu i kitaru;
4 Hvalite ga uz bubanj i u kolu, hvalite ga uz žice i sviralu;
5 Hvalite ga uz milozvučne kimvale, hvalite ga uz kimvale koji odjekuju.
6 Sve što diše neka hvali Gospoda.

Slava: I sada: Aliluja!

• Povezane stranice: Sveto pismo