Псалтир (Чарнић)

ПСАЛТИР
Писац: др Емилијан Чарнић
Превео са грчког. У Крагујевцу, 1979.


Катизма 1Уреди

Псалам 1Уреди

1 Блажен је човек који није пошао на безбожничко веће, и на грешнички пут није стао, и на столицу кужних није сео,
2 Него је опредељен за Божји закон, и његовим законом бавиће се дању и ноћу.
3 И биће као дрво засађено крај извора вода, које ће свој плод дати у своје време, и лист му неће увенути; а све што ради - успева.
4 Безбожници нису такви, не такви, него су као плева коју ветар разноси са лица земље.
5 Зато се безбожници неће одржати на суду ни грешници у праведничком већу;
6 Јер Господ познаје праведнички пут, а безбожнички пут води у пропаст.

Псалам 2Уреди

1 Зашто су народи побеснели и зашто су се племена одала заблудним стварима?
2 Усташе земаљски цареви и кнезови се скупише заједно против Господа и његовог Помазаника.
3 Раскинимо њихове окове и збацимо са себе њихов јарам.
4 Онај који живи на небесима смејаће им се, и Господ ругаће им се,
5 Па ће им говорити у свом гневу и јарошћу својом збунити их:
6 Ја сам од њега постављен за цара на Сиону, његовој светој гори,
7 Објављујем наредбу Господњу, Господ ми рече: Ти си син мој, ја сам те данас родио.
8 Заишти од мене и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске у посед;
9 Бићеш им пастир са гвозденом палицом, разбићеш их као лончарски суд.
10 А сада, цареви, уразумите се; научите се судије земаљске.
11 Служите Господу са страхом и кличите му са трепетом.
12 Примите поуку, да се једном Господ не разгневи и не пропаднете ван пута правде. Кад се ускоро распали његова јарост. Блажени сви који се уздају у њега.

Псалам 3Уреди

1 Господе, зашто се намножише они који ме угњетавају? Многи устају на мене;
2 Многи говоре мојој души: нема му спасења у Богу његовом.
3 Али ти си мој заштитник, Господе, слава моја, ти ми подижеш главу.
4 Гласом својим завапих Господу и услиша ме са своје свете горе.
5 Ја легох и уснух; устадох, јер ће ме Господ штитити.
6 Нећу се побојати од великог мноштва народа који унаоколо нападају на мене.
7 Устани, Господе, спаси ме, Боже мој, јер си ти побио све који ме узалуд мрзе, ти си поломио зубе грешницима.
8 У Господа је спасење, и на твом народу је благослов твој.

Слава:

Псалам 4Уреди

1 Кад сам (га) призвао, услиша ме Бог правде моје; у тескоби дао си ми одушка; смилуј ми се и услиши молитву моју.
2 Синови људски, докле ћете бити тврда срца? Зашто волите таштину, и тражите лаж?
3 И знајте да је Господ учинио дивним светога свога; Господ ће ме услишати када га призовем.
4 Успламтите и не грешите; говорите у срцима својим и на постељама својим растужите се.
5 Принесите жртву правде и уздајте се у Господа.
6 Многи говоре: ко ће нам показати оно што је добро? Светлост твога лица знак је на нама, Господе.
7 Ти си дао радост у моје срце; они се напунише од плодова пшенице и вина и уља свога.
8 У миру ћу лећи и у исти мах уснути, јер си ти, Господе, мене посебно у нади усталио.

Псалам 5Уреди

1 Чуј Господе, речи моје, разумеј вапај мој.
2 Прислушни глас мога мољења, царе мој и Боже мој. Јер Теби хоћу да се молим, Господе;
3 Зајутра услиши глас мој, зајутра ћу стати пред тебе и очима те тражити.
4 Јер ти ниси Бог који жели безакоње, ко је зао неће се настанити код тебе;
5 Преступници закона неће се одржати пред твојим очима, омрзнуо си све који чине безакоње.
6 Погубићеш све који говоре лаж; Господ се гнуша окрвављеног и лукавог човека.
7 А ја ћу по обиљу твоје милости ући у твој дом, поклонићу се твоме светом храму у страху пред тобом.
8 Господе, поведи ме у правди својој због мојих непријатеља, поравнај преда мном пут свој.
9 Јер нема истине у њиховим устима, срце им је грешно; грло им је отворен гроб, језицима својим вараху.
10 Осуди их, Боже; нека отпадну од својих намера; отисни их због њиховог многог безбоштва - јер те сувише огорчише, Господе.
11 И нека се обрадују сви који се уздају у тебе, нека кличу довека; и настанићеш се међу њима и хвалиће се тобом сви који љубе твоје име.
12 Јер ти ћеш благословити праведника, Господе, и као оружјем благовољења овенчао си нас.

Псалам 6Уреди

1 Господе, не покарај ме у својој јарости и у гневу своме немој ме казнити.
2 Смилуј се на мене, Господе, јер сам немоћан; исцели ме, Господе, јер су уздрмане кости моје,
3 И душа ми се узбуди жестоко; а ти, Господе, докле?
4 Врати се, Господе, избави душу моју, спаси ме ради своје милости.
5 Јер у смрти нема ко да те спомиње; а у аду ко ће те славити?
6 Изнемогох у свом уздисању, сваку ноћ квасим постељу своју и сузама својим натапам постељину своју.
7 Помути се од узбуђења око моје, остарех међу свим непријатељима својим.
8 Одступите од мене сви ви што чините безакоње јер Господ услиша глас мога плача;
9 Господ је услишао моје мољење, Господ је примио молитву моју.
10 Нека се постиде и жестоко помету непријатељи моји, нека се врате и постиде што пре.

Слава:

Псалам 7Уреди

1 Господе, Боже мој, у тебе се поуздах, спаси ме од свих мојих гонитеља и избави ме,
2 Да ми не зграбе душу као лав, кад нема ко да искупи и спасе.
3 Господе, Боже мој, ако сам то учинио, ако је неправда у мојим рукама,
4 Ако сам узвратио онима који ми узвраћају зло, онда нека ништаван пропаднем од непријатеља својих,
5 Нека прогони непријатељ душу моју и нека (је) стигне, и нека ми згази живот на земљи, и нека настани славу моју у прах.
6 Устани, Господе, у свом гневу, узвиси се над међама мојих непријатеља; пробуди се, Господе Боже мој, у наређењу које си наложио,
7 И скуп народа слећи ће се око тебе; и над њим се врати у висину.
8 Господ ће судити народима; пресуди ми, Господе, по мојој праведности и по незлобивости која је у мени.
9 Нека се сврши грешничка злоћа, а ти управи праведника, Боже који испитујеш срца и бубреге.
10 Праведна је моја помоћ од Бога који спасава (људе) права срца.
11 Бог је судија праведан и крепак и великодушан, који не искаљује гнев сваки дан.
12 Ако се не обратите, заблистаће својим мачем: он је натегао свој лук и припремио га,
13 И њиме је спремио смртна оруђа, своје стреле израдио је против оних који су успаљени.
14 Гле, (безбожник) заче неправду, затрудне болом и роди безакоње.
15 Изри рупу и ископа је и пашће у јаму коју је начинио;
16 Његов бол вратиће се на његову главу, и неправда његова сићи ће на теме његово.
17 Хвалићу Господа по правди његовој и певаћу имену Господа свевишњег.

Псалам 8Уреди

1 Господе, Господе наш, како је дивно твоје име по свој земљи, јер се твоје велелепије узвиси над небесима.
2 Из уста деце и одојчади спремио си хвалу ради непријатеља својих, да уништиш непријатеља и осветника.
3 Јер ја ћу гледати небеса, дела твојих прстију, месец и звезде које си утемељио.
4 Шта је човек да га се сећаш или син човечији да га посећујеш?
5 Учинио си га мало мањим од анђела, славом и чашћу овенчао си га;
6 И поставио си га над делима својих руку, све си потчинио под ноге његове,
7 Овце и сва говеда, а још и пољске звери,
8 Птице небеске и морске рибе, што год пролазе морским стазама.
9 Господе, Господе наш, како је дивно твоје име по свој земљи!

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 2Уреди

Псалам 9Уреди

1 Исповедаћу те, Господе, свим срцем својим, казиваћу сва чудеса твоја;
2 Обрадоваћу се и клицаћу теби, певаћу твом имену, Свевишњи.
3 Кад се мој непријатељ врати натраг, клонуће и пропашће пред твојим лицем,
4 Јер си свршио мој суд и право моје; ти који судиш по правди сео си на престо.
5 Запретио си многобошцима и пропаде безбожник, име си им затро довека и у све векове;
6 Мачеви несташе непријатељу сасвим, и градове си развалио; прохујало је сећање на њих.
7 А Господ остаје довека, спремио је за суд престо свој,
8 И он ће судити васељени по правди, судиће народима по правици.
9 И би Господ прибежиште убогоме, онај што помаже у право време у невољи;
10 И нека се поуздају у тебе који знају твоје име, јер ниси напустио оне који те траже, Господе.
11 Певајте Господу који пребива на Сиону, објавите међу народима дела његова,
12 Јер се сетио онај који тражи њихову крв, није заборавио вику убогих.
13 Смилуј се на мене, Господе, види моје понижење од непријатеља мојих ти који ме подижеш од врата смрти,
14 Да објавим све хвале твоје на вратима кћери Сионове; клицаћу спасењу твоме.
15 Многобошци падоше у јаму коју ископаше, у ову замку, коју тајно ставише, ухвати се нога њихова;
16 Господ се да упознати по суду којим суди; заплете се безбожник у дела руку својих.
17 Нека се врате грешници у ад, сви многобошци који заборављају Бога;
18 Јер сиромах неће бити заборављен до краја, стрпљиво подношење сиротих неће пропасти довека.
19 Устани, Господе, да се човек не осили, нека многобошци буду осуђени пред тобом;
20 Постави, Господе, законодавца над њима; нека сазнају многобошци да су (само) људи.
21 Зашто, Господе, стојиш издалека, превиђаш кад треба, у невољи.
22 Сиромах сагорева кад је безбожник обесан, хватају се (сиромашни) у лукавству која (безбожници) смишљају.
23 Јер грешник се дичи пожудама своје душе, а који чини неправду сматра се срећним;
24 Грешник је раздражио Господа, по свом многом гневу неће (га) тражити; нема Бога пред њим.
25 Његови путеви су у свако време погани, твоји судови уклањају се од његовог лица, завладаће над свим непријатељима својим;
26 Јер рече у свом срцу: нећу посрнути од колена до колена без зла.
27 Уста су му пуна клетве, и горчине, и преваре; под језиком му је мука и невоља.
28 Седи у заседи са богатима да потајно убије недужна; његове очи мотре на сиромаха;
29 Вреба у потаји као лав у својој јазбини,вреба да шчепа сиромаха, кад га повуче;
30 Тлачиће га у својој замки, погнуће се и пашће када савлада сиромахе.
31 Јер рече у свом срцу: Бог је заборавио, одвратио је своје лице да не види до краја.
32 Устани, Господе Боже, нека се подигне твоја рука да сиромаси не буду заборављени;
33 Ради чега је безбожник раздражио Господа? Јер рече у свом срцу: неће истраживати.
34 Ти гледаш, јер ти знаш шта је мука и јарост - да буду предани у твоје руке; теби се, дакле, предаје сиромах, ти си био помоћник сирочету.
35 Сломи мишицу грешнику и опаком, тражиће се његов грех и он се неће се наћи због тога;
36 Господ ће бити цар довека и у све векове, пропашће многобошци са земље његове.
37 Господ је услишао жељу сиромашних, спремност њихових срдаца запазило је твоје ухо.
38 Дај право сирочету и смерном, да не буде више обестан човек на земљи.

Псалам 10Уреди

1 У Господа сам се уздао; како ћете рећи мојој души: лети по горама као птичица?
2 Јер, види, грешници натегоше лук, спремише стреле у тоболац да у тмини устреле оне који су прави у срцу.
3 Јер што си ти довршио, они разрушише; а праведник шта учини?
4 Господ је у свом светом храму; Господ, на небу је његов престо. Његове очи гледају на сиромаха, његове веђе испитују синове људске.
5 Господ испитује праведника и безбожника; а ко воли неправду, мрзи своју душу.
6 Као дажд спустиће замке на грешнике, огањ и сумпор, и снажни вихор је део њихове чаше.
7 Јер је Господ праведан и заволе правду, његово лице виде правицу.

Слава:

Псалам 11Уреди

1 Спаси ме, Господе, јер је свети (човек) нестао, јер је све мање истинољубивих међу синовима људским.
2 Таштину изговори свако своме ближњем, из дна срца прозбориће варљиве усне.
3 Да истреби Господ све варљиве усне и језик који се велича,
4 Оне што рекоше: величаћемо свој језик, усне наше су уз нас; ко је наш господар?
5 Због беде убогих и уздаха сиромашних сад ћу устати, говори Господ; даћу се на спасење, смело ћу говорити о том.
6 Господње речи су чисте речи, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута пречишћено.
7 Ти ћеш нас, Господе, чувати и сачувати од овог рода и довека.
8 Безбожници иду наоколо; по узвишености својој много си допустио синовима људским.

Псалам 12Уреди

1 Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати своје лице од мене?
2 Докле ћу полагати замисли у своју душу, а дан и ноћ болове у срце своје? Докле ће се непријатељ мој уздати нада мном?
3 Погледај, услиши ме, Господе Боже мој; просветли очи моје, да не бих можда заспао и умро.
4 Да не би када казао мој непријатељ: надјачао сам га; тлачитељи моји ће клицати ако се ја поколебам.
5 А ја се уздах у твоју милост, клицаће моје срце спасењу твоме; певаћу Господу свом добротвору и појаћу имену Господа свевишњег.

Псалам 13Уреди

1 Безумник рече у свом срцу: нема Бога: поквариће се и опоганиће се у (својим) поступцима, нема тога који честито ради, нема га ни једнога.
2 Господ са неба погледа на синове људске да види има ли који разуман или који тражи Бога.
3 Сви застранише, скупа неваљају; нема тога који честито ради, нема ни једнога.
4 Зар се неће уразумити сви који чине безакоње? Они који прождиру мој народ као што једу хлеб, Господа не признаше.
5 Уплашиће се од страха тамо где страха не беше, јер је Бог у роду праведном.
6 Наружисте замисао сиромаха, али Господ је његово поуздање.
7 Ко ће са Сиона дати спасење Израиљево? Када Господ врати свој заробљени народ, нека кличе Јаков и нека се обрадује Израиљ.

Слава:

Псалам 14Уреди

1 Господе, ко ће обитавати у твојој сеници и ко ће се настанити на светој гори твојој?
2 Ко непорочан ходи и твори правду, ко говори истину у срцу свом,
3 Ко не завара својим језиком, и не учини зла свом ближњем, и не прихвати увреде на своје најближе;
4 Ништаван је пред њим ко је зао, он слави богобојажљиве; ко се куне своме ближњем и не пориче;
5 Сребро своје не даде на лихву и не прими мита против недужна. Ко ово чини неће се поколебати довека.

Псалам 15Уреди

1 Сачувај ме, Господе, јер се у Тебе уздах.
2 Рекох Господу: ти си Господ мој, јер немаш потребе за мојим добрима.
3 Светима, који су на његовој земљи, дивно учини и све што хтеде на њима.
4 Умножише се њихове немоћи, после тога похиташе; нећу окупљати њихове скупове с крвљу (жртава), нити ћу уснама својим споменути имена њихова.
5 Господ је део мога наследства и моје чаше: ти си онај који ми успоставља наследство моје.
6 Ужа ми падоше на оно најбоље; јер ми је наследство најбоље.
7 Благосиљаћу Господа који ме уразуми; и још до ноћи поучи ме унутрашњи глас.
8 Гледах Господа пред собом свагда, јер ми је с десне стране, да се не поколебам.
9 Зато се срце моје развесели и кликну језик мој; чак ће се и тело моје усталити у нади,
10 Јер ми нећеш оставити душу у аду, нити ћеш дати да светац твој види трулеж.
11 Показао си ми путеве живота; испунићеш ме весељем са твојим лицем, милина је у твојој десници до краја.

Псалам 16Уреди

1 Услиши, Господе, правду моју, обрати пажњу на моје мољење, саслушај молитву моју која (не иде) са лажљивих усана.
2 Од твога лица нека изиђе суд мој, очи моје нека виде правицу.
3 Испитао си срце моје, посетио ноћу; огњем си ме окушао и неправда се не нађе у мени.
4 Да ми уста не прозборе људска дела, због речи твојих усана сачувао сам тешке путеве.
5 Усаврши стопе моје на твојим стазама да не поклекну кораци моји.
6 Ја призвах, јер ме ти услиша, о Боже; приклони мени ухо своје и саслушај моје речи.
7 Покажи дивну милост своју, ти који избављаш оне који се уздају у тебе - од оних што се противе твојој десници.
8 Сачувај ме као зеницу ока; заклоном својих крила заклонићеш ме,
9 Од лица безбожника који ме ојадише. Непријатељи моји обузеше душу моју;
10 Затворише своје срце, устима својим изговорише охолост.
11 Који ме изгоне ти ме сада опколише, очи своје упреше да (ме) оборе на земљу.
12 Спопадоше ме као лав спреман за лов и као лавић који лежи у потаји.
13 Устани, Господе, претеци их и обори их, избави моју душу од безбожника, мач свој од непријатеља твоје руке.
14 Господе, од оних којих је мало на земљи - раздели их у њиховом животу. И од оних што је скривено твоје напуниће се њихов трбух; наситише се синови њихови те оставише преостало дечици својој.
15 А ја ћу се пред твојим лицем показати у правди, бићу сит кад ми се покаже твоја слава.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 3Уреди

Псалам 17Уреди

1 Љубићу те, Господе, крепости моја.
2 Господ је моја чврстина, и прибежиште и избавитељ мој, мој помоћник је Бог мој, и уздаћу се у њега; он је мој заштитник и рог мога спасења, заступник мој.
3 Призиваћу хвалећи Господа и спашћу се од непријатеља својих.
4 Обузеше ме смртни болови и бујице безакоња узнемирише ме;
5 Опколише ме паклени болови, смртне замке претекоше ме.
6 И у тескоби својој призвах Господа и Богу своме завапих; из свога светог храма он чу глас мој и вапај мој пред њим ући ће у његове уши.
7 Заљуља се и задрхта земља, уздрмаше се и пољуљаше се темељи гора јер се Господ разгневи на њих.
8 Подиже се дим од његовог гнева и огањ плану са његова лица, жеравице се разгореше од њега.
9 И приклони небо те сиђе, и тмина је под његовим ногама.
10 И попе се на херувима и полете, полете на ветреним крилима.
11 И стави тмину као свој заклон; око њега је сеница његова, тамна је вода у ваздушним облацима.
12 Од севања пред њим разиђоше се облаци, град и пламене жеравице.
13 И загрме Господ са неба, и Свевишњи пусти глас свој;
14 И пусти стреле и расу их, и умножи муње те их помете.
15 И показаше се водени извори, и открише се темељи васељене од твоје претње, Господе, од даха твога гневног духа.
16 Он посла са висине и узе ме, прихвати ме из многих вода.
17 Избави ме од мојих силних непријатеља и од оних који ме мрзе, јер се учврстише нада мном.
18 Претекоше ме на дан мога понижења, а Господ ми би потпора,
19 И изведе ме на ширину; избавиће ме јер сам му мио.
20 И узвратиће ми Господ по мојој правди и по чистоти мојих руку узвратиће ми,
21 Јер ја сачувах путеве Господње и не одметнух се од свога Бога,
22 Јер су сви његови закони преда мном и наредбе његове не уклоних од себе.
23 И бићу непорочан с њим и чуваћу се од безакоња свога.
24 И узвратиће ми Господ по правди мојој и по чистоти мојих руку пред његовим очима.
25 Са светим бићеш свет и са недужним човеком бићеш недужан,
26 Са изврсним бићеш изврстан, а са изопаченим бићеш и ти другачији.
27 Јер ти ћеш спасти смерни народ, а очи охолих понизићеш.
28 Јер ти ћеш припалити свећњак мој, Господе; о Боже мој, обасјаћеш мој мрак.
29 Јер ти ћеш ме избавити од напасти и са Богом својим прескочићу зид.
30 Бог мој, његов пут је непорочан, Господње речи су ватром пречишћене, он је заштитник свима који се у њега уздају.
31 Јер ко је Бог осим Господа и ко је Бог осим Бога нашега?
32 Бог је тај који ме опасује снагом и он постави непорочан пут мој;
33 Припрема ноге моје као у јелена и ставља ме на висине,
34 Руке моје обучава за бој и мишице моје учини да лук мједени напињу;
35 И даде ми заштиту мога спасења, и прихвати ме десница твоја; и твоје васпитање исправи ме до краја, и то твоје васпитање ће ме научити.
36 Раширио си моје кораке пода мном и не изнемогоше стопе моје.
37 Протераћу своје непријатеље и стићи ћу их, и нећу се вратити док они не нестану;
38 Потиснућу их и неће моћи да опстану, пашће под моје ноге.
39 И опасао си ме снагом за бој, покорио си пода мном све који устају на мене,
40 И натерао си у бекство моје непријатеље, и истребио си оне који ме мрзе.
41 Они викнуше, али спасиоца не беше; ка Господу али их не услиша.
42 И иситнићу их као прах на ветру, загладићу их као улично блато.
43 Избавићеш ме од противљења народа, поставићеш ме за поглавицу многобожаца; народ, кога не знадох, постаде ми слуга,
44 Послуша ме све што чу; туђински синови слагаше ме,
45 Туђински синови овешташе и посташе хроми са својих стаза.
46 Живи Господ и благословен је Бог мој, и нека се узвиси Бог мога спасења,
47 Бог који ми даје освете и који ми покори народе,
48 Избавитељ мој од мојих гневних непријатеља; узвисићеш ме над онима који устају на мене, од неправедна човека избавићеш ме.
49 Зато ћу те исповедати међу народима, Господе, и појаћу имену твоме;
50 Ти који величаш спасења цара свога и чиниш милост свом помазанику, Давиду и његовом потомству довека.

Слава:

Псалам 18Уреди

1 Небеса казују славу Божију, а небески свод објављује дело његових руку;
2 Дан дану изриче и ноћ ноћи објављује знање.
3 Нема говора ни речи код којих се не чују њихови гласови;
4 Глас њихов изиђе по свој земљи и њихове речи до краја васељене. На сунцу је поставио свој шатор;
5 И оно као женик излази из своје ложнице, клицаће као див кад протрчи свој пут.
6 Излазак му је са краја неба и са крајем неба опет се среће; и нема тога ко ће се сакрити од жара његова.
7 Господњи закон је непорочан, он обраћа душе; Господње сведочанство је поуздано, оно умудрује безазлене;
8 Господње наредбе су праве, оне веселе душе; Господња заповест зрачи светлост, просвећује очи;
9 Страх Господњи је чист, он остаје довека; пресуде Господње су истините, оне су све скупа оправдане,
10 Боље су од злата и многог драгог камена, а слађе од меда и саћа.
11 Зато их и твој слуга чува; када се чувају - узвраћање је много.
12 Ко ће схватити (своје) погрешке? Очисти ме од оних тајних,
13 И од туђих поштеди свога слугу, ако ме не савладају, тада ћу бити непорочан и очишћен од великог греха.
14 И биће угодне речи мојих уста и размишљање мога срца свагда пред тобом, Господе, помагачу и избавитељу мој.

Псалам 19Уреди

1 Нека те услиши Господ у дан када те невоља притисне, име Бога Јаковљева да те заштити.
2 Нека ти пошаље помоћ из светиње и да те прихвати са Сиона.
3 Нека се сети сваке твоје жртве и твоја жртва паљеница да буде гојеница.
4 Нека ти Господ да по твом срцу и да ти се сваки наум испуни.
5 Клицаћемо твом спасењу и у име Бога свога величаћемо се. Нека испуни Господ све твоје молбе.
6 Сад сам сазнао да је Господ спасао свога помазаника; услишаће га са свога светог неба; моћно је спасење његове деснице.
7 Једни бојним колима, други коњима, а ми ћемо се величати именом Господа Бога, свога.
8 Они сапети бише и падоше, а ми устасмо и усправисмо се.
9 Господе, спаси свога цара и услиши нас онога дана када ти се обратимо с молбом.

Псалам 20Уреди

1 Господе, твојом силом развеселиће се цар и спасењу твоме клицаће снажно.
2 Дао си му што му срце жели и ниси га лишио оног што хоће усне његове.
3 Јер си га предухитрио ваљаним благословом, ставио си му на главу венац од драгог камена.
4 Молио те је за живот и дао си му да се продуже дани довека.
5 Твојом помоћу велика је његова слава, славу и велелепије ставићеш на њега;
6 Јер ћеш му дати благослов довека, развеселићеш га радошћу свог лица.
7 Јер се цар узда у Господа и милошћу Свевишњега неће се поколебати.
8 Нек пронађе твоја рука све непријатеље твоје, десница твоја да нађе све који те мрзе.
9 Учинићеш их као огњену пећ - кад се покаже твоје лице; својим гневом Господ ће их помести и огањ ће их прождерати.
10 Истребићеш род њихов са земље и потомство њихово међу људским синовима.
11 Јер навалише зло на тебе, смислише замисао коју неће моћи да остваре.
12 Јер ћеш их натерати у бекство; преосталим (стрелама) удесићеш лице њихово.
13 Узвиси се, Господе, својом силом; певаћемо и опеваћемо сву моћ твоју.

Слава:

Псалам 21Уреди

1 Боже, Боже мој, погледај ме; зашто си ме оставио? Далеко су од мога спасења речи којима падам у грехе.
2 Боже мој, викаћу дању и нећеш услишати, и ноћу, али немам мира.
3 А ти, хвало Израиљева, у светињи пребиваш.
4 Очеви наши уздаше се у тебе, уздаше се и ти их избави.
5 Теби повикаше и спасоше се, у тебе се уздаше и не осрамотише се.
6 Ја сам црв а не човек, ругло људима и презир народу.
7 Сви који ме гледају наругаше ми се, проговорише уснама, махнуше главом (говорећи):
8 Уздао се у Господа, нека га избави; нека га спасе, ако га жели.
9 Јер ти си ме извадио из (мајчине) утробе, ти си моја нада од дојки матере моје;
10 Теби сам бачен из мајчиног крила, ти си мој Бог од утробе матере моје.
11 Не одступи од мене, јер је невоља близу, а нема ко да (ми) помогне.
12 Јунци многи опколише ме, угојени бикови окружише ме;
13 Разјапише на мене своја уста као лав који граби и риче.
14 Ја се разлих као вода и расуше се све кости моје, срце моје поста као восак који се топи у грудима мојим.
15 Крепост моја сасуши се као цреп, а језик ми се слепи с грлом, и до смртног праха довео си ме.
16 Јер многи пси опколише ме, руља зликоваца окружи ме, прободоше ми руке и ноге.
17 Ја избројах све кости своје, а они ме осмотрише и погледаше на мене.
18 Разделише моје хаљине међу собом а за одећу моју бацише коцку.
19 А ти, Господе, не удаљи (своју) помоћ од мене, гледај да ми помогнеш.
20 Избави ми душу од мача и од пасје шапе јединицу моју;
21 Спаси ме од лавовских уста и од рогова једнорога смерност моју.
22 Казиваћу твоје име браћи својој, усред скупштине појаћу те.
23 Ви, који се бојите Господа, похвалите га, све потомство Јаковљево, прославите га, све потомство Израиљево нека се њега боји.
24 Јер не презре нити се расрди на молитву сиромаха, и не окрену лица свога од мене, него ме услиша када сам упутио вапај њему.
25 Теби има да захвали што могу да те славим на великој скупштини, извршићу завете своје пред онима који се њега боје.
26 Јешће убоги и наситиће се, и хвалиће Господа који га траже; њихова срца биће жива довека.
27 Опоменуће се и обратиће се Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред тобом сва многобожачка племена.
28 Јер је Господње царство и он влада народима.
29 Једоше и поклонише се сви богати на земљи, пред њим ће пасти сви који силазе у земљу. А моја душа живи за њега.
30 И моје потомство служиће му; објавиће се Господу покољење које долази,
31 И објавиће правду његову народу који ће се родити, јер то учини Господ.

Псалам 22Уреди

1 Господ је мој пастир и ништа ми неће недостајати.
2 На месту где је младо зеленило, онде ме настани, наведе ме да се одморим на води,
3 Душу ми обрати. Поведе ме на стазе праведности имена свога ради.
4 Па ако и пођем долином смртне сенке, нећу се бојати зла, јер си ти са мном; твој жезао и твоја палица утврдише ме.
5 Поставио си преда ме трпезу на видику оних који ме притискују; помазао си ми главу уљем, и чаша ме опија као најбоља.
6 И милост твоја пратиће ме кроз све дане живота мога, и пребиваћу у дому Господњем на дуге дане.

Псалам 23Уреди

1 Господња је земља и све што испуњава васељена и све што живи на њој;
2 Он је основа на морима и на рекама је утврди.
3 Ко ће се попети на гору Господњу и ко ће стати на његово свето место?
4 У кога су недужне руке и чисто срце, који не узе узалуд своју душу и не закле се лажно ближњему своме,
5 Тај ће примити благослов од Господа и милостињу од Бога, свога спаситеља.
6 То је род оних који га траже, који траже лице Бога Јаковљева
7 Подигните, врата, надвратнике своје, и дижите се, вечна врата, и ући ће цар славе.
8 Ко је тај цар славе? Господ крепак и силан, Господ силан у рату.
9 Ви, владари, подигните своја врата, и ући ће цар славе.
10 Ко је тај цар славе? Господ над војскама, он је цар славе.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 4Уреди

Псалам 24Уреди

1 К теби, Господе, уздигох душу своју, Боже мој.
2 У тебе се уздам; да се не бих осрамотио и да ме непријатељи моји не исмеју.
3 И сви који се тебе држе, неће се осрамотити; нека се постиде сви који без икаква смисла чине безакоње.
4 Господе, упознај ме с твојим путевима и научи ме стазама твојим.
5 Упути ме на своју истину и научи ме, јер си ти Бог, мој спаситељ, и тебе чеках сав дан.
6 Сети се, Господе, свога милосрђа и милости своје јер су вечни.
7 Не помињи грехове моје младости и незнања мога; по милости својој сети се мене, Господе, ради своје доброте.
8 Господ је добар и праведан; стога ће поставити закон онима који греше на путу.
9 Он ће упутити кротке на суд, научиће кротке путевима својим.
10 Сви су Господњи путеви милост и истина онима који истражују његов завет и његова сведочанства.
11 Ради имена свога, Господе, опрости и мој грех, јер је велик.
12 Ко је тај човек који се боји Господа? Он ће му поставити закон на путу који је изабрао.
13 Душа ће му починути у добру и потомство његово наследиће земљу.
14 Господ је крепост онима који га се боје и његов завет показаће им (то).
15 Очи су ми свагда управљене Господу, јер он ће извући из замке моје ноге.
16 Погледај ме и смилуј се на мене, јер ја сам инокосан и сиромах.
17 Намножише се тескобе мога срца, из невоља мојих изведи ме.
18 Види моју понизност и муку моју, и опрости све моје грехе.
19 Види моје непријатеље, како их је много, и како ме омрзнуше неправедно, из чисте мржње.
20 Сачувај ми душу и избави ме; не дај да се осрамотим јер се у тебе уздах.
21 Безазлени и правични везиваху се уз мене, јер се тебе држим, Господе.
22 Избави, Боже, Израиља од свих његових невоља.

Псалам 25Уреди

1 Пресуди ми, Господе, јер ја у незлобивости својој ходих и уздајући се у Господа нећу изнемоћи.
2 Провери ме, Господе, и искушај ме, прекали ми бубреге и срце.
3 Јер Твоја милост је пред очима мојим и у истини твојој нађох радост.
4 Нисам седео са сујетним људима и да никада међу преступнике закона не уђем;
5 Омрзох друштво опаких, и са безбожнима да не седнем.
6 Међу недужнима опраћу своје руке и ићи ћу око твога жртвеника, Господе.
7 Да чујем глас твоје хвале и испричам сва чудеса твоја.
8 Господе, заволех величанственост лепоте твога дома и место где твоја слава станује.
9 Немој погубити душу моју са безбожницима, ни живот мој са онима који крв проливају.
10 У чијим рукама су безакоња, десница им је пуна мита.
11 А ја у незлобивости својој ходих; избави ме и смилуј се на мене.
12 Јер је моја нога стала на прави пут; на скупштинама благосиљаћу те, Господе.

Псалам 26Уреди

1 Господ је просвећење моје и спаситељ; кога да се бојим? Господ је заштитник мога живота; од кога да се плашим?
2 Кад год ми се приближише злотвори да ми поједу тело, угњетачи моји и непријатељи, они изнемогоше и падоше.
3 Ако се против мене војска сврста, неће се уплашити срце моје; ако се рат дигне на мене, и тада се ја уздам.
4 Једно затражих од Господа, само то ћу искати: да пребивам у дому Господњем кроз све дане живота свога, да сагледам милину Господњу и да походим храм његов.
5 Јер ме прикри у сенци (својој) онога дана кад ме снађоше зла; покри ме у скровишту свога шатора, на стену ме уздиже.
6 И гле, сад подиже моју главу над непријатељима мојим; ишао сам около и у његовом шатору принех жртву уз клицање, певаћу и песмом ћу прославити Господа.
7 Услиши, Господе, глас мој којим завапих; смилуј се на мене и услиши ме.
8 Затражи моје лице, рече срце моје о теби; тражићу твоје лице, Господе.
9 Не окрени лица свога од мене, не одби у гневу слугу свога; буди ми помагач, немој ме одгурнути и не остављај ме, Боже, спаситељу мој.
10 Јер мој отац и моја мајка оставише ме, а Господ ме прихвати.
11 Постави ми закон, Господе, за твој пут и поведи ме твојом правом стазом поради непријатеља мојих.
12 Немој ме предати на вољу оних који ме угњетавају, јер усташе на мене неправедни сведоци, и неправда је слагала саму себе.
13 Верујем да ћу видети добра Господња у земљи живих.
14 Држи се Господа, буди јунак, и нека твој срце буде крепко, и држи се Господа.

Слава:

Псалам 27Уреди

1 Теби, Господе, завапих, Боже мој, не оглуши се о мене, да не бих, ако ти оћутиш, био као они који силазе у гроб.
2 Услиши глас моје молитве када ти се молим, када дижем своје руке ка твоме светом храму.
3 Немој повући душу моју заједно са грешницима и немој ме погубити заједно са онима који чине неправду, који говоре о миру са својим ближњим, а у срцу им је зло.
4 Дај им по њиховим делима и по злим поступцима њиховим; подај им по делима њихових руку, узврати им равном мером.
5 Јер не схватише дела Господња, ни дела његових руку; оборићеш их и нећеш их више подићи.
6 Нека је благословен Господ што је услишао глас моје молитве.
7 Господ је мој помагач и заштитник; у њега се поузда срце моје и нађох помоћ, и процвета тело моје; и хвалићу га из свег срца.
8 Господ је крепост свога народа и заштитник спасења свога помозаника.
9 Спаси свој народ и благослови своју баштину, буди им пастир и уздижи их довека.

Псалам 28Уреди

1 Принесите Господу, синови Божји, принесите Господу јагањце, принесите Господу славу и част.
2 Принесите Господу славу, имену његовом, поклоните се Господу у његовом светом двору.
3 Глас Господњи је над водама, загрме Бог славе, Господ је над водама многим.
4 Глас Господњи је у сили, глас Господњи је у величанствености.
5 Глас Господњи ломи кедре и поломиће Господ кедре ливанске.
6 И учиниће да Ливан подскакује као теле и Сирион као млади биво.
7 Глас Господа који пресеца пламен огњени,
8 Глас Господњи потреса пустињу, и потрешће Господ пустињу Кадис.
9 Глас Господњи чини да се рађају јелени, и оголиће шуме; и у његовом храму свако говори: слава.
10 Господ столује над потопом, као цар седеће Господ довека.
11 Господ ће дати силу свом народу, Господ ће благословити свој народ миром.

Псалам 29Уреди

1 Хоћу да те узвисим, Господе, што си ме прихватио и ниси дао да се непријатељи моји радују нада мном.
2 Господе, Боже мој, теби завиках и ти ме исцели;
3 Господе, ти изведе душу моју из царства мртвих, спасао си ме од оних који силазе у гроб.
4 Појте Господу, свеци његови, и исповедајте га сећајући се његове светости;
5 Јер му је гнев (само) у срџби, а живот је у вољи његовој; увече ће навратити плач, а ујутро велика радост.
6 У свом добру ја рекох: нећу се поколебати довека.
7 Господе, у својој доброј вољи дај снагу мојој красоти; кад одврати своје лице, ја се сметох.
8 Теби ћу, Господе, вапити и молићу се Богу своме.
9 Каква је корист од моје крви, кад у трулеж сиђем? Хоће ли те прах исповедати и објављивати истину твоју?
10 Услиша ме Господ и смилова се на мене, Господ постаде помагач мој.
11 Моје нарицање ти си обратио у игру, скинуо си са мене одећу жалости и опасао си ме радошћу,
12 Да би ти слава моја певала и да не умукнем; Господе, Боже мој, тебе ћу довека хвалити.

Слава:

Псалам 30Уреди

1 Господе, у тебе се поуздах, да се не бих постидео довека; избави ме праведношћу својом и узвиси ме.
2 Приклони ухо своје мени, похитај да ме избавиш; буди ми Бог заштитник и уточиште - да се спасем.
3 Јер ти си моја трђава и моје и уточиште, и имена свога ради води ме и управљај мноме.
4 Извешћеш ме из ове замке коју ми потајно поставише, јер си ти мој заштитник.
5 У твоје руке предаћу дух свој; искупио си ме, Боже истинити.
6 Ти си омрзнуо оне што чувају сасвим ништавне ствари, а ја се уздах у Господа.
7 Радоваћу се веома и веселићу се због твоје милости, јер си погледао на моју смерност, спасао си ми душу од невоља.
8 И ниси ме предао у непријатељске руке, поставио си ми ноге на пространом месту.
9 Смилуј се на мене, Господе, јер ме невоља притискује; помете се у јаду око моје, душа моја и тело моје.
10 Јер ми живот ишчиле у муци и године моје у уздисајима; ослаби ми крепост у убогости и уђе страх у кости моје.
11 Постадох ругло свим непријатељима својим и свим суседима - веома - и страшило онима који ме познају, побегоше од мене они који ме напољу виде.
12 Заборављен сам у људском сећању као мртвац, постадох као разбијен суд.
13 Јер чух подругљиво шапутање многих околних суседа; када се скупише заједно против мене и договарише да ми узму живот.
14 А ја се уздах у тебе, Господе; рекох: ти си мој Бог.
15 Моји дани су у твојим рукама; избави ме из руку непријатеља мојих и од оних који ме гоне.
16 Нека засветли твоје лице над слугом твојим спаси ме својом милошћу.
17 Господе, не дај да се осрамотим, јер тебе призвах; нека се осрамотим, јер тебе призвах; нека се осрамоте безбожници и нека их одведу доле у ад.
18 Нека занеме лажљиве усне које у охолости и ниподаштавању говоре безакоње против праведника.
19 Како је велика твоја доброта, Господе, коју си сачувао за оне који се тебе боје, коју си указао онима који се уздају у тебе пред синовима људским.
20 Сакрићеш их под кров лица свога од људских немира заштитићеш их у шатору од противничких језика.
21 Нека је благословен Господ, зато што ми дивно показа своју милост у тврдом граду.
22 У малоумности својој рекох: одбачен сам од твојих очију. Зато си услишао глас моје молитве, кад сам теби вапио.
23 Љубите Господа сви свети његови, јер Господ тражи истину и узвраћа онима који сувише охоло поступају.
24 Сви ви, који се уздате у Господа, будите јунаци и нека ојача ваше срце.

Псалам 31Уреди

1 Блажени су они којима су отпуштена безакоња и чији су греси покривени.
2 Блажен је човек коме Господ не урачунава грех и нема преваре у његовим устима.
3 Зато што прећутах, усахнуше кости моје од вапаја мога по вас дан.
4 Дању и ноћу осетих тежину твоје руке нада мном, копнио сам као на летњој жези.
5 Спознах свој грех и безакоње своје не прикрих; рекох: исповедићу свој грех Господу; и ти ми опрости безбоштво мога греха.
6 Зато свако ко је побожан нека ти се моли у погодно време; кад многе воде навале, неће га стићи.
7 Ти си моје уточиште од невоље којом сам окружен; велика радости моја, искупи ме од оних који ме опколише.
8 Уразумићу те и показаћу ти пут којим да идеш, уперићу очи своје на тебе.
9 Не будите као коњ и мазга, у којима нема разума, уздом и жвалама треба им обуздати чељуст, кад не иду к теби.
10 Грешника сналазе многе казне, а онога који се узда у Господа милост ће окружити.
11 Радујте се Господу и кличите, праведници, хвалите се сви који сте права срца.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 5Уреди

Псалам 32Уреди

1 Кличите праведници у Господу; праведницима доликује похвала.
2 Славите Господа уз китару, певајте му уз харфу са десет жица.
3 Запевајте му нову песму, лепо ударајте у жице уз поклич.
4 Јер је реч Господња права и сва његова дела су у верности.
5 Он воли милостињу и (праведни) суд, пуна је земља милости Господње.
6 Господњом речју учврстише се небеса и дахом његових уста сва војска њихова.
7 Он сабира морску воду као мех, бездане ставља у оставе.
8 Сва земља нека се боји Господа и сви становници света нека устрепте од њега.
9 Јер он рече и посташе, он заповеди и саздаше се.
10 Господ разбија намере народа, осујећује њихова смишљања и осујећује намере владара.
11 А намера Господња остаје довека, мисли његовог срца - од поколења до поколења.
12 Блажен је народ коме је Господ његов Бог, народ који је он изабрао себи за наследство.
13 Господ погледа са неба, виде све синове људске;
14 Са свога уготовљеног пребивалишта погледа на све који насељавају земљу.
15 Он је понаособ створио срца њихова, он зна сва њихова дела.
16 Цар се не спасава многом војском и див се неће спасти својом великом снагом.
17 Коњ је лажна помоћ, неће се спасти својом великом снагом.
18 Види, Господње очи су на онима који се њега боје; који се уздају у његову милост.
19 Да им спасе живот од смрти и да их прехрани у глади.
20 Наша душа држи се Господа, јер је он наш помагач и заштитник;
21 У њему ће се веселити наше срце и у његово свето име ми се уздасмо.
22 Нека буде милост твоја на нама, Господе, онако како се уздасмо у тебе.

Псалам 33Уреди

1 Благосиљаћу Господа у свако доба, похвала њему је стално у мојим устима.
2 Господом ће се похвалити моја душа; нека (то) чују смерни и нека се обрадују.
3 Величајте Господа са мном и заједно узвисимо име његово.
4 Потражих Господа и он ме услиша, и од свих мојих потуцања избави.
5 Њему приступите и бићете просвећени, и лица ваша неће се постидети.
6 Овај сиромах завапи и Господ га услиша, и спасе га од свих његових невоља.
7 Анђео Господњи стајаће спреман око оних који се њега боје и избавиће их.
8 Окусите и видите да је Господ благ; блажен је човек који се у њега уздаје.
9 Бојте се Господа, сви свети његови, јер они који се њега боје не трпе оскудицу.
10 Богати осиромашише и огладнеше, а они који траже Господа неће остати без икаква добра.
11 Ходите, децо, послушајте мене, научићу вас страху Господњем.
12 Ко је тај човек који хоће живот и воли да види добре дане?
13 Обуздај свој језик од зла и своје усне да не изговоре превару.
14 Уклони се од зла и чини добро, потражи мир и иди за њим.
15 Господње очи су на праведнима и уши његове слушају њихову молитву.
16 А лице Господње је против оних што чине зла, да им затре спомен са земље.
17 Завапише праведници и Господ их услиша, и избави их од свих њихових невоља.
18 Господ је близу оних који су скрушена срца и он ће спасти смерне духом.
19 Праведнике сналазе многе невоље, и од свих њих он ће их избавити.
20 Господ чува све њихове кости, ни једна од њих неће се поломити.
21 Зла смрт сналази грешнике, а они који мрзе праведника огрешиће се.
22 Искупиће Господ душе својих слугу и неће погрешити нико ко се узда у њега.

Слава:

Псалам 34Уреди

1 Пресуди, Господе, онима који ме вређају, зарати на оне који војују против мене.
2 Узми оружје и штит и дигни се мени у помоћ.
3 Исучи мач и пресретни моје гонитеље; реци мојој души: ја сам твоје спасење.
4 Нека се постиде и посраме они који траже моју душу, нека устукну и нека се застиде који ми смишљају зло.
5 Нека буду као прах на ветру, и анђео Господњи нека их потисне;
6 Пут њихов нека буде мрачан и клизав, и анђео Господњи нека их прогони.
7 Јер ни за што поставише тајно своју замку мени на пропаст, без разлога нагрдише моју душу.
8 Нека наиђе на њих замка за коју не знају, и мрежа коју тајно поставише нека их ухвати, и пашће у исту замку.
9 А моја душа клицаће Господу, обрадоваће се његовој заштити;
10 Све моје кости говориће: Господе, ко је као ти, који избављаш сиромаха из руке тлачитеља, бедника и убогог од оних који га пљачкају?
11 Усташе неправедни сведоци, питаху ме што нисам знао;
12 Узвратише ми зло за добро и усамљеност души мојој.
13 А кад су ми они досађивали, ја сам носио одећу жалости и постом сам кротио душу своју, и молитва ће ми се у недра вратити.
14 Као да је ближњи, као да је наш брат, тако (у њему) уживах; као онај који је жалостан и туробан, тако скрушен бејах.
15 А они се обрадоваше и скупише против мене, спопадоше ме мучења која не знадох, растргоше се и не престаше.
16 Доведоше ме у искушење, наругаше ми се до миле воље, зубима својим шкргутаху на мене.
17 Господе, када ћеш погледати? Опорави ми душу од њихових злочина, од лавова мој драгоцени живот.
18 Исповедаћу те, Господе, на великој скупштини, хвалићу те усред многог народа.
19 Не дај да се радују они који су ми без разлога непријатељи, који ме мрзе ни за што и намигују очима.
20 Јер мени су говорили о миру, а у срџби су смишљали преваре.
21 Разјапише своја уста на мене, и рекоше: добро, добро, видеше очи наше.
22 Видео си, Господе, немој прећутати, Господе, не одступи од мене;
23 Прени се, Господе, и обрати пажњу на мој суд, Боже мој и Господе мој, поведи моју парницу.
24 Пресуди ми по својој праведности, Господе Боже мој, да они не би ликовали нада мном;
25 Да не би рекли у свом срцу: Благо, благо нашој души; и да не би рекли: прогутали смо га.
26 Нека се постиде и посраме сви који се радују мом злу, нека се обуку у стид и срам који се размећу нада мном.
27 Нека кличу и нека се обрадују који желе моју правду, и нека једнако говоре: нека се Господ велича, који желе мир његовом слузи.
28 И мој језик казиваће правду твоју, по вас дан хвалу твоју.

Псалам 35Уреди

1 Безаконик говори у себи - да греши, нема страха Божијег пред његовим очима;
2 Јер он обмањује самог себе, уместо да увиди своје безакоње и да (га) омрзне.
3 Речи његових уста су безакоње и превара, не хтеде да разуме па да чини добро;
4 Смишља безакоње на својој постељи, остаје на рђавом путу, и од зла не зазире.
5 Господе, на небу је твоја милост и истина твоја је до облака;
6 Твоја праведност личи на Божије горе, судови твоји су као велики бездан; Господе, ти ћеш спасти људе и стоку.
7 Како си обилно показао своју милост, Боже; а синови људски уздаће се под твојим окриљем.
8 Наситиће се претилине твога дома; и потоком своје милине напајаћеш их;
9 Јер у теби је извор живота, у твојој светлости гледаћемо светлост.
10 Укажи своју милост онима који те знају и праведност своју онима који су права срца.
11 Да ме не згази охола нога и грешничка рука да ме не поколеба.
12 Онде падоше они који чине безакоње, одгурнути бише и не могу више стати.

Слава:

Псалам 36Уреди

1 Немој се жестити на неваљалце нити завидети онима који чине безакоње;
2 Јер ће се као трава брзо сасушити и као зелено биље брзо ће увенути.
3 Уздај се у Господа и чини добро, обитавај на земљи и бићеш нахрањен њеним богатством;
4 Нађи насладу у Господу и даће ти што ти срце жели.
5 Откриј Господу пут свој и уздај се у њега, а он ће учинити,
6 И извешће твоју праведност као светлост и правицу твоју као подне.
7 Потчини се Господу и моли га усрдно; немој се жестити на онога који напредује на свом путу, на човека који чини безакоње.
8 Утишај гнев и остави јарост, немој се жестити тако да (сам) чиниш зло;
9 Јер злочинци ће бити истребљени, а они који се држе Господа ти ће наследити земљу.
10 И још мало па неће бити грешника, и тражићеш његово место и нећеш наћи.
11 А кротки ће наследити земљу и уживаће у обиљу мира.
12 Грешник ће мотрити на праведника и шкргутаће својим зубима на њега;
13 Али Господ ће га исмејати, јер унапред види да се примиче његов дан.
14 Грешници исукаше мач, затегнуше свој лук да оборе сиромаха и убогог, да посеку оне који су права срца.
15 Мач њихов нека уђе у њихово срце и лукови њихови нека се поломе.
16 Боље је мало у праведника него много грешничко богатство;
17 Јер ће грешничке мишице бити потрвене, а Господ даје подршку праведницима.
18 Зна Господ путеве непорочних и њихово наследство биће довека;
19 Они се неће постидети у зло доба и у данима глади биће сити.
20 Јер ће грешници пропасти, а непријатељи Господњи несташе заједно са својом славом и величањем, нестадоше као дим.
21 Грешник зајми и не може да врати, а праведник се сажали и даје;
22 Јер земљу ће наследити они који благосиљају Господа, а који га проклињу биће истребљени.
23 Господ управља човечијим корацима и мио му је његов пут;
24 Кад падне, неће устукнути, јер му Господ придржава руку.
25 Био сам млад и остарех, и не видех праведника сасвим остављена, нити потомство његово да проси хлеб;
26 По вас дан он зна да се смилује и да зајми, и потомство ће му бити на благослов.
27 Уклони се од зла и чини добро, па ћеш остати довека;
28 Јер Господ воли правицу и неће оставити своје свеце, чуваће их довека. А безаконици ће бити растерани и потомство безбожника биће истребљено;
29 Праведници пак наследиће земљу и обитаваће на њој у све векове.
30 Уста праведника говоре мудрост и његов језик казиваће правицу;
31 Закон његовог Бога му је у срцу и његови кораци неће се спотаћи.
32 Грешник вреба праведника и тражи да га убије,
33 Али Господ га неће препустити у његове руке нити ће га осудити, кад му стане судити.
34 Држи се Господа и сачувај његов пут, па ће те узвисити да наследиш земљу; гледаћеш истребљивање грешника.
35 Видех безбожника како се над свима уздиже и подиже као ливански кедрови;
36 И прођох и, види, нема га, и потражих га, и не нађе се његово место.
37 Чувај незлобивост и држи се исправно, јер мирољубив човек оставља потомство;
38 А безаконици ће сви листом бити истребљени, истребиће се безбожничко потомство.
39 Спасење пак праведника долази од Господа и он је њихов заштитник у време невоље,
40 Помагаће им Господ и избавиће их, одабраће их од грешника и спасаваће их, зато што су се уздали у њега.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 6Уреди

Псалам 37Уреди

1 Господе, немој ме покарати јарошћу својом, нити ме казнити гневом својим.
2 Јер ме устрелише твоје стреле и рука твоја притисну ме;
3 Моме телу нема лека од твога гнева, од мојих грехова нема мира костима мојим.
4 Јер безакоња моја превазиђоше ми главу, као тешко бреме оптеретише ме.
5 Ране моје засмрдеше и загнојише се од безумља мога;
6 Клонух и погурих се сасвим, по вас дан ходах туробан.
7 Јер душа ми се испуни поругама и нема лека телу моме.
8 Ојађен сам и сасвим понижен, риках од уздисања свога срца.
9 Господе, сва моја жеља је пред тобом, и уздисај мој није скривен од тебе.
10 Срце ми се узнемири, остави ме снага моја, и светлост мојих очију - ни она није са мном.
11 Моји пријатељи и ближњи моји приближише се према мени и стадоше, и моји најближи стадоше издалека;
12 Савладаше ме они који траже моју душу и који ме желе зло рекоше ништавне ствари, и преварама бавише се по вас дан.
13 А ја као глух не слушах и као нем који не отвара своја уста,
14 И био сам као човек који не чује и нема прекора у устима својим.
15 Јер у тебе се уздах, Господе; ти ћеш услишати, Господе Боже мој.
16 Јер рекох: да моји непријатељи никада не ликују нада мном; и кад ми се ноге пољуљаше они изговорише тешке речи нада мном.
17 Јер ја сам спреман на шибе и јад мој је свагда преда мном.
18 Јер ја ћу објавити своје безакоње и бринућу се због свога греха.
19 А моји непријатељи живе и посташе силнији од мене, и намножише се они који ме неправедно мрзе;
20 Опадаху ме они што узвраћаху зло за добро, зато што сам тежио за праведношћу, /и одбацише ме као одвратног мртваца./
21 Не остави ме, Господе; Боже мој, не одступи од мене;
22 Гледај да ми помогнеш, Господе спасења мога.

Псалам 38Уреди

1 Рекох: чуваћу своје путеве да не грешим језиком својим; потрудих се да ми уста буду опрезна док год грешник стоји преда мном.
2 Занемех и бих скрушен, заћутах о добру, и јад мој се обнови.
3 Зажари ми се срце у мени и док размишљам разгореће се огањ. Проговорих својим језиком:
4 Кажи ми, Господе, мој крај и колики је број мојих дана, да знам како сам ништаван.
5 Види, педаљ као меру поставио си мојим данима, и мој век је као ништа пред тобом; уосталом све је таштина, сваки живи човек.
6 Заиста човек пролази као сенка и узалуд се узбуђује; гомила благо, а не зна коме ће га скупити.
7 И сад ко је моја узданица? Није ли Господ? И моје поуздање је у теби.
8 Избави ме од свих мојих безакоња, дао си ме као ругло безумноме.
9 Занемех и не отворих своја уста, јер си ме ти створио.
10 Отклони своје шибе од мене; изнемогох од твоје снажне руке.
11 Казнама за безакоња васпитао си човека и расточио си му душу као паучину; и узалуд се узбуђује сваки човек.
12 Господе, услиши моју молитву и чуј молбу моју; немој ћутке прећи преко мојих суза, јер сам дошљак код тебе и намерник као сви очеви моји.
13 Пусти ме да одахнем пре но што одем и више ме не буде.

Псалам 39Уреди

1 Силно сам се држао Господа и он обрати пажњу на мене, те услиша моју молбу,
2 И изведи ме из дубине јада и из дубоког глиба, па ми постави ноге на стену, и управи стопе моје,
3 И стави ми у уста нову песму, химну Богу нашему; многи ће гледати и страх ће их обузети, и уздаће се у Господа.
4 Блажен је човек коме је име Господње поуздање његово, и који се није загледао у ништавне ствари и лажна одушевљења.
5 Многа чудесна дела учинио си, Господе Боже мој, и у погледу твојих мисли нема ти равна; почех да их објављујем и да о њима говорим, али их има сувише много да би се могле набројати.
6 Жртве и приносе ниси зажелео, али си ми тело приправио; жвртве које се спаљују и жртве за грехе ниси затражио,
7 Тада рекох: ево долазим, у свитку књиге написано је за мене;
8 Одлучих да творим твоју вољу, Боже мој, и закон твој (да носим) усред срца свога.
9 Објавих правду на великој скупштини; види, усне своје нећу уставити; Господе, теби је познато.
10 Твоју правду не сакрих у свом срцу, казах твоју истину и твоје спасење, не сакрих милост твоју и истину твоју од велике скупштине.
11 А ти, Господе, не удаљи своје милосрђе од мене; твоја милост и твоја истина свагда су ме подржавале.
12 Опколише ме зла којима нема броја, спопадоше ме моја безакоња и нисам могао гледати; има их више него косе на мојој глави, и срце моје остави ме.
13 Господе, буди вољан да ме избавиш; Господе, гледај да ми помогнеш.
14 Нека се постиде и посраме сви који траже моју душу да је дигну, нека устукну и нека се посраме који ми желе зла,
15 Нека одмах понесу са собом своју срамоту који ми у жељи да се наругају говоре: лепо, лепо.
16 Нека кличу и обрадују ти се сви који те траже, Господе, и они који љубе твоје спасење нека свагда кажу: нека се велича Господ.
17 А ја сам сиромах и убог; Господ ће се бринути за мене. Ти си мој помагач и заштитник, Боже мој, не оклевај.

Слава:

Псалам 40Уреди

1 Блажен је ко разуме сиромашнога и убогога; њега ће Господ избавити у зли дан.
2 Нека га Господ сачува, и поживи га, и нека га учини блаженим на земљи, и не преда га у руке његовог непријатеља.
3 Господ да му помогне на његовој болесничкој постељи; сву његову постељу окренуо си у његовој болести.
4 Ја рекох: Господе, смилуј се на мене; исцели ми душу, јер ти сагреших.
5 Непријатељи моји рекоше зло о мени: кад ће умрети и кад ће му име пропасти?
6 И кад је неко долазио да ме види, узалуд је говорио; његово срце скупи безакоње у себи, излажаше напоље и говораше (о њему).
7 Сви непријатељи моји сложно шапутаху против мене и смишљаху ми зло,
8 Набедише ме за противзакониту реч: ко једном леже више не устаје.
9 Па и човек мога мира, у кога се уздах, који једе мој хлеб, подиже пету на мене;
10 А ти, Господе, смилуј се на мене и подигни ме, па ћу им узвратити.
11 По томе познах да сам ти мио, што непријатељ мој не може да ликује нада мном.
12 А мене си прихватио због (моје) незлобивости, и учврстио си ме пред собом довека.
13 Нека је благословен Бог Израиљев од века до века. Нека буде, нека буде.

Псалам 41Уреди

1 Као што кошута чезне за изворима воде, тако моја душа жуди за тобом, Боже.
2 Моја душа је жедна Бога живога; када ћу доћи и показати се лицу Божијем?
3 Сузе ми посташе хлеб мој дању и ноћу, кад ми свакодневно говоре: где је твој Бог?
4 Сетих се тога и излих своју душу, јер ћу проћи кроз место где је дивни шатор - до дома Божијег - уз гласно клицање и исповедање као о свечаном празнику.
5 Зашто си тако тужна, душо, и што ме узнемираваш? Уздај се у Бога, јер њега ћу исповедати; мој Бог је моје спасење.
6 Узбуди се моја душа у мени; ради тога сетићу се тебе из земље Јордана и Ермона и са малог брда.
7 Бездан дозива бездан гласом твојим слапова, сви твоји валови и таласи навалише на мене.
8 Дању ће Господ указати своју милост, а ја у ноћу певати и молити се Богу живота мога.
9 Рећи ћу Богу: ти си мој заступник; зашто си ме заборавио? Зашто идем туробан док ме непријатељ притискује?
10 Сатирући ми кости наругаше ми се тлачитељи моји говорећи ми сваки дан: где је твој Бог?
11 Зашто си тако тужна, душо, и што ме узнемираваш? Уздај се у Бога, јер њега ћу исповедати; мој Бог је моје спасење.

Псалам 42Уреди

1 Пресуди ми, Боже, и расправи моју парбу са народом несветим, избави ме од неправедног и лукавог човека.
2 Јер ти си, Боже, крепост моја; зашто си ме одгурнуо? И зашто ја идем туробан док ме непријатељ тлачи?
3 Пошљи своју светлост и своју истину; оне ми показаше пут и доведоше ме до твоје свете горе и до твојих боравишта.
4 И приступићу Божијем жртвенику, Богу који весели моју младост. Славићу те уз китару, Боже, Боже мој.
5 Што си тако тужна, душо, и што ме узнемираваш? Уздај се у Бога, јер њега ћу исповедати; мој Бог је моје спасење.

Слава:

Псалам 43Уреди

1 Боже, својим ушима чусмо, очеви наши испричаше нам дело које си учинио за њихових дана, за древних дана.
2 Твоја рука истреби многобошце, а њих посади, народе си озлобио и прогнао.
3 Јер својим мачем не наследише земљу и није их спасла мишица њихова, него твоја десница, и твоја мишица, и светлост твога лица, јер ти беху по вољи.
4 Ти си сам цар мој и Бог мој, који налаже победу Јакову;
5 С тобом ћемо избости роговима своје непријатеље и твојим именом смождићемо оне који устају на нас.
6 Јер ја се нећу уздати у свој лук и мој мач неће ме спасти;
7 Јер си нас ти спасао од тлачитеља наших и посрамио си оне који нас мрзе.
8 Богом ћемо се хвалити по вас дан и твоје име исповедаћемо довека.
9 А сад си нас одгурнуо и посрамио, и нећеш изићи са нашом војском;
10 Окренуо си нас да узмичемо пред нашим непријатељима, и они што нас мрзе харали су нас.
11 Дао си нас као овце за јело и расејао си нас међу многобошце;
12 Продао си свој народ у бесцење и том изменом ниси ћарио.
13 Начинио си од нас ругло нашим суседима, подсмех и исмевање онима око нас;
14 Начинио си од нас причу међу многобошцима, да народи машу главом.
15 Мој срам је преда мном по вас дан и стид ми прекри лице.
16 Од гласа онога који се руга и оговара, од непријатеља и прогонитеља.
17 Све ово дође на нас и не заборависмо те, и не огрешисмо се о твој савез,
18 И не устукну срце наше нити си скренуо наше стазе са твога пута.
19 Јер си нас поразио на месту злостављања и покрио нас смртном сенком.
20 Да смо заборавили име свога Бога и да смо раширили своје руке туђем Богу,
21 Зар Бог то не би истраживао? Јер он зна тајне срца.
22 Због тебе нас убијају по вас дан, сматрају нас као овце за клање.
23 Прени се, што спаваш, Господе? Устани и не одбиј (нас) заувек.
24 Што одвраћаш своје лице, заборављаш нашу беду и нашу невољу?
25 Јер душа нам се понизи до праха, трбух нам се прилепио за земљу.
26 Устани, Господе, помози нам и избави нас ради твога имена.

Псалам 44Уреди

1 Срце моје изли добру реч, говорим цару своја дела, језик ми је писаљка хитрог писара.
2 Ти си лепши од људских синова, изли се милина са твојих усана; зато те је Бог благословио довека.
3 Припаши свој мач уз бедра своја, јуначе, у својој красоти и лепоти.
4 И похитај, нека ти је срећан пут, и царуј ради истине и красоте и правде, и десница твоја повешће те чудесно.
5 Стреле су ти наоштрене, јуначе, (забадаће се) у срца царевих непријатеља, народи ће под тебе падати.
6 Боже, твој престо је у све векове, скиптар правице је скиптар твога царства.
7 Заволео си праведност и омрзнуо си безакоње; зато те је Бог помазао, твој Бог, уљем радости више него твоје другове.
8 Смирна и алој и касија (миришу) са твојих хаљина кад излазиш из дворова од тешке слоноваче, у чему си нашао радост.
9 Царске кћери те дворе; са десне стране ти стоји царица одевена и украшена златом протканом хаљином.
10 Чуј, кћери, види и приклони своје ухо, и заборави свој народ и дом оца свог,
11 Јер цар зажеле твоју лепоту, зато што је он твој Господ.
12 И Тирове кћери поклониће му се са даровима, најбогатији у народу молиће те.
13 Сва слава цареве кћери је унутрашња, обучена је и украшена (хаљином) златом изатканом.
14 Довешће се цару девојке (идући) за њом, друге њезине довешће ти се;
15 Довешће се са весељем и клицањем, увешће се у царев двор.
16 Наместо твојих отаца дођоше твоји синови; поставићеш их за кнезове по свој земљи.
17 Сећаће се твога имена од поколења до поколења; зато ће те хвалити народи довека и у све векове.

Псалам 45Уреди

1 Бог је наше уточиште и сила, помагач у невољама које нас жестоко сналазе.
2 Зато се нећемо побојати када се тресе земља и када се брда обурвавају у дубине мора.
3 Забучаше и узбуркаше се воде њихове, уздрмаше се брда од његове жестине.
4 Речни брзаци веселе Божији град; Свевишњи је осветио свој стан.
5 Бог је сред њега, неће се пољуљати; помоћи ће му Бог пред зору.
6 Ускомешаше се народи, уклонише се царства; он пусти свој глас, заљуља се земља.
7 Господ над војскама је са нама, заступник наш је Бог Јаковљев.
8 Дођите, видите дела Господња, чудеса која је учинио на земљи.
9 Прекидајући ратове до краја земље, он ће скршити лук и поломити оружје, и велике штитове спалиће огњем.
10 Прекините и знајте да сам ја Бог; узвисићу се међу народима, узвисићу се на земљи.
11 Господ над војскама је са нама, Бог Јаковљев је наш заступник.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 7Уреди

Псалам 46Уреди

1 Сви народи, запљешћите рукама, поклоните Богу радосним гласом.
2 Јер је страшан Господ свевишњи, велики цар над свом земљом.
3 Он нам је потчинио народе и многобошце под наше ноге;
4 Изабрао нам је своје наследство, Јаковљеву красоту, коју заволе.
5 Попе се Бог уз клицање, Господ уз звук трубе.
6 Појте Богу нашему, појте, појте цару нашему, појте.
7 Јер је Бог цар све земље, појте мудро.
8 Бог се зацари над народима, Бог седи на свом светом престолу.
9 Народни владари састаше се са Богом Аврамовим, јер земаљски моћници, који припадају Богу, уздигоше се веома.

Псалам 47Уреди

1 Велик је Господ и веома славан у граду нашег Бога на својој светој гори.
2 Радошћу је добро укорењен по свој земљи, Сионске горе, са северних страна, град великог цара.
3 Бог се да познати у палатама његовим, када га штити.
4 Јер, види, састаше се цареви, дођоше скупа;
5 Они тако видевши задивише се, збунише се, поколебаше се,
6 Трепет их обузе, онде су порођајне муке.
7 Снажним ветром разбићеш тарсијске бродове.
8 Као што чусмо, тако видесмо у граду Господа над војскама, у граду Бога нашега; Бог га је утврдио заувек.
9 Примисмо, Боже, твоју милост сред храма твога.
10 Према твоме имену, Боже, је и хвала твоја до крајева земље; твоја десница је пуна правде.
11 Нека се развесели гора Сион, нека кличу кћери јудејске ради твојих судова, Господе.
12 Обиђите Сион и опколите га, испричајте у кулама његовим,
13 Положите своја срца у његову моћ и прођите његове дворове, да приповедате другом нараштају.
14 Јер то је Бог, Бог наш довека и у све векове; он ће нам бити пастир довека.

Псалам 48Уреди

1 Слушајте ово, сви народи; чујте, сви становници васељене,
2 Од земље рођени и синови људски, скупа богат и сиромах.
3 Моја уста говориће мудрост, а мисао мога срца памет;
4 Приклонићу своје ухо причи, уз харфу ћу отворити своју загонетку.
5 Што да се бојим (када дође) зли дан, кад ме опколи безакоње моје пете,
6 Који се уздају у своју моћ и хвале се својим великим богатством?
7 Брат се не може искупити; хоће ли се човек искупити? Неће дати Богу за своје измирење,
8 Нити цену искупљења своје душе.
9 И намучи се вечито, и живеће до краја, и неће видети пропасти, када види како мудри умиру.
10 Неразуман и безуман пропашће заједно и оставиће туђинцима своје богатство,
11 И гробови су им вечите куће, станови њихови од покољења до покољења. Њихове земље носиле су њихова имена.
12 И човек који је у части није разумео, него се упоредио са неразумним скотовима и уподобио им се.
13 Овај њихов пут им је на саблазан, а после тога устима својим лепо ће говорити.
14 Они су као овце постављени у аду, смрт им је пастир; и праведници ће овладати њима зајутра, и њихова помоћ овештаће у аду од њихове славе.
15 А моју душу Бог ће искупити из руке адове, кад ме прима.
16 Не бој се кад се човек обогати и кад порасте слава његовога дома;
17 Јер, кад умре, неће све понети, нити ће слава његова поћи с њим.
18 Јер његову душу благосиљају за живота његовога; хвалиће те кад му чиниш добро.
19 Он ће сићи до рода својих отаца, неће видети светлости довека.
20 Човек који је у части није разумео, него се упоредио са неразумним скотовима и уподобио им се.

Слава:

Псалам 49Уреди

1 Бог над боговима, Господ, проговори и дозива земљу од истока сунца до запада.
2 Са Сиона је достојанственост његове красоте, Бог ће доћи на видљив начин,
3 Бог наш, и неће прећутати; огањ ће се пред њим разгорети, а около њега силна бура.
4 Он ће позвати небо одозго и земљу - да пресуди свом народу;
5 Скупите му свеце његове који су уз жртву склопили савез с њим,
6 И небеса ће огласити његову правду, јер је Бог судија.
7 Саслушај народе мој и ја ћу ти говорити, Израиљу, и посведочићу ти: ја сам Бог, твој Бог.
8 Нећу те карати због твојих жртава, твоје жртве паљенице преда мном су свагда;
9 Нећу примати теоце из твога дома, нити јарце из твојих стада.
10 Јер моје су све шумске животиње, стока у горама и говеда.
11 Познате су ми све птице небеске и красота поља са мном је.
12 Ако огладним, нећу ти рећи; јер је моја васељена и све што је испуњава.
13 Зар да једем јунеће месо и да пијем јарећу крв?
14 Принеси Богу захвалну жртву и подај Свевишњему своје молитве;
15 И призови ме у дан (твоје) невоље, и избавићу те, па ћеш ме прослављати.
16 А грешнику Бог рече: што казујеш моје уредбе и што примаш мој завет устима својим?
17 А ти си омрзнуо науку и моје речи бацио иза леђа.
18 Кад си видео лупежа, трчао си с њим, и са прељубочинцима си учествовао;
19 Твоја уста умножише злобу и твој језик плетијаше преваре;
20 Седео си и клеветао свога брата, и против сина своје мајке поставио си саблазан.
21 То си учинио, а ја заћутах; смислио си безакоње - да ћу ти бити сличан; изобличићу те и метнућу (то) пред твоје лице.
22 Схватите ово, ви који заборављате Бога, да (вас) не шчепа, па неће бити избавитеља;
23 Захвална жртва прославиће ме и онде је пут којим ћу му показати спасење Божије.

Псалам 50Уреди

1 Смилуј се, на мене, Боже, по својој великој милости и по свом многом сажаљењу избриши безакоње моје;
2 Опери ме још више од мога безакоња и очисти ме од мога греха.
3 Јер ја знам своје безакоње и мој грех је стално преда мном.
4 Теби једином згреших и учиних зло пред тобом, да ти будеш праведан у речима својим и победиш кад будеш судио.
5 Јер, гле, у безакоњима сам зачет и у гресима роди ме мајка моја.
6 Јер, гле, заволео си истину, објавио си ми оно што је нејасно и скривено у твојој мудрости.
7 Покропићеш ме исопом и бићу очишћен; опраћеш ме и бићу бељи од снега,
8 Даћеш ми да слушам радост и весеље; радоваће се кости потрвене.
9 Одврати своје лице од мојих грехова и избриши сва безакоња моја.
10 Боже, саздај у мени чисто срце, и дух прав обнови у мени.
11 Не одбаци ме од свога лица и Духа свога светога не одузми од мене.
12 Врати ми радост свога спасења и учврсти ме својим моћним духом.
13 Ја ћу научити безаконике твојим путевима и безбожници ће се теби обраћати.
14 Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога; језик мој клицаће твојој праведности.
15 Господе, отвори моје усне и уста моја огласиће хвалу твоју.
16 Јер да си зажелео жртву, ја бих дао; жртве које се спаљују неће ти се свидети.
17 Жртва Богу је дух скрушен, Бог неће презрети срце скрушено и потиштено.
18 У свом благовољењу Господе, учини добро Сиону и нека се сазидају јерусалимски зидови;
19 Тада ће ти се свидети жртва праведности, принос и жртве које се спаљују; тада ће доносити теоце на твој жртвеник. Слава:

Псалам 51Уреди

1 Што се хвалиш злобом, силниче? Безакоње (чиниш) по вас дан?
2 Твој језик је смислио неправду, (он ти је) као наоштрена бритва, - учинио си превару.
3 Заволео си злобу више од доброте, неправду више но праведност говорити.
4 Заволео си све погубне речи, лажљив језик.
5 Зато ћете Бог сасвим оборити; ишчупаће те и преселиће те из твог стана, и корен твој из земље живих.
6 А праведници ће видети и побојаће се, и смејаће му се, и рећи ће;
7 Види човека који не постави Бога као свог помагача, него се уздао у своје велико богатство и осилио у својој лакомислености.
8 А ја сам као плодна маслина у дому Божијем; уздах се у милост Божију довека и у све векове.
9 Хвалићу те довека, што си учинио, и држаћу се твога имена, јер је честито пред свецима твојим.

Псалам 52Уреди

1 Рече безумник у свом срцу: нема Бога. Покварише се и посташе гнусни у безакоњима, нема тога који добро твори.
2 Бог погледа са неба на синове људске да види има ли који разуман или да тражи Бога.
3 Сви застранише, скупа ништа не ваљају, нема тога који добро твори, нема ни једнога.
4 Неће ли се уразумити сви који чине безакоње? Ти што једу мој народ као да једу хлеб, они Бога не призваше.
5 Обузеће их страх и тамо где страха нема, јер Господ расу кости оних који хоће људима да се свиде; постидеше се, зато што их Бог ни мало не цени.
6 Ко ће са Сиона дати спасење Израиљево? Када Бог врати свој заробљени народ, клицаће Јаков и обрадоваће се Израиљ.

Псалам 53Уреди

1 Боже, спаси ме својим именом и крепошћу својом учини ми правду.
2 Боже, услиши моју молитву и чуј речи мојих уста.
3 Јер туђинци усташе на мене и силници затражише живот мој; не мисле на Бога.
4 А гле, мени Бог помаже и Господ је заступник мога живота.
5 Он ће обратити зло на моје непријатеље, истребити их својом истином.
6 Радо ћу ти принети жртву, исповедаћу твоје име, Господе јер је добро.
7 Јер ти ме избави од сваке невоље и око моје презриво погледа на непријатеље моје.

Псалам 54Уреди

1 Боже, чуј моју молитву и не презри моје мољење.
2 Погледај ме и услиши ме. Ожалошћен сам у свом јаду.
3 И збуњен сам од непријатељске вике и од грешничког притиска јер навалише безакоње на мене и у гневу (свом) угрожаваху ме.
4 Срце ми се узнемири у мени и спопаде ме смртни страх;
5 Страх и трепет дође на мене и покри ме тама.
6 И рекох: ко ће ми дати крила као у голуба па да полетим и починем?
7 Види, удаљих се бежећи и настаних се у пустињи.
8 Ишчекивах онога који ме спасава од малодушности и од буре.
9 Потопи, Господе, и раздели њихове језике, јер видех безакоње и противљење у граду.
10 Дању и ноћу обилазиће га (зло) по његовим зидовима, безакоње и мука, и неправда у њему су.
11 Лихва и превара није нестала са његових улица.
12 Јер да ме је непријатељ нагрдио, то бих поднео, и да се ненавидник мој показао осион према мени, сакрио бих се од њега.
13 Али то си био ти, човече који се као ја, вођо мој и знанче мој,
14 Који си се са мном заједно сладио храном, у дому Божијем сложно ходисмо.
15 Смрт нека дође на њих, и нека сиђу у ад живи, јер је неваљалство у њиховим становима, усред њих.
16 А ја завапих Господу и Господ ме услиша.
17 Увече и ујутро и у подне казиваћу, јављаћу, и он ће услишити мој глас.
18 Избавиће моју душу у миру од оних који ми се приближавају, јер их је много који беху против мене.
19 Бог ће услишити, и понизиће их, он који постоји од вечности. јер у њих нема промене, и не бојаше се Бога.
20 Он је пружио своју руку да узврати; оскрнавише његов завет.
21 Растурише се од гнева његова лица, и приближи им се срце; речи им посташе блаже од уља, а они су стреле.
22 Пребаци своју бригу на Господа и он ће те поткрепити; довека неће дати да посрне праведник.
23 А ти, Боже, бацићеш их у јаму пропасти; крвави и лукави људи да не доживе ни половину својих дана. А ја ћу се уздати у тебе, Господе.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 8Уреди

Псалам 55Уреди

1 Смилуј се на мене, Господе, јер ме човек згази, ратујући цео дан притера ме у теснац.
2 Непријатељи моји газише ме цео дан, јер је много оних који са висине војују против мене.
3 Кад ме дању спопадне страх, ја ћу се уздати у тебе.
4 У Богу ћу хвалити своје речи по вас дан. У Бога се уздах, нећу се побојати; шта ће ми учинити човек?
5 Гнушали су се мојих речи по вас дан, сва њихова смишљања су уперена против мене - на зло.
6 Здружују се и прикривају се; пазе за мојим петама, упорно ми раде о глави.
7 Нема за шта да их спасеш, Боже, обори народе у гневу.
8 Открих ти живот свој, поставио си моје сузе пред собом, као и у обећању твом.
9 Устукнуће моји непријатељи онога дана када те призовем; види, дођох до сазнања да си ти мој Бог.
10 Хвалићу се Богом за (његову) реч, хвалићу се Господом за (његову) реч.
11 У Бога се уздах, нећу се побојати; шта ће ми човек учинити?
12 Боже, у мени су захвалне молитве које ћу ти узнети,
13 Јер си ми избавио душу од смрти, а ноге моје од спотицања, да будем угодан Богу у светлости живих.

Псалам 56Уреди

1 Смилуј се на мене, Боже, смилуј се на мене, јер се моја душа у тебе узда и у сенку твојих крила положићу своју наду док не прође безакоње.
2 Завапићу свевишњем Богу, Богу који ми учини добро.
3 Он посла са неба и спасе ме, посрами оне који ме презиру. Посла Бог своју милост и своју истину.
4 И избави моју душу од лавова. Заспах узнемирен; синови људски, њихови зуби су копља и стреле, а језик им је оштар мач.
5 Боже, узвиси се на небесима и твоја слава (нека буде) по свој земљи.
6 Они поставише замку мојим ногама и покушаше да преваре душу моју; ископаше јаму преда мном и сами падоше у њу.
7 Срце ми је спремно, Боже, спремно је срце моје, певаћу и свираћу.
8 Пробуди се, славо моја; пробуди се харфо и китаро; ја ћу се пробудити рано.
9 Хвалићу те међу народима, Господе, певаћу ти по племенима.
10 Јер је твоја милост велика до небеса и истина твоја чак до облака.
11 Боже, узвиси се на небесима, и твоја слава (нека буде) по свој земљи.

Псалам 57Уреди

1 Говорите ли заиста правду? Судите ли право, ви, људски синови?
2 Та, у срцу (свом) чините безакоња на земљи, ваше руке плету неправду.
3 Отуђише се грешници од мајчина крила, заблудеше од утробе (материне), говорише лаж.
4 Јарост им је као у змије, као у глухе аспиде која и заптива своје уши,
5 Која не чује глас бајача ни врачара вешта у врачању.
6 Бог им поломи зубе у њиховим устима, Господ разби лавовске чељусти.
7 Нека нестану као вода која протиче; затегнуће он свој лук, док не малакшу.
8 Нека клону као истопљени восак; огањ пада (на њих) и не видеше (више) сунца.
9 Пре но што ваши котлови осете (потпаљено) трње, као живе, као у гневу прогутаће вас.
10 Обрадоваће се праведник кад види освету над безбожницима; опраће своје руке у грешничкој крви.
11 И рећи ће човек: има, дакле, вајде праведнику, Бог им је заиста судија на земљи.

Слава:

Псалам 58Уреди

1 Боже, избави ме од мојих непријатеља и ослободи ме од оних што устају на мене.
2 Избави ме од оних што чине безакоње и спаси ме од крвника.
3 Јер, види, уловише ми душу, силници ме нападоше. Нити је безакоње моје нити је грех мој, Господе.
4 Без моје кривице навалише на мене; пробуди се, изиђи ми у сусрет и погледај.
5 И ти Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев гледај да обиђеш све народе, немој се сажалити на оне који чине безакоње.
6 Вратиће се увече, и гладоваће као пас, и ићи ће око града.
7 Гле, ружиће својим устима и мач им је на уснама; (говоре): ко ће чути?
8 А ти ћеш их, Господе, исмејати, посрамићеш све народе.
9 Ја ћу сачувати своју снагу за тебе, Боже, јер си мој заступник.
10 Мој Бог, његова милост ићи ће преда мном; Бог ће ми показати (премоћ) над мојим непријатељима.
11 Немој их (све) побити, да не забораве народ мој; распи их својом силом и обори их, Господе, заштитниче мој.
12 За грех њихових уста, за реч њихових усана, нека се ухвате у својој охолости; о клетви и лажи известиће се на крају,
13 У крајњем гневу, и неће их више бити, па ће сазнати да Бог влада над Јаковом и до крајева земље.
14 Вратиће се увече, и гладоваће као пас, и ићи ће око града.
15 Разићи ће се да траже храну; а кад се не насите - режаће.
16 А ја ћу песмом опевати твоју силу и рано ујутро клицаћу твојој милости, јер си ми био заступник и уточиште на дан моје невоље.
17 Помагачу мој, теби ћу певати, Боже, јер си ти мој заступник, Боже мој, милости моја.

Псалам 59Уреди

1 Боже, одбацио си нас и оборио си нас, разгневио си се (али) си се и смиловао на нас.
2 Затресао си земљу и уздрмао си је: стегни њене пукотине, јер је поколебана.
3 Дао си свом народу да осети жестину, напојио си нас вином које заноси.
4 Онима који те се боје дао си знак - да утекну од убојног лука.
5 Да се избаве твоји љубимци, спаси својом десницом и услиши ме.
6 Бог рече у својој светињи: клицаћу и разделићу Сихем и размерићу ради поделе долину Сукот.
7 Мој је Галад, и мој је Манасија, и Ефрем је крепост моје главе, Јуда цар мој.
8 Моавом се умива моја нада, на Идумеју пружићу своју обућу, иноплеменици су ми потчињени.
9 Ко ће ме одвести у утврђени град? Ко ће ме упутити до Идумеје?
10 Зар нећеш ти, Боже, који си нас одбацио? И нећеш ли ићи, Боже, са нашим војскама.
11 Ти нам дај помоћ у невољи, јер од човека нема спасења.
12 С Божијом помоћи учинићемо (своју) силу и он ће уништити наше тлачитеље.

Псалам 60Уреди

1 Боже, услиши моје мољење и поклони пажњу мојој молитви.
2 Теби завапих од краја земље - кад ми срце клону; ти си ме на стену уздигао,
3 Упутио си ме, јер си ти био моје поуздање, тврди заклон од непријатеља.
4 Становаћу у твом шатору довека, покрићу се твојим окриљем.
5 Јер си ти, Боже, услишао моје молитве, дао си наследство онима који се боје твога имена.
6 Додаћеш дане царевим данима и године његове од поколења до поколења.
7 Он ће остати довека пред Богом; ко ће изискивати његову милост и истину?
8 Тако ћу песмом опевати име твоје довека да извршавам своје завете из дана у дан.

Слава:

Псалам 61Уреди

1 Зар се моја душа неће повиновати Богу? Од њега је, наиме, моје спасење.
2 Јер он је мој Бог и мој спаситељ, заступник мој; нећу се више поколебати.
3 Докле ћете насртати на човека? Сви ви обарате (га) као накривљен зид и нагнуту ограду.
4 Него одлучише да одбаце моје достојанство, појурише у лажи; устима својим благосиљаху, а срцем својим проклињаху.
5 А ти, душо моја, повинуј се Богу, јер се у њега стрпљиво уздам.
6 Јер је он мој Бог и мој спаситељ, заступник мој; нећу се више селити.
7 У Богу је моје спасење и слава моја; он је Бог који ми помаже и моја нада је у Бога.
8 Уздај се у њега, сав народни зборе; изливајте пред њим своја срца; Бог је наш помагач.
9 Људски синови су сујетни, лажљивци су људски синови; кад би стали на мерила, показала би се сва њихова ништавност.
10 Не уздајте се у неправду и грабеж не прижељкујте; ако богатство расте, нек вам срце не приања за њега.
11 Бог је једном рекао, а ја сам двоје чуо:
12 Да је крепост Божија и да је у теби милост, Господе, јер ти ћеш узвратити сваком према делима његовим.

Псалам 62Уреди

1 Боже, Боже мој, теби раним; душа моја ожедне за тобом. Колико пута моје тело (чезне) за тобом у пустој, непроходној и безводној земљи?
2 Тако ти се јавих у светишту да видим твоју силу и твоју славу.
3 Јер је твоја милост боља од живота; усне моје хвалиће те.
4 Тако ћу те благосиљати за живота свога, у твоје име дизаћу своје руке.
5 Душа би ми била као сита сала и масти, и радосним уснама хвалиће (те) уста моја.
6 Кад год сам се на својој постељи тебе сећао у јутарњим бдењима о теби сам размишљао.
7 Јер си ми ти постао помагач и у сенци твога окриља клицаћу.
8 Моја душа приону за тебе, десница твоја прихвати ме.
9 Они узалуд затражише мој живот, сићи ће у дубине земље;
10 Биће предани у руке мача и допашће лисицама.
11 А цар ће се радовати у Богу, хвалиће се свако ко се њиме заклиње, јер су запушена уста оних што говоре неправду.

Псалам 63Уреди

1 Боже, услиши мој глас кад ти се молим, сачувај ми живот од непријатељског страха.
2 Заштитио си ме од скупа опаких, од мноштва безаконика.
3 Који наоштрише своје језике као мач, натегнуше свој лук, горку ствар,
4 Да из потаје устреле непорочнога, изненада ће га устрелити и неће се побојати.
5 Утврдише међу собом зао договор, разложише како да прикрију замке; рекоше: ко ће их видети?
6 Пронађоше безакоња, несташе у неуморном истраживању. Прићи ће човек и срце му је дубоко.
7 Али Бог ће се узвисити. Њихове ране посташе од стреле нејаких.
8 И језици њихови малаксаше на њима. Смутише се сви који их гледају,
9 И побоја се сваки човек. Објавише дела Божија и разумеше његове творевине.
10 Обрадоваће се праведник у Господу, и уздаће се у њега, и похвалиће се сви који су праведна срца.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 9Уреди

Псалам 64Уреди

1 Теби доликује химна, Боже, на Сиону, и теби ће се испунити завет у Јерусалиму.
2 Услиши моју молитву; теби ће доћи сваки човек.
3 Речи безаконика надвладаше нас, ти ћеш очистити нашу нечистоту.
4 Блажен је онај кога си изабрао и прихватио; он ће се населити у твоје дворове. Наситићемо се добрима твога дома; твој дом је свет, диван је у праведности.
5 Услиши нас, Боже, спаситељу наш, узданицо свих земаљских крајева и оних далеко преко мора,
6 Ти који учвршћујеш горе својом крепошћу, опасан јачином,
7 Ти који узбуркаваш морску дубину и хуку његових валова. Помешће се народи,
8 Побојаће се твојих знамења они што живе на крајевима (земаљским); ти ћеш створити радост где јутро излази и вече залази.
9 Походио си земљу и залио је, обогатио си је веома. Божија река напуни се водом; припремио си им храну, јер тако ти спремаш.
10 Натопи јој бразде, умножи јој плодове, кад никне развеселиће се кишним капљицама.
11 Крунисаћеш годину својом добротом и твоја поља испуниће се угојеном стоком.
12 У пустињи настају плодна места и хумови ће се опасати радошћу.
13 Оденуше се (руном) овнови у стадима и долине се испунише животом; подвикиваће и запеваће.

Псалам 65Уреди

1 Покликни Богу, сва земљо,
2 Појте његовом имену, одајте му славу и хвалу.
3 Реците Богу: како су страшна твоја дела; због твоје велике силе поласкаће ти непријатељи твоји.
4 Сва земља нека ти се поклони и нека ти запева, нека запева твом имену.
5 Ходите и видите дела Божија; страшан је у (својим) одлукама о људским синовима.
6 Он обраћа море у копно, ногом ће прелазити преко реке. Онде ћемо се обрадовати њему,
7 Који својом силом влада довека; његове очи мотре на народе, бунтовници да се не уздигну у себи.
8 Благосиљајте, народи, нашег Бога и хвалите га на сав глас.
9 Он је дао живот мојој души и не даде да поклекну ноге моје.
10 Боже, ти си нас окушао, огњем си нас очистио као што се сребро огњем пречишћава;
11 Увео си нас у замку, навалио си невољу на наша плећа.
12 Пустио си људе да нам се попну на главу, прођосмо кроз огањ и воду, али си нас ти извео да одахнемо.
13 Ући ћу у твој дом са жртвама које се спаљују, испунићу ти своје завете.
14 Које изрекоше усне моје и уста моја изговорише у мојој невољи.
15 Претиле жртве које се спаљују принећу ти са кадом од овнова, принећу ти говеда са јарићима.
16 Ходите, чујте сви који се бојите Бога, казаћу вам све што је (Бог) учинио мојој души.
17 Својим устима завапих и величах га својим језиком,
18 Да сам у свом срцу смишљао безакоње, Господ ме не би услишао.
19 Зато ме услиша Господ, поклони пажњу гласу моје молитве.
20 Нека је благословен Бог који не одбаци моју молитву и милост своју (не уклони) од мене.

Псалам 66Уреди

1 Боже, буди милостив према нама и благослови нас, обасјај нас својим лицем,
2 Да се на земљи зна твој пут, твоје спасење међу свим народима.
3 Народи да те славе, Боже, сви народи да те славе.
4 Племена да се развеселе и да кличу, јер ћеш праведно судити народима, и племена ћеш упутити на земљи.
5 Народи да те славе, Боже, сви народи да те славе,
6 Земља даде свој плод; благослови нас Боже, Боже наш.
7 Бог да нас благослови и да га се боје сви крајеви земаљски.

Слава:

Псалам 67Уреди

1 Нека Бог устане и растуре се непријатељи његови, и нека побегну од његова лица они који га мрзе.
2 Као што ишчезава дим, нека ишчезну; као што се восак топи од огња, тако да изгину грешници од лица Божија.
3 А праведници нека се развеселе, нека кличу пред Богом, нека се наслађују у весељу.
4 Запевајте Богу, појте његовом имену; прокрчите пут ономе који је кренуо на запад, Господ му је име, и кличите пред њим. Смутиће се од његова лица,
5 Оца сиромаха и судије удовицама; он је Бог у свом светом стану.
6 Бог даје дом усамљеницима, он мужевно изводи сужње исто тако и бунтовнике који обитавају у гробовима.
7 Боже, кад си ишао пред својим народом, кад си пролазио пустињом,
8 Земља се затресла и небеса дадоше дажд са лица Божијег, и овај Синај од лица Бога Израиљева.
9 Пустио си обилну кишу, Боже, на своје наследство, и кад оно изнеможе, ти га окрепи.
10 Твоја стада живе на њој; у својој доброти Боже, спремнио си је за сиромаха.
11 Господ ће дати реч радосним весницима великом силом,
12 Цар над војскама вољеног, и у красоти свога дома дели плен.
13 Ако заспите сред баштина, (заблистаће) посребрена крила голубице и леђа јој у жућкастом злату.
14 Када је Небески разбијао цареве, снег је падао на Селмону.
15 Божија гора је богата гора, гора препуна сира, богата гора.
16 Зашто завидљиво гледате, горе препуне сира, на гору где се Богу свидело да обитава? Господ ће (на њој) становати до краја.
17 Божија кола су безбројна, силне хиљаде; међу њима је Господ, на Синају у светињи.
18 Изишао си на висину, повео си робље, примио си дарове међу људима, чак и непокорни пребиваће (код Бога). Благословен је Господ Бог,
19 Нека је благословен Господ из дана у дан, Бог нашег спасења даће да буде добро.
20 Наш Бог је Бог који спасава, у Господњој власти су врата смрти.
21 Господ ће сатрти главе својих непријатеља и космато теме оних што ходе у гресима својим.
22 Господ рече: довешћу (их) од Васана, довешћу из морских дубина,
23 Да ти огрезне нога у крви, језик твојих паса да се части непријатељима.
24 Гледаху твој свечан долазак, Боже, долазак мога Бога и цара у светињу.
25 Напред су ишли кнезови, за њима свирачи сред девојака са бубњевима.
26 На скуповима благосиљајте Бога, Господа, ви који сте из извора Израиљева.
27 Онде је најмлађи, Венијамин, у усхићењу, Јудини кнезови и старешине њихове, Завулонови кнезови, Нефталимови кнезови.
28 Заповеди, Боже, својом силом, утврди, Боже, ово што си нам учинио,
29 Из твога храма у Јерусалиму; цареви ће ти приносити дарове.
30 Укроти звери у трсци, крдо бикова са теоцима народа, да не буду искључени искушани сребром; распни народе који желе ратове.
31 Доћи ће посланици из Египта, Етиопија ће журно пружити своју руку Богу.
32 Земаљска царства, запевајте Богу, појте Господу.
33 Појте Богу који се попео на небо небеса исконских; гле, даће силину гласу своме.
34 Дајте славу Богу; његово величанство је над Израиљем, а сила његова на облацима.
35 Диван је Бог у светињи својој; Бог Израиљев, он ће свом народу дати силу и крепост. Нека је благословен Бог.

Слава:

Псалам 68Уреди

1 Спаси ме, Боже, јер ми воде дођоше до душе.
2 Заглибих у дубоко блато где нема дна; доспео сам у морску дубину и бура ме потопи.
3 Уморих се вичући, грло ми је промукло, попустише ми очи од уздања у Бога.
4 Оних који ме мрзе ни за што има више него косе на мојој глави, осилише се моји непријатељи који ме неправедно гоне; тада сам враћао што нисам отео.
5 Боже, теби је познато моје безумље, а моја прегрешења нису скривена од тебе.
6 Немој да се због мене постиде они који се тебе држе, Господе, Господе над војскама. Немој да се посраме због мене они који те траже, Боже Израиљев,
7 Јер тебе ради поднесох поругу, стид ми покри лице.
8 Отуђих се од своје браће и постадох стран синовима своје мајке.
9 Јер ревност за твој дом поједе ме и поруге оних који тебе руже падоше на мене.
10 Постом обрвах душу своју и то ми би на ругло.
11 Врећу узех за одело и постадох им предмет приче.
12 Они што седе на вратима говораху против мене, пијанице певаху о мени.
13 Ја ти се молим, Господе; време је да покажеш (своје) благовољење, Боже, по великој милости својој; услиши ме у свом истинитом спасењу.
14 Спаси ме из блата, да се не заглибим; да се избавим од оних који ме мрзе и из дубоких вода;
15 Да ме не потопи бура на води, и да ме дубина не прогута, и да ждрело не затвори своја уста нада мном.
16 Услиши ме, Господе, јер је твоја милост добра; по свом великом милосрђу погледај на мене.
17 Не окрени своје лице од свог слуге, јер сам на муци, услиши ме брзо.
18 Буди наклоњен мојој души и спаси је, избави ме због мојих непријатеља.
19 Јер ти знаш моју поругу, и мој стид, и моју срамоту; пред тобом су сви који ме муче.
20 Душа ми је дочекала поругу и беду, и чекао сам неког ко ће саучествовати са мном, али га не беше, и (чекао сам) да ме ко утеши, али (га) не нађох.
21 Дадоше ми жуч да једем и у жеђи мојој напојише ме оцтом.
22 Њихова трпеза нека им буде замка пред њима, одмазда и саблазан;
23 Нека им се помраче очи - да не виде, и бедра њихова ослаби за свагда;
24 Излиј свој гнев на њих и јарост твога гнева нека их обузме.
25 Нека опусти стан њихов и у њиховим шаторима нека нико не станује.
26 Јер кога си ти поразио, (тога) они прогнаше, и повећаше бол мојих рана.
27 Додај безакоње на њихово безакоње и не дај да уђу у твоју праведност.
28 Нека буду избрисани из књиге живих и да не буду уписани међу праведнике.
29 Убог сам ја и болан, твоје спасење, Боже, нека ме прихвати.
30 Хвалићу Божије име песмом, величаћу га похвалом,
31 И то ће бити Богу милије од младог телета коме избијају рогови и папци.
32 Нека виде убоги и нека се развеселе; потражите Бога, па ће вам оживети душа,
33 Јер Господ услиша сиромахе и не презре своје сужње.
34 Нека га хвале небеса и земља, море и све што се у њима миче.
35 Јер Бог ће спасти Сион, и подићи ће се градови у Јудеји; и уселиће се тамо и наследиће га;
36 И потомство његових слугу поседоваће га и обитаваће у њему они који љубе име његово.

Псалам 69Уреди

1 Господе, спаси ме, Боже, притеци ми у помоћ.
2 Нека се постиде и посраме они који траже живот мој, нека устукну и постиде се они који ми желе зло,
3 Нека сместа устукну постиђени они који ми говоре (ругајући се); лепо! лепо!
4 Нека кличу и обрадују ти се сви који те траже, а који љубе твоје спасење нека свагда говоре: нека се велича Бог.
5 Ја сам убог и сиромах; Боже, помози ми, Господе, ти си мој помагач и избавитељ, немој закаснити.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 10Уреди

Псалам 70Уреди

1 Боже, у тебе се уздах, не дај да се постидим довека.
2 Спаси ме и избави ме у праведности својој, приклони мени ухо своје и спаси ме.
3 Буди ми Бог заштитник и сигурно место - да ме спасеш, јер си ти моје утврђење и уточиште моје.
4 Из грешничке руке избави ме, Боже мој, из руке безаконика и насилника;
5 Јер си ти, Господе, моја узданица; Господ је моја нада од младости моје.
6 Тебе се чврсто држим од рођења, од утробе моје мајке ти си ми покровитељ; о теби свагда пева моја химна.
7 Многима сам постао чудо, а ти си ми снажни помагач.
8 Нека моја уста буду пуна хвале, да песмом величам славу твоју, по вас дан величанство твоје.
9 Не одбаци ме у старости, кад ме изда снага, немој ме напустити.
10 Јер моји непријатељи рекоше ми и они што мотре на мој живот договорише се заједно,
11 Говорећи: Бог га је напустио; потерајте га и ухватите га, јер нема ко да га избави.
12 Боже, не удаљавај се од мене; Боже мој похитај ми у помоћ.
13 Нека се постиде и исчезну непријатељи моје душе, нека обузме стид и срам оне који се труде (да ми нанесу) зла.
14 А ја ћу се свагда уздати у тебе и хвалићу те све више.
15 Уста моја казиваће твоју праведност, по вас дан спасење твоје, јер их не могу измерити.
16 Ући ћу у сили Господњој; Господе, сетићу се само твоје праведности.
17 Боже, ти си ме учио од моје младости, а ја до сада објављујем твоја чудеса.
18 И кад зађем у дубоку старост, Боже, немој ме напустити, да бих објављивао мишицу твоју сваком будућем нараштају, твоју моћ и праведност твоју,
19 Боже, до највиших висина у великим делима која си учинио; Боже, ко је као ти?
20 Колико си ми многих и великих невоља показао, али, окренувши се мени оживео си ме, из бездана земаљских опет си ме извео.
21 Повећао си своје величанство и окренувши се мени утешио си ме /и из бездана земаљских опет си ме извео./
22 А ја ћу уз харфу хвалити твоју истинитост, Боже; свираћу ти у китару, свече Израиљев.
23 Клицаће моје усне, кад ти будем певао, и моја душа коју си избавио.
24 И језик мој говориће о твојој праведности по вас дан, када се постиде и посраме они који се труде (да ми нанесу) зла.

Псалам 71Уреди

1 Боже, дај свој суд цару и своју правду царевом сину,
2 Да он по правди суди твом народу и сиромсима твојим по правици.
3 Нека горе донесу мир твом народу, а хумке праведност.
4 Он ће судити убогима и народу и спашће синове сиромаха, а клеветника ће понизити,
5 И живеће колико и сунце, и месец од поколења до поколења,
6 И сићи ће као дажд на ливаду, као капљице које росе земљу.
7 Синуће правда у његово време и обилни мир све док не нестане месеца.
8 И владаће од мора до мора, и од реке (Еуфрата) до крајева земаљских.
9 Етиопљани ће пасти ничице пред њим, а непријатељи његови лизаће прашину;
10 Цареви тарсијски и острвљани приносиће дарове, цареви Арабије и Сабе доносиће дарове;
11 И сви цареви клањаће се њему, сви народи служиће му.
12 Јер је спасао убогог из руке силника, и сиромаха коме нема ко да помогне;
13 Поштедеће убогог и сиромаха, и спашће живот сиромаха;
14 Избавиће им душе од лихве и неправде, и пред њим ће бити часно њихово име.
15 И поживеће, па ће му давати арапског злата, те ће се молити за њега свагда, благосиљаће га по вас дан.
16 Биће утврђење на земљи на врховима гора; његов плод уздићи ће се изнад Ливана, и процветаће (људи) из градова као трава на земљи.
17 Нека му је име благословено довека, да му се одржи име док је сунце; сва племена на земљи биће у њему благословена, сви ће га народи звати блаженим.
18 Нека је благословен Господ Бог, Бог Израиљев, једини који чини чуда,
19 И нека је благословено његово славно име довека и у све векове, и сва земља нека се испуни његовом славом. Нека буде, нека буде.
20 Свршише се молитве Давида, Јесејева сина.

Слава:

Псалам 72Уреди

1 Како је добар Бог Израиљев онима који су чиста срца.
2 А моје ноге умало не поклекнуше, замало ми кораци не посташе несигурни.
3 Јер позавидех безаконицима, гледајући како грешници мирно живе,
4 Јер не пате до смрти и чврстина им је у бичу.
5 Нема их на људским пословима и са (другим) људима не сносе недаће.
6 Зато је охолост овладала њима, огрнуше се својом неправдом и безбоштвом.
7 Њихова неправда изићи ће као из сала, предадоше се срцу на вољу;
8 У лукавству смислише и говорише, неправду говором уздигоше;
9 Уста своја уперише на небо, а језик им прође (свуда) по земљи.
10 Зато ће се мој народ вратити овамо и наћи ће своје пуне дане.
11 И рекоше: како Бог дозна и има ли знања у Свевишњега?
12 Ето такви су грешници и успевају; вечито држе богатство.
13 Још рекох: јесам ли узалуд држао своје срце у праведности и у недужности опрао руке своје?
14 Недаће ме сналазе по вас дан, и срамота моја од раног јутра.
15 Да сам рекао: говорићу и ја тако, гле, изневерио бих род твојих синова.
16 И хтедох то да схватим; труд је то за мене,
17 Док не уђем у Божије светиште и не схватим њихов крај.
18 Заиста, за подмуклост нанео си им (зла), бацио си их у пропаст.
19 Како зачас опустеше; ишчезоше, изгибоше за безакоње своје.
20 Као сан кад се човек пробуди, Господе, (тако ти) у свом граду учини ништавну њихову прилику.
21 Јер ми се срце распламтело и бубрези ми се изменише.
22 И ја поражен не разумех, постадох као живинче пред тобом.
23 Али сам стално с тобом, придржао си ми десну руку,
24 Упутио си ме својим саветом и прихватио си ме са славом.
25 Јер шта ја имам на небу и од тебе шта зажелех на земљи?
26 Клонуло ми је тело и срце, Боже мога срца и наследство моје, Боже, довека.
27 Јер, гле, пропашће они који се удаљавају од тебе, истребио си свакога ко те изневери.
28 А мени је добро бити уз Бога, полагати своју наду у Господа, објављивати све твоје похвале на вратима кћери Сиона.

Псалам 73Уреди

1 Боже, зашто си (нас) сасвим одбацио, (зашто) се твоја јарост разгневила на овце твоје паше?
2 Сети се своје заједнице, коју си од старине стекао, искупио си (је) као државу себи у наследство ову гору Сион, на којој си се настанио.
3 Подигни своје руке на њихову крајњу охолост, на сва зла која је непријатељ учинио у светињи твојој.
4 Они који те мрзе силно се понеше усред твога празника, поставише бојна знамења као знакове, али не познаше.
5 Као горе на улазу,
6 Као у густој шуми секирама исекоше њена врата, брадвом и маљем одједном је разбише.
7 Огњем спалише твоје светиште, оскрнавише на земљи место на ком твоје име пребива.
8 Рекоше у свом срцу сви који су им сродни: хајдете да спалимо све Божије празнике на земљи.
9 Своје знакове не видесмо, нема више пророка, и за нас се неће више знати.
10 Боже, докле ће се још ругати непријатељ? Хоће ли противник довека пркосити твоме имену?
11 Зашто одвраћаш своју руку и десницу своју стално (скриваш) посред недара својих?
12 Али Бог је наш цар од искона, он је спремио спасење посред земље.
13 Ти си својом силом утврдио море, ти си сатро главе воденим неманима.
14 Ти си размрскао главе немани, дао си је за храну етиопском народу.
15 Ти си отворио изворе и потоке, ти си пресушио реке итамске.
16 Твој је дан и твоја је ноћ, ти си уредио светила и сунце.
17 Ти си поставио све границе земаљске; лето и пролеће, ти си их створио.
18 Сети се тога; непријатељ се наругао Господу, и безумни народ раздражи име твоје.
19 Не дај зверима душу која те исповеда, душе својих сиромаха не заборави никада.
20 Погледај на свој завет, јер су сви мрачни земаљски кутови пуни станова безаконика.
21 Смирени да се не врати посрамљен; убог и сиромах хвалиће твоје име.
22 Устани, Боже, пресуди своју правицу; сети се како ти се безумник руга по вас дан.
23 Не заборави глас твојих богорадника; охолост оних који те мрзе једнако се диже на тебе.

Слава:

Псалам 74Уреди

1 Хвалићемо те, Боже, хвалићемо и призваћемо твоје име.
2 Казиваћу сва твоја чудеса кад буде време; судићу по правици.
3 Зањиха се земља са свим својим становницима, ја сам учврстио њене ступове.
4 Рекох преступницима закона: не преступајте закона, и онима који греше: не дижите рога,
5 Не дижите у вис свога рога, не говорите неправду против Бога.
6 Јер нити са истока, нити са запада, нити са пустих гора (долази уздизање),
7 Него је Бог судија, он једнога унизује а другога узвисује.
8 Јер у руци Господњој је чаша пуна немешаног, добро зачињеног вина, и он точи по реду, али се њен талог не источи, пиће (из ње) сви грешници на земљи.
9 А ја ћу клицати довека, певаћу Богу Јаковљеву;
10 И поломићу све грешничке рогове, а праведнички рогови узвисиће се.

Псалам 75Уреди

1 Зна се за Бога у Јудеји, велико је његово име у Израиљу.
2 У Салиму би његово место и на Сиону пребивалиште његово.
3 Тамо поломи стреле луковима, штит и мач и рат.
4 Ти дивно светлиш са вечних гора.
5 Смутише се сви који су неразумна срца, богати људи заспаше својим сном и ништа не нађоше у рукама својим.
6 Од твоје претње, Боже Јаковљев, коњаници задремаше.
7 Страшан си и ко ће ти се супротставити? Отуда твој гнев.
8 Са неба си објавио суд, земља се препаде и умукну;
9 Када се Бог диже да суди - да спасе све кротке на земљи.
10 Што човек науми теби ће исповедати и преостале (његове) мисли тебе ће славити.
11 Заветујте се и извршите (своје) завете Господу Богу своме; сви који га окружавају носиће дарове.
12 Страшноме, који обуздава духове кнезова, страшнијем од царева земаљских.

Псалам 76Уреди

1 Гласом својим завапих Господу, гласом својим Богу и чу ме.
2 У дан своје невоље потражих Бога ноћу својим рукама уздигнутим к њему, и не преварих се; душа никако да ми се утеши.
3 Сетих се Господа и развеселих се; размислих и дух ми постаде малодушан,
4 Очи ми ноћу бдију, узнемирих се и не могох говорити.
5 Размишљах о старим данима, сетих се прастарих година и поучих се;
6 Ноћу разговарах са својим срцем, а дух мој испитиваше.
7 Хоће ли Господ заувек одбацити и хоће ли још икад бити благонаклон?
8 Или ће до краја ускратити своју милост од поколења до поколења.
9 Или ће Бог заборавити да се смилује, или ће у свом гневу затворити своје милосрђе?
10 И рекох: сад почех (разумевати), ово је промена деснице Свевишњег.
11 Сетих се дела Господњих, сећаћу се твојих чудеса од почетка,
12 И поучићу се свим делима твојим и говорићу о поступцима твојим.
13 Боже, твој пут је свет; који је Бог тако велик као наш Бог?
14 Ти си Бог који чини чудеса, показао си своју силу на народима;
15 Својом мишицом избавио си народ свој, Јаковљеве и Јосифеве синове.
16 Воде те видеше, Боже, воде те видеше и устрепташе, понори се узбуркаше, силна хука од вода.
17 Облаци загрмеше, јер твоје стреле пролећу;
18 Глас твоје грмљавине одјекну котрљајући се, твоје муње осветлише васељену, земља се пољуља и уздрхта.
19 Твој пут води кроз море и твоје стазе по великим водама, а трагови твоји неће се познати.
20 Повео си свој народ као овце - Мојсијевом и Ароновом руком.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 11Уреди

Псалам 77Уреди

1 Припази, народе мој, на закон мој, приклони своје ухо ономе што моја уста говоре;
2 Причама ћу отворити уста своја, казиваћу загонетне ствари од искони.
3 Све што чусмо и дознасмо и што нам очеви наши казиваху,
4 Не оста скривено од њихове деце, јер су будућем нараштају јавили славна дела Господња, и силу његову, и чудесна дела која је учинио.
5 Он подиже сведочанство у Јакову и постави закон у Израиљу, и нареди нашим очевима да све то обзнане својим синовима,
6 Како би знао будући нараштај, синови који ће се родити, па ће и они устати и то јавити својим синовима,
7 Да положе своју наду у Бога, и не забораве дела Божија, те да истражују наредбе његове,
8 Да не буду као њихови очеви - род наопак и бунтован, род који није исправио срце своје и не би веран Богу духом својим.
9 Ефремови синови, који затежу лук и стрељају њиме, окренуше се на дан битке.
10 Савез са Богом не сачуваше и не хтедоше ходити по његовом закону.
11 И заборавише његова доброчинства и чудна дела његова која им је показао,
12 Чудеса која је учинио пред њиховим очевима у земљи египатској, на Танејском пољу.
13 Раздвоји море и њих проведе, постави воду као мех,
14 И поведе их дању облаком, а сву ноћ светлошћу огња.
15 Раскида стену у пустињи и напоји их као из дубоког бездана,
16 И изведе воду из стене, па низведе воде као реке.
17 А они продужише и даље да греше, озлоједише Свевишњег у пустињи,
18 И искушаше Бога у срцима својим тражећи хране за своје душе,
19 И опадаше Бога, те рекоше: хоће ли моћи Бог да зготови трпезу у пустињи?
20 А кад удари стену, потече вода и потоци се разлише; може ли и хлеба дати или зготовити трепезу народу свом?
21 Стога Господ чу и баци (их) натраг, и огањ се распламте у Јакову, и гнев се подиже на Израиља,
22 Јер не повероваше Богу, нити се уздаше у његово спасење.
23 И заповеди одозго облацима, те отвори небеска врата,
24 И пусти им ману као дажд - да (је) једу, и хлеб небески даде им;
25 Човек је јео анђеоски хлеб, посла им хране до ситости.
26 Подиже са неба јужни ветар и својом силом наведе кишу,
27 Те пусти месо на њих да пада као прашина и крилате птице као морски песак,
28 И попадоше сред њихова логора - око њихових шатора,
29 Па једоше и добро се наситише, и испуни им жељу,
30 Не беху лишени онога што су желели. Док им је још јело било у устима,
31 Подиже се на њих гнев Божији и помори најјаче међу њима, те свеза изабране у Израиљу.
32 Поред свега тога још грешише и не повероваше његовим чудесним делима,
33 Тако им прођоше дани узалуд а године њихове мучно.
34 Кад их убијаше, тражаху га и обраћаху се, па се у бдењу обраћаху Богу,
35 И сетише се да је Бог њихов помагач, Бог свевишњи њихов избавитељ.
36 И обмануше га својим устима и језиком својим слагаше му,
37 А срце им не беше сасвим уз њега, нити осташе верни његовом савезу.
38 Али он им је као милосрдан опраштао грехе и није их уништавао, него је често одустајао од своје јарости и није дао да се распали сав његов гнев.
39 И сети се да су они тело, дах који одлази и не враћа се.
40 Колико пута га озлоједише у пустињи и разгневише у безводној земљи?
41 И скренуше, те искушаше Бога, па наљутише свеца Израиљева.
42 Не сетише се његове руке (онога) дана када их избави из руке угњетача.
43 Како постави своје знаке у Египту и чудеса своја на Танејском пољу;
44 И претвори им реке у крв, и потоке њихове - да не могоше пити,
45 Посла обаде на њих и изједоше их, па жабе и поморише их.
46 И пусти медљику на њихову летину, а муку њихову предаде скакавцу.
47 Виноград им поби градом, а смокве њихове сланом.
48 И предаде им стоку граду, а имање њихово огњу.
49 Посла на њих гнев своје јарости, јарост и гнев и невољу, одред злих анђела.
50 Отвори пут свом гневу, не поштеде им животе од смрти, а стоку им помори.
51 И све прворођено поби у Египту првину од свих њихових трудова у Хамовим шаторима.
52 И подиже свој народ као овце, те их поведе као стадо у пустињи,
53 И поуздано их упути, па се нису бојали, а море покри њихове непријатеље.
54 И уведе их у свој свети крај, на ову гору коју задоби његова десница,
55 И одбаци народе пред њима, те жребом подели њихово наследство, и у њихове шаторе насели племена Израиљева.
56 Но они искушаше и озлоједише Бога свевишњега, и његова сведочанства не сачуваше.
57 Скренуше и отпадоше као и њихови очеви, претворише се у искривљен лук.
58 И разгневише га на својим хумовима и раздражише га својим идолима.
59 Бог чу и презре, па понизи веома Израиља.
60 И одбаци (свети) шатор у Силому, своје насеље у ком се настанио међу људима.
61 И предаде у ропство крепост њихову, и красоту њихову у непријатељске руке,
62 И препусти свој народ мачу, те презре своје наследство.
63 Младиће им поједе огањ, а девојке им се не удаше.
64 Свештеници им падоше од мача, а удовице њихове неће бити оплакане.
65 Тада се пробуди Господ као из сна, као јунак савладан од вина,
66 И одби натраг своје непријатеље, даде им вечну срамоту.
67 И одбаци Јосифов шатор, а Ефремово племе не изабра.
68 Него изабра Јудино племе, гору Сион, коју заволе.
69 И сагради своје светиште високо као једнорога, на земљи га утемељи довека.
70 И изабра свога слугу Давида и узе од овчијих стада.
71 Узе га од оваца које се јагње - да буде пастир Јакову, његовом народу, и Израиљу, његовом наследству.
72 И био им је пастир незлобивим срцем и поведе их својим разборитим рукама.

Слава:

Псалам 78Уреди

1 Боже, многобошци дођоше у твоје наследство, оскрнавише твој свети храм, Јерусалим претворише у рушевине.
2 Мртва тела твојих слугу ставише небеским птицама за храну, а тела твојих побожних зверима земаљским;
3 Пролише крв њихову као воду око Јерусалима и не беше ко да (их) погребе.
4 Постадосмо ругло совјим суседима, подсмех и поруга онима око нас.
5 Господе, докле ћеш се вечито гневити и (докле ће се) твоја ревност распаљивати као огањ?
6 Излиј свој гнев на многобошце који те не знају и на царства која не признаше име твоје,
7 Јер изједоше Јакова и опустошише његово место.
8 Не сећај се безакоња наших давнашњих; нека нас што пре освоји твоје милосрђе; јер смо веома осиромашили.
9 Помози нам, Боже, спаситељу наш; ради славе свога имена избави нас и очисти нам грехе ради свога имена,
10 Да једном не кажу многобошци: где је њихов Бог? Нека се пред нашим очима покаже освета над многобошцима за проливену крв твојих слугу.
11 Нека допре до тебе уздисање сужњева у оковима, силом своје мишице сачувај оне одређене за смрт.
12 Узврати седмоструко у недра нашим суседима поругу којом ти се наругаше, Господе.
13 А ми, твој народ и овце твоје паше славићемо тебе довека, од поколења до поколења казиваћемо хвалу твоју.

Псалам 79Уреди

1 Пастиру Израиљев, чуј, ти који водиш Јосифа као овце и седиш на херувимима, јави се.
2 Пред Ефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и дођи да нас спасеш.
3 Боже, обрати нас и нека засија твоје лице, па ћемо се спасти.
4 Господе, Боже над војскама, докле ћеш се гневити на молитву твога слуге,
5 Хоћеш ли нас хранити сузним хлебом и појити сузама преко мере?
6 Учинио си да се наши суседи препиру око нас, а непријатељи наши наругаше нам се.
7 Господе, Боже над војскама, обрати нас и нека засија твоје лице, па ћемо се спасти.
8 Ти си пренео чокот из Египта, истерао си народе и посадио га;
9 Прокричио си пут пред њим и посадио си му коренове, те се напуни земља.
10 Његова сенка покри горе, а његове лозе пузавице кедрове Божије;
11 Пустио је своје лозе до мора и изданке своје до реке.
12 Зашто си срушио његову ограду, па га беру сви који поред њега путем пролазе?
13 Горски вепар опустоши га и пољска звер позоба га.
14 Боже над војскама, окрени се, погледај са неба и види, и обиђи овај виноград,
15 И уреди (виноград) који посади десница твоја, и (погледај) на сина човечијег кога си себи укрепио.
16 Попаљен је огњем и раскопан; од претње твога лица нек пропадну.
17 Нека твоја рука буде над човеком деснице твоје и над сином човечијим кога си себи укрепио.
18 А ми нећемо одступити од тебе, ти ћеш нас оживети, па ћемо призвати име твоје.
19 Господе, Боже над војскама, обрати нас и нека засија твоје лице, па ћемо се спасти.

Псалам 80Уреди

1 Кличите Богу, нашем помагачу, кликните Богу Јаковљеву
2 Запевајте песму и ударите у бубањ, у милозвучну харфу са китаром;
3 Затрубите у трубу о младом месецу, на свечани дан нашег празника;
4 Јер је то наредба за Израиљ и заповест Бога Јаковљева.
5 То је дао за сведочанство Јосифу, кад је изишао из земље египатске; чу језик који није знао;
6 Ослободио му плећа од терета, руке његове радише са котарицом,
7 Призвао си ме у невољи и избавих те; услишах те у тајној бури, искушах те на води свађе.
8 Послушај, народе мој, и засведочићу ти; Израиљу, ако хоћеш да ме послушаш,
9 Да у тебе не буде неки нови бог и да се не клањаш туђем богу;
10 Јер ја сам Господ Бог твој који те изведе из земље египатске; отвори своја уста и ја ћу их напунити.
11 Али мој народ не послуша гласа мога и Израиљ ми не учини по вољи;
12 И пустих га на вољу срца његова, нека иде како сам хоће.
13 Да ме је народ мој послушао да је Израиљ пошао мојим путевима,
14 Брзо бих покорио његове непријатеље и ставио бих руку своју на његове угњетаче.
15 Непријатељи Господњи слагаше му и њихове удес остаће довека.
16 А њих нахрани најбољом пшеницом и медом из камена насити их.

Слава:

Псалам 81Уреди

1 Бог стаде у скупштини богова, усред богова изрече суд.
2 Докле ћете неправедно судити и повлађивати грешницима.
3 Будите (праведне) судије сирочету и убогом, оправдајте смерног и сиромашног;
4 Избавите сиромаха и убогог, ишчупајте га из грешничке руке.
5 Не познаше нити разумеше, ходе по тами; задрмаће се сви темељи земаљски.
6 Ја рекох: богови сте и сви сте синови Свевишњег;
7 Али ви као људи умирете и падате као сваки кнез.
8 Устани, Боже, суди земљи, јер ћеш ти бити наследник свих народа.

Псалам 82Уреди

1 Боже, ко ће се теби уподобити? Немој заћутати нити се смирити, Боже;
2 Јер, гле, непријатељи твоји надаше вику, а они што те мрзе подигоше главе,
3 Зло наумише твом народу и договорише се против твојих светих;
4 Рекоше: дођите да их истребимо између народа, па да се више не спомене име Израиљево.
5 Једнодушно донеше одлуку, склопише савез против тебе,
6 Идумејска насеља и Исмаилићани, Моав и Агарини,
7 Гевал и Амон и Амалик, и иноплеменици са онима што живе у Тиру;
8 Чак им се и Асур придружио, посташе помоћници Лотовим синовима.
9 Учини им као (што си учинио) Мадијаму и Сисари и Јавину на потоку Кисану;
10 Истребљени беху у Аендору, посташе као гнојиво на земљи.
11 Поступи са њиховим кнезовима као са Оривом и Зивом и Зевејем и Салманом - свим њиховим кнезовима.
12 Који рекоше: хајде да ми наследимо себи светиште Божије.
13 Боже мој, учини да буду као вихор, као плева пред ветром;
14 Као ватра која сажиже шуму, као пламен који спаљује горе,
15 Тако их потерај својом буром и гневом својим смети их.
16 Напуни им лица срамотом, па ће тражити твоје име, Господе.
17 Нека буду постиђени и сметени у све векове, нека се посраме и изгину,
18 И нека знају да је твоје име Господ, да си ти једини Свевишњи над свом земљом.

Псалам 83Уреди

1 Како су мили твоји станови, Господе над војскама.
2 Душа ми чезне и гине за дворовима Господњим, срце моје и тело моје обрадова се Богу живом. 3. Јер и врабац нађе себи дом и грлица гнездо себи, где ће положити птиће своје, а ја твоје олтаре, Господе над војскама, царе мој и Боже мој.
4 Блажени су који станују у твом дому, они ће те хвалити у све векове.
5 Блажен је човек који своју заштиту налази код тебе, Господе; он је у свом срцу одлучио да иде горе.
6 Долином плача на место које одреди; а благослове ће дати законодавац.
7 Ићи ће из силе у силу, јавиће се Бог богова на Сиону.
8 Господе, Боже над војскама, услиши моју молитву, чуј Боже Јаковљев.
9 Заштитниче наш, Боже, види и погледај на лице свога помазаника.
10 Јер један дан у твојим дворовима бољи је од хиљаде дана ван њих, радије ћу бити на прагу Божијег дома, него становати у грешничким шаторима.
11 Јер Господ Бог воли милост и истину, он ће дати благодат и славу; Господ неће лишити добара оне који ходе у незлобивости.
12 Господе над војскама, блажен је човек који се узда у тебе.

Псалам 84Уреди

1 Господе, омиле ти твоја земља, вратио си робље Јаковљево.
2 Свом народу опростио си безакоње, покрио си све грехове његове.
3 Утишао си сав свој гнев, одвратио си се од гнева своје јарости.
4 Врати нас, Боже нашег спасења, и одврати своју јарост од нас.
5 Зар ћеш се довека гневити на нас, или ћеш протегнути свој гнев са поколења на поколење?
6 Боже, врати се и оживи нас, и обрадоваће ти се народ твој.
7 Покажи нам, Господе, своју милост и дај нам твоје спасење.
8 Саслушаћу шта ће ми Господ Бог рећи јер ће говорити о миру свом народу, и светима својим, и онима који му се срцем обраћују.
9 Да, његово спасење је близу оних који га се боје, да се слава настани у нашој земљи.
10 Сретоше се милост и истина, пољубише се праведност и мир.
11 Истина изникну из земље, а праведност се помоли са неба.
12 Јер Господ ће дати честитост, и наша земља даће свој плод;
13 Праведност ће ићи пред њим и поставиће стопе своје.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 12Уреди

Псалам 85Уреди

1 Приклони, Господе, ухо своје и услиши ме јер сам сиромах и убог.
2 Сачувај моју душу, јер сам побожан; Боже мој, спаси свога слугу који се узда у тебе.
3 Смилуј се на мене, Господе, јер ћу теби вапити по вас дан.
4 Развесели душу свога слуге, јер теби, Господе, уздигох душу своју. 5Јер си ти, Господе, добар, и правичан, и пун милости према свима који те призивају.
6 Чуј, Господе, молитву моју и погледај на глас мога мољења.
7 У дан своје невоље завапих теби и ти ме услиша.
8 Међу боговима нема теби слична, Господе, и нема дела као што су твоја.
9 Сви народи, које си створио, доћи ће и клањаће се пред тобом, Господе, и славити име твоје.
10 Јер ти си велики чиниш чуда, ти си једини и велики Бог.
11 Покажи ми, Господе, твој пут, па ћу ходити у твојој истини; Нека нађе радост срце моје у страхопоштовању према твоме имену.
12 Исповедаћу те, Господе, Боже мој, свим својим срце и славићу име твоје довека,
13 Што је велика твоја милост према мени и што си избавио моју душу из крајње дубине ада.
14 Боже, преступници закона усташе на мене и гомила насилника затражи живот мој, и не видеше тебе пред собом.
15 А ти си, Господе Боже, саосећајан и милостив; веома стрпљив и пун милосрђа и истинит.
16 Погледај ме и смилуј се на мене, дај своју моћ слузи своме и спаси сина слушкиње своје.
17 Учини са мном знамење на добро и нека виде они који ме мрзе, постиде се јер си ми ти, Господе, помогао и утешио ме.

Псалам 86Уреди

1 Његови темељи су на светим горама;
2 Господ више воли сионска врата него сва насеља Јаковљева.
3 О теби су говорили преславне ствари, граде Божији.
4 Поменућу Раав и Вавилон међу оне који ме знају; и гле, иноплеменици и Тир, и етиопски народ, они посташе онде.
5 Мајка Сион, рећи ће човек, и човек се роди у њему, сам Свевишњи га утемељи.
6 Господ ће записати у књизи народа и владара све који су били у њему.
7 У теби пребивају сви који се радују.

Псалам 87Уреди

1 Господе, Боже мога спасења, обдан завапих пред тобом и обноћ;
2 Нека моја молитва дође пред тебе, приклони своје ухо мољењу моме, Господе.
3 Јер душа ми се напуни зала и живот ми се приближи аду.
4 Убројише ме у оне што силазе у гроб, постао сам као човек без помоћи - међу мртвима слободан,
5 Као бачени рањеници који спавају у гробу, њих се више не сећаш, они су одгурнути од твоје руке.
6 Положише ме у најдубљу раку, у тмину и сенку смрти.
7 Твоја јарост утврди се на мени и све своје валове навео си на мене.
8 Удаљио си од мене познанике моје, учинише да сам им гнусан, предадоше ме и не могох изићи,
9 Очи моје малаксаше од сиромаштва; теби вапих, Господе, по вас дан, своје руке пружах теби.
10 Хоћеш ли мртвима чинити чуда? или ће их лекари подићи па ће те славити?
11 Хоће ли ко у гробу казивати твоју милост и истину твоју у пропасти?
12 Хоће ли се у тами познати твоја чуда и правда твоја у заборављеној земљи?
13 А ја завапих теби, Господе и ујутро ће моја молитва изићи пред тебе.
14 Зашто, Господе одбацујеш моју душу, зашто одвраћаш своје лице од мене?
15 Ја сам сиромах и мучим се од своје младости; узвишен бејах и понижен, издаде ме снага.
16 Налети твога гнева пређоше преко мене и страхоте твоје сасвим ме пометоше.
17 Опколише ме као вода по вас дан, обузеше ме сви скупа.
18 Удаљио си од мене пријатеља и ближњега, и познанике моје од невоље (моје).

Слава:

Псалам 88Уреди

1 Певаћу довека о твојој милости, Господе, својим устима објављиваћу твоју истину са поколења на поколење.
2 Јер ти рече: моја милост биће саздана довека; твоја истина биће припремљена на небесима.
3 Склопих савез са својим изабраницима, заклех се Давиду, своме слузи:
4 Одржаваћу твоје потомство довека и сазидаћу твој престо за сва поколења.
5 Небеса ће казивати твоја чуда, Господе, а сабор светих истину твоју.
6 Јер ко ће се на облацима изједначити са Господом и ко ће се уподобити Господу међу синовима Божијим?
7 Бог се прославља у савету светих, велик је и страшан свима који га окружавају.
8 Господе, Боже над војскама ко је теби сличан? Силан си, Господе, и твоја истина окружује те.
9 Ти владаш над морском силом, ти укроћаваш силу његових валова.
10 Ти си поразио охолога као рањеника и својом крепком мишицом расуо си непријатеље своје.
11 Твоја су небеса и твоја је земља; ти си утемељио васељену и све што је у њој.
12 Ти си створио север и југ, Тавор и Ермон клицаће твом имену.
13 Крепка је твоја мишица; нека очврсне твоја рука, нека се уздигне десница твоја.
14 Основа твога престола су праведност и право, милост и истина ићи ће пред тобом.
15 Блажен је народ који зна да кличе; Господе, он ће ићи у светлости твога лица,
16 И твоме имену клицаће по вас дан, а правдом твојом уздизаће се.
17 Јер ти си дика његове силе, и твојим благовољењем уздићи ће се наш рог.
18 Јер наша заштита долази од Господа и од свеца Израиљева, цара нашега.
19 Некада си у виђењу говорио својим побожнима и рекао: указах помоћ јунаку, узвисих изабраника из свог народа;
20 Нађох Давида, свога слугу, помазах га својим светим уљем.
21 Моја рука ће га подржавати и мишица моја укрепити;
22 Непријатељ неће видети користи од њега, безаконик му неће дозлогрдити;
23 Сатрћу његове непријатеље пред њим и поразићу оне што га мрзе.
24 А моја истина и моја милост биће с њим, и мојим именом узвисиће се рог његов;
25 И поставићу његову руку на море и десницу његову на реке.
26 Он ће ме призивати: ти си мој отац, Бог мој и заступник мога спасења;
27 А ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских,
28 Сачуваћу му своју милост до века и савез мој биће му веран;
29 И одржаћу његово потомство у све векове и престо његов као дане небеске.
30 Ако синови његови напусте мој закон и не буду ишли по мојим одредбама,
31 Ако обесвете моје уредбе и не сачувају моје заповести,
32 Прутом ћу казнити њихова безакоња и ранама грехе њихове,
33 Али милост своју нећу му ускратити, нити ћу бити неправедан у истини својој,
34 И нећу обесветити свој савез, нити ћу порећи оно што су изговориле усне моје.
35 Једном се заклех својом светошћу; зар да слажем Давида,
36 Његово потомство остаће до века и престо његов као сунце преда мном,
37 И као месец одређен за вечност и верни сведок на небу.
38 А ти га одбаци и презре, негодовао си на свог помазаника;
39 Нарушио си савез са својим слугом, обесветио си његову светињу на земљи.
40 Развалио си све његове ограде, тврђаве његове обратио си у страх;
41 Разграбише га сви који пролазе путем, постао је ругло својим суседима.
42 Узвисио си десницу његових непријатеља, обрадовао си све његове непријатеље;
43 Ускратио си помоћ његовом мачу и ниси му помогао у боју.
44 Ускратио си му очишћење, престо си му сравнио са земљом;
45 Скратио си дане његовог живота, облио си га стидом.
46 Докле ћеш се, Господе, стално одвраћати? Докле ће се као огањ распаљивати твој гнев?
47 Опомени се какво је моје биће; зар си узалуд створио све синове људске?
48 Ко је тај човек, који ће живети а смрти не видети? Ко ће му избавити душу из руке адове?
49 Господе, где су твоје древне милости којима си се заклео Давиду у истини својој?
50 Господе, сети се срамоте својих слугу коју носим у грудима својим од многих народа,
51 Којом нагрдише непријатељи твоји, Господе, којом нагрдише траг твога помазаника.
52 Нека је благословен Господ довека. Нека буде, нека буде.

Слава:

Псалам 89Уреди

1 Господе, ти си нам био прибежиште од поколења до поколења.
2 Пре но што се горе родише, пре но што би створена земља и васељена, и од века до века ти постојиш.
3 Немој обратити човека у понижење; ти рече: вратите се, синови људски.
4 Јер хиљада година у твојим очима су као јучерашњи дан, који је прошао, и као ноћна стража.
5 Њихове године биће ништавило, проћи ће као трава јутром;
6 Ујутро процвета па прође, увече отпадне, осуши се и увене.
7 Нема нас нигде од твога гнева и збуњени смо од јарости твоје.
8 Ставио си наша безакоња преда се, век наш на светлост твога лица.
9 Јер сви наши дани нестадоше и нема нас нигде од твога гнева; наше године трудише се као паук.
10 Дани наших година, у њима је седамдесет година, а ако смо у пуној снази - осамдесет година, и већина од њих је труд и мука; јер кротост уђе у нас и она ће нас васпитати.
11 Ко зна силу твога гнева, и из страха од тебе јарост твоју?
12 Тако покажи своју десницу, да се могу избројати (дани наши), - и они који су срцем поучени у мудрости.
13 Врати се, Господе, докле ћеш? и буди милостив својим слугама.
14 Напунисмо се твоје милости јутром, и клицасмо, и развеселисмо се у све наше дане;
15 Развеселисмо се за оне дане када си нас понизио, за године када видесмо зло.
16 И погледај на своје слуге и на своја дела, те упути синове њихове.
17 И слава Господа, Бога нашег, нека буде на нама, и дела наших руку управи на нас.

Псалам 90Уреди

1 Који пребива под заштитом Свевишњега, настаниће се под окриљем Бога небескога.
2 Он ће рећи Господу: ти си мој заступник и прибежиште моје, Бог мој, у кога ћу се уздати.
3 Јер он ће те избавити из ловачке замке и од речи која збуњује.
4 Својим плећима он ће те заклонити и под његовим окриљем стећи ћеш поуздање; његова истина окружиће те као штит.
5 Нећеш се уплашити ноћне страхоте, ни од стреле која лети дању,
6 Ни од ствари која пролази у мраку, ни од несреће и беса који насрће у подне.
7 Пашће хиљада на твојој страни и десет хиљада теби с десне стране, али теби се неће приближити;
8 Него ћеш гледати својим очима и видети одмазду над грешницима.
9 Јер ти си, Господе, поуздање моје! Поставио си Свевишњега за своје уточиште.
10 Зло те неће задесити и невоља неће досегнути твој шатор,
11 Јер ће заповедити својим анђелима за тебе да те сачувају на свим путевима твојим.
12 Узеће те на руке, да се како не спотакнеш о камен ногом својом;
13 Нагазићеш аспиду и змију, згазићеш лава и змаја.
14 Избавићу га зато што се уздао у мене; заклонићу га зато што је познао моје име.
15 Призваће ме и услишаћу га, с њим сам у невољи, избавићу га и прославићу га.
16 Наситићу га дугим животом и показаћу му своје спасење.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 13Уреди

Псалам 91Уреди

1 Добро је хвалити Господа и певати твоме имену, Свевишњи,
2 Објављивати јутром твоју милсот и истину твоју ноћу,
3 С песмом уз харфу са десет жица и уз китару.
4 Јер си ме развеселио, Господе, твојом творевином, и клицаћу због дела твојих руку.
5 Како су узвишена твоја дела, Господе; твоје мисли су веома дубоке.
6 Безуман човек неће сазнати и неразборити то неће схватити.
7 Кад грешници изникну као трава и дигну главе сви који чине безакоње, (то је зато) да буду истребљени за сва времена.
8 А ти си, Господе, свевишњи довека.
9 Јер, гле, непријатељи твоји пропашће и расуће се сви који чине безакоње.
10 А мој рог биће уздигнут као у једнорога и старост моја биће у обилном уљу.
11 И погледа моје око на непријатеље моје, и чуће моје ухо о онима који устају на мене чинећи ми зло.
12 Праведник ће процветати као палма, порашће као кедар на Ливану.
13 Који су засађени у дому Господњем процветаће у дворовима нашег Бога;
14 Још у дубокој старости доносиће род и живеће угодно,
15 Да објаве како је праведан Господ, Бог мој, и да нема неправде у њему.

Псалам 92Уреди

1 Господ се зацари, обуче се у красоту, обуче се Господ у силу и опаса се; јер утврди васељену, која се неће уздрмати.
2 Престо твој је готов од искона, ти постојиш од вечности.
3 Реке подигоше, Господе, реке подигоше своје гласове;
4 Од хуке многих вода дивни су морски вали, диван је Господ на висинама.
5 Твоја сведочанства потврђена су веома; твоме дому припада светост, Господе, на дуго време.

Псалам 93Уреди

1 Бог Осветник. Господ. Бог осветник слободно се очитова.
2 Узвиси се, ти што судиш земљи, узврати охолима по заслузи.
3 Докле ће се грешници, Господе, докле ће се грешници хвалисати,
4 Брбљати и говорити неправду, докле ће говорити сви који чине безакоње?
5 Понизише твој народ, Господе, и злоставише твоје наследство,
6 Убише удовицу и дошљака, уморише сирочад,
7 И рекоше: неће Господ видети, нити Бог Јаковљев сазнати.
8 Разумејте, ви неразумни у народу, и ви будаласти, када ћете се опаметити.
9 Онај који је засадио ухо зар не слуша, или који је створио око зар не запажа?
10 Онај који васпитава народе учи човека сазнању, зар неће казнити?
11 Господ зна да су људска размишљања ништавна.
12 Блажен је човек кога ти, Господе, васпитаваш и учиш по свом закону.
13 Да га поштеди од злих дана док се не ископа гроб грешнику.
14 Јер Господ неће одбацити овај народ и неће напустити своје наследство,
15 Док се праведност не обрати у право, и они који се ње држе (не буду) права срца.
16 Ко ће устати за мене против злих, или ко ће стајати уза ме против оних што чине безакоње?
17 Ако ми Господ не би помогао, брзо би се моја душа преселила у ад.
18 Ако кажем: поклекну нога моја, милост твоја, Господе, помаже ми;
19 Господе, када се намноже тегобе у мом срцу, твоје утехе ублажише душу моју.
20 Зар ће близу тебе стајати престо безакоња, онај који ради против наредбе?
21 Они ће увребати праведникову душу и осудиће невину крв.
22 А мени је Господ прибежиште и Бог мој је потпора мога поуздања;
23 Он ће им узвратити на њихово безакоње и по њиховој злоћи уништиће их, Господ Бог наш.

Слава:

Псалам 94Уреди

1 Дођите да се порадујемо Господу, да покликнемо Богу, спаситељу своме;
2 Да изиђемо пред његово лице са признањем и да му са песмама ускликнемо.
3 Јер је Господ велик Бог и велик цар над свим боговима;
4 Јер у његовој руци су крајеви земаљски, његове су и горске висине;
5 Јер је његово море и он га је створио, његове руке начинише и копно.
6 Дођите да му се поклонимо и паднемо ничице, и да заплачемо пред Господом који нас је створио.
7 Јер је он Бог наш, а ми смо народ његове паше и овце његове руке. Ако данас чујете његов глас,
8 Нека вам не отврдну ваша срца као приликом огорчености - у дан кушања у пустињи,
9 Где ме искушаше очеви ваши, покушаше и видеше дела моја.
10 Четрдесет година негодовах на оно поколење и рекох: увек блуде срцем и мојих путева они не познаше,
11 Тако да се закле у свом гневу: неће ући у мир мој.

Псалам 95Уреди

1 Запевајте Господу нову песму, запевај Господу сва земљо;
2 Запевајте Господу, благословите његово име, објављујте као благу вест његово спасење из дана у дан;
3 Казујте многобошцима његову славу и свим народима чуда његова.
4 Јер је Господ велик и треба га хвалити веома, страшан је над свим боговима;
5 Јер сви многобожачки богови су демони, а Господ је створио небеса;
6 Пред њим је слава и красота, светост и велелепност је у светишту његовом.
7 Принесите Господу, народна племена, принесите Господу славу и част;
8 Принесите Господу славу његова имена, узмите жртве и уђите у његове дворове;
9 Поклоните се Господу и његовом светом двору, нека се уздрма сва земља од његова лица.
10 Реците међу многобошцима: Господ се зацарио, јер је подигао васељену која се неће поколебати, он ће право судити народима.
11 Нека се развеселе небеса и нека ускликне земља, нека се заљуља море и све што је у њему;
12 Нека се обрадују поља и све што је у њима, тада ће клицати све шумско дрвеће,
13 Пред лицем Господњим, јер он долази, јер иде да суди земљи; он ће судити васељени по правди и народима по истини својој.

Псалам 96Уреди

1 Господ се зацарио, земља нека кличе, многа острва нека се обрадују.
2 Око њега су облак и тмина, праведност и право су ослонац његовог престола.
3 Огањ ће ићи пред њим и спалиће около његове непријатеље;
4 Његове муње осветлише васељену, земља виде и устрепта.
5 Горе се истопише као восак од лица Господњег, од лица Господа целе земље.
6 Небеса објавише његову правду и сви народи видеше његову славу.
7 Нека се постиде сви који се клањају киповима, који се хвале својим идолима; поклоните му се сви анђели његови.
8 Сион чу и обрадова се, и ускликнуше кћери јудејске због твојих пресуда, Господе;
9 Јер си ти Господ свевишњи над свом земљом, преузвишен над свим боговима.
10 Ви који љубите Господа, мрзите зло; Господ чува душе својих светих, избавиће их из грешничке руке.
11 Светлост свану праведнику и весеље онима који су права срца.
12 Праведници, радујте се Господу и славите успомену на светост његову.

Слава:

Псалам 97Уреди

1 Запевајте Господу нову песму, јер је Господ све дивно створио; поможе му десница његова и света мишица његова.
2 Господ је обзнанио своје спасење, открио је своју правду пред многобошцима.
3 Сетио се своје милости према Јакову и своје истинитости према дому Израиљеву; сви крајеви земаљски видеше спасење Бога нашега.
4 Сва земљо, ускликни Богу, запевај, ускликни и пој;
5 Појте Господу уз китару, уз китару и уз звуке харфе;
6 Уз звуке труба и рогова ускликните пред царем Господом.
7 Нека се заљуља море и све што је у њему, васељена и сви становници њени;
8 Реке нека заједно запљескају рукама, горе нека се порадују,
9 Јер он иде да суди земљи; судиће васељени по правди и народима по правици.

Псалам 98Уреди

1 Господ се зацарио, нека се узбуде народи; он седи на херувимима, нека се уздрма земља.
2 Господ је велик на Сиону и узвишен је над свим народима;
3 Нека исповедају твоје велико име, јер је страшно и свето.
4 И царева част воли праведан суд; ти си припремио правицу, ти си створио право и правду у Јакову.
5 Узвишујте Господа, Бога нашега, и клањајте се подножју његових ногу, јер је он свет.
6 Мојсије и Арон су међу својим свештеницима, а Самуило међу онима што призивају име његово; они призиваху Господа и он их услиша.
7 У стубу од облака говораше им; они чуваху његова сведочанства и заповести, које им даде.
8 Господе, Боже наш, ти си их услишао; Боже, био си милостив према њима и кажњавао си све њихове рђаве поступке.
9 Узвишујте Господа, Бога нашега, и клањајте се пред његовом светом гором, јер је свет Господ, Бог наш.

Псалам 99Уреди

1 Ускликни Господу, сва земљо,
2 Служите Господу у весељу, изиђите пред њега са клицањем.
3 Знајте да је Господ, да је он Бог; он је нас створио, а не ми (себе); ми смо његов народ и овце његове паше.
4 Уђите на његова врата славећи, у његове дворе са песмом; хвалите га, славите његово име,
5 Јер је Господ добар, његова милост је вечита, а истина његова од поколења до покољења.

Псалам 100Уреди

1 Песмом ћу ти прославити милост и суд, Господе;
2 Појаћу и бићу разуман на непорочном путу; кад ћеш ми доћи? Ја сам ходио у незлобивости свога срца сред дома свога.
3 Незакониту ствар нисам стављао пед своје очи, преступнике омрзох;
4 Покварено срце не приону за мене, нисам познавао опаког човека који се склања од мене.
5 Истеривао сам онога што тајно опада свога ближњега; нисам јео са оним у кога је охоло око и несито срце.
6 Моје очи управљене су према вернима на земљи да би они седели са мном; ко иде непорочним путем, тај ми је служио.
7 Ко охоло поступа, није живео усред моје куће; ко говори неправедне ствари, није смео да ми погледа у очи.
8 Јутром сам убијао све грешнике на земљи да истребим из града Господњега све који чине безакоње.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 14Уреди

Псалам 101Уреди

1 Господе, услиши молитву моју и вапај мој нек дође до тебе.
2 Не окрени своје лице од мене; у дан када ме задеси невоља, пригни ухо своје к мени; у дан када те призовем, услиши ме брзо.
3 Јер моји дани прођоше као дим, а кости моје сасушише се као сувад.
4 Срце ми је покошено и усахло као трава, да заборавих јести свој хлеб.
5 Од гласа мога уздисања кост ми приону за месо.
6 Постадох сличан пеликану у пустињи, постао сам као сова у зидинама.
7 Немадох починка и постадох као усамљен врабац на крову.
8 Непријатељи моји вређаху ме по вас дан, а они који су ме хвалили, коваху заверу против мене.
9 Пепео сам јео као хлеб, а пиће своје мешао сам са сузама,
10 Од гнева твога и од јарости твоје, јер си ме прво подигао, па онда оборио.
11 Дани моји прођоше као сенка, а ја се осуших као сено.
12 А ти, Господе, остајеш довека, и спомен твој од поколења до поколења.
13 Кад устанеш, ти ћеш се смиловати на Сион, јер је време да се смилујеш на њега, јер је дошло време;
14 Јер твојим слугама омиле његово камење и зажалиће за прахом његовим.
15 И многобошци ће се побојати имена Господњег, а сви цареви славе твоје,
16 Јер ће Господ сазидати Сион и појавити се у слави својој.
17 Он (милостиво) погледа на молитву смерних и не презре њихово мољење.
18 Нека се ово запише за друго поколење и народ који се створи хвалиће Господа,
19 Што је погледао са своје свете висине; Господ са неба погледао је на земљу,
20 Да чује сужањско уздисање, да ослободи предане смрти.
21 Да на Сиону објави име Господње и хвалу његову у Јерусалиму,
22 Кад се скупе сви народи заједно и царства да служе Господу.
23 Одговори му на путу његове крепости; јави ми како су кратки дани моји;
24 Немој ме узети у половини мојих дана, твоје године су кроз сва покољења.
25 Господе, ти си у почетку утемељио земљу и небеса су дела твојих руку;
26 Она ће пропасти, а ти ћеш остати; и све ће овештати као хаљина, па ћеш их променити као огртач, и они ће се изменити.
27 А ти остајеш исти и твоје године неће истећи.
28 Синови твојих слугу настаниће се и њихово потомство одржаће се довека.

Псалам 102Уреди

1 Благосиљај, душо моја, Господа и све што је у мени свето име његово.
2 Благосиљај, душо моја, Господа и не заборављај сва уздарја његова;
3 Он ублажава сва твоја безакоња и исцељује све твоје болести;
4 Искупљује твој живот од пропадљивости, венчава те милошћу и милосрђем;
5 Испуњава твоју жељу оним што је добро, обновиће ти се младост као у орла.
6 Господ чини милостињу и правицу свима којима се наноси неправда.
7 Он је обзнанио своје путеве Мојсију и своја хтења синовима Израиљевим.
8 Господ је саосећајан и милостив, дуго трпи и пун је милосрђа;
9 Неће се гневити до краја нити ће се срдити довека;
10 Није поступио са нама према нашим гресима нити нам је узвратио према нашим безакоњима,
11 Јер колико је небо високо од земље, толико је Господ утврдио своју милост на онима који га се боје;
12 Колико је исток далеко од запада, толико је удаљио наша безакоња од нас.
13 Као што отац жали синове, тако се Господ сажалио на оне који га се боје,
14 Јер он зна од чега смо створени; сети се да смо прах.
15 Човек, дани су му као трава, прецветаће као пољски цвет;
16 Јер ветар га продува и нема га, и неће више знати места свога.
17 А милост Господња је од века и до века на онима који га се боје и правда његова на синовима синова,
18 На онима који чувају његов завет и памте његове заповести, да их изврше.
19 Господ је припремио свој престо на небесима и његово царство влада над свима.
20 Благосиљајте Господа сви анђели његови, силни крепошћу, ви који творите реч његову - да чујете глас његових речи;
21 Благосиљајте Господа све војске његове, служитељи његови, ви који творите вољу његову;
22 Благосиљајте Господа сва дела његова, на сваком месту где он влада; благосиљај, душо моја, Господа.

Слава:

Псалам 103Уреди

1 Благосиљај, душо моја, Господа. Господе, Боже мој, узвисио си се веома, обукао си се у слављење и красоту,
2 Оденуо се светлошћу као хаљином, небо разапео као шатор;
3 Водама си покрио своје дворове, облаке си поставио да идеш на њима, кад ходаш ветар ти служи као крила,
4 Ветрове чиниш својим гласницима а пламен огњени служитељем својим.
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, неће се помаћи довека.
6 Обавијена је безданом као хаљином, воде ће на горама стајати;
7 Побећи ће од твоје претње, уплашиће се од твог громовног гласа.
8 Горе се уздижу, а поља се слежу на место које си им утемељио;
9 Поставио си границу коју неће прећи нити ће се вратити да покрије земљу.
10 Ти усмераваш изворе да теку по долинама, међу горама протицаће воде;
11 Напајаће све пољске звери, дивљи магарци гасиће своју жеђ;
12 Птице небеске гнездиће се крај њих, из стена ће давати свој глас.
13 Ти напајаш горе из својих дворова, земља ће се наситити од плода твојих руку.
14 Ти дајеш да трава расте стоци а зеље да послужи људима, да произведу хлеб из земље;
15 И вино весели човечије срце, да разведри лице уљем, а хлеб крепи човечије срце.
16 Наситиће се пољско дрвеће, кедри ливански, које је посадио.
17 Онде ће се птице гнездити, родин дом им предњачи.
18 Високе горе су уточиште јеленима, а стена мрмотима.
19 Он је створио месец да показује времена, сунце познаде запад свој.
20 Поставио си таму и би ноћ, по њој ће се разићи све шумске звери,
21 Лавићи који ричу да уграбе и затраже од Бога себи храну.
22 Сунце грану и покупише се, и полегаће у јазбине своје;
23 Човек ће изићи на свој посао и на радњу своју до вечери.
24 Како су узвишена твоја дела, Господе; све си мудро створио, испуни се земља твојом тековином.
25 Ово море је велико и широко, у њему су гмизавци којима нема броја, мале животиње са великима;
26 Онде лађе плове, ова неман коју си створио да се игра у њему.
27 Све тебе чека да им даш храну на време.
28 Кад им даш, покупиће; кад отвориш своју руку, биће благо свима.
29 Кад окренеш своје лице, збуниће се; одузмеш ли им дух, ишчезнуће и вратиће се у свој прах.
30 Пошљеш ли им свој дух, биће саздани, и обновићеш лице земље.
31 Нека буде слава Господња довека, развеселиће се Господ због дела својих;
32 Он погледа на земљу и чини да се она тресе, дотакне горе и оне се диме.
33 Певаћу Господу за живота свога, појаћу своме Богу докле год ме буде;
34 Нека му буде мило оно што говорим, а ја ћу се радовати у Господу.
35 Нека ишчезну грешници и безаконици са земље тако да их више не буде. Благосиљај, душо моја, Господа. Алилуја.

Слава:

Псалам 104Уреди

1 Хвалите Господа и призивајте његово име, међу народима разгласите његова дела;
2 Певајте му и појте му, казујте сва чудеса његова.
3 Дичите се његовим светим именом, нека се развесели срце оних који траже Господа;
4 Потражите Господа и ојачајте, свагда тражите лице његово.
5 Сетите се његових чуда која учини, његових чудесних знакова и пресуда његових уста,
6 Аврамово потомство му служи, Јаковљеви синови су његови изабраници.
7 Он је Господ Бог наш, по свој земљи су његови судови.
8 Он памти довека свој завет, реч коју је као налог дао хиљадама покољења,
9 Савез који је склопио са Авраамом, и заклетву своју дану Исааку;
10 И постави га као заповест Јакову и Израиљу - вечни савез,
11 Говорећи: теби ћу дати земљу хананску као додељено наследство ваше.
12 Кад још беху малобројни, врло мало њих и дошљаци у њој,
13 И прођоше од народа до народа, из једног царства другом народу;
14 Он не допусти човеку да им чини неправду и цареве укореваше због њих:
15 Не дирајте у моје помазанике и не наносите зла мојим пророцима.
16 И пусти глад на земљу, те уништи сваки ослонац који би имали у хлебу;
17 Посла човека пред њима, Јосиф беше продан као роб.
18 Ноге му ставише у окове, гвожђе је тиштало његову душу,
19 Док не дође његова реч, оно што Господ рече оправда га.
20 Цар посла и ослободи га, владар народа, и пусти га.
21 Постави га за домаћина своје куће и управника свег свог имања,
22 Да научи његове кнезове као што је самога себе и да умудри његове старешине.
23 И дође Израиљ у Египат, па се Јаков као странац насели у Хамовој земљи;
24 А Бог умножи свој народ веома и учини га јачим од његових непријатеља.
25 Преврну им срце - да омрзну његов народ, да чине лукавства његовим слугама.
26 Посла Мојсија,свога слугу, Арона, кога изабра;
27 Постави међу њих речи о својим знамењима и чудним знацима у Хамовој земљи.
28 Посла таму и смркну се, а они беху огорчени на његове речи.
29 Воде њихове претвори у крв, те им помори рибе.
30 Земља њихова, па чак и царске одаје врвеле су од жаба.
31 Он рече и дођоше обади и мушице у све крајеве њихове.
32 Посла им град уместо кише, огањ који пали по њиховој земљи,
33 И поби њихове винограде и смокве, па сатре свако дрво у њиховом крају.
34 Он рече те дођоше скакавци и гусенице, којима не беше броја,
35 И поједоше сву траву у њиховој земљи и род са земље њихове.
36 И поби све прворођено у њиховој земљи, првину сваког њиховог труда,
37 И изведе Израиљце са сребром и златом, и не беше болесника у племенима њиховим.
38 Египат се обрадова њиховом изласку јер их спопаде страх од њих.
39 Он им разастре облак као покривач и огањ да им светли ноћу.
40 Молише и дођоше препелице, и насити их небеским хлебом;
41 Он расцепи стену и потекоше воде, протекоше реке у безводној земљи.
42 Јер се сети своје свете речи коју је дао Аврааму, свом слузи,
43 И изведе свој народ са клицањем и изабранике своје са весељем.
44 И даде им многобожачке земље, те наследише трудове других народа.
45 Да чувају његове наредбе и испитују закон његов. Алилуја.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 15Уреди

Псалам 105Уреди

1 Хвалите Господа, јер је добар, јер је његова милост довека.
2 Ко ће исказати силна дела Господња и учинити да се чују све хвале његове?
3 Блажени су који се држе права и у свако доба тврде оно што је право.
4 Сети нас се, Господе, по благовољењу према свом народу, посети нас својим спасењем,
5 Да бисмо видели у доброти изабранике твоје, развеселили се у весељу народа твога, хвалили се заједно са твојим наследством.
6 Згрешисмо заједно са својим очевима, закон кршисмо, чинисмо неправду.
7 Наши очеви у Египту не разумеше твоја чуда, нису се сећали обиља твоје милости и беху огорчени пролазећи кроз Црвено море.
8 А он их спасе имена свога ради да обзнани своју силу;
9 И запрети Црвеном мору, те пресахну, па их поведе по бездану као по пустињи;
10 И спасе их од руке оних што их мрзе те их избави из непријатељске руке;
11 И покри вода њихове тлачитеље, не оста ни један од њих.
12 И повероваше његовим речима и запеваше му захвалну песму.
13 Пожурише, заборавише његова дела, не држаше се његовог савета;
14 И осетише велику похлепу у пустињи па искушаше Бога у безводном крају.
15 И даде им што су искали те им насити душе.
16 И разгневише Мојсија у табору и Аарона, свеца Господњег;
17 Отвори се земља и протуга Датана, а Авиронову дружину покри;
18 Огањ спали њихову дружину, пламен сажеже грешнике.
19 И начинише теле на Хориву те се поклонише идолу;
20 И заменише своју славу ликом јунца који једе траву.
21 Заборавише Бога који их спасаваше, који је учинио велика дела у Египту,
22 Чудесна дела у Хамовој земљи, страшна на Црвеном мору.
23 И рече да ће их истребити, само да није Мојсије, изабраник његов, у кршу стао пред њега да одврати његов гнев - да их не истреби.
24 И не марише за жељену земљу, не повероваше његовој речи;
25 И почеше гунђати у својим шаторима, не послушаше глас Господњи.
26 И подиже своју руку на њих да их обори у пустињи,
27 И да поразбаца њихово потомство међу народима и да их расеје по земљама.
28 И почеше се клањати Веелфегору те једоше принесено на жртву мртвима;
29 И расрдише га својим поступцима те падоше још ниже.
30 И стаде Финес, те умилостиви, па преста погибао;
31 И то му се урачуна у заслугу од поколења до поколења довека.
32 И разгневише га код воде где приговараху те Мојсије пострада због њих,
33 Јер му јако огорчише дух и он непромишљено проговори својим уснама.
34 Не истребише народе за које им је Господ рекао,
35 Него се помешаше са многобошцима и навикоше се на њихове обичаје;
36 И почеше служити њиховим идолима, и то им беше на саблазан;
37 Па почеше приносити своје синове и своје кћери на жртву демонима,
38 И проливаху невину крв, крв својих синова и кћери, које принеше на жртву идолима хананским, те земља би обесвећена крвљу;
39 И оскрвљена њиховим делима, и тим својим поступцима учинише прељубу.
40 И Господ се веома разгневи на свој народ, згади му се његово наследство;
41 И предаде их у многобожачке руке и загосподарише над њима они којих их мрзе;
42 И тлачише их непријетељи њихови, и постадоше понизни под њиховим рукама.
43 Много пута их је избавио, али га они огорчише својим намерама, те беху понижени у безакоњима својим.
44 И он виде како их тлаче, када чу њихово мољење,
45 И сети се свога савеза па се одљути по својој великој милости,
46 И даде да нађу сажаљење код оних што су их заробили.
47 Спаси нас, Господе, Боже наш, и покупи нас између многобожаца, да бисмо исповедали твоје свето име, да бисмо се дичили зато што те славимо.
48 Нека је благословен Господ, Бог Израиљев у све векове. А сав народ да каже: нека буде, нека буде. Алилуја.

Слава:

Псалам 106Уреди

1 Хвалите Господа јер је добар, јер је његова милост довека.
2 Нека тако кажу они које је Господ искупио, које је искупио из непријатељске руке.
3 Скупио их из земаља од истока и запада, од севера и мора.
4 Они залуташе у безводној пустињи, не нађоше пута до града у коме ће се настанити.
5 Беху гладни и жедни, душа у њима клону;
6 И завапише Господу када се нађоше у тескоби, те их избави из њихових невоља.
7 Па их упути на прав пут да дођу до града у коме ће се настанити.
8 Нека хвале Господа за милости његове и за његова чудесна дела која је учинио синовима људским,
9 Јер насити ташту душу и гладну душу напуни добра.
10 Седели су у тами и сенци смрти, оковани сиромаштвом и гвожђем,
11 Јер огорчише Божије речи и расрдише савет Свевишњега,
12 И срце им би понижено у трудовима, изнемогоше, али не беше ко да им помогне;
13 И завапише Господу када се нађоше у тескоби, па их избави из њихових невоља,
14 И изведе их из таме и сенке смрти, и раскида њихове окове.
15 Нека хвале Господа за милости његове и његова чудесна дела која је учинио синовима људским,
16 Јер разби тучана врата и поломи гвоздене мандале.
17 Прихвати их са њиховог безаконог пута јер беху понижени због својих безакоња;
18 Душа им се гадила на свако јело и приближише се вратима смрти;
19 И завапише Господу када се нађоше у тескоби, те их избави из њихових невоља,
20 Он посла своју реч и исцели их и избави их од њихове пропасти.
21 Нека хвале Господа за милости његове и за његова чудесна дела која је учинио синовима људским.
22 И нека принесу жртву захвалности, и нека радосно објаве дела његова,
23 Они који сиђоше на море лађама и обавише посао на великим водама.
24 Они видеше дела Господња и чуда његова на дубини;
25 Он рече и наста олуја те се подигоше њени валови;
26 Дижу се до небеса и спуштају се до бездана, присебност у невољи губе.
27 Сметоше се, пољуљаше се као пијанац, нестаде све мудрости њихове;
28 И завапише Господу када се нађоше у тескоби те их изведе из њихових невоља.
29 И нареди бури па поста тих поветарац те умукнуше њени валови;
30 И развеселише се, што се умирише, а он их упути у пристаниште које су желели.
31 Нека хвале Господа за милости његове и за његова чудесна дела која је учинио синовима људским,
32 Нека га узвисе на народном збору и на скупу старешина нека га похвале.
33 Он је претворио реке у пустињу и водене изворе у суву земљу,
34 Плодоносну земљу у слатину - због злоће оних који живе на њој.
35 Он је претворио пустињу у језера богата водом, а безводну земљу у водом богате изворе.
36 И онде насели гладне, а они подигоше град у коме ће се настанити,
37 Па засејаше њиве и засадише винограде, који им доносише плод,
38 И благослови их па се силно намножише, а стока им се не умањи.
39 Они беху проређени и пострадаше од притиска зала и невоља.
40 Изли се презир на кнезове и пусти их да лутају по непроходном, а не по путу,.
41 Он поможе убогом да изиђе из сиромаштва а породична племена умножи као овце.
42 Исправни ће то видети и развеселиће се, а свако безакоње затвориће своја уста.
43 Ко је мудар? Та ће сачувати ово и схватиће милости Господње.

Слава:

Псалам 107Уреди

1 Моје срце је спремно, Боже, спремно је срце моје, запеваћу и појаћу у слави својој.
2 Прени се харфо и китаро; устаћу рано.
3 Славићу те међу народима, Господе, појаћу ти међу многобошцима,
4 Јер је твоја милост више од небеса а истина твоја до облака.
5 Узвиси се, Боже, изнад, небеса а слава твоја нека буде по свој земљи,
6 Да би се избавили који су ти драги; спаси својом десницом и услиши ме.
7 Господ проговори у својој светињи: узвисићу се и разделићу Сихем, а долину шатора размерићу;
8 Мој је Галад и мој је Манасија, а Ефрем је заштита моје главе, Јуда је цар мој;
9 Моав је умиваоник моје наде, над Идумејом ћу испружити обућу своју, иноплеменици ми се потчинише.
10 Ко ће ме одвести у утврђени град? Ко ће ме упутити у Идумеју?
11 Нећеш ли ти, Боже, који си нас одбацио? и нећеш ли изићи, Боже, са нашим војскама?
12 Дај нам помоћ да изиђемо из невоље, јер људска помоћ је ништавна.
13 Са Богом ћемо постићи силу и он ће уништити наше непријатеље.

Псалам 108Уреди

1 Боже, немој прећутати моју хвалу,
2 Јер грешничка и преварна уста отворише се на мене, лажљивим језиком проговорише против мене,
3 И речима мржње опколише ме те заратише на мене ни за шта.
4 Уместо да ме воле, они ме опадаху, а ја се мољах;
5 Вратише ми зло за добро и мржњу за љубав моју.
6 Постави грешника над њим и ђаво нека му стоји са десне стране;
7 Када му суде, нека изиђе осуђен и молитва његова нека буде на грех.
8 Његових дана нека буде мало, а његову службу нека добије други;
9 Синови његови нека постану сирочад, а жена његова удовица;
10 Синови његови лутајући нека се потуцају и просјаче, нека буду избачени из својих порушених домова.
11 Зајмодавац нека му затражи све што има, туђинци нека разграбе сву муку његову;
12 Не имао покровитеља и нека се нико не сажали на његову сирочад;
13 Потомство нека му се истреби, у првом колену нека му се име затре.
14 Безакоње његових отаца нека се спомене пред Господом и грех његове мајке да се не избрише;
15 Нека буду пред Господом свагда и сећање на њих нека се збрише са земље.
16 Зато што се није сетио да чини милост, него је гонио убогог и сиромашног човека, а у смрт је слао оног који је ојађена срца.
17 Заволео је клетву и нека га стигне; благослов пак није зажелео и нека буде далеко од њега.
18 И обуче клетву као хаљину те она уђе као вода у његову утробу и као уље у кости његове;
19 Нека му она буде као хаљина коју облачи и као појас којим се свагда опасује.
20 То је дело оних који ме опадају код Господа и зло говоре против моје душе.
21 А ти, Господе, Господе, учини ми милост ради твога имена, јер је твоја милост блага.
22 Избави ме јер сам сиромах и убог, а срце ми је узнемирено у мени.
23 Нестадох као сенка кад одмиче, стресоше ме као скакавце.
24 Колена моја изнемогоше од поста, а тело ми омршавило због (недостатка) уља.
25 Постао сам им ругло; видеше ме, почеше махати својим главама.
26 Помози ми, Господе Боже мој, спаси ме по својој милости,
27 И нека познају да је ово твоја рука и да си ти, Господе, учинио ово.
28 Они ће проклињати, а ти ћеш благосиљати; они који устају на мене нека се постиде, а твој слуга обрадоваће се.
29 Они који ме опадају нека се обуку у срамоту и нека се обавију стидом као огртачем.
30 Исповедаћу Господа устима својим веома и сред многих хвалићу га,
31 Јер је стао са десне стране убогоме да спасе моју душу од оних што ме гоне.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 16Уреди

Псалам 109Уреди

1 Господ рече Господу моме: седи мени са десне стране док не положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу.
2 Скиптар силе послаће ти Господ са Сиона и владај сред непријатеља својих.
3 У дан твоје моћи власт је са тобом у сјају твојих светих; пре зоре родих те из утробе своје.
4 Господ се заклео и неће се покајати; ти си свештеник довека по реду Мелхиседекову.
5 Господ, који ти је са десне старне, сатро је цареве у дан гнева свога;
6 Он ће судити међу народима, учиниће да буде пуно лешева, сатрће главе многих на земљи.
7 Напиће се из потока на путу; зато ће подићи главу.

Псалам 110Уреди

1 Хвалићу те, Господе, свим срцем својим у већу и сабору праведничком.
2 Велика су дела Господња која су урађена по вољи његовој;
3 Његово дело су слава и красота, а правда његова остаје у све векове.
4 Учинио је да се памте његова чудесна дела, Господ је милостив и штедар;
5 Он је дао храну онима који га се боје, он ће се довека сећати свога савеза.
6 Он је свом народу објавио силу својих дела да им да многобожачко наследство.
7 Истина и правица су дела његових руку; верне су све заповести његове,
8 Оне су утврђене за све векове, саздане на истини и часности.
9 Он је послао избављење свом народу, дао им је у аманет свој савез довека; његово име је свето и страшно.
10 Страх од Господа је почетак мудрости, добре су памети сви који по њој поступају. Његова хвала остаје у све векове.

Псалам 111Уреди

1 Блажен је човек који се боји Господа, за његове ће заповести веома марити.
2 Његово потомство биће силно на земљи, поколење исправних биће благословено;
3 Слава и богатство у његовом дому и праведност његова остаје у све векове.
4 Светлост засија у тами исправнима, (исправан човек је) милостив и штедар и праведан.
5 Ваљан је човек који је штедар и који зајми, он ће се користити својим речима на суду;
6 Јер се неће поколебати довека, остаће праведан у вечном сећању.
7 Он се неће бојати зла гласа; срце му је спремно да се узда у Господа.
8 Он је чврста срца, неће се побојати док год буде гледао непријатеље своје.
9 Он расу, даде сиромасима; његова праведност остаје у све векове, рог његов узвисиће се у слави.
10 Грешник ће гледати и гневиће се, шкргутаће својим зубима и сахнуће; грешничка жеља ће пропасти.

Слава:

Псалам 112Уреди

1 Хвалите, слуге, Господа, хвалите име Господње;
2 Нека буде благословено име Господње од сада и до века;
3 Од истока сунца до запада хвалите име Господње.
4 Господ је узвишен над свим народима, његова слава је над небесима.
5 Ко је као Господ, Бог наш, који пребива на висинама,
6 И гледа на оно што је смирено на небу и земљи?
7 Који подиже сиромаха са земље и узвисује убогога са сметлишта,
8 Да га посади са кнезовима, са кнезовима свога народа;
9 Који удомљује нероткињу и чини је радосном мајком многе деце.

Псалам 113Уреди

1 Кад Израиљ изиђе из Египта, дом Јаковљев из варварског народа,
2 Јудеја поста његово светиште, Израиљем он завлада.
3 Море виде и побеже, Јордан се обрати натраг;
4 Горе заиграше као овнови, а хумови као јагањци.
5 Шта ти би, море, те утече, и теби, Јордане, те се повуче натраг?
6 Горе, што заиграсте као овнови, а хумови као јагањци?
7 Земља се заљуља од лица Господњег, од лица Бога Јаковљева,
8 Који стену претвара у језеро богато водом и кремен у извор воде.
9 Не нама, Господе, не нама, него свом имену дај славу по својој милости и по истини својој,
10 Да не кажу једном многобошци: где је њихов Бог?
11 Наш Бог је горе на небу; на небесима и на земљи све што хтеде учини.
12 Многобожачки идоли су сребро и злато, дела људских руку;
13 Уста имају а не говоре, очи имају а не виде,
14 Уши имају а не чују, ноздрве имају а мирис не осећају,
15 Руке имају а не хватају, ноге имају а не ходају, не пуштају гласа из свога грла.
16 Њима подобни нека буду и они који их граде и сви кој се уздају у њих.
17 Дом Израиљев уздао се у Господа; он је њихов помагач и заштитник.
18 Дом Аронов уздао се у Господа; он је њихов помагач и заштитник.
19 Који се боје Господа уздаше се у Господа; он је њихов помагач и заштитник.
20 Господ нас се сетио и благословио нас, благословио је дом Израиљев, благословио је дом Ааронов,
21 Благословио је оне који се боје Господа, мале са великима.
22 Нека Господ дометне (благослов) на вас, и на ваше синове;
23 Да вас благослови Господ који је створио небо и земљу.
24 Небо је Господње небо, а земљу даде људским синовима.
25 Господе, тебе неће хвалити мртви, нити сви који силазе у ад,
26 Него ћемо ми живи благосиљати Господа од сада и довека.

Псалам 114Уреди

1 Заволех Господа, јер ће Господ услишати глас мога мољења,
2 Јер пригну своје ухо к мени, и ја ћу га призивати у све дане своје.
3 Обузеше ме смртни болови, задесише ме адске опасности; нађох невољу и бол.
4 И призвах име Господње: о Господе, избави душу моју.
5 Господ је милостив и праведан, смилује се Бог наш.
6 Господ чува нејаке; бих понизан и спасе ме.
7 Врати се, душо моја, у свој покој, јер ти Господ добро учини,
8 Јер ми душу отргну из смрти, очи моје од суза, а ноге моје од пада.
9 Угађаћу пред Господом у земљи живих.

Слава:

Псалам 115Уреди

1 Задржах веру и кад рекох: унижен сам веома.
2 Ја рекох у свом заносу: сваки човек је лажа.
3 Шта ћу узвратити Господу за све што ми је дао?
4 Узећу чашу спасења и призваћу име Господње.
5 Извршићу своје завете Господу пред свим народима његовим.
6 Часна је пред Господом смрт његових светих.
7 О Господе, ја сам твој слуга, ја сам твој слуга и син твоје слушкиње, ти си раскидао моје окове,
8 Теби ћу принети захвалну жртву;
9 Извршићу своје завете Господу пред свим народом његовим,
10 У предворјима дома Господњег, усред тебе, Јерусалиме.

Псалам 116Уреди

1 Хвалите Господа сви народи, похвалите га сви људи,
2 Јер се утврди његова милост на нама и истина Господња остаје довека.

Псалам 117Уреди

1 Хвалите Господа јер је добар јер је његова милост довека.
2 Нека каже дом Израиљев да је добар, да је његова милост довека;
3 Нека каже дом Ааронов да је добар, да је његова милост довека;
4 Нека кажу сви који се боје Господа да је добар, да је његова милост довека.
5 Из тескобе призвах Господа и услиша ме, даде ми пространство.
6 Господ ми поможе нећу се побојати, шта ће ми човек учинити.
7 Господ ми поможе и ја ћу са висине гледати своје непријатеље.
8 Боље је уздати се у Господа него уздати се у човека;
9 Боље је надати се у Господа него надати се у кнезове.
10 Опколише ме сви народи именом Господњим сам их одбијао;
11 Опколише ме са свих страна и именом Господњим сам их одбијао.
12 Опколише ме као пчеле саће и распалише се као огањ у трњу, и именом Госпдоњим сам их одбијао.
13 Одгурнут суновратих се да паднем, али ме Господ прихвати.
14 Господ је моја крепост и песма моја, и он ми постаде спас.
15 Глас клицања и спасења чује се у праведничким насељима, Господња десница учини силу,
16 Господња десница узвиси ме, Господња десница учини силу.
17 Нећу умрети него ћу живети па ћу казивати дела Господња.
18 Карајући Господ ме покара, али ме не предаде смрти.
19 Отворите ми врата праведности; кад на њих уђем, хвалићу Господа.
20 Ово су Господња врата, праведници ће ући на њих.
21 Хвалићу те зато што си ме услишао и постао ми спас.
22 Камен који зидари одбацише, тај поста угаони камен;
23 Од Господа би ово и дивно је у очима нашим.
24 Ово је дан који Господ створи; ускликнимо и обрадујмо се њему.
25 О Господе, спаси, дакле, о Господе, поспеши.
26 Нека је благословен који иде у име Господње; благословили смо вас из дома Господњег.
27 Бог је Господ и он нам се јавио; саставите празничну поворку до рогова жртвеника.
28 Ти си мој Бог и ја ћу те хвалити; ти си мој Бог и ја ћу те узвисити; хвалићу те зато што си ме услишао и постао ми спас.
29 Хвалите Господа јер је добар, јер је његова милост довека.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 17Уреди

Псалам 118Уреди

1 Блажени су они који су непорочни на свом путу, који ходе по закону Господњем.
2 Блажени су који истражују његова сведочанства; траже га свим срцем.
3 Јер који не чине безакоња ходише његовим путевима.
4 Ти си дао своје заповести да се добро чвуају.
5 О кад би моји путеви били управљени да чувају твоје одредбе.
6 Тада се не бих постидео пазећи све заповести твоје.
7 Хвалићу те, Господе, исправним срцем, кад научим твоје праведне судове.
8 Чуваћу твоје одредбе; немој ме сасвим оставити.
9 Чиме ће младић исправити свој пут? Чувајући твоје речи.
10 Затражих те свим срцем својим; немој ме одгурнути од твојих заповести.
11 Твоје изреке задржах у свом срцу да ти како не згрешим.
12 Благословен си, Господе, научи ме твојм одредбама.
13 Својим уснама објавих све судове твојих уста.
14 Уживах на путу твојих сведочанстава као у свем богатству.
15 Размишљаћу о твојим наредбама и свхатићу пут твој.
16 Бавићу се твојим одредбама, нећу заборавити твоје речи.
17 Узврати своме слузи; живећу и чуваћу твоје речи.
18 Отвори моје очи па ћу схватити оно што је чудесно у твом закону.
19 Ја сам дошљак на земљи; немој сакрити од мене своје заповести.
20 Душа ми чезне да пожели твоје судове у свако доба.
21 Запретио си охолима; проклети су који се склањају од твојих заповести.
22 Уклони од мене поругу и презрење јер сам твоја сведочанства тражио.
23 Јер кнезови седоше и клеветаху ме, а слуга твој размишљао је о твојим одредбама.
24 Јер ја се бавим твојим сведочанствима и твоје одредбе су моји саветници.
25 Душа ми приону за земљу, оживи ме по речи својој.
26 Објавих своје путеве и ти ме услиша; научи ме твојим одредбама.
27 Уразуми ме на путу твојих одредаба па ћу размишљати о твојим чудесним делима.
28 Засузи ми душа од жалости; учврсти ме својим речима.
29 Уклони од мене пут неправде и помози ми својим законом.
30 Ја изабрах пут истине, нисам заборавио твоје судове.
31 Прионух за твоја откривења, Господе, немој ме постидети.
32 Трчао сам путем твојих заповести, кад си ми раширио срце.
33 Учини, Господе, да пут твојих одредаба буде за мене закон, и ја ћу га тражити свагда.
34 Уразуми ме па ћу истраживати твој закон и чувати га свим срцем својим.
35 Упути ме на стазу твојих заповести јер њу пожелех.
36 Приклони срце моје твојим откривењима а не похлепи.
37 Одврати моје очи да не виде сујету, оживи ме на свом путу.
38 Постави своју реч слузи своме да те се боји.
39 Уклони моју поругу, од које страхујем, јер су твоји судови благи.
40 Види, жудих за твојим заповестима; оживи ме својом праведношћу.
41 И нека твоја милост, Господе, дође на мене, спасење твоје по речи твојој.
42 И одговорићу онима који ме вређају јер се уздах у твоје речи.
43 И никад немој уклонити из мојих уста реч истине јер се уздах у судове твоје.
44 И чуваћу твој закон свагда, довека и у све векове.
45 Ја сам ходио широким путем, јер сам заповести твоје тражио.
46 И говорио сам о твојим сведочанствима пред царевима и нисам се постидео.
47 И бавио сам се твојим заповестима које силно заволех.
48 И подигох своје руке према твојим заповестима које заволех, и размишљах о твојим одредбама.
49 Сети се своје речи (дане) слузи свом, којом си ми улио наду.
50 Она ме утеши у мојој скрушености јер ме твоја реч оживе.
51 Охоли људи преступаху закон веома, али ја се не уклоних од твојих закона.
52 Сетих се твојих судова од искона Господе, и утеших се.
53 Туга ме обузе због грешника који напустише твој закон.
54 Твоје одредбе беху песма моја у месту где сам се као дошљак настанио.
55 Сетих се у ноћи твога имена, Господе, и сачувах закон твој.
56 То ми се догодило јер сам тражио твоје одредбе.
57 Ја рекох: мој део је, Господе, да сачувам твој закон.
58 Свим срцем својим помолих се твом лицу: смилуј се на мене по речи својој.
59 Размислих о твојим путевима и управих своје ноге твојим сведочанствима.
60 Припремих се и нисам се поколебао да сачувам твоје заповести.
61 Грешничке узице омоташе се око мене, али ја не заборавих твој закон.
62 Устајао сам у поноћи да те славим због твојих праведних судова.
63 Ја сам међу свима који те се боје и чувају твоје одредбе.
64 Господе, земља је пуна твоје милости; научи ме својим одредбама.
65 Учинио си доброту своме слузи, Господе по речи својој.
66 Научи ме доброти и науци и знању, јер сам поверовао твојим наредбама.
67 Пре но што сам постао скрушен огреших се, зато сачувах твоју реч.
68 Ти си добар, Господе, и у својој доброти научи ме својим одредбама.
69 Умножила се неправда охолих према мени, али ја ћу свим срцем својим испитивати заповести твоје.
70 Срце ми се усирило као млеко, а ја сам се бавио твојим законом. 71. Добро ми је што си ме смирио, како бих научио твоје одредбе.
72 Закон твојих уста бољи је него хиљаде златника и сребрњака.

Слава:
73 Твоје руке створише ме и начинише ме; уразуми се и научићу твоје заповести.
74 Који се тебе боје видећи ме и обрадоваће се, зато што сам се уздао у твоје речи.
75 Сазнао сам, Господе, да су твоји судови праведни и да си ме с правом понизио.
76 Нека твоја милост буде мени на утеху по твојој речи (даној) слузи твоме.
77 Нека твоје милосрђе дође на мене па ћу живети, јер се са твојим законом бавим.
78 Нека се постиде охоли, јер неправедно и незаконито поступише према мени; а ја ћу размишљати о твојим заповестима.
79 Нека се мени обрате они који те се боје и знају твоја сведочанства.
80 Нека моје срце буде непорочно у твојим одредбама да се не постидим.
81 Душа ми гине за твојим спасењем и у твоју реч сам се уздао.
82 Очи ми попустише од чежње за твојом речи говорећи: када ћеш ме утешити?
83 Јер постадох као мех на мразу; твоје одредбе не заборавих.
84 Колико дана има твој слуга? Када ћеш пресудити мојих гониоцима?
85 Преступници закона испричаше ми којешта, али (ништа) није као твој закон, Господе.
86 Све твоје заповести су истина; неправедно ме прогонише, помози ми.
87 Умало ме не уништише на земљи, али ја не оставих твоје заповести.
88 Оживи ме по твојој милости, а ја ћу чувати сведочанства твојих уста.
89 Довека, Господе, твоја реч остаје на небу.
90 Твоја истина (остаје) од покољења до покољења; утемељио си земљу и стоји.
91 По твојој наредби постоји дан, јер све теби служи.
92 Да се не бавим твојим законим, пропао бих у својој скрушености.
93 Одредбе твоје нећу заборавити довека јер си ме њима оживео, Господе.
94 Ја сам твој, спаси ме, јер сам истраживао твоје одредбе.
95 Грешници су настојали да ме упропасте; ја хватих твоја сведочанства.
96 Видео сам крај сваком савршенству; твоја заповест је веома широка.
97 Господе, како сам заволео твој закон; бавим се њиме по вас дан.
98 Својом заповешћу учинио си ме мудријим од непријатеља мојих, јер је она са мном довека.
99 Постао сам разумнији од свих својих учитеља, јер се бавим твојим сведочанствима.
100 Постао сам разумнији од стараца, јер сам твоје заповести тражио.
101 Уздржао сам своје ноге од сваког злог пута да бих чувао твоје речи.
102 Нисам се уклонио од твојих судова јер си ми ти поставио закон.
103 Како су твоје речи слатке у мом грлу, слађе од меда и саћа устима мојим.
104 Постао сам разуман од твојих заповести; зато омрзох сваки неправедан пут.
105 Твоја реч је светионик мојим ногама и светлост стазама мојим.
106 Заклео сам се и на том сам остао да сачувам твоје праведне судове.
107 Скрушен сам веома, Господе, оживи ме по својој речи.
108 Господе, нека ти буде угодна добровољна жртва мојих уста и научи ме твојм судовима.
109 Живот ми је у твојој руци свагда и не заборавих твој закон.
110 Грешници ми поставише замку, али ја не скренух од твојих заповести.
111 Твоја сведочанства су моје вечно наследство јер су велика радост мога срца.
112 Приволео сам своје срце да твоје одредбе за узврат изврши довека.
113 Омрзох преступнике закона, а твој закон заволех.
114 Ти си мој помагач и заступник; у твоју реч сам се уздао.
115 Склоните се од мене, неваљалци, и ја ћу истраживати заповести Бога свога.
116 Подржи ме по својој речи па ћу живети, и немој ме посрамити у мом очекивању.
117 Помози ми па ћу бити спасен и бавићу се твојим одредбама свагда.
118 Презрео си све који одступају од твојих одредаба јер је њихова помисао неправедна.
119 Све грешнике на земљи сматрао сам као преступнике; зато заволех твоја сведочанства заувек.
120 Моје тело дрхти од страха пред тобом, јер се уплаших од твојих судова.
121 Учиних право и праведност; немој ме предати онима који ми чине неправду.
122 Обрати свога слугу на добро да ме охоли не клеветају.
123 Са чежњом очи моје очекују спасење од тебе и твоју праведну реч.
124 Поступи са својим слугом по милости својој и научи ме својим одредбама.
125 Ја сам твој слуга, уразуми ме па ћу познати твоја сведочанства.
126 Време је да се учини Господу; уништише твој закон.
127 Зато заволех твоје заповести више него злато и топаз.
128 Зато сам се управљао према твојим заповестима, омрзох сваки неправедан пут.
129 Дивна су твоја сведочанства, зато их је моја душа истраживала.
130 Објављивање твојих речи просвећује и уразумљује нејаке.
131 Отворих своја уста и уздахнух, јер сам чезнуо за твојим заповестима.

Слава:
132 Погледај и смилуј се на мене, као што је право чинити онима који љубе твоје име.
133 Ход мој усмери по твојој речи и да ме не савлада никакво безакоње.
134 Избави ме од људске клевете па ћу чувати твоје заповести.
135 Дај да твоје лице обасја слугу твога и научи ме твојим одредбама.
136 Из мојих очију потекоше извори суза зато што не сачуваше твој закон.
137 Праведан си, Господе, пресуда твоја је права.
138 Дао си своја сведочанства у великој праведности и истини.
139 Изједе ме ревност за твоју кућу јер непријатељи моји заборавише твоје речи.
140 Твоја реч је веома прекаљена и слуга твој је заволе.
141 Ја сам мален и презрен; твоје одреде не заборавих.
142 Твоја праведност остаје праведност довека, а твој закон је (сушта) истина.
143 Мука и невоља нађоше ме; ја се бавим твојим заповестима.
144 Твоја сведочанства су вечна прведност; уразуми ме па ћу живети.
145 Завапих из свег срца свога: услиши ме, Господе: тражићу твоје одредбе.
146 Завапих теби: спаси ме, па ћу чувати твоја сведочанства.
147 Ураних пре зоре и завапих, уздао сам се у твоје речи.
148 Отворих очи своје пре сванућа да се баве твојим речима.
149 Чуј мој глас, Господе, по милости својој, оживи ме по суду свом.
150 Приближише се они који ме безакоњем гоне, удаљише се од твог закона.
151 Ти си близу, Господе, и све твоје заповести су истина.
152 Одавно сам сазнао из твојих сведочанства да си их утемељио за свагда.
153 Види моју скрушеност и избави ме јер не заборавих твој закон.
154 Пресуди моју правицу и искупи ме; оживи ме ради своје речи.
155 Спасење је далеко од грешника јер они не затражише твоје одредбе.
156 Твоје милосрђе је велико, Господе; оживи ме по суду свом.
157 Много их је који ме гоне и тлаче; ја се не уклоних од твојих сведочанстава.
158 Видех неразумне и изједох се, јер твоје речи не сачуваше.
159 Види како заволех твоје заповести; Господе, оживи ме својом милошћу.
160 Истина је начело твојих речи и вечне су све пресуде твоје праведности.
161 Кнезови ме прогнаше низашта, али моје срце побоја се (само) твојих речи.
162 Клицаћу твојим речима као онај који налази велики плен.
163 Омрзох неправду и она ми се згади, а твој закон заволех.
164 Седам пута на дан похвалих те за праведне судове твоје.
165 Који воле твој закон имају велики мир и не спотичу се.
166 Чеках твоје спасење, Господе, и заволех твоје заповести.
167 Душа моја сачува твоја сведочанства и заволе их веома.
168 Сачувах твоје заповести и твоја сведочанства, јер су сви моји путеви пред тобом, Господе.
169 Нека моје мољење допре до тебе, Господе; уразуми ме по својој речи.
170 Нека моје мољење изиђе пред тебе; по речи својој избави ме.
171 Нека се са усана мојих разлије похвална песма кад ме научиш својим одредбама.
172 Нека мој језик казује твоју реч јер су све твоје заповести (сушта) праведност.
173 Нека ми твоја рука буде на спасење јер ја изабрах твоје заповести.
174 Жудео сам за твојим спасењем, Господе, и твојим законом бавим се.
175 Живеће моја душа и хвалиће те, и твоји судови помоћи ће ми.
167 Заблудех као изгубљена овца; потражих свога слугу јер заповести твоје не заборавих.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 18Уреди

Псалам 119Уреди

1 У својој невољи завапих Господу и он ме услиша.
2 Господе, избави моју душу од неправедних усана и од лукавог језика.
3 Шта би ти језик лукави могао дати и додати?
4 Оштре ратничке стреле са пустињским углевљем.
5 Тешко мени, јер је удаљено место мога насеља, настаних се код шатора кидарских.
6 Дуго је живела моја душа са онима што мрзе мир.
7 Био сам мирољубив, али кад сам им говорио, ратоваху против мене низашта.

Псалам 120Уреди

1 Подигох своје очи ка горама; одакле ће ми помоћ доћи?
2 Моја помоћ је од Господа који је створио небо и земљу.
3 Он неће дати да се омакне твоја нога нити да задрема чувар твој.
4 Гле, неће задремати нити заспати чувар Израиљев.
5 Господ ће те чувати, Господ је твој штитник на десници твојој.
6 Сунце те неће опалити дању, нити ће ти месец (нашкодити) ноћу.
7 Господ ће те чувати од сваког зла, чуваће душу твоју.
8 Господ ће чувати твој улазак и излазак од сада и довека.

Псалам 121Уреди

1 Обрадовах се кад су ми казали: ићи ћемо у дом Господњи.
2 Наше ноге су стајале у твојим дворовима, Јерусалиме.
3 Јерусалим је сазидан као град сливен у једно.
4 Онамо узлазе племена, племена Господња, сведочанство Израиљево, да се исповеда име Господње,
5 Јер онде се поставише судски престоли, престоли дома Давидова.
6 Затражите мир Јерусалиму и нека буде добро онима који те љубе;
7 Нека буде мир у тврђави твојој и благостање у кулама твојим.
8 Ради своје браће и ближњих својих изражавао сам ти мир;
9 Ради дома Господа, Бога нашега, тражио сам што је теби добро.

Псалам 122Уреди

1 Подигох своје очи теби који пребиваш на небу.
2 Види, као што очи слугу гледају у руке њихових господара, као што очи слушкиње гледају у руке њене господарице, тако наше очи гледају у Господа, Бога нашега, док се не смилује на нас.
3 Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо пресићени понижења,
4 Пресита нам је душа увреда осионих и понижења од охолих.

Псалам 123Уреди

1 Да Господ није био уз нас, - нека каже Израиљ, -
2 Да Господ није био уз нас кад људи усташе на нас,
3 Живе би нас прогутали кад се њихов гнев разјари на нас;
4 Вода би нас потопила, бујица би нам однела живот;
5 Неодољива вода однела би нам живот.
6 Нека је благословен Господ који нас не даде у плен њиховим зубима.
7 Душа наша избави се као птица из ловачке замке; замка се искида, а ми се избависмо.
8 Наша моћ је у имену Господа који је створио небо и земљу.

Слава:

Псалам 124Уреди

1 Који се уздају у Господа, они су као гора Сион; ко пребива у Јерусалиму, неће се поколебати довека.
2 Горе су око њега, а Господ је око народа свога од сада и довека.
3 Јер неће оставити грешнички скиптар над праведничком земљом, да праведници не би пружили своје руке на безакоње.
4 Господе, учини добро добрима и онима који су исправна срца.
5 А оне што скрећу на криве путеве Господ ће одвести са онима што чине безакоње.
6 Мир Израиљу.

Псалам 125Уреди

1 Када је Господ вратио сионско робље, били смо као утешени.
2 Тада се наша уста испунише радошћу и језик наш клицањем. Тада се говорило међу многобошцима: велика дела учинио им је Господ.
3 Велика дела нам је учинио Господ, обрадовасмо се.
4 Врати, Господе, наше робље као потоке негевске.
5 Који сеју у сузама, пожњеће са великом радошћу.
6 Ишли су и плакали су носећи своје семење; враћаће се уз клицање носећи своје снопове.

Псалам 126Уреди

1 Ако Господ не сазида кућу, узалуд су се трудили њени градитељи; ако Господ не сачува град, узалуд је стражар бдео.
2 Узалуд устајете рано, будите се после легања, ви што једете хлеб муке, док он даје сан онима који га љубе.
3 Ево, синови су наследство од Господа, плод утробе је (његова) награда.
4 Што су стреле у руци јунака, то су синови (рођени) у младости.
5 Блажен је човек који ће њима напунити тоболац; неће се постидети када буду разговарали са својим непријатељима на вратима.

Псалам 127Уреди

1 Блажени су сви који се боје Господа, који иду његовим путевима.
2 Јешћеш трудове својих руку; блажен си и добро ће ти бити.
3 Жена ти је као плодна лоза у самом дому твом; синови су ти као младице маслине око стола твог.
4 Види, тако ће бити благословен човек који се боји Господа.
5 Благословио те Господ са Сиона и да видиш добра Јерусалимова у све дане живота свога;
6 И да видиш синове својих синова. Мир Израиљу.

Псалам 128Уреди

1 Много пута ратоваше против мене од младости моје, нека каже Израиљ,
2 Много пута ратоваше против мене од младости моје, али ме не савладаше.
3 На мојим плећима грешници су радили, продужише своје безакоње;
4 Праведан Господ посече грешничке конопце.
5 Нека се постиде и устукну сви који мрзе Сион.
6 Нека буду као трава на крововима, која увене пре но што је почупају.
7 Жетелац њом није напунио руку, ни руковедач снопова наручје своје.
8 И пролазници не рекоше: нека је благослов Господњи на вама, благословили смо вас именом Господњим.

Слава:

Псалам 129Уреди

1 Из дубине завапих теби, Господе;
2 Господе, услиши молитву моју; нека твоје уши припазе на глас мога мољења.
3 Господе, ако ти обратиш пажњу на безакоња, Господе, ко ће се одржати?
4 Јер у тебе је праштање.
5 Због твога имена истрајно сам те чекао, Господе, моја душа почекала је реч твоју.
6 Душа ми се поуздала у Господа од јутарње страже до ноћи; од јутарње страже нека се Израиљ узда у Господа.
7 Јер је милост у Господа и у њега је обилно искупљење.
8 И он ће искупити Израиља од свих његових безакоња.

Псалам 130Уреди

1 Господе, срце ми се није понело, нити ми се очи узнесоше, нити идем на велико, нити за чудима која су изнад мене.
2 Него сам смирио своје мисли и уздигао своју душу као одојче на своју мајку, тако узврати мојој души.
3 Нека се Израиљ узда у Господа од сада и довека.

Псалам 131Уреди

1 Сети се, Господе, Давида и све његове смерности,
2 Како се заклео Господу и заветовао Богу Јаковљеву;
3 Нећу ући у шатор свога дома, нити ћу се попети на одар своје постеље,
4 Нећу дати сна својим очима, ни веђама својим да задремају, ни слепоочницама својим да се одморе,
5 Док не нађем место Господу, стан Богу Јаковљеву.
6 Ево, чули смо да је у Ефрати, нађосмо га у дубравама;
7 Уђимо у његов стан, поклонимо се месту где стадоше ноге његове.
8 Устани, Господе, (иди) на своје почивалиште, ти и твој свети ковчег;
9 Свештеници твоји нека се обуку у праведност и свеци твоји нека кличу.
10 Због Давида, свога слуге, не одврати лице од свога помазаника.
11 Господ се заклео Давиду истином и од ње неће одступити: од плода утробе твоје посадићу на престо твој;
12 Ако твоји синови буду чували завет мој и ова моја сведочанства, којима ћу их научити, онда ће и њихови синови довека седети на твом престолу.
13 Јер је Господ изабрао Сион, одабрао га себи за насеље.
14 Ово је моје пребивалиште заувек, овде ћу се настанити јер сам га одабрао;
15 Штедро ћу благословити његов берићет, његове сиромахе нахранићу хлебом,
16 Свештенике његове обући ћу у спасење и свеци његови клицаће радосно;
17 Онде ћу учинити да израсте рог за Давида, припремио сам свећњак помазанику свом;
18 Обући ћу у срамоту његове непријатеље, на њему ће процветати светиња моја.

Псалам 132Уреди

1 Гле, шта је боље или шта више ствара радост, него кад браћа сложно живе?
2 Као миро на главу, које тече доле на браду, браду Аронову, које тече доле на скут његове хаљине;
3 Као хермонска роса која се спушта на сионске горе; јер онде је Господ доделио благослов и живот довека.

Псалам 133Уреди

1 Сад благосиљајте Господа, све слуге Господње које стојите у дому Господњем, у одајама дома Бога нашега.
2 У ноћи подигните своје руке према светињи и благосиљајте Господа.
3 Благословиће те Господ са Сиона, који је створио небо и земљу.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 19Уреди

Псалам 134Уреди

1 Хвалите име Господње, хвалите, слуге, Господа,
2 Који стојите у дому Господњем, у одајама дома Бога нашега.
3 Хвалите Господа јер је Господ добар; појте његовом имену јер је мило;
4 Јер је Господ изабрао себи Јакова, Израиља за своје имање.
5 Јер ја познах да је Господ велик и да је наш Господ виши од свих богова;
6 Све што је зажелео Господ, створио је на небу и на земљи, у морима на свим безданима;
7 Доводећи облаке са краја земље, учини да сева на кишу он који изводи ветрове из њихових скровишта;
8 Који поби египатске првенце од човека до скота;
9 Посла знамења и чуда усред тебе, Египте, на Фараона и на све његове слуге;
10 Који поби многе народе и погуби моћне цареве,
11 Сиона, цара аморејскога, и Ога, цара васанскога, и сва царства хананска,
12 И даде њихову земљу у наследство, у наследство Израиљу, свом народу.
13 Господе, твоје име остаје довека, Господе, твој спомен је од поколења до поколења.
14 Јер ће Господ судити свом народу и биће милостив према својим слугама.
15 Многобожачки идоли су сребро и злато, дела људских руку;
16 Уста имају а не говоре, очи имају а не виде,
17 Уши имају а не чују, /ноздрве имају а мирис не осећају, руке имају а не хватају, ноге имају а не ходају, не пуштају гласа из грла,/ нити има даха у устима њиховим.
18 Подобни њима нека буду они који их граде и сви који се уздају у њих.
19 Доме Израиљев, благослови Господа; доме Ааронов, благослови Господа;
20 Доме Левијев, благослови Господа; ви који се бојите Господа, благословите Господа.
21 Нека је благословен Господ са Сиона, који пребива у Јерусалиму.

Псалам 135Уреди

1 Хвалите Господа јер је добар, јер је довека милост његова;
2 Хвалите Бога богова, јер је довека милост његова;
3 Хвалите Господа над господарима, јер је довека милост његова;
4 Јединога који твори велика чуда, јер је довека милост његова;
5 Који је мудрошћу створио небеса, јер је довека милост његова;
6 Који је утврдио земљу на водама, јер је довека милост његова;
7 Јединога који је створио велика светила, јер је довека милост његова,
8 Сунце да влада дању, јер је довека милост његова,
9 Месец и звезде да владају ноћу, јер је довека милост његова;
10 Који је ударио по Египту и првенцима његовим, јер је довека милост његова,
11 И извео Израиљ из њихове средине, јер је довека милост његова,
12 Моћном руком и подигнутом мишицом јер је довека милост његова;
13 Који је раздвојио Црвено море на два дела, јер је довека милост његова.
14 И провео Израиљ посред њега, јер је довека милост његова,
15 А фараона и његову војску вргнуо у Црвено море, јер је довека милост његова;
16 Који је провео свој народ кроз пустињу, јер је довека милост његова; који је извео воду из шиљате стене, јер је довека милост његова;
17 Који је поразио велике цареве, јер је довека милост његова,
18 И погубио моћне цареве, јер је довека милост његова,
19 Сиона, цара аморејскога, јер је довека милост његова,
20 И Ога, цара васанскога, јер је довека милост његова,
21 И дао њихову земљу у наследство, јер је довека милост његова,
22 У наследство Израиљу, своме слузи, јер је довека милост његова;
23 Јер се Господ сетио нас кад бејасмо понижени, јер је довека милост његова;
24 И избавио нас од наших непријатеља, јер је довека милост његова;
25 Он који даје храну сваком телу, јер је довека милост његова;
26 Хвалите Бога небескога, јер је довека милост његова; хвалите Господара над господарима, јер је довека милост његова.

Псалам 136Уреди

1 На рекама вавилонским, онде седосмо и заплакасмо, када бисмо се сетили Сиона.
2 О врбе сред њега повешасмо своје харфе;
3 Јер онде заискаше од нас да певамо они што нас заробише, и који нас одведоше затражише од нас радосну песму; запевајте нам једну од сиоских песама.
4 Како да запевамо песму Господњу у туђој земљи?
5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека буде заборављена десница моја;
6 Нека ми се језик прилепи за грло, ако се не сетим тебе, ако не ставим Јерусалим изнад сваке своје радости.
7 Сети се, Господе, синова Едомових, како су у дан Јерусалимов говорили; рушите, рушите га до темеља његових.
8 Кћери вавилонска, мучитељице, блажен је који ти узврати за дело које си нам учинила;
9 Блажен је који шчепа и смрска о стену твоју дечицу.

Слава:

Псалам 137Уреди

1 Хвалићу те, Господе, свим срцем својим и појаћу ти пред анђелима зато што си услишао све речи мојих уста.
2 Поклонићу се пред твојим светим храмом и исповедаћу твоје име за твоју милост и истину твоју, јер си своју реч узвисио над сваким именом.
3 Онога дана кад те будем призивао, услиши ме одмах; окрепи ми душу силно.
4 Господе, нека те славе сви цареви земаљски јер чуше све речи твојих уста,
5 И нека певају о путевима Господњим јер је велика слава Господња,
6 Јер је Господ узвишен и гледа све што је понизно, а оно што је високо издалека познаје.
7 Кад се будем нашао сред невоље, одржаћеш ми живот; на гнев мојих непријатеља пружио си своју руку и десница твоја спасе ме.
8 Господ ће узвратити за мене. Господе, милост твоја је довека, не презри дела твојих руку.

Псалам 138Уреди

1 Господе, ти си ме испитао и упознао;
2 Ти си сазнао кад ја седам и кад устајем, ти си издалека разумео моје помисли;
3 Ушао си у траг мојој стази и мом ужету, и све моје путеве унапред си видео.
4 Још нема речи на мом језику,
5 Види, Господе, ти си већ све сазнао, све што је било и што ће бити; ти си ме саздао и положио своју руку на мене.
6 Дивим се твом знању; чврсто је, не могу му прићи.
7 Куда да пођем од духа твога и куда да утекнем од твога лица?
8 Ако се попнем на небо, ти си онде; ако сиђем у ад, ту си;
9 Ако бих ујутро узео своја крила и населио се крај мора,
10 И онде ће ме твоја рука водити и десница твоја држати.
11 И рекох: можда ће ме тмина покрити и нек ме ноћ окружи уместо светлости.
12 Јер тмина се неће замрачити од тебе, а ноћ ће бити осветљена као дан; каква је њена тмина, таква је њена светлост.
13 Јер ти си створио моје бубреге, Господе, прихватио си ме из утробе матере моје.
14 Хвалићу те што сам тако чудесно саздан; чудесна су твоја дела, и моја душа (то) добро зна.
15 Од тебе се не сакри ни једна моја кост, коју си створио у тајности, и природа моја у дубинама земље;
16 Твоје очи видеше ме у заметку, и у твојој књизи сви ће бити записани, и дани одређени док их још ни једног нема.
17 Твоји пријатељи, Боже, код мене су у великој части, њихова владавина је учвршћена веома;
18 Пребројаћу их и биће их више од песка; пробудих се и још сам с тобом.
19 Ако убијаш грешнике, Боже, крвопије, слоните се од мене.
20 Јер ћеш рећи у размишљању: узалуд ће узети твоје градове.
21 Господе, зар не омрзох оне што тебе мрзе и зар се не изједох због непријатеља твојих?
22 Потпуном мржњом мрзео сам их, постадоше ми непријатељи.
23 Искушај ме, и упознај моје срце, испитај ме и упознај моје стазе,
24 И види да ли је у мени пут безакоња, и поведи ме вечним путем.

Псалам 139Уреди

1 Ослободи ме, Господе, од зла човека и од неправедна човека избави ме,
2 Који смислише неправду у срцу спремаху ратове по вас дан;
3 Наоштрише своје језике као у змије, змијски отров је под њиховим уснама.
4 Сачувај ме, Господе, од грешничке руке, ослободи ме од неправедних људи, који смислише да ми подметну ногу;
5 Охоли ми потајно поставише замку и разапеше ужад, замке мојим ногама, поставише саблазан на стази.
6 Ја рекох Господу; ти си мој Бог; чуј, Господе, глас мог мољења.
7 Господе, Господе, сило мога спасења, у дан рата заклонио си ми главу.
8 Не предај ме, Господе, грешнику против моје жеље; они смислише против мене, не напусти ме да се како не узвисе.
9 Глава оних који ме окружише (да се не подигне) умор њихових усана покриће их.
10 Пашће на њих живо углевље, ватром ћеш их оборити, у муци се неће одржати.
11 Језичан човек неће се исправити на земљи, неправедна човека зло ће уловити на пропаст.
12 Сазнао сам да ће Господ учинити праведан суд убогом и правицу сиромасима.
13 Да, праведници ће исповедати твоје име, а исправни ће се населити пред твојим лицем.

Слава:

Псалам 140Уреди

1 Господе, теби завапих, услиши ме; чуј глас мога мољења када теби вапијем.
2 Нека се молитва моја усправи пред тобом као кад, дизање мојих руку као вечерња жртва.
3 Постави, Господе, стражу пред мојим устима и врата са оградом око мојих усана.
4 Не дозволи да моје срце скрене на рђаве речи, да налази поводе за грехе - са људима који чине безакоње, а ја се нећу здружити са њиховим изабраницима.
5 Праведник ће ме казнити милостиво и покараће ме, али грешничко уље да не помаже моју главу, јер се и молитва моја опире њиховој злоћи.
6 Кад оборе низ врлети њихове судије, чуће се моје речи јер су умилне.
7 Као што се груда земље разби на земљи, тако се расуше кости њихове код ада.
8 Јер у тебе, Господе, Господе, упрте су очи моје; у тебе се уздах, не одузми ми душу.
9 Сачувај ме од замке коју ми поставише и од саблазни оних што чине безакоње.
10 Грешници ће пасти у своју мрежу; ја сам само сан док не прођем.

Псалам 141Уреди

1 Гласом својим завапих Господу, гласом својим помолих се Господу.
2 Излићу пред њим своје мољење, казаћу пред њим своју невољу,
3 Кад мој дух изнемогне у мени, ти позна моје стазе, на овом путу, којим сам ишао, тајно ми поставише замку.
4 Мотрио сам на десно и гледао сам јер не беше никога ко ме познаје; нисам имао куд да бежим, а нема ко би марио за мој живот.
5 Теби завапих, Господе, рекох: ти си моје поуздање, мој део у земљи живих.
6 Чуј моје мољење јер се понизих веома; избави ме од мојих гонилаца јер су јачи од мене.
7 Изведи из тамнице душу моју да исповедам твоје име, Господе; праведници ће ме чекати док ми не узвратиш.

Псалам 142Уреди

1 Господе услиши молитву моју, саслушај моје мољење у истини својој, услиши ме у својој праведности;
2 И немој поћи на суд са својим слугом јер се пред тобом неће оправдати нико жив.
3 Јер непријатељ погна моју душу, понизи до земље живот мој, посади ме у тамна места као оне који су давно умрли;
4 И дух мој клону у мени, узнемири се у мени срце моје.
5 Сетих се старих дана и бавих се свим твоји делима, бавио сам се делима твојих руку.
6 Раширих своје руке теби, моја душа као безводна земља жедни за тобом.
7 Услиши ме брзо, Господе, дух ми малакса; не окрени своје лице од мене јер ћу се уподобити онима што силазе у гроб.
8 Учини да ујутро чујем твоју милост јер се у тебе уздах; кажи ми, Господе, којим путем да пођем јер теби уздигох душу своју;
9 Избави ме од непријатеља мојих, Господе, јер теби прибегох.
10 Научи ме да вршим твоју вољу јер си ти мој Бог; твој добри дух упутиће ме на равну земљу.
11 Оживећеш ме, Господе, ради свога имена, својом праведношћу извешћеш душу моју из невоље;
12 И милошћу својом истребићеш моје непријатеље, и погубићеш све који муче моју душу; јер сам ја твој слуга.

Слава: И сада: Алилуја!

Катизма 20Уреди

Псалам 143Уреди

1 Нека је благословен Господ, Бог мој, који учи моје руке боју, прсте моје рату;
2 Он је моја милост и прибежиште моје, мој заступник и избавитељ мој, мој заштитник у кога се уздах; он ми потчињава народ мој.
3 Господе, шта је човек да знаш за њега, или син човечји да за њега мариш?
4 Човек је подобан ништавности, његови дани пролазе као сенка.
5 Господе, приклони своја небеса и сиђи, дотакни горе па ће се задимити;
6 Севни муњом и разгнаћеш их, пусти своје стреле и помешћеш их.
7 Пружи своју руку са висине, извади ме и избави ме из велике воде, из руке туђинских синова.
8 Чија уста изговорише оно што је ништавно, а десница њихова је десница неправде.
9 Боже, теби ћу певати нову песму, свираћу на харфи од десет жица теби;
10 Који дајеш спасење царевима, који си избавио свога слугу Давида од љутог мача.
11 Избави ме и отми ме из руке туђинских синова чија уста изговорише оно што је ништавно, а десница им је десница неправде.
12 Наши синови у својој младалачкој снази су као нов засад, наше кћери су накићене, преукрашене налик храму,
13 Житнице су нам пуне, вишак се премешта из једне у другу, наше овце су веома плодне, множе се на својим испашама,
14 Волови су нам товни, нема рушења ограде, ни пролаза, ни вапаја на нашим улицама,
15 Блаженим назваше народ коме тако бива; блажен је народ коме је Господ његов Бог.

Псалам 144Уреди

1 Узвисићу те, Боже мој, царе мој, и благосиљаћу твоје име довека и у све векове.
2 Благосиљаћу те сваког дана и хвалићу твоје име довека и у све векове.
3 Велик је Господ и ваља га хвалити веома, и његовој величини нема краја.
4 Из нараштаја у нараштај хвалиће твоја дела и казиваће силу твоју.
5 Говориће о светој слави твога величанства, приповедаће о твојим чудесима.
6 И казаће силу твојих страшних дела и приповедаће о твојој величини.
7 Излиће сећање на мноштво твоје доброте и клицаће твојој праведности.
8 Господ је милосрдан и милостив, дуго трпи и пун је милости.
9 Господ је свима добар и његово милосрђе је на свим његовим делима.
10 Нека те прославе, Господе, сва дела твоја, и свеци твоји нека те благосиљају.
11 Казиваће славу твога царства и говориће о твојој моћи.
12 Да људским синовима обзнане твоју моћ и величанствену славу твога царства.
13 Твоје царство је царство свих векова, а твоја владавина је на свим поколењима.
14 Господ придржава све који падају и усправља све погнуте.
15 Очи свију уздају се у тебе и ти им дајеш храну у право време.
16 Ти отвараш своју руку и све живо ситиш задовољством.
17 Господ је праведан на свим својим путевима и свет у свим својим делима.
18 Господ је близак свима који га призивају, свима који га призивају у истини.
19 Он ће испунити жељу оних који га се боје, и услишиће њихово мољење, и спашће их.
20 Господ чува све који га љубе, а све грешнике истребиће.
21 Моја уста говориће хвалу Господњу, и свако тело нека благосиља његово свето име довека и у се векове.

Слава:

Псалам 145Уреди

1 Хвали, душо моја, Господа.
2 Хвалићу Господа за живота свога, појаћу своме Богу док год ме буде.
3 Не уздајте се у кнезове и људске синове, у којих нема спасења.
4 Изићи ће њихов дух и они ће се вратити у своју земљу; онога дана пропашће све што су смишљали.
5 Блажен је онај коме је помагач Бог Јаковљев, његово поуздање је у Господу, Богу његовом,
6 Који је створио небо и земљу, море и све што је у њима, који чува истину довека.
7 Који чини правицу уцвељенима, даје храну гладнима; Господ ослобађа оковане,
8 Господ усправља погнуте, Господ отвара очи слепима, Господ воли праведнике;
9 Господ чува дошљаке, сиротог и удовицу прихватиће, а грешнички пут уништиће.
10 Господ ће царовати довека, твој Бог, Сионе, од нараштаја до нараштаја.

Псалам 146Уреди

1 Хвалите Господа, јер је лепо њему појати; да буде угодно хваљење Богу нашем.
2 Господ изграђује Јерусалим и он ће сабрати расејане Израиљце,
3 Он исцељује оне који су скрушена срца и повија њихове ране,
4 Он одређује број звезда и свима им даје имена.
5 Велик је наш Господ и велика је његова крепост, а његова мудрост не да се измерити.
6 Господ прихвата смерне, а грешнике понижава до земље.
7 Запевајте Господу и хвалите га, свирајте на китари Богу нашему,
8 Који обавија небо облацима, који спрема кишу земљи, чини да расте трава на горама и биље да послужи људима,
9 Који стоци даје храну њихову и гавранчићима који њему вичу.
10 Он неће марити за коњску јачину нити ће му бити миле мужевне голени;
11 Господу ће бити мили они који га се боје и који се уздају у његову милост.

Псалам 147Уреди

1 Похвали, Јерусалиме, Господа, хвали, Сионе, свога Бога.
2 Он је учинио да резе на твојим вратима буду јаке, благословио је твоје синове у теби;
3 Он поставља мир твојим границама и насићује те једром пшеницом;
4 Шаље свој говор на земљу, његова реч ће брзо трчати,
5 Даје снег као вуну, маглу посипа као пепео,
6 Баца свој град као залогаје, пред његовим мразом ко ће се одржати?
7 Послаће своју реч и све ће се раскравити; дунуће његов ветар и воде ће потећи.
8 Он је јавио своју реч Јакову, своје одредбе и судове Израиљу.
9 Тако није учинио ни једном народу и своје судове им не објави.

Слава:

Псалам 148Уреди

1 Хвалите господа са небеса, хвалите га на висинама.
2 Хвалите га, сви анђели његови; хвалите га, све војске његове.
3 Хвалите га, сунче и месече; хвалите га, звезде и светлости.
4 Хвалите га, небеса небеска, и воде над небесима.
5 Нека похвале име Господње, јер он рече и посташе, он нареди и саздаше се.
6 Постави их за свагда и у све векове; он даде наредбу која неће проћи.
7 Господа са земље, немани и сви бездани;
8 Огањ, град, снег, лед, бурни ветар, све што извршује његову реч;
9 Горе и сви хумови, плодносно дрвеће и сви кедри;
10 Звери и сва стока, гмизавци и крилате птице;
11 Земаљски цареви и сви народи, кнезови и све судије земаљске;
12 Младићи и девојке, старци са децом;
13 Нека хвале име Господње јер је једино његово име узвишено; њега хвале на земљи и на небу.
14 Он ће подићи снагу свом народу; песму свим његовим свецима, синовима Израиљевим, народу који му је близак.

Псалам 149Уреди

1 Запевајте Господу нову песму, његово хваљење да се чује у цркви светих.
2 Нека се Израиљ обрадује свом створитељу, а синови Сиона нека кличу свом цару;
3 Нека похвале његово име у колу, нека му засвирају у харфу и бубањ,
4 Јер је Господу мио народ његов и узвисиће кротке спасењем.
5 Дичиће се свеци у слави и клицаће на постељама својим;
6 Они величају Бога својим грлом, а мачеви са две оштрице у њиховим су рукама,
7 Да се освете народима, покарају племена,
8 Да свежу ланцима њихове цареве и властелу њихову гвозденим оковима за руке,
9 Да на њима изврше написани суд; то је слава за све његове свеце.

Псалам 150Уреди

1 Хвалите Бога у његовој светињи, хвалите га у његовој силној чврстини;
2 Хвалите га због његове владавине, хвалите га по пуноћи његовог величанства.
3 Хвалите га уз глас трубе, хвалите га уз харфу и китару;
4 Хвалите га уз бубањ и у колу, хвалите га уз жице и свиралу;
5 Хвалите га уз милозвучне кимвале, хвалите га уз кимвале који одјекују.
6 Све што дише нека хвали Господа.

Слава: И сада: Алилуја!