Protekcija (komedija u pet činova)/26
VII
PREĐAŠNjI, bez MINISTRA, zatim PERSIDA
MOMAK (U sebi): Ah, da hoće Bog umudriti da primi onoga praktikanta da mi ga skine s vrata.
PERSIDA (Iz sobe): Šta, neće brat da prima?
MOMAK: Hoće, otišao je samo da uzme lek, a rekao mi je da uvedem jednog gospodina ovde da ga pričeka.
PERSIDA: Vrlo dobro, uvedi ga, uvedi ga. (Namešta se na ogledalu).
MOMAK (Izišav u predsoblje): Gospodin Aćim Kukić.
AĆIM (Skoči kao oparen): Ja?
MOMAK: Izvolite!
AĆIM: Ama, je l’ ja?
MOMAK: Jest vi, izvolite!
AĆIM (Pribere se i ulazi sa najvećim strahom klanjajući se još s polja. Mrmlja nešto nalik na „Dobar dan“).
PERSIDA: Klanjam se, izvolite sedite! (Za se).
AĆIM: Gospode Bože, valjda nije ovo ministar?
PERSIDA: Izvolite, izvolite, brat će sad doći. (Za se) Mator!
AĆIM (Promrmlja nešto nalik na hvala i sedne).
PERSIDA (Sedajući takođe): Mislim da vam neće biti neprijatno da vas ja zabavljam dok dođe brat.
AĆIM: Jest!
PERSIDA: Vi ste činovnik?
AĆIM (Malo slobodnije): Jest. Ja sam predsednik okružnog suda. PERSIDA(Za se): Lep položaj! (Glasno) Vidite, meni se neobično dopada vaše zvanje.
AĆIM: Lepo je!
PERSIDA: Vi ste već zaslužili da budete član apelacije.
AĆIM (Sasvim slobodno): Je l’ ja? Jeste, dabome da sam zaslužio; zaslužio sam ja i kasaciju, ali....
PERSIDA: Treba govoriti mome bratu o tome.
AĆIM: Pa treba, dabome, a zato sam ja upravo i došao.
PERSIDA: A, vidite, to je dosta nezgodno da mu sami govorite, bolje bi bilo kad bi to ko drugi.
AĆIM: Pa nezgodno je, ali ja imam dobre preporuke. (Vadi pisma iz džepa).
PERSIDA: Ali ipak mnogo bi više vredelo kad bi mu ko lično govorio i kad bi se zauzeo.
AĆIM (Sasvim oslobođen): Ama nema ko, brate!
PERSIDA (Za se): Malo je glup, ali to ne smeta sreći u braku. (Glasno) A bili vi, na primer, primili da se ja za vas kod brata zauzmem?
AĆIM: Vi? E, kad bi hteli?
PERSIDA: Ili može biti vi ne volite da se ženska strana za vas zauzima?
AĆIM: Ko to kaže? To me je neko kod vas oblagao. Ja volim žensku stranu.
PERSIDA: Da, ali ko zna da li vi volite da se ja za vas zauzmem?
AĆIM: Svejedno! I vi! I vas volim! Vi ćete biti pravi aneđo za mene ako to svršite.
PERSIDA (Ushićena): Tako, dakle: „anđeo”; rekli ste „anđeo”? Ponovite to! Rekli ste „anđeo”, je l’ te?
AĆIM: Jest, anđeo!
PERSIDA: Laskavče jedan! (za se) Otkad nisam čula reč: „Anđeo” (Glasno) Mogu vam reći.... (Stidi se) Da.. kad ste mi već tako otvoreno rekli, neću ni ja od vas da krijem: moji se osećaji prema vama ni u koliko ne razlikuju od vaših (Uzima mu ruku) Govoriću bratu, ja ću se zauzeti, a kad to bude... kad to bude... tada ćemo biti srećni... bićemo srećni, je l’ te?
AĆIM: Hoćemo!
PERSIDA: Navaliću na brata i uverena sam da ću uspeti, a tada, javiću vam pismom da dođete k njemu i da govorite s njim o nama. On će pristati, znam da će pristati.
AĆIM: Samo nek on pristane.
PERSIDA: Hoće, to je moja briga. A sad, stisnimo jedno drugom ruku i recite još jedanput onu reč...
AĆIM: Koju reč?
PERSIDA: „Anđeo”. Recite, volim da je čujem.
AĆIM: Anđeo!
PERSIDA: Tako! A sad, budite spokojni, čuvajte ovu tajnu i verujte da ćemo ja i vi biti najsrećniji par na svetu...
AĆIM: Kakav par?
PERSIDA: Pst! Evo, brata! Zbogom, zbogom, dragi moj! (Ode).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|