Propast Kladuše
0001 Četa se je mala podignula
0002 od Kladuše, od grada bijela,
0003 za njome je Budalina Tale,
0004 a za Talom Osman-barjaktare,
0005 svi za njima Turci Kladušani.
0006 Otidoše uz Goliju pustu,
0007 a kad oše u vrha Kunara
0008 te odanle poše na Jarišta,
0009 na pomeđu vraga i đavola,
0010 među Likom i među Kotarem,
0011 među Senjom i među Kladušom,
0012 na đavolje staro poigrište,
0013 i džinovsko davno hrvalište.
0014 Onđe noću bili noćevali,
0015 a ujutro rano poranili
0016 i konjima zobi nataknuli,
0017 zob nehoće dorat bajraktara,
0018 hištom hišti a kopitom bije,
0019 ode Turčin da Mustafi kaže:
0020 "O Mustafa, brate porođeni!
0021 Ja sam čuo đe kažuju ljudi,
0022 kad drug pozna hrđava bjelega,
0023 sramota se nije povrnuti.
0024 Pak sam jošte čudan san vidio,
0025 b’ješe ni se prosjela Kladuša,
0026 na hambis se Turci nadzirahu,
0027 a doro mi zobat ne oćaše,
0028 nego ja bih da se razbijemo
0029 jere ćemo pogubit družinu."
0030 Ma reče mu Hrnja Mustafago:
0031 "O Osmane, gori od đevojke"
0032 Od kad si se drugom oženio
0033 od tebe mi nikad fajde nije,
0034 no pojaši dora debeloga,
0035 pa ti hajde u grad u Kladušu
0036 te kod Fate leži u postelju
0037 a ne straši moje Kaldušane."
0038 Ture je se napučilo tvrdo,
0039 pojahalo dora debeloga,
0040 uze barjak a družinu krenu,
0041 pa kunjaše sebe i dorina
0042 da otuda ne donese glave
0043 ni s jednijem od družine drugom,
0044 a Hrnja mu prebroji družinu
0045 i nabroji pet stotinah drugah,
0046 još svojemu bratu besjedio:
0047 "Hajd’ Osmane, brate porođeni!
0048 Ne budi mi vojski torbonoša,
0049 no mi budi vojski harambaša!"
0050 Pa odvoji još tri stotin’ drugah
0051 te ih dade Budalini Talu,
0052 a sam uze dvijesto junakah,
0053 svaki ode kuda koji znade.
0054 Ode Hrnja k Senju bijelome,
0055 tek stadoše tri bijela danka,
0056 bogme Hrle dođe ispod Senja,
0057 ne dovede nikakva šićara,
0058 nego bješe pogubio društvo,
0059 ne dovede sedam-osam drugah,
0060 pak s’ obazre niz Kunar planinu,
0061 a to ide Tale Budalina
0062 i on bješe pogubio društvo,
0063 ma ga Hrle pita za Osmana,
0064 a veli mu Budalina Tale:
0065 "Ja ti ne žnam za Osmana glasa,
0066 no kada bjeh niz Kunar planinu,
0067 tutanj staše od sile pušakah,
0068 od pušakah i od lubaradah,
0069 tamo uprav iznad mora slana,
0070 biće velja muka na Osmana."
0071 Progovori Hrle Mustafatga:
0072 "Je li majka rodila junaka
0073 ko će poći u Sušnicu pustu
0074 ne bi l’ čuo za Osmana glasa?"
0075 Ko čujaše čut se ne činjaše,
0076 ko gledaše gla u zemlju crnu,
0077 prepade se i od boja vruća,
0078 uze Hrle tanka džeferdara,
0079 sam otide u Sušicu pustu,
0080 ondi srete Gušu barjaktara,
0081 ranjen junak na konja ranjena,
0082 nosi dešnu u lijevu ruku,
0083 i lijevu pre’o konja nogu,
0084 pa ga Mujo za Osmana pita:
0085 "Kaži meni za Osmana glasa."
0086 "Nejmam ništa do zla kazat puta,
0087 ka svojega i Osmanovoga,
0088 da nijeste prezlosretni bili,
0089 bi ve deset al’ petnaest bilo
0090 da sretnete mene i Osmana,
0091 no udrismo na Inoku gradu,
0092 izgorjesmo ognjem svekoliko
0093 i uzesmo silnovito blago
0094 i za našu i za vašu družbu.
0095 Kad dođosmo gorje pri planini,
0096 onde malo Turci počinusmo,
0097 ko zlo traži vazda će ga naći,
0098 tu govori Osman barjaktare:
0099 "Hajte, družbo, jošte da udrimo
0100 na Ingalu pored mora slana!"
0101 Razbijasmo, razbit se ne dade,
0102 uze barjak i družinu krenu,
0103 udarismo na Ingalu, Mujo,
0104 poharasmo dvore Gavranove,
0105 posjekosmo Gavran-barjaktara,
0106 uzeo sam dvije puške zlatne,
0107 i zarobih Gavranovu ljubu,
0108 ja izmetnuh puške Gavranove,
0109 ma zlosretne puške glasovite,
0110 te kauri puške razumješe,
0111 pretekoše napred u planinu,
0112 mi krenusmo doma da idemo,
0113 no na jedan bogaz navrijesmo,
0114 stade, Mujo, pucanj od pušakah
0115 i stotinu onde ostavismo,
0116 pa na drugi bogaz navrijesmo,
0117 i tu stade tutanj od pušakah,
0118 polu društva i tu ostavismo,
0119 pa na treći bogaz navrijesmo,
0120 ali su nas pretekli kauri,
0121 tu donesli bumbe i lubarde,
0122 tu sta grmjet bumba i lubarda,
0123 bombe staše biti Turke naše,
0124 tu se, bogme, Mujo smiješasmo
0125 i sad glas ti od Osmana kažem,
0126 vrgoh oči jednom na Osmana,
0127 al’ se puškom od obraza brani,
0128 vrgoh drugom oči na Osmana,
0129 al’ se sabjom od bedrice brani,
0130 vrgoh oči trećem na Osmana,
0131 al’ mu jedan Vlah okida glavu,
0132 drugi jaše dora debeloga,
0133 treći nosi dvije puške male
0134 što su prije bile Gavranove,
0135 i da znadeš, Hrle Mustafaga,
0136 od pet stotin’ Turak’ kladuškije’
0137 živa nećeš viđet đavoljega,
0138 nego mene jednog i ranjena,
0139 i mene si vidio zaludu,
0140 ev’ iz mene sad će ispast duša,
0141 no povedi mojega đogina,
0142 povedi ga mojoj staroj majci,
0143 da ga gleda majka mjesto sina."
0144 Tek mu reče, tek ispusti dušu
0145 i zla sreća opusti Kladušu.
0146 Kako tada, tako bilo vazda,
0147 sa Trucima krstu krvnicima,
0148 a mi, družbo, zdravo i radosno,
0149 vince pili te se veselili!
