Пропаст Кладуше
0001 Чета се је мала подигнула
0002 од Кладуше, од града бијела,
0003 за њоме је Будалина Тале,
0004 а за Талом Осман-барјактаре,
0005 сви за њима Турци Кладушани.
0006 Отидоше уз Голију пусту,
0007 а кад оше у врха Кунара
0008 те оданле поше на Јаришта,
0009 на помеђу врага и ђавола,
0010 међу Ликом и међу Котарем,
0011 међу Сењом и међу Кладушом,
0012 на ђавоље старо поигриште,
0013 и џиновско давно хрвалиште.
0014 Онђе ноћу били ноћевали,
0015 а ујутро рано поранили
0016 и коњима зоби натакнули,
0017 зоб нехоће дорат бајрактара,
0018 хиштом хишти а копитом бије,
0019 оде Турчин да Мустафи каже:
0020 "О Мустафа, брате порођени!
0021 Ја сам чуо ђе кажују људи,
0022 кад друг позна хрђава бјелега,
0023 срамота се није поврнути.
0024 Пак сам јоште чудан сан видио,
0025 б’јеше ни се просјела Кладуша,
0026 на хамбис се Турци надзираху,
0027 а доро ми зобат не оћаше,
0028 него ја бих да се разбијемо
0029 јере ћемо погубит дружину."
0030 Ма рече му Хрња Мустафаго:
0031 "О Османе, гори од ђевојке"
0032 Од кад си се другом оженио
0033 од тебе ми никад фајде није,
0034 но појаши дора дебелога,
0035 па ти хајде у град у Кладушу
0036 те код Фате лежи у постељу
0037 а не страши моје Калдушане."
0038 Туре је се напучило тврдо,
0039 појахало дора дебелога,
0040 узе барјак а дружину крену,
0041 па куњаше себе и дорина
0042 да отуда не донесе главе
0043 ни с једнијем од дружине другом,
0044 а Хрња му преброји дружину
0045 и наброји пет стотинах другах,
0046 још својему брату бесједио:
0047 "Хајд’ Османе, брате порођени!
0048 Не буди ми војски торбоноша,
0049 но ми буди војски харамбаша!"
0050 Па одвоји још три стотин’ другах
0051 те их даде Будалини Талу,
0052 а сам узе двијесто јунаках,
0053 сваки оде куда који знаде.
0054 Оде Хрња к Сењу бијеломе,
0055 тек стадоше три бијела данка,
0056 богме Хрле дође испод Сења,
0057 не доведе никаква шићара,
0058 него бјеше погубио друштво,
0059 не доведе седам-осам другах,
0060 пак с’ обазре низ Кунар планину,
0061 а то иде Тале Будалина
0062 и он бјеше погубио друштво,
0063 ма га Хрле пита за Османа,
0064 а вели му Будалина Тале:
0065 "Ја ти не жнам за Османа гласа,
0066 но када бјех низ Кунар планину,
0067 тутањ сташе од силе пушаках,
0068 од пушаках и од лубарадах,
0069 тамо управ изнад мора слана,
0070 биће веља мука на Османа."
0071 Проговори Хрле Мустафатга:
0072 "Је ли мајка родила јунака
0073 ко ће поћи у Сушницу пусту
0074 не би л’ чуо за Османа гласа?"
0075 Ко чујаше чут се не чињаше,
0076 ко гледаше гла у земљу црну,
0077 препаде се и од боја врућа,
0078 узе Хрле танка џефердара,
0079 сам отиде у Сушицу пусту,
0080 онди срете Гушу барјактара,
0081 рањен јунак на коња рањена,
0082 носи дешну у лијеву руку,
0083 и лијеву пре’о коња ногу,
0084 па га Мујо за Османа пита:
0085 "Кажи мени за Османа гласа."
0086 "Нејмам ништа до зла казат пута,
0087 ка својега и Османовога,
0088 да нијесте презлосретни били,
0089 би ве десет ал’ петнаест било
0090 да сретнете мене и Османа,
0091 но удрисмо на Иноку граду,
0092 изгорјесмо огњем свеколико
0093 и узесмо силновито благо
0094 и за нашу и за вашу дружбу.
0095 Кад дођосмо горје при планини,
0096 онде мало Турци починусмо,
0097 ко зло тражи вазда ће га наћи,
0098 ту говори Осман барјактаре:
0099 "Хајте, дружбо, јоште да удримо
0100 на Ингалу поред мора слана!"
0101 Разбијасмо, разбит се не даде,
0102 узе барјак и дружину крену,
0103 ударисмо на Ингалу, Мујо,
0104 похарасмо дворе Гавранове,
0105 посјекосмо Гавран-барјактара,
0106 узео сам двије пушке златне,
0107 и заробих Гавранову љубу,
0108 ја изметнух пушке Гавранове,
0109 ма злосретне пушке гласовите,
0110 те каури пушке разумјеше,
0111 претекоше напред у планину,
0112 ми кренусмо дома да идемо,
0113 но на један богаз навријесмо,
0114 стаде, Мујо, пуцањ од пушаках
0115 и стотину онде остависмо,
0116 па на други богаз навријесмо,
0117 и ту стаде тутањ од пушаках,
0118 полу друштва и ту остависмо,
0119 па на трећи богаз навријесмо,
0120 али су нас претекли каури,
0121 ту донесли бумбе и лубарде,
0122 ту ста грмјет бумба и лубарда,
0123 бомбе сташе бити Турке наше,
0124 ту се, богме, Мујо смијешасмо
0125 и сад глас ти од Османа кажем,
0126 вргох очи једном на Османа,
0127 ал’ се пушком од образа брани,
0128 вргох другом очи на Османа,
0129 ал’ се сабјом од бедрице брани,
0130 вргох очи трећем на Османа,
0131 ал’ му један Влах окида главу,
0132 други јаше дора дебелога,
0133 трећи носи двије пушке мале
0134 што су прије биле Гавранове,
0135 и да знадеш, Хрле Мустафага,
0136 од пет стотин’ Турак’ кладушкије’
0137 жива нећеш виђет ђавољега,
0138 него мене једног и рањена,
0139 и мене си видио залуду,
0140 ев’ из мене сад ће испаст душа,
0141 но поведи мојега ђогина,
0142 поведи га мојој старој мајци,
0143 да га гледа мајка мјесто сина."
0144 Тек му рече, тек испусти душу
0145 и зла срећа опусти Кладушу.
0146 Како тада, тако било вазда,
0147 са Труцима крсту крвницима,
0148 а ми, дружбо, здраво и радосно,
0149 винце пили те се веселили!
