Prekor
Čuj s daljnih groblja kako šume kedri,
Kao da kunu i kroz kletvu mole:
Čuj, to su suze naše braće hole,
Što ginula su uz osmejak vedri.
S maričkih polja čuo sam da tutnje
Kraljeva mojih pesme vaskrsenja,
Čuo sam njina pokajnička bdenja
Za pjane noći i bludničke smutnje.
Krvavo cveće danas tamo vene,
A zlatnu cenu za njega smo dali,
Kad u dan sunca skupa smo ga brali,
Jer duše mrtvih tuđini nam plene.
Moj mrki vuče s Rila i Balkana,
List po list s naših kedrova se kida
Niz oskrvnjenih očnih duplja rida
Kraj okađenih grobnica sultana.
A razvejanim grobljištima hode
Kraljeva mojih zamišljene senke
I traže svoje orle i čelenke
Na sveti pohod da narode vode.
1914