Прекор
Чуј с даљних гробља како шуме кедри,
Као да куну и кроз клетву моле:
Чуј, то су сузе наше браће холе,
Што гинула су уз осмејак ведри.
С маричких поља чуо сам да тутње
Краљева мојих песме васкрсења,
Чуо сам њина покајничка бдења
За пјане ноћи и блудничке смутње.
Крваво цвеће данас тамо вене,
А златну цену за њега смо дали,
Кад у дан сунца скупа смо га брали,
Јер душе мртвих туђини нам плене.
Мој мрки вуче с Рила и Балкана,
Лист по лист с наших кедрова се кида
Низ оскрвњених очних дупља рида
Крај окађених гробница султана.
А развејаним гробљиштима ходе
Краљева мојих замишљене сенке
И траже своје орле и челенке
На свети поход да народе воде.
1914
