Poštopoto poslanik/5
PRIZOR V
Popović, Jeca i Evica.
POPOVIĆ:
Lepi prijatelji. Ko bi se tome nado? Kako sam se samo u njima tako mogao prevariti.
JECA:
Na delu se vidi prijatelj, eto, sad se vidilo.
EVICA:
Ali slatki tatice, oni su iz čistog srca govorili.
POPOVIĆ:
Oho gospođice, zar i ti ideš protiv tvoga otca?
EVICA:
Slatki tatice, kako možete tako što i pomisliti, ja sam samo mislila -
POPOVIĆ:
Dobro dobro, neću da znam šta si mislila.
EVICA (kroz plač):
Slatki tatice, takim glasom još niste sa- mnom govorili.
JECA:
Sad je dosta, suze ostavi za drugi put.
POPOVIĆ:
Samo da mi je znati zašto da ja nisam sposoban za poslanik[a].
JECA:
Zavist dragi mužu, ništa drugo već zavist. Ali se ti nedaj zbuniti. Treba da im pokažeš da si ono što naumiš u stanju i izvršiti.
POPOVIĆ:
I oću im pokazati, još će oni da poznadu, ko je Vasa Popović (čuje se kucanje). Neko kuca (opet se čuje). Slobodno!