Poštopoto poslanik/10

ČIN II

PRIZOR IV

PRIZOR IV
Jazavac i pređašnji.

JAZAVAC (s vrata):
Sluga sam ponizan, veleštovani prijatelju. Došao sam pre ugovorenoga roka, premda samo po sata pre no imam jednu vrlo važnu stvar da vam saopštim i samo ta okolnost neka izvini moju drzkost, da sam, ko što reko, po sata ranie došo pre ugovorenoga roka.
POPOVIĆ:
Dobro mi došli dragi prijatelji. Program je gotov, ispao je nemož bolje biti, odma ću vam ga pročitati.
JAZAVAC:
To mi je vrlo drago, no koliko je zaista važna stvar program za jednoga poslanika, toliko je isto od važnosti po mene stvar, koju vam želim saopštiti, i ja ću biti tako slobodan -
POPOVIĆ:
Slušaj te samo dragi prijatelju (čita program) ljubazni moji - braćo i sugrađani. Pošto svaki poslanik mora imati programa, niti je moguće pomisliti poslanika bez programa i program bez poslanika -
JAZAVAC:
Košto reko biću tako slobodan, da vam saopštim jednu vrlo važnu stvar. koja se neposredno tiče mene i moje budućnosti, a vas poštovani prijatelju -
POPOVIĆ (čita):
a program bez poslanika. to i ja, koji želim biti poslanik, zgotovio sam program sastojeći se iz onih načela, koji ću se ja kao poslanik sa programom, na saboru pridržavati.
JAZAVAC:
A vas poštovani prijatelju posredno, u toliko ko što rekoh posredno, jerbo ste vi najbliži srodnik onoga stvora, koga se ovo ko što rekoh, vrlo važna stvar, tiče neposredno.
POPOVIĆ:
Ovi su razlozi, koji su me ljubezni moji - braćo i sugrađani pobudili na to, da zgotovim moj program, koga ću se kao poslanik pridržavati.
POPOVIĆ i JAZAVAC (Zajedno):
Od vašega odgovora zavisiće cela moja budućnost koju polažem u vaše ruke poštovani prijatelju, izčekivajući iz vaših usta život ili smrt.
POPOVIĆ:
Ta vi mene i neslušate?
JAZAVAC:
Ja bi to isto imao i za vas primetiti, i to u onom otsutnom trenutku, kad od vaše reči zavisi cela moja budućnost, ko što reko, život ili smrt.
POPOVIĆ:
Pa govorite dragi prijatelju.
JAZAVAC:
Veleštovani prijatelju. Odavno se začela klica u mojim grudima, iz koje je ponikao mirisav cvet koji je svoj koren duboko zasadio na onakom zemljištu, koje nam nikakva sila ni istorijskim pravom ni pravom jačega oteti nemože.
POPOVIĆ:
Na to sam ljubopitan.
JAZAVAC:
Ta ko što reko klica u mojim grudima, jeste osećanje, mirisavi cvet. koji je, ko što reko iz te klice odnosno osećanja ponikao, jeste ljubav, zemljište, u koje je taj, ko što reko, mirisavi cvet odnosno ljubav svoj koren duboko zasadio, i koje nam ni pravna ni vojena sila oteti ne može, jeste srce.
POPOVIĆ:
Vid’te to mi se sravnjavanje dopada, ali šta je dalje.
JAZAVAC:
Ja dakle poštovani prijatelju kličem mirisavim cvetom u zemljištu odnosno osećam ljubav u srcu i to veleštovani prijatelju naspram vaše kćeri gospođice Evice.
POPOVIĆ (za sebe):
Lepe stvari.
JAZAVAC:
I kako se s jedne strane nadam, da ste uvereni o mome iskrenom prijateljstvu, i gotovosti u požrtvovanju za vas i vašu poštovanu porodicu, to se s druge strane nadam, da mi nećete uskratiti vaše prijateljstvo i odkazati ruku vaše kćeri, koju sam slobodan u vas zaprositi.
POPOVIĆ (Za sebe):
Proklete stvar[i]. (Jasno) Hm... hm... da, vi prosite moju kćer, to je za nju velika počast, zaista velika počast... ali...
JAZAVAC:
Napred vam moram kazati, da bi me i sama pomisao na to, da bi me mogla odbiti, tako jako sneveseliti mogla, da bi s’ mesta pobego na kraj sveta. da nesreću moju u samoći snosim —
POPOVIĆ (Za sebe):
Eto ti bede.
JAZAVAC:
Naprotiv ko što reko i sama pomisao nato, da će te moju molbu uvažiti, tako me oduševljala, da radost moja ne poznaje granice, i ja ne poznajem uslugu koju nebi bio u stanju za vas sa najvećim požrtvovanjem učiniti.
POPOVIĆ (Za sebe):
Razumem (jasno) Uveren sam... Dragi prijatelju... imamo vremena... da vam pročitam program?
JAZAVAC:
Dopustite dragi prijatelju, ovo je pitanje tako u svezi sa programom...
POPOVIĆ:
Mislite, dakle i to spada u program?
JAZAVAC:
Na svaki način poštovani prijatelju, program je obricanje a i ja drugo ne ištem, već košto rekoh obricanje od vaše strane odnosiće se na ruku vaše gđe kćeri.
POPOVIĆ:
Vrlo dobro. Ali...
JAZAVAC:
Upravo prva tačka programa bila bi ta, da mi obrečete ruku vaše kćeri.
POPOVIĆ:
A ostale tačke...
JAZAVAC:
To je moja briga.
POPOVIĆ:
Razumem [ovo: „razumem” - naknadno dodato]. Pa dobro dakle, vi će te dobiti moju kćer...
JAZAVAC:
A vi će te poštovani irijatelju i oče biti poslanik.
POPOVIĆ:
Da da poslanik. Pa sada da vam čitam program...
JAZAVAC:
Prostite dragi prijatelju, već je 9 sati moramo se žuriti u klub.
POPOVIĆ:
Zar već! Ženo! Čisto zebem kad pomislim na klub! Ženo! Ala će se osvrtati kad čuju moj program. Ta ženo!