Поштопото посланик/10

ЧИН II

ПРИЗОР IV

ПРИЗОР IV
Јазавац и пређашњи.

ЈАЗАВАЦ (с врата):
Слуга сам понизан, велештовани пријатељу. Дошао сам пре уговоренога рока, премда само по сата пре но имам једну врло важну ствар да вам саопштим и само та околност нека извини моју дрзкост, да сам, ко што реко, по сата рание дошо пре уговоренога рока.
ПОПОВИЋ:
Добро ми дошли драги пријатељи. Програм је готов, испао је немож боље бити, одма ћу вам га прочитати.
ЈАЗАВАЦ:
То ми је врло драго, но колико је заиста важна ствар програм за једнога посланика, толико је исто од важности по мене ствар, коју вам желим саопштити, и ја ћу бити тако слободан -
ПОПОВИЋ:
Слушај те само драги пријатељу (чита програм) љубазни моји - браћо и суграђани. Пошто сваки посланик мора имати програма, нити је могуће помислити посланика без програма и програм без посланика -
ЈАЗАВАЦ:
Кошто реко бићу тако слободан, да вам саопштим једну врло важну ствар. која се непосредно тиче мене и моје будућности, а вас поштовани пријатељу -
ПОПОВИЋ (чита):
а програм без посланика. то и ја, који желим бити посланик, зготовио сам програм састојећи се из оних начела, који ћу се ја као посланик са програмом, на сабору придржавати.
ЈАЗАВАЦ:
А вас поштовани пријатељу посредно, у толико ко што рекох посредно, јербо сте ви најближи сродник онога створа, кога се ово ко што рекох, врло важна ствар, тиче непосредно.
ПОПОВИЋ:
Ови су разлози, који су ме љубезни моји - браћо и суграђани побудили на то, да зготовим мој програм, кога ћу се као посланик придржавати.
ПОПОВИЋ и ЈАЗАВАЦ (Заједно):
Од вашега одговора зависиће цела моја будућност коју полажем у ваше руке поштовани пријатељу, изчекивајући из ваших уста живот или смрт.
ПОПОВИЋ:
Та ви мене и неслушате?
ЈАЗАВАЦ:
Ја би то исто имао и за вас приметити, и то у оном отсутном тренутку, кад од ваше речи зависи цела моја будућност, ко што реко, живот или смрт.
ПОПОВИЋ:
Па говорите драги пријатељу.
ЈАЗАВАЦ:
Велештовани пријатељу. Одавно се зачела клица у мојим грудима, из које је поникао мирисав цвет који је свој корен дубоко засадио на онаком земљишту, које нам никаква сила ни историјским правом ни правом јачега отети неможе.
ПОПОВИЋ:
На то сам љубопитан.
ЈАЗАВАЦ:
Та ко што реко клица у мојим грудима, јесте осећање, мирисави цвет. који је, ко што реко из те клице односно осећања поникао, јесте љубав, земљиште, у које је тај, ко што реко, мирисави цвет односно љубав свој корен дубоко засадио, и које нам ни правна ни војена сила отети не може, јесте срце.
ПОПОВИЋ:
Вид’те то ми се сравњавање допада, али шта је даље.
ЈАЗАВАЦ:
Ја дакле поштовани пријатељу кличем мирисавим цветом у земљишту односно осећам љубав у срцу и то велештовани пријатељу наспрам ваше кћери госпођице Евице.
ПОПОВИЋ (за себе):
Лепе ствари.
ЈАЗАВАЦ:
И како се с једне стране надам, да сте уверени о моме искреном пријатељству, и готовости у пожртвовању за вас и вашу поштовану породицу, то се с друге стране надам, да ми нећете ускратити ваше пријатељство и одказати руку ваше кћери, коју сам слободан у вас запросити.
ПОПОВИЋ (За себе):
Проклете ствар[и]. (Јасно) Хм... хм... да, ви просите моју кћер, то је за њу велика почаст, заиста велика почаст... али...
ЈАЗАВАЦ:
Напред вам морам казати, да би ме и сама помисао на то, да би ме могла одбити, тако јако сневеселити могла, да би с’ места побего на крај света. да несрећу моју у самоћи сносим —
ПОПОВИЋ (За себе):
Ето ти беде.
ЈАЗАВАЦ:
Напротив ко што реко и сама помисао нато, да ће те моју молбу уважити, тако ме одушевљала, да радост моја не познаје границе, и ја не познајем услугу коју неби био у стању за вас са највећим пожртвовањем учинити.
ПОПОВИЋ (За себе):
Разумем (јасно) Уверен сам... Драги пријатељу... имамо времена... да вам прочитам програм?
ЈАЗАВАЦ:
Допустите драги пријатељу, ово је питање тако у свези са програмом...
ПОПОВИЋ:
Мислите, дакле и то спада у програм?
ЈАЗАВАЦ:
На сваки начин поштовани пријатељу, програм је обрицање а и ја друго не иштем, већ кошто рекох обрицање од ваше стране односиће се на руку ваше гђе кћери.
ПОПОВИЋ:
Врло добро. Али...
ЈАЗАВАЦ:
Управо прва тачка програма била би та, да ми обречете руку ваше кћери.
ПОПОВИЋ:
А остале тачке...
ЈАЗАВАЦ:
То је моја брига.
ПОПОВИЋ:
Разумем [ово: „разумем” - накнадно додато]. Па добро дакле, ви ће те добити моју кћер...
ЈАЗАВАЦ:
А ви ће те поштовани иријатељу и оче бити посланик.
ПОПОВИЋ:
Да да посланик. Па сада да вам читам програм...
ЈАЗАВАЦ:
Простите драги пријатељу, већ је 9 сати морамо се журити у клуб.
ПОПОВИЋ:
Зар већ! Жено! Чисто зебем кад помислим на клуб! Жено! Ала ће се освртати кад чују мој програм. Та жено!