POZNANSTVO
Milostiva gospo, pardon po šest puta!
Suknju malo više drži ruka mala,
Pa se žipon vidi i cipela žuta.
Oprostite, ali — podveza vam spala.
U najmanju ruku, svet je ovaj zloban;
Uzeće vas na zub — pošalica tu je,
I ko može znati kakav udes koban
Najbliža budućnost sprema vam i snuje.
Ako ništa protiv vi imali ne bi
Stojim vam na službi bez ikakve plate:
Ja ne mogu nikad dozvoliti sebi,
Da vi, lepa dama, i mane imate.
Unapred vam kažem, s etiketom mnogom —
A već ruci ne dam da vas išta vređa —
Vezaću podvezu čim pred vašom nogom
Presavio budem kolena i leđa.
Da sam zbilja takav, ja vam dobar stojim,
A za reči svoje i žiriram samo;
Jer njih uvek gledam da s delima spojim.
Ako je po volji, zaklon eno, tamo.
Vid'te, svaki pos'o traži trud i znoja —
Ja sam sav u vodi. Da l' ste s Juga rodom?
Kad biste mi rekli, malenkost bi moja: —
Kupajte se, gospo, često ladnom vodom.
Ali šta mu drago — ja požare volim.
— Vatru koji gasi, taj se i opeče; —
Sad se klanjam, gospo; videću vas, molim?
“Kad stidljiv dan ode i kad dođe veče.”
1904.
