ПОЗНАНСТВО
Милостива госпо, пардон по шест пута!
Сукњу мало више држи рука мала,
Па се жипон види и ципела жута.
Опростите, али — подвеза вам спала.
У најмању руку, свет је овај злобан;
Узеће вас на зуб — пошалица ту је,
И ко може знати какав удес кобан
Најближа будућност спрема вам и снује.
Ако ништа против ви имали не би
Стојим вам на служби без икакве плате:
Ја не могу никад дозволити себи,
Да ви, лепа дама, и мане имате.
Унапред вам кажем, с етикетом многом —
А већ руци не дам да вас ишта вређа —
Везаћу подвезу чим пред вашом ногом
Пресавио будем колена и леђа.
Да сам збиља такав, ја вам добар стојим,
А за речи своје и жирирам само;
Јер њих увек гледам да с делима спојим.
Ако је по вољи, заклон ено, тамо.
Вид'те, сваки пос'о тражи труд и зноја —
Ја сам сав у води. Да л' сте с Југа родом?
Кад бисте ми рекли, маленкост би моја: —
Купајте се, госпо, често ладном водом.
Али шта му драго — ја пожаре волим.
— Ватру који гаси, тај се и опече; —
Сад се клањам, госпо; видећу вас, молим?
“Кад стидљив дан оде и кад дође вече.”
1904.
