Pas i njegova sudba

Pas i njegova sudba (1898)
Pisac: Milorad Mitrović

Pas i njegova sudba

   Za stadom je trčô već časove mnoge,
I pas bedni leže, da odmori noge,
Al' to ovčar spazi, pa ga nogom rino:
      „Ustaj, lena psino!"

   Pas zaplaka gorko: „Bože, što me sazda?
Bud po vazdan trčim, još me bije gazda!
Mojoj patnji ravne nema ovog sveta,
      Ah, ti, sudbo kleta!"

   A to sudba čula pa će reći njemu:
„Ćuti, podli stvore, sam si krivac svemu.
Tvoji preci behu gorski vuci smeli,
      Pa me nisu kleli."

Izvor uredi

1898. Zvezda, porodični list. Godina druga, broj 6, str. 41.
Milorad J. Mitrović: Pesme, SKZ, Beograd, 1910, str. 96

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Mitrović, umro 1907, pre 117 godina.