Пас и његова судба

Пас и његова судба (1898)
Писац: Милорад Митровић

* * *

Пас и његова судба

   За стадом је трчô већ часове многе,
И пас бедни леже, да одмори ноге,
Ал' то овчар спази, па га ногом рино:
      „Устај, лена псино!"

   Пас заплака горко: „Боже, што ме сазда?
Буд по ваздан трчим, још ме бије газда!
Мојој патњи равне нема овог света,
      Ах, ти, судбо клета!"

   А то судба чула па ће рећи њему:
„Ћути, подли створе, сам си кривац свему.
Твоји преци беху горски вуци смели,
      Па ме нису клели."

Извор

1898. Звезда, породични лист. Година друга, број 6, стр. 41.
Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 96

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 117 година.