PELIVOJ SU...
Pelivoj su muške moje grude,
U njemu je srce moje vrelo,
Pored vrela poniknulo cveće,
Pesme lake, čedo moje belo.
Da se sitno cveće ne osuši
U vernog milosnika tvoga,
Svaki dan ga suzama zalevam,
Čistom vodom mlada srca moga.
Još iz malog pelivoja toga
Kad bi koju da dobijem ružu,
Tad u baštu šaljem baštovana,
Baštovana lakokrilu dušu.
Kad je vrtar tužan, žalostivan,
Sam pelen mi nosi iz baštice;
Kad ga seta i tuga ne lomi,
Onda ruže, plave ljubičice.
Ljubičice, ruzmarine, ruže
Tebi dajem, divotanče tebi!
A kome ću da pelene dadem?..
Neću nikom — ostaviću sebi!
