O Makedoniji i Makedoncima
Pisac: Stojan Protić
Čitaocima



ČITAOCIMA



Predajući čitaocima u ruke ovu raspravicu o Makedoniji i Makedoncima, smatramo za dužnost reći nekoliko reči ovde i dati neka mala objašnjenja čitaocima.

Ceo posao ovaj rađen je na brzu ruku i u vrlo nepovoljnim prilikama, te je s toga po što šta moralo ostati nepotpuno, a lako je mogućno da se ovde onde potkrao i po koji netačan izraz, premda mislim da se krupnijih, stvarnih omašaka neće naći. Gde sam za vreme štampanja u listu opazio, da je što propušteno ili omašeno, ja sam pri odštampavanju ispravio koliko se moglo bez velikoga menjanja. Razume se da je, ipak, moralo ostati dosta nepotpunosti, pa će se izvesno naći da ni materijal sav nije sa svim sistematski raspoređen. Razlog tome je u samom načinu rada, jer se pisalo s čestim prekidima, za svaki broj „Odjeka“, a nije ceo posao u jedanpu bio izrađen. U tom je i razlog, što nisam mogao za ovaj posao upotrebiti ni sav materijal, koji je rasturen po raznim žurnalima i spisima i koji je valjalo tek istraživati i sređivati. Naročito se nisam mogao koristiti nekolikim novijim radovima: Vasiljevskoga, Rozena i t. d.

S istih razloga je morao do daljih prilika izostati i ceo jedan članak: o radu Bugara u Makedoniji i njihovim školama onamo. Za sad upućujem čitatelje, koji bi se tim interesovali, na članak o bugarskim školama u Makedoniji, u aprilskoj svesci „Otadžbine“ od ove godine, a ovde navodim o tom, po Draganovu, još i ova fakta:

Godine 1887. u Makedoniji je bilo: 250 osnovnih škola sa 14.825 učenika, 287 učitelja i 41 učiteljicom. Od ovoga broja 187 škola izdržavaju mesne opštine a 63 bugarski egzarhat u Carigradu. Osim toga ima još 21 srednja škola sa 1147 učenika i 70 nastavnika, od kojih su 53 Bugara, a ostalo najviše Rusi (10) i Turci (5). Srbina nema ni jednog. U ovaj račun, veli Draganov, ne ulaze srpske škole u Skopljanskom sandžaku i Kosovskom vilajetu.

Na Mitrov dan 1888.

S. M. P.