[Naša snašo, naša drugarice]
Oj Dunave, bre Dunave,
što mi svagda mutan tečeš?
Da l’ te mute vrani konji,
da l’ neveste perišani,
da l’ devojke lice bele, 5
da l’ starice platno bele?
„Nit me mute vrani konji,
ni neveste perišani,
ni devojke lice bele,
ni starice platno bele, 10
no mi trči momče po devojče,
i po njega mila sestra:
Stan’, postani, mili brate,
da ti kažem do dva reča,
što ti majka poručila: 15
„Tiho odi, krotko zbori,
koj da vidi da zahvali,
blago majci što rodila,
blago ocu što ranio,
blago stricu što ga greje, 20
blago sestre što se kune.”
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
