Oj, željena

Vladimir Vasić

Oj, željena...

Oj, željena... Pisac: Vladimir Vasić

Oj, željena željo moja,

Al' daleko, plaho lećeš!

Još su laka krila tvoja,

Umorit' se još, je l', nećeš?

Začas prneš Prizren-gradu,

Te celuješ mesta sveta

Divnom onom rukosadu

Slava srpska gde uzcveta.

I pohodiš dvore bele,

Puste one razvaline,

Što su s neba osmeh svele,

Osmeh Božji pun miline.

I obiđeš grob Dušana,

Srpskoj slavi i slobodi,

Pa se moliš onog dana,

Dušan drugi da se rodi.

Kosovu se zatim vineš,

Kobnoj sreći srpskog sina,

Te u njemu poodmineš,

Jer tu pade domovina.

Čuješ da iz svakog mesta,

Orošenog vrelom krvi,

Zbori : »Evo, i nas nesta,

Za slobodu besmo prvi!«

Redom tražiš sve junake,

Na grob padaš, oh ! svakome,

Moliš Boga da sve take

Rađa majka rodu tvome.

Zboriš, željo : »Kosančiću,

Jug Bogdane i Toplica,

Care Lazo, Strahiniću,

Svi videli Božjeg lica!«

A odatle prneš jako

Gde o raju Murat sneva,

Pa poklikneš : »Tako, tako!

To je ruka Miloševa!«

Oj, vatrena željo moja,

Al' daleko, plaho lećeš,

Još su laka krila tvoja,

Umorit' se skoro nećeš.

1861 god.

Napomena

Objavljeno u knjizi Pesme, str. 100-101

Izvori

• Vladimir Vasić: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Izdavačko preduzeće " Narodna prosveta, Beograd, strana 30-31.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vladimir Vasić, umro 1864, pre 160 godina.