Or neveste mori Stojanice

Or, neveste, mori, Stojanice, što ti lice potemnelo, more, kako platno nebeleno, što ti lice, neste, potemnelo, što ti uste podgorelo, more kako lušpe oreovo?

- Or, Stojane, more, moj stopane, od tvoite nepravdini, more, zošto odiš tuđa zemlja, zošto odiš, Stojan, tuđa zemlja, tamo ljubiš drugo libe, more drugo libe osem mene.

- Da mi puknat, neste, tvojte oči, ako ljubim drugo libe, more, drugo libe osem tebe.

- Ne kuni se, Stojan, vo očive, očive se samo moji, more, zakuni se što je tvoje.

- Da mi pukne, neste, maškono dete, ako ljubim drugo libe, more, drugo libe osem tebe.

- Ne kuni se, Stojan, vo deteto, deteto je moje, tvoje, more, zakuni se što je tvoje.

- Da mi puknat, neste, moite oči, ako ljubim drugo libe, more drugo libe osem tebe.

Što Stojan reče ne doreče, mu puknale dvete oči, more zošto ljubel drugo libe.