OBLACI
Oblaci istočni, krilati labudi,
Vas pre sunca majka zorica probudi,
Rosom vas umije, zlatom vas pozlati
Vetar vam pokloni da vas na put prati.
S vetrićem pod krili’ iznad dóljȃ, gora,
Prelećete carstva, pustinje i mora,
Kad nada mnom stanu vaše lake seni,
Vi nadmete grudi pa zborite meni:
Mi vidimo lepše šume i poljane
I šire livade cvećem zasejane,
Viti breg od humke gde orao seda
Vrh planinski što se dogledati ne da;
Lepše cveće — tako vi zborite meni —
Od turčinka što se u žitu crveni...
O, tašti oblaci, ne pitam vas za to —
Nego jeste l’ igde vid'li lepše zlato?...
Za to lȁne što mi visi oko vrata
Na čast vam lepota meni nepoznata!...
